Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije

Ja opet ponavljam ne mesaj ekoloske takse u Srbiji i dizanje cena u maksiju sa plasticnim kesama. To sto je kod nas sve to pogresno postavljeno i koristi se za novo drpanje ljudi ne znaci da treba pricati kako kese nisu veliko zlo i ne treba ih ukidati. Isto tako mislim da na zalost nije samo odredjeni broj ljudi vec velika vecina koju boli ona stvar za okolinu zato su i drasticne mere neophodne. Da nasi politicari nemaju interes za ovu temu i to samo vide kao sansu za punjenje sopstvenih dzepova je druga stvar.

Dobro, da se razumemo, ovo
nisam napisao zbog državnih ekoloških taksi nego zbog te situacije sa Delezom i drugim licimUrima koji se prave veliki dobrotvori i ekolozi a u stvari im je do srpske prirode stalo koliko i Mr. Burnsu do Springfilda. Stvarno me cela situacija podsetila na komične situacije iz crtaća i filmova. Strana korporacija opali namet, kaže kako je to jer im je stalo do prirode, uvećaju sebi profit, ništa ne daju zauzvrat, a deo naroda još presrećan zbog toga.

Uporedo s time, kao neko ko mora da bude u toku sa vestima iz tehnologije, a uz to u slobodno vreme pratim i ovakve forume i još svašta nešto, ne mogu da se ne frustriram kad pogledam koliko se danas agresivnih i neosnovanih kampanja vodi protiv nekih tehnologija koje su nam bukvalno promenile život na bolje, znači dale opipljivi, vidljivi boljitak... a koliko se gleda kroz prste nekim drugim, među kojima čak ima nekih koje predstavljaju srozavanje nauke, a ne naučni napredak. A sve to prolazi samo zato što postoje uticajne struje u Americi i Evropi koje su naprasno odlučile da su neke tehnologije zlo i naopako, a neke druge su najbolja stvar koja nam se desila od pronalaska točka.

Jednostavno, uvek gledam širu sliku. Može se reći - i kad treba i kad ne treba. I otud ta moja reakcija na to licemerje i te nove škole razmišljanja koje su se nametnule u poslednjih par godina. Ne mislim na onaj čisti, izvorni oblik ekologije - to je sasvim ok i to podržavam. Nego mislim na te što usta ne zatvaraju kad se priča o jednoj vrsti zagađenja a skaču od sreće kad se priča o nekim drugim. I zbog raznih gorepomenutih Mr Burns-ova koji foliraju i obmanjuju ljude a kao nagradu dobijaju ne samo veći profit nego i pohvale.

Mislim da ova slika dovoljno govori i da nije potrebna dalja elaboracija problema sa kesama.
Naplata kesa nije idealno rešenje, pogotovo kada ga nije zakonski propisala i organizovala država čiji je to posao, nije stala iza toga i nije napravila sistem u kojem će novac od naplate da ide ekološki fond, ne sprovodi se kućno razdvajanje otpada, ne sprovodi se kaznena politika, ali u situaciji totalne bole*urice našeg prosečnog čoveka za činjenicu da živi na ogromnoj deponiji umesto u lepoj, Bogom danoj, čistoj i urednoj zemlji, jeste jedan od koraka da se manje kesa uzima, a samim ti i završi u prirodi. Nijedna moja kesa niti kesa bilo koga iz moje porodice nikada nije završila van kante, ali sam spreman da platim kesu ako ju uzmem kao i svi ostali, u nadi da će imati efekta i da je ovo prvi evolucioni korak naših mozgova. I ponavljam, nisu samo kese problem te se nadam da će se u narednom periodu konačno započeti sa rešavanjem problema bačenog PET-a i limenki, a nakon toga i svega ostaloga.

Pa PET i limenke tek nisu problem jer se recikliraju.

Kao što je i Bender rekao, najveći problem je u ljudima koji bacaju djubre van kontejnera, a taj problem se ne rešava naplatom kesa.

Da, recikliraju se kada završe u reciklaži.
Problem je što najveći deo ne završi tamo gde se to radi, već jedan deo deo na deponiji, a dobar deo u prirodi.
Dakle, nisu oni sami po sebi problem, nego je problem što ne završe tamo gde treba.
To se rešava ili kaucijom ili automatima za njihovo odlaganje čime se ljudi motivišu da vraćaju ove tipove ambalaže, dobiju nadoknadu za to, a rezultat je da se to reciklira i ne završava na deponiji ili u prirodi.
Što se tiče kesa, radi se o sledećem: manje kesa se uzima kada se plaćaju nego nego kada su besplatne. Samim tim, čim se manje uzima, manja je količina onih koji će naši veseli sugrađani da bace u prirodu. Vrlo jednostavno.

