Arheološka istraživanja i prezentacije

Можда је у питању касарна, не могу да се сетим где је била Гарашанинова кућа, али можда је и нешто римско и они су користили разне врсте опеке и камен.

Иако не могу да дајем бројчане похвале, али је за сваку похвалу лавовски труд једног скоро усамљеног човека, члана форума, да докаже једну сасвим једноставну, било где у савременом цивилизованом свету подразумевајућу истину - да се трагови прошлости истражују, чувају, штите и приказују са највећом одговорношћу и пажњом.

Пре него што је јавно изнето да је Стамбол капија заменила аустријску, написао сам то на теми о тргу, као и неке друге путоказе, али немам довољно времена за више писања. А капија није сама по себи важна колико је битна због догађаја са којима стоји у вези. Сведочи о турском губитку Београда у првој половини 18. века, али и оном из прве половине 19. Све то је већ више пута навођено и тумачено као и други разлози који је чине значајном.

Не ради се ни о каквом поређењу Колосеума и других познатих здања која су претрајала хиљаде година , ради архитектонске вредности, него ради схватања да су их сачували и користили људи којима су творци истих били непријатељи и од којих су у неком тренутку страдали.

To što je nešto "staro" ne znači i da je značajno.
A ovo što je preostalo od te kapije pa zatrpano su samo jadni ostaci.

I šta sad?
Austrijanci bili ovde i posle samo 20tak godina sami srušili svoje zgrade, i sada neko 100, 200 i više godina kasnije ima neku obavezu prema temeljima tih zgrada? Pa to je urnebesno.

Када би један члан неког форума тако размишљао, било би то сасвим небитно. Невоља је што је код нас још увек има пуно тих у којима се води борба између одбацивања прошлости и потребе за њеним познавањем, а то је појава која је имала и има велике и дугорочне последице. Управо због незанимања и непознавања или извртања битних сазнања за нас и нашу будућност.

A koja to prošlost se "odbacuje"?
20tak godine jedne kapije? Ništa bitno se tu nije dogodilo, osim što je kapija vrlo brzo bila - srušena.To čak i nije "prošlost", to je period od jednog treptaja oka u istoriji Beograda.

Ili prošlost u kojoj postoji kontinuitet odluke da se se prostor na kojem se nalazila ta kapija i kasnija turska, pretvori u pravi, "evropski" u najpozitivnijem smislu te reči, trg sa Narodnim pozorištem, spomenikom emancipovanom vladaru, sa ulicama koje nose imena po vojskovođama koji su Turke isterali odatle, na kojem je podignut otvoren restoran po "evropskim" standardima nazvan po jednom od njih i na kojem je podignut spomenik drugom, na mestu na kojem je neka kasnija vlast skućila Narodni muzej?

Ljudi, nemojte biti veći katolici od pape.

Svaki spomenik je samo znak, simbol nečeg drugog, a čak i kad je autentičan i tada je samo deo veće celine koju predstavlja. Tako je i gradska kapija u simboličkom smislu znak jednog vremena i potseća na sve što se tada desilo, a fizički je autentični ostatak bedema koji je dugo vremena označavao granicu grada i bio veza grada i njegove okoline za sve njegove stanovnike. Čak i da se hoće teško je naći našto značajnije i sa većom simboličnom težinom za istoriju nekog grada. A što se tiče njene vojne uloge i same Austrije, baš je Austrija i njena zainteresovanost za Balkan u Srbima probudila nadu da je moguće oslobođenje od Turaka, organizovala ih i obučila za borbu protiv Turaka, mnoge i školovala, imala Srpske vojne odrede, pa se čak i Karađorđe naučio vojnoj veštini u Austrijskoj armiji gde je dobio čin oficira, što je u to vreme bila velika stvar. Mi smo ISKORISTILI rivalitet velikih sila i njihovu težnju za osvajanjem ovih prostora, i mnoge nacionalne ciljeve koje smo postigli smo postigli SAMO zahvaljujući tome što su uvek bili zainteresovani za ovu teritoriju i zbog toga sukobljenih interesa, držeći "u šahu" jedni druge, što bar ovde nisu prosto podelili sfere uticaja, a izbegle Srpske bundžije uvek samo izručivali preko granice kao znak dobrosusedskih odnosa. Čak i u ovom trenutku, danas, mi radimo isto to i koristimo istu tu osvajačku zainteresovanost. Itd, itd, tvoje viđenje šta je bilo značajno ili korisno u našoj istoriji nije baš realno. Zbog toga, govoriti da su nevažni prvi pravi bedemi oko grada, glavna gradska kapija i prva Evropska rekonstrukcija Turske kasabe, a ova autentična kapija svedoči o SVEMU tome kao jedna od svega DVE preostale građevine iz tog doba, to je ipak već apsurd.

