Šta je novo?

Rekonstrukcija davno srušenih zgrada

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=369144#p369144:j414e3ge je napisao(la):
Mlatishuma » Sre Jan 27, 2016 6:44 pm[/url]":j414e3ge]Ne mislim da Jevrejsku opstinu treba uslovljavati bilo cim. To sto njih malo koristi sinagogu je direktna posledica necega za sta su sami Jevreji najmanje krivi, tj holokausta. Zemunsku sinagogu im treba vratiti. I uopste, treba da pazimo tu zajednicu, tj ono malo sto ih je ostalo, jer oni Srbiju cine boljom. A, izuzev Izraela, koji je zbog ratne situacije poseban slucaj, stepen prosperiteta i srece u nekoj zemlji je uglavnom u vrlo pozitivnoj korelaciji sa velicinom jevrejske zajednice u zemlji. Izmedju ostalog i zato sto oni biraju da zive tamo gde je dobro.
Nisam ni rekao da je ne treba vratiti jevrejskoj zajednici.
Ali prenamenu svakako joj naci, bolje nego da zvrji prazna.

apropo konstatacije da jevreji zive tamo gde je dobro, nesto mi ne deluje dobro i mirno na teritoriji maticne drzave jevreja. :roll:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=499298#p499298:14d8ajzs je napisao(la):
Drakche » 09 Dec 2017 10:40 am[/url]":14d8ajzs]Kada smo kod druge muske gimnazije,
fasada zgrade Politike je otprilike u istoj liniji kao sto je gimnazija bila,
imaju cak slicnu formu levo - desno krilo i centralni deo,
spratovi su, cak, u istim visinama, ako me oko ne vara.
Kao da je nova zgrada gradjena na obrisima stare gimnazije.
Naravno, bez ovog 'nadstresnog' dela.

Sto znaci da bi stara fasada mogla da se uradi na postojecoj kontrukciji, barem kao "maska".
Vredelo bi uraditi precizniju analizu te mogucnosti.
file.php

Mozda bi i moglo.
 
Drakche, priznajem da izgleda bolje nego što sam mislio kad sam pisao onomad na drugoj temi.
Mada... ako sam išta naučio do sad, to je da jedno je render (čak i onaj najdetaljniji), a drugo je prava verzija. Tako da ne znam šta da mislim.

Bilo kako bilo, plus od mene za entuzijazam. ;)
 
Pa eto, da nije imalo smisla ne bih stavljao piletu sise :)
Mada sumnjam da bi se bas tako uklopilo kao na ovom "renderu", da bude 1:1 sa starom zgradom, ipak bih bio optimistican kada bi stvarno krenuli sa ovom rekonstrukcijom.
 
image.jpg


Монографија о улици Кнеза Милоша је моја прва књига. Одлучио сам се да слике Београда сређујем по улицама зато што је материјал који сам годинама сакупљао постао толико опсежан, велики и тежак за класификацију да нисам знао како другачије да представим плод својих истраживања у форми за коју бих сматрао да је прикладна а да ће мојим читаоцима бити истовремено и занимљива и јасна.

Почињем са улицом Кнеза Милоша која је једна од најлепших и најрепрезентативнијих београдских улица. Она даје врло јасну представу развоја архитектуре у Србији од стицања њене аутономије под Турцима па све до данашњих дана.

Од угла са Булеваром краља Александра Обреновића, спуштамо се кроз фотографије полако све до Мостарске Петље а затим крећемо узбрдо у супротном правцу натраг све до Пионирског парка односно некадашње Дворске баште.

У овој визуелној шетњи застајем пред сваком зградом и зависно од њеног значаја придајем јој више или мање пажње. Показујем како изгледа данас, како је изгледала некада, ко ју је подигао, које године, везане за њу битне историјске догађаје, личности, детаље или анегдоте.

Радећи на овој књизи руководио сам се принципом ''Максимум слика а минимум приче'', тако да је монографија богато илустрована, интересантна је због историјских, стилских и уметничких паралела које сам перманентно повлачио да бих показао и доказао да смо ми у последњих 200 година били део Европе и свега онога битног што се у домену архитектуре у њој дешавало.