Mešaš uzrok i posledicu. Uzrok je da ljudi nemaju ekološku svest. Kupiće on kesu, ali će sutra šporet da baci u potok ili u šumu. Kupovina kese mu neće usaditi ekološku svest.

Ekološka svest se formira od malih nogu. U kući, školi...

Dajte deci rukavice, grabulje, kese za đubre i dajte im da očiste školsko dvorište i bližu okolinu škole. Pre toga im objasniti reciklažni proces.

Naplatom kesa će se broj kesa smanjiti za par posto, ali navike će ostati iste.

Naravno da je uzrok odsustvo ekološke svesti, to je valjda svima jasno. Za njeno formiranje je potrebno puno vremena i puno truda porodice, obrazovnih ustanova, države i društva u celini. Ne vidim da se to radi organizovano, bar ne na potrebnom nivou. Jedan sam od organizatora reciklažnih dana u školi u koju mi deca idu i prilično se trudim da utičem na svoje okruženje da se stanje po ovom pitanju popravi. Baš zato, kada vidim rezultate i stepen podrške, nisam optimista da će svest u skorije vreme da se poboljša u potrebnoj meri. I baš zato mislim da mora hitno da se počne sa primenom celog spektra kombinovanih rešenja ili ćemo da se podavimo u sopstvenom smeću. Naplatom kesa smanjuje se broj kesa koje cirkulišu. Posledicu toga sam već naveo. Pored toga, bar deo ljudi će početi da razmišlja o tom problemu pa će možda bar deo njih početi da razmišlja o tome da ih odloži na propisano mesto. I za smeće nije rešenje ni kada završi na deponiji mada jeste bolje nego da završi u prirodi.

Slažemo se i svaka čast na trudu.

Ja pamtim kada sam bio mali (to mi je jedno od najranijih sećanja) kada sam bacio omot od sladoleda i kada mi je majka rekla da ga podignem i bacim u kantu. Eto, od tada nisam ništa bacio van mesta predviđenog za to.

Slično i ja

Најефикасније решење је комбинација позитивних и негативних подстицаја. Најчешће се крене од негативних (законске одредбе и доследно кажњавање) а онда када ствар колико толико заживи људи почну да увиђају позитивне последице (не само мање загађење већ и смањење трошкова сировина, енергије итд.) и почињу сами да се понашају како треба и из сопствене рачунице које раније нису били ни свесни.

Ne može narod da bude svestan pozitivnih posledica. Dovoljno je da jedan id*** baci djubre gde ne treba i to se odmah vidi i narod se zapita “pa što ja da pazim kada Mile to radi nekažnjeno”.

Sigurno vlast neće sniziti neke cene, mogu samo da poskupe zbog pravlhenja novih pogona i većih troškova.

Pričamo o Balkanu, a ne o Skandinaviji.

Зато што не желим да будем исти ид**** као Миле и зато што само тако имам пуно право да захтевам да Миле буде кажњен?

Tako je. Problem je što tim našim zahtevima se niko ne bavi.

Sva ova priča pada u vodu jer postoje prijavljene deponije u Beogradu koje se ne čiste.

Ti, ja i mnogi drugi smo malo, a Mile biit kažnjen neće jer oni koji su plaćeni da rade svoj posao neće i kriju se iza birokratije i raznih procedura i prebacivanja odgovornosti.

Reciklaža koja spaja korisno i lepo
Korisno jer višestruko pojeftinjuje deo ulaganja u mešavini proteina u proizvodnji stočne hrane
Lepo jer čovekovu okolinu čini lepošom i bezbednijom

Na žalost i ako godinama poznato još nije primenjena kod nas vec se i dalje uništava čovekova okolina i rizikuje javno zdravlje


28.11.2016.
Šta bi FARMA MUVA značila u Srbiji
Snežana Radenković, Ante Vujić i Nevena Veličković, profesori sa PMF, imaće jedinstvenu priliku da rade na velikim farmama muva, čiji je masovni uzgoj, kako kažu, ekonomski isplativ.
Profesor Vujić objašnjava da je veštački uzgoj muva jako koristan, pogotovo zbog rešavanja organskog otpada, a dodaje da ideju za podizanje farme kakva postoji u Africi u Srbiji još niko nije ponudio.
Njegova koleginica Nevena Veličković kaže da restorani iz Kejptauna svoj otpad dopremaju na farmu muva
i time se reše 110 tona otpada dnevno.....
Izvor
https://www.blic.rs/vesti/srbija/sta-bi ... ji/72920py