Ovo nije spomenik. NIkada nije to bio.

Sve potom što si napisao je samo tvoje viđenje simbolike, prema tvom ličnom sistemu vrednosti da je nešto što je trajalo 20tak godina i bilo neuspešno pa zato i odmah i nestalo, u istom rangu kao konačno uređen trg na potpuno drugaijem principu.

Apsurd je nešto drugo: loše stanje kapije Karla VI, Sahat kpaije, Defterdarove kapije, a da se vlasti istovremeno igraju ostacima namerno zatrpane i neobeležene kapije koja je postojala samo 20 tak godina i neslavno nestala sa celim tim gradom. I igraju se sa njima kao što se igraju sa celim gradom, nestručno i neodgovorno.

Ti i Vesić hoćete da zarad 20tak godina jednog propalog projekta da unakaradite trg.
I to ne samo zbog kapije nego i zbog grobnice crvenoarmejaca koja je isto tako kratko stajala na tom mestu pa su neki daleko odgovorniji ljudi uredili pravo spomen groblje.

Vesića razumem, on je čovek palanačkog mentaliteta koji je dobio da na divlje vodi veliki grad.
To je u neku ruku i opravdanje za njega - od njega se to može i očekivati, on je tu da samo da omogući da se Beograd na vodi gradi bez institucionalnih prepreka. Ali je poludeo od tolike moći pa nameće gondole, jarbole, praznična rasvete iznad popucalih pločnika, a prevoz u raspadu, namešta sulude rokove za neke uobičajene radove... Stambol/Virtemberška kapija je samo jedan deo tog ludila ove vlasti, hoće uređenom trgu da da "sopstveni" pečat, a grad se raspada. Na kraju krajeva, ta ideja nije ni potekla od institucija i ljudi iz struke...

Za razliku od Vesića, ti nemaš pokvarene namere, samo si našao ideju koju podržavaš kako bi se u sopstvenim očima nečim izdvojio od okoline.

Kapija je prolaz kroz bedem oko naselja i zato u užem smislu predstavlja taj bedem, a u širem, kao simbol granice urbanog naselja i okolnih polja, na određeni način čak i samo to naselje. Kapija istovremeno i povezuje i povlači granicu, razdvaja urbano od ruralnog i govori o njihovoj vezi. Sem tebe, ta simbolika je svima drugima kroz istoriju bila savršeno jasna, što se vidi i po posebnoj arhitekturi, posebnim ukrasima i natpisima praktično svih gradskih kapija po čitavom svetu. Zatim, nije trajala 20 godine nego 130 godina. I to gornji deo. Donji, o kome pričamo, postoji već 288 godina, a bio je deo funkcionalne celine 130. Gornji deo verovatno i nije srušen 1740. a ako i jeste, napravljen je ponovo na istim temeljima, pa tako i po ISTOM planu, jer ni jedan kasniji svedok i istraživač nije uočio spoj starog i novog dela. U oba slučaja je to u suštini Austrijska kapija, i gore i dole. I još je sasvim nemoguće videti kako je to bila "neuspešna" kad je trajala svo vreme tokom koga su takva utvrđenja uopšte imala vojnu svrhu. Porušena je kad i slične po svetu, jer su počele da smetaju saobraćaju, a od njih više nije bilo nikakve vojne koristi. To nije neuspeh. Ovo ostalo nema veze sa temom.