Свако ће овде пронаћи нешто за себе:

Kо воли Београд њега ће ова књига заинтригирати својим садржајем, разбеснети, растужити, расплакати оним мање лепим што ће у њој открити а истовремено га учинити поноситим својим градом и испуњеним неким посебним задовољством и топлином. Нама се увек чини да је све боље код других а оно што сами поседујемо, што је наше, не знамо да ценимо, вреднујемо и поштујемо. Да би се ствари заволеле, разумеле и неговале морају се добро упознати...

Желим да читаоце заинтересујем бројношћу, квалитетом и вредношћу материјала којег сам годинама скупљао, одабирао, сређивао и коначно овде представио и којега сам радећи на овој књизи желео да отргнем од заборава. И оно што је и било познато овде ће бити представљено на један нов начин и под сасвим другачијем светлу.

А опет, морам да нагласим да све ово што сам овде приредио, преко хиљаду и више фотографија, планова и цртежа, све је то већ негде постојало само што их нико до сада није систематизовао, средио и учинио да то постане заиста доступно, прегледно и јасно.

До чињеничног стања изгледа зграда које се више ничим не може оспорити дошао сам унакрсним проверавањем из бројних извора на основу масе података из најневеровантијих могућих публикација: старих адресара и телефонских именика, разних брошура, књижевних дела. политичких пафлета, планова града, извода из катастара парцела, снимака ратних авиона, чланака из новина, сећања старих Београђана, на основу породичних фотографија...

Да ли сте драги моји читаоци, да ли сте икада чули, за Јеремију Станојевића?

Јеремија Станојевић је био пуковник Југословенске Краљевске Војске који је исликао цели Београд тридесетих година прошлог века, један пасионирани заљубљеник овога града и мој узор својим прегалаштвом у овом подухвату. Захваљујући њему и ослањајући се на фотографије Београда које су нам од њега преостале, ја сам имао од чега да почнем, куда да кренем и докле да стигнем. Дубоко верујем, да у култури ми никада нисмо ни први ни последњи, било је људи пре нас и биће их и после нас. Ми сами смо само још једна карика у том невидљивом и непрекидивом низу…

Желим Вам свима да уживате у овој књизи као што сам и ја уживао радећи на њој. Иван Орлић Француз


Желим Вам свима да уживате у овој књизи као што сам и ја уживао радећи на њој. Иван Орлић Француз
Да би сте постали пренумерант пошаљите мејл на моју адресу ivan.orlic@free.fr
 
Početak ulice Visokog Stevana na Dorćolu i radovi na istraživanju stare sinagoge:
Pogledajte prilog 1

Nemam pojma da li se u nekom trenutku planira i obnova ovog zdanja, ali bilo bi vrlo zanimljivo.
 
Tu je bilo igraliste jevreji nisu zainteresovani za obnovu sinagoge Navodno se tu sprema gradnja .Mene samo zanima kako je plac presao iz javne u privatnu svojinu .
 
Baš me zanima kakvi će biti rezultati istraživanja...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=548487#p548487:t77nym9y je napisao(la):
direktor » 01 Jul 2018 07:48 am[/url]":t77nym9y]Tu je bilo igraliste jevreji nisu zainteresovani za obnovu sinagoge.

Zgrada je deo istorijskog nasledja Beograda i Srbije, nema veze da li su jevreji zainteresovani. Ako se obnovi, ne mora biti sinagoga, nije ni "Rex".
 
Nasleđe je nešto što postoji, a nasleđe u obliku zgrada ne može da se tek tako ponovo sagradi.
Ova zgrada više ne postoji, tako da ona nije nasleđe.