04.08.2018.
Pokvarene svinjske polutke, krilca i riba bačeni niz padinu
Pun kamion robe ispražnjen u divlji kupinjakgde su ranijih godina stanari brali kupine od kojih su kuvali slatko. –
Od nesnosnog smrada ljudi nisu mogli da izađu ni ispred kuće, a robu su razvlačili psi i pacovi.
Od nesnosnog smrada otpisane robe životinjskog porekla bačene u divlji kupinjak u Ulici oslobođenja na Straževici stanari već nekoliko dana ne mogu da izađu ispred kuća, otvore prozore, odu do autobusa i tramvaja.
Zbog letnjih vrućina i vlage ovom naselju preti i zaraza jer hranu razvlače psi, a pojavili su se i pacovi....
Izvor
http://www.politika.rs/sr/clanak/408570 ... niz-padinu

Tekst o farmi muva iz 2018 g
... Kompanija “AgriProtein” iz Južno Afričke Republike, Kajptaun je dobila investiciju od više miliona dolara
i na osnovu toga utvrdila svoj brend koji se sada prodaje Saudijskoj Arabiji, Izrealu, Koreji, Dubaiju. :!:
Prave se dve fabrike muva mesečno
koje prerađuju organski otpad i daju nekoliko različitih produkata,
uz godišnji plan da ih bude prosečno 25 svake naredne godine.

Kompanija “BioFlyTech” iz Španije, Alikante je u završni pregvorima oko velike milionske investicije koja će omogućiti njegov rast i širenje....

http://www.topsrbija.com/index.php?opti ... Itemid=560


Eto nešto ne obično i novo za ovu temu Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije

Vezano za kese i reciklažu, par stvari:

Pričao sam sa prijateljem koji je diplomirani tehnolog i bavio se raznim laboratorijskim i terenskim radom. Halabuka oko kesa definitivno jeste nastala zato što se ispostavilo da su neki proizvođači kesa (koje su koristili i najveći trg. lanci u Srbiji) lažno tvrdili da su njihove kese razgradive posle 4 godine, a u stvarnosti nisu. I onda je krenula ta frka i lov na veštice, vođen Ministarstvom ekologije.

Druga stvar, objasnio mi je kako razlikovati kese koje imaju katalizatore tj. jesu biorazgradive, od onih koje nisu. Kaže one koje počnu da se komadaju i istežu već na prvom nošenju, čak i ako nisu probušene, one najverovatnije jesu razgradive. One koje i posle nekoliko nošenja i oštećenja ili meseci stajanja deluju isto, one nisu razgradive. Bar ne u narednih 10 godina.

I za kraj par primera licemerja i bezobrazluka Maxija. Pre par dana kupujem par stvari u Maxiju (pardon... Shop and Gouuu... jeaaa...) kod Politike. Radnica se vadi kako nema da mi vrati sitno pa će kao ''da mi duguje''. Par dana kasnije, isti slučaj u mom malom Maxiju u kraju. Nedugo potom, isto i u Maxiju u Rajićevoj. Račun 235 dinara, sa kesom 237. Dajem 500 + 40 dinara. Dakle već im izlazim u susret time što im dajem tako. Žena mi vraća 300. Ja čekam i dalje ostatak kusura. Ona me pogleda i krene da se vadi ''nemam da ti vratim''. Iako taj Maxi ne može biti veći, prometniji i bolje snabedeven. Kad pokušam da se raspravljam s njima o tome - ne da bih radnicima zagorčavao život nego da bi im izbacio iz glave tu ideju da mušterije treba da nose vreće dukata sa sobom zbog njih... vade se na ''pa ja tu ne mogu ništa''. Još se nađu uvređeni kako ti smeš da očekuješ svoj kusur u celosti i da po zakonu očekuješ da oni kao trgovci imaju sve apoene u kasi.

Al zato kad treba oni tebi da uzmu svojih 2 dinara za kesu... tu nema pogovora. Nema ''donećeš''. Nema ''ostaćeš dužan''. Nego ili plati odmah sve u dinar ili nema kese. :bash: :roll:

A zato na zapadu kada krenu da mi vraćaju i poslednji euro cent. I ama baš me nikada nisu pitali da li imam sitno pa da mi vrate krupno.

Ovo ide pod "Nove tehnologije".

Тужно магаре.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=557954#p557954:28y60473 je napisao(la):

Ultonia » 08 Авг 2018 11:10 am[/url]":28y60473] I baš zato mislim da mora hitno da se počne sa primenom celog spektra kombinovanih rešenja ili ćemo da se podavimo u sopstvenom smeću. Naplatom kesa smanjuje se broj kesa koje cirkulišu.