Ovaj tvoj poslednji post lepo oslikava svu šuljost tvrdnje da se radi o nečem značajnom i zbog toga vrednom prezentacije:

-Tvdnja o "simbolici" izvedena iz viđenja o nekim drugim kapijama i bedemima na drugim mestima
- "jasno svima osim meni" - pa znaš kako, ljudi je srušili i zatrpali i potom zaboravili bez ikakve griže savesti. I zatpavali je ponovo.
- hajde ovako: usaglasi se više sam sa sobom oko nekih elementarnih činjenica. Kada je tačno izgrađena? Kako je izgledala? Da li je srušena u 18. veku i ako jeste kada je srušena u 18. veku? Ako su je Turci obnovili, koje godine su je obnovili kako je izgledala?
-Koji značajni događaji su se tu odigrali, osim što je "stajala", što su kačili odsečene glave da vise pod njenim svodovima i što su ustanici osvojili?
- Koliko su "svedoci" izgleda pouzdani, koliko su njihova viđenja istinita i na kraju krajeva - proverljiva?

Zuma, ti juriš neku avet koju si sam izmislio.

Simbolika gradske kapije je ista kao svuda jer ima istu funkciju kao svuda, samo što je ova naša daleko značajnija nego većina drugih zbog toga što je baš OVDE, u Beogradu, bila fokusna tačka sukoba dve velike religije, kulture i civilizacije u Evropskoj istoriji. A mi imamo pola glavne gradske kapije iz tog vremena i dalje neporušeno u samom turističkom središtu grada! A i zato što su NAMA ti bedemi, kapije i šančevi na suštinski način odredili razvoj Beograda.

Spoljna odbrana grada, dakle kapije, šančevi i bedemi iznad njih, su napravljeni između 1725. i 1736. Naši istraživači izgleda ne znaju sigurno da li je nadzemni deo Virtemberške kapije srušen 1739. godine. Njegov deo koji je ispod nivoa tla SIGURNO nije srušen. Verovatno nije srušen ni nadzemni deo. Ali ako i jeste, što je veliko pitanje, Turci su posle 1754. jednostavno ponovo nazidali nadzemni deo nastavljajući se na neporušeni podzemni deo Austrijskih zidova. Pa je posle toga Virtemberška kapija ponovo bila ista kao i ranije. Dakle, još jednom, pošto sam to do sada rekao bar 5 puta, ili nije srušen ni nadzemni deo, ili jeste, pa je napravljen ponovo kakav je i bio, sem spoljnih ukrasa.

Ustalom evo i detaljnog tajminga ako to nekoga interesuje. Kad sam već izgubio ovoliko vremena:

Ako je to "detaljni" tajming, kakva je onda bez "detalja"?
Mnogo tu rupa ima da bi se plela nekakva mitologija oko te kapije tako kako ti to radiš.
"A mi imamo pola "glavne gradske kapije" iz tog vremena i dalje neporušeno u samom turističkom središtu grada!"
Mi imamo ruševine ispod nivoa tla na našem glavnom trgu koji je namerno formiran na drugačijim namerama, zbog nas, ne zbog turista.
Ti sam sebi kontardiktoran. U stvari, toliko malo se zna, a toliko pretpostavki i subjektivnih ocena.

A istovremeno, tvrđava i Donji grad vape za rekonstrukcijama, ali "glavna gradska kapija pa glavna gradska kapija..." kao da ne postoji ama ništa više u ovom gradu...