Jevrejska zajednica je upravo zbog trošnosti i neuuslovnosti ove zgrade podigla dve nove sinagoge, a jedna je kao što znamo stradala u ratu.
Logično i prirodno je da se stare, trošne i neuslovne zgrade menjaju sa novim, samo što mi tu obično kasnimo.
Pa i Saborna crkva je podignuta na mestu stare srednjovekovne crkve. Jednostavno, došlo je vreme da se staro zameni novim.
Da li ćemo da kritikujemo i Miloša Obrenovića što nije "čuvao nasleđe" ? :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=548487#p548487:1qm5rpti je napisao(la):
direktor » Нед Јул 01, 2018 8:48 am[/url]":1qm5rpti]Tu je bilo igraliste jevreji nisu zainteresovani za obnovu sinagoge Navodno se tu sprema gradnja .Mene samo zanima kako je plac presao iz javne u privatnu svojinu .

Parcela je u privatnoj svojini jevrejske zajednice, pretpostavljam da su je dobili iz restitucije. Ima neka zabeležba vezana za ovu firmu jokić consulting, verovatno će nakon istaživanja opština da investira u zgradu po ugledu na SPC :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=552499#p552499:3umy5vq4 je napisao(la):
relja » 18 Jul 2018 09:35 am[/url]":3umy5vq4]

Nasleđe je nešto što postoji, a nasleđe u obliku zgrada ne može da se tek tako ponovo sagradi.
Ova zgrada više ne postoji, tako da ona nije nasleđe.

Postoje mnogi oblici kulturnog nasledja, materijalni i nematerijalni. U pravnom smislu naravno da fizicki postojece i nepostojece nije isto, ali postoje fotografije, dokumenti, crtezi, tekstovi, secanja, price itd. koji skupa cine kulturno nasledje necega, sada konkretno ove sinagoge.
To ne znaci da na ovom placu sme da se izgradi samo kopija stare sinagoge ili nista, vec da ona jeste kulturno nasledje, bez obzira sto fizicki vise ne postoji.
 
I jos jednom kao po obicaju Relja se protivi bilo kakvoj rekonstrukciji.
 
Ne, još jednom po običaju Spatiotete l....
i provicira, pošto sam na više tema nabrajao zgrade za koje smatram da ih treba obnoviti.
 
Изашао конкурс Ђумрукану, изгледа да је неће обновити изворно.
 
Конкурс не одређује изглед будућег здања. Али судећи по најавама, победничко решење би требало да личи на првобитну Царинарницу.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=499338#p499338:35mce38k je napisao(la):
Drakche » Суб Дец 09, 2017 1:53 pm[/url]":35mce38k]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=499298#p499298:35mce38k je napisao(la):
Drakche » 09 Dec 2017 10:40 am[/url]":35mce38k]Kada smo kod druge muske gimnazije,
fasada zgrade Politike je otprilike u istoj liniji kao sto je gimnazija bila,
imaju cak slicnu formu levo - desno krilo i centralni deo,
spratovi su, cak, u istim visinama, ako me oko ne vara.
Kao da je nova zgrada gradjena na obrisima stare gimnazije.
Naravno, bez ovog 'nadstresnog' dela.

Sto znaci da bi stara fasada mogla da se uradi na postojecoj kontrukciji, barem kao "maska".
Vredelo bi uraditi precizniju analizu te mogucnosti.
file.php

Mozda bi i moglo.
file.php

Ако могу да се руше куће из 19. века и поново уграђују у савремене вишеспратнице, као што је у најави једна на Дорћолу - зашто не би и неки бисери наше архитектуре као што је здање 4. мушке гимназије поново угледала светлост дана , посебно што су насилно уклоњене. Баш као и Авалски торањ.
 
Зато што би то значило рушење (или у случају "маске" нарушавање) комунистичке градње а докле год црвени доминирају јавним сектором и академским институцијама то се неће догодити

Ни архитектура из доба капиталистичке краљевине се није реконструисала док нису схватили да могу то да рекламирају туристима па од њихових пара дижу себи плате
 
Predivna zgrada 4. muske gimnazije, velika steta. Inace zgrada Politike mi se nikada nije dopadala, kada bi se uz rekonstrukciju fasade gimnazije promenila i kompletna fasada Politike uz neko lepo trensparento staklo i dosta zelenila, bio bi to pun pogodak.
 
tesko da moze da se ovde nesto bitno popravi. tada kada je gradjena bila je u duhu svog vremena.
na sve su dodali pozarne stepenice sa jedne i spoljni lift sa druge strane.
 