Kliknite za proširenje...

Баш тако, смањење броја кеса у употреби је само један мали али користан корак у свеукупној проблематици решавања отпада. Да ли је форсирање те приче преувеличано у односу на укупну проблематику проблема са отпадом није толико ни важно јер дефинитивно доноси неке резултате.

Требало би видети где би се још могла смањити употреба пластичне амбалаже јер смањење употребе је боље од рециклаже.

Пива и газирани сокови од литре па на више би могла да буду у повратној амбалажи.
Дозволити само да паковања воде од 5 литара буду у пластичним балонима.

Problem je što će se stati na plaćanju plastičnih kesa. Država je kao nešto time učinila, ali to je najmanje što se može učiniti. Nije to tako samo u Srbiji. Ponavljam po stoti put da su platične kese ubedljivo najmanji deo platične ambalaže koji cirkuliše u prirodi. Skoro sve što stavimo u ceger (ili kupljenu plastičnu kese) je umotano/upakovano u plastiku. Flaše, ambalaža, one kutijice u kojima na pakuju sir ili masline...

Kese su najviše na udaru jer takve kakve su najlakše izlete iz kontejnera vise sa drveća. Pogledajte slike đubreta po rekama i recite čega tu ima najviše.

Plastika je fenomenalan materijal i sada zbog toga što svet ne ume da je pravilno skladišti i reciklira, ispaštamo svi.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=569531#p569531:3ejq4de7 je napisao(la):

astrodule » 24 Sep 2018, 08:24[/url]":3ejq4de7]
Plastika je fenomenalan materijal i sada zbog toga što svet ne ume da je pravilno skladišti i reciklira, ispaštamo svi.

Kliknite za proširenje...

Ali kako vi to ispaštate? Ja se ponekad uhvatim kao da živim na drugoj planeti, a ne u drugoj državi. Šta to prosečan čovek kupuje, gde, koliko često, da zbog plaćanja kese toliko ispašta?

Ja uvek imam svoj ceger sa sobom i nikada, već nekoliko godina nisam morao da kupim plastičnu kešu na kasi. Dobro, lažem, jednom ili dvaput. I Ama baš mi nikada nije zatrebalo plastičnih kesa. Ja ne bih nazvao moje nošenje kese baš ispaštanjem...

(Za one sa jeftinijim ulaznicama, ja iz Londona pokušavam da teram ljude da gutaju ko zna kakve priče)

Ja isto koristim platneni ceger. Nekada ponekad, a sada stalno. Opet, ne staje mi uvek sve u ceger, pa moram da dokupim i kesu.

Pre sam obične kese koristio kao kese za đubre, pa sada moram da kupujem namenske kese za đubre.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=569544#p569544:2zazz1y3 je napisao(la):

astrodule » Pon Sep 24, 2018 10:07 am[/url]":2zazz1y3]pa sada moram da kupujem namenske kese za đubre.

Kliknite za proširenje...

Koje su, gle čuda, isto od plastike. :mrgreen: Što samo pokazuje besmisao cele te ideje o zabrani jedne vrste kesa samo da bismo je zamenili drugom.


Inače pošto je Maxi počeo žešće da pljačka u skorije vreme - nikad nemaju da vrate metalni deo kusura, ja im uvek lepo kažem ''ok, dajte mi onda jednu/dve/tri kese''. :wink: Neka prodaju te hohštaplersko-folirantske fore nekom drugom. :wink:

Grad odlučio da od 2020. eliminiše plastične kese

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph ... id=1448018

Aha, vrlo mudro. Hoće li ukloniti i platične kese kod voća i povrća?

Šta ćemo sa pijacama?

Najbolje mi je što u saopštenju kažu da kese završavaju na divljim deponijama i da razgradnja traje 500 godina. Otkuda divlje deponije? Ako znaju za njih, što ih ne uklone? Naravno da znaju za njih, pa samo ja sam više puta prijavljivao lokacije istih.

Biorazgradive platične kese se raspadnu posle par godina (lično se uverio na svojoj terasi u kutiji gde mi stoji sve i svašta). Šta njima fali? Što se ne uvede da one bude obavezne i u prodavnicama i na pijacama.

Ponavljam po stoti put (ne samo ja) ovo je populističko rešenje da se stekne utisak da oni misle na životnu sredinu i da se pomisli kako su veliki ekolozi.

Da samo spomenem par primera gde je potrošna plastična kesa (posuda) nezamenljiva, a to su npr. prljavi krompir i "vlažne" namirnice (salata, maline...).