Nema nikakve mitologije, čak suprotno, ispada da nismo dosegli ni elementarne standarde zaštite i prezentacije urbanog nasleđa koje važe u svetu. Tu se ne gleda koje je nacionalnosti bio autor objekta i koje su bile njegove namere. A što se tiče nacije, ako je nešto bitno uticalo na život naših ljudi i grad, onda to jeste deo NAŠEG urbanog nasleđa, nezavisno od svega drugog. Ovde međutim dodatna posebnost postoji i nezavisno od ove opšte kulturne i nacionalne obaveze, i ona ide u našu korist i samo podiže značaj kapije. Intervencija Pape koji je Evropske hrišćane obavezao na plaćanje ogromne cene utvrđivanja Beograda, označava da naša barokna utvrđenja dobijaju značaj koji prevazilazi interese trenutnih gospodara grada ili određene države, jer to onda i formalno postaje nadnacionalni i panevropski projekat tog vremena. To nije mitologizacija nego istorijska činjenica koja govori da ova kapija nije od interesa samo Beogradu nego i mnogo šire.

Što se tiče formiranja trga "sa drugačijim namerama", njihova namera je bila da rušenjem do nivoa tla izvrše međunarodnu obavezu, zatim da Vasinom i Francuskom ulicom može proći veći saobraćaj, a kasnije i da imaju reprezentativan trg. Sve to danas ostaje isto, pošto kapija OSTAJE ispod zemlje, a iako same ulice polako postaju pešačke. Kapija je zatrpana zato što tada nije bilo tehnoloških mogućnosti za podzemnu prezentaciju, a drugačije nije mogla ostati. Pa ipak nisu oštetili donji deo, koristili mine na njemu, ili besplatni i raspoloživi materijal iz podzemnog dela za recimo pozorište. Danas su se promenile su raspoložive mogućnosti, pa sada možemo dodati i podzemnu prentaciju budući da, dodatno, ona ne menja ni čak tadašnje namere o uređenju, a plus će se saobraćaj bitno smanjiti jer sve postaje pešačka zona.

Što se tiče hronologije događaja slobodan si da listu dopuniš po želji što će biti pozdravljeno sa svih strana. Pošto sam do sada izgubio silno vreme na priču o elementarnim stvarima koje se u razvijenim zemljama podrazumevaju, i usput pročitao na desetine naučnih radova vezanih za ovaj prostor, samo sam pribeležio ponekad veoma retko navođene datume koji su se spominjali u vezi kapije i bedema, dok se još sećam gde se koji od njih može naći. To pomaže da se stekne bolja slika redosleda događaja koji su uticali na formiranje ovog prostora. Ne znam kako si ti shvatio tu listu, ali to je bila ideja.

Zuma, sve što si napisao je veoma, veoma tanko i dopunjeno pretpostavkama i ličnim željama.

Ima u ovom gradu mnogo stvari koje mogu i treba odavno da se srede i izlože, a ne da se izmišlja nepostojeći problem.

Kapija ne mora da ima nekakav poseban istorijski znacaj u nacionalnom smislu, ni za Srbiju, ni za Austriju, vec sama cinjenica da ona postoji / je postojala, jeste dovoljna da se udje u diskusiju na ovu temu, a potom i o svim (ne)mogucnostima otvaranja nalazista i prezentacije.

Svako ko misli da kapija treba da ima nekakvu simboliku vezanu za srpsku nacionalnu istoriju da bi bila otkopana malo se pravi lud na ovoj temi.

To što je postojala, je jedna stvar. Ali sama činjenica da je nešto "postojalo" ne znači i da treba da bude tako napadno obeleženo narušavajući okolinu. Pogotovo što obeležja u čast tačno određenih ljudi i konkretnih događaja već postoje, a postojao je i ornament na pločniku. Ako u trećem veku postojanja trga treba da se izmišljaju razlozi za obeležavanje na pločniku mimo zatečene geometrije, simbolike i zgrada institucija, onda je valjda jasno koliko je to - pogrešno.

Како није реч о реконструкцији Трга, већ само о партерном уређењу, и како ће права реконструкција чекати метро, исто тако и права археолошка истраживања и права презентација треба да чека то време и ту реконструкцију.