Ни мени се солитер Политике никада није свиђао, због лимених делова фасаде. Али ми се не свиђа ни појава да се преправљају у целини здања из прошлости, што се захуктава. Почело је са ЦК на Ушћу, па Југодрво код Позоришта, а неки једва чекају и да се Славија што пре преправи.

Здања која претрају пола века почињу да значе становницима једног места, за њих везују своја сећања, отуд порекло и речи осећања, и лоша и добра. Тако здања без обзира на своју техничку вредност и значај имају значај у душама људи, пролазника који са њима расту и доживљавају значајне личне и заједничке догађаје.

Архитектонска дела су као вино, што су старија то су вреднија, не због свог изгледа него због нашег доживљаја. А шта постоји изван нас ?
 
Zgrade iz socijalizma koje si nabrojao vremenom dobijaju na vredosti, ali su izgledom reprezentativne samo kada su nove ili renovirane.
Drugim recima - ne stare bas lepo.
 
Можда би Политикин солитер боље изгледао са стакленим завесама и прочељем Друге мушке гимназије, али таква каква је првобитна фасада је израз њеног творца и једног времена у коме су он и само здање настали, а исто вреди и за било које архитектонско дело. За разлику од потпуне измене изгледа неког здања, додатак насилно срушене гимназије не би много изменио целину, а повратио би тргу склад, пре свега са кућом са апотеком преко пута улице која је такође у класичном стилу. Сам повратак фасаде би имао и скулпторално значење сећања и поруке у вези једног значајног догађаја. У том смислу фасада не мора да буде ни део солитера, може да стоји на неколико метара испред !

Потпуне измене изгледа зграда можемо да упоредимо са сликарством. Замислите да се неком не свиди средњовековна фреска јер има обрнуту перспективу или идеализовано насликан предео, па се тај предео мало реалистичније наслика, а перспектива исправи ! Или да се надреалистичке слике учине мало реалнијим, а кубистичке мало јаснијим !


ПС. у ранијијој поруци сам написао 4.гимназија, а треба 2. гимназија. Није ми јасно никако зашто се предност дигиталног медија у односу на штампани када нису биле могуће измене сопственог дела, на шта свако мора да има право, сада укида ?
 
Evo ja sam se malo poigrao u 3D-u. Znaci samo sam zamenio fasadne panele, promenio prozore i dodao zelenilo na poslednjem i sestom spratu koji mogu da se iskoriste za predivne vidikovce.

Fakticki su samo kozmeticke korekcije objekta u pitanju sa fokusom nenarusavanja osnovne forme objekta, takodje antenski stub je pomeren na desnu stranu.

Takodje nije mi jasno zasto ne koriste ovolike terase ? I zasto je kalkan ostao i dalje nedovrsen...

Evo kako je to ispalo na kraju:

Pogledajte prilog 14



Pogledajte prilog 13

Pogledajte prilog 12

Pogledajte prilog 11

Pogledajte prilog 10

Pogledajte prilog 9

Pogledajte prilog 8

Pogledajte prilog 7

Pogledajte prilog 6

Pogledajte prilog 5

Pogledajte prilog 4

Pogledajte prilog 3

Pogledajte prilog 2

Pogledajte prilog 1
 
Super izgleda! Soc zgradama ne treba neko veliko cudo da se napravi da bi ponovo zablistale. Prednost im je sto dozvoljavaju dosta prostora za eksperimentisanje i slobode za neke smelije intervencije.
Steta sto na citavom forumu nema vise entuzijasta u smislu pravljenja slicnih, demonstrativnih 3D modela. Ovaj aspekt beobuilda bi mogao da ima veci potencijal.
 
Vrh