Форма трга и његова површина не треба да буде нарушена нечиме што се налази испод његове површине. Оно што се налази испод површине треба да остане испод површине и да се презентује испод површине. А то кошта реда величине неколико милиона евра. А за те новце постоје много значајнији локалитети који далеко пре овога локалитета морају бити доступни широј јавности. Јер су немерљиво историјски и културолошки значајнији.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=590989#p590989:224j57nb je napisao(la):

stf » Уто Дец 25, 2018 1:02 pm[/url]":224j57nb] Оно што се налази испод површине треба да остане испод површине и да се презентује испод површине. А то кошта реда величине неколико милиона евра. А за те новце постоје много значајнији локалитети који далеко пре овога локалитета морају бити доступни широј јавности. Јер су немерљиво историјски и културолошки значајнији.

Kliknite za proširenje...

Troškovi izgradnje metro stanice odnosno nivoa -1 su jedno a dodatni troškovi prezentacije kapije u okviru tog nivoa su nešto sasvim drugo. Dodatni troškovi zbog prezentacije kapije uopšte ne moraju biti velik, štaviše.. A cena izgradnje jedne metro stanice je neka sasvim druga priča ali to, ponavljam, nema veze sa prezentacijom arheoloških ostataka.

Naravno da uvek postoji nesto prece da se uradi.
Meni je zatrpavanje "kapije" skroz legitiman stav, bez obzira sto to ne smatram ultimativnim resenjem, samo imam malo problem sa formulacijom. Trenutno i nemamo drugih opcija, sve dok se ne krene, jel'te, sa planiranjem podzemne stanice na Trgu.

Hajde da se i ja osvrnem na Bec i neke podzemne momente:

Kad je u pitanju vrednovanje kvalitetne prezentacije kapije i možda obližnjeg dela bedema. Ovo je forum o Beogradu, i mi pričamo o njemu. A ne o naciji i patriotizmu. A kad je u pitanju GRAD, šanac oko njega je do kraja zatrpan tek nekih 150 godina posle kopanja. I to najvažnijih, formativnih 150 godina, vreme tokom kog je on postao moderan veliki grad zapadnog, a ne mala kasaba istočnjačkog tipa. Taj šanac i ti bedemi su tada definisali zvaničnu granicu grada, uticali na formiranje ulica u njemu i na svaki mogući način diktirali njegov razvoj i način života. Sa izuzetkom tvrđave, ne pada mi na pamet ništa drugo što je imalo veći pojedinačni uticaj na formiranje današnjeg Beograda, u čitavoj njegovoj istoriji. Pa vi iz toga izvucite zaključak da li je važno da se kapija prikaže ili ne.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=591089#p591089:kbjz8upv je napisao(la):

Zuma » 25 Дец 2018 06:07 pm[/url]":kbjz8upv]Pa vi iz toga izvucite zaključak da li je važno da se kapija prikaže ili ne.

Kliknite za proširenje...

Мењаш тезе, што није у реду. Мислим да нико овде није против презентације капије, само се разликујемо око начина презентације. А целокупна расправа се изродила због твоје тезе да је бедем толико историјски и културолошки битан да треба да наруши форму и функцију трга а са таквим ставом се један део форума једноставно не слаже. И онда да би свој став оправдао, вештачки надуваваш историјску и културолошку важност објекта. И ту долазимо до несугласица.

Понављам да капију свакако треба једног дана презентовати али на исправан и квалитетан начин, што тренутно није могуће. Нема потребе правити циркус да би се нешто презентовало одмах и сада и да то урадимо неадекватно. Нити бисмо добили квалитетно презетнован налаз, нити бисмо добили нормалан трг.

Stvar je malo komplikovanija. Ja sam od početka predlagao samo podzemnu prezentaciju, upravo da se iznad zemlje ne bi ništa bitno menjalo, pa je usledio žestok napad usmeren na to da se ona NI ISPOD ZEMLJE ne treba prikazati. Da ne ponavljam sad šta je sve o njenoj "bezvrednosti" rečeno. Tek se mnogo kasnije neko setio primera sa prezentacijom u okviru metro stanice, pa je to ispalo zgodno kao razlog da se sada ipak zatrpa i usput prekine rasprava, a sve odloži za neku vrlo neodređenu metro budućnost Trga Republike, verovatno sa iskrenom nadom da od toga ionako i već po običaju ništa biti neće. Zbog novca, kompleksnosti integrisanja, potrebnog vremena, prostora, funkcionalnosti stanice i ko zna čega sve ne. Čitava rasprava je za mene bila vrlo zabrinjavajući znak koliko se kod nas i dalje malo vrednuje istorija grada, i šta je ko za nju spreman da "žrtvuje". A to, ako se ne promeni, sa priličnom sigurnošću određuje i buduću sudbinu svih arheoloških ostataka u Beogradu, pa i ovog.

U potpunosti se slažem sa idejama i vrednostima ZUME i prosto je neverovatno kako se ljudi ovde na forumu ophode prema idejama prezervacije istorije. Ljudi u ovoj zemlji ne shvataju i nemoju pro'aktivni odnos prema arheološkim i istorijskim artefaktima koje svi ili tretiraju kao beznačajne delove nekakve tudje bezvredne istorije, ili na nivou opšte informacije, ili na nivou muzejskog eksponata (ako je uopšte nešto za njih vredno pomena).

Ljudi ne shvataju da su ovi arheološki artefakti AKTIVNI DEO GRADA. Odnosno mogli bi ponovo da ožive u novom sistemu grada. A zašto je to bitno?

Iz više razloga:

1. da bi grad bio predstavljen kao kontinuirani razvojni organizam jer je time ZANIMLJIVIJI (dakle poboljšava mu se sadržaj) Ima više stvari da se vidi, da se uradi, da se pordje pored, iznad, ispod. Grad dobija na svojoj trodimenzionalnosti i "širini" u smislu produbljivanja sadržaja nebitno od same fizičke prostorne veličine. U stvari što imate više artefakata kulturoloških )istorijskih i arheoloških) na manjem prostoru to je grad vredniji.
Primer je grad Barselona koj aje prostorno veoma mala za jednu Megametropolu ali je prebogata arheološkoistorijskim artefaktima koji izviru iz svakog metra kvadratnog tog grada. Primeri su mnogobrojni od muzeja starog grada iz doba Rima koji je ispod površine ali prezenotvan da se vidi, pa preko velikih srednjevekovnih palata u Barri Gotic i Raval kvartu pa preko Gaudijevih zgrada u delu grada L Eixample. I tako dalje, i tako dalje...

2. da bi se pospešila STRUKTURA GRADA: Svi veliki svetski gradovi rade na VIŠESLOJNOJ STRUKTURI jer time dobijaju na složenosti i značaju.

3. da bi smo preko ovakvih artefakata i sami shvatili ko smo, šta smo i gde smo - time se stvara ali i neguje K U L T U R A.

4. da bi grad dobio arheološki momenat ISTORIJSKE VREDNOSTI - i London i Pariz pa i mnogi mnogi drugi gradovi mali i veliki danas ulažu u arheologiju, ali aktivnu gde pokušavaju da inkorporiraju istorijske artefakte u novu strukturu grada jer time dobijaju na atraktivnosti kojima pospešuju kvalitet života u gradu i turizam kao ozbiljnu industrisku granu današnjice.

5. I na kraju zbog same vrednosti odredjenog arheološkog otkrića kao takvog koji na direktan način govori o u ovom slučaju VELIČINI BEOGRADA u XVIII veku a koji je zbog ovog otkrivenog artefakta jao ZNAČAJAN. On je veličine EVROPSKE METROPOLE. Pa preko same svesti o ideji o zidinama grada pa prek oodbrambenih sistema koji opet u krug mogu da edukuju ljude i stvore efekat pripadnosti jednom mestu koje se ne meri veličinama pljeskavica na pljeskavicijadama ni po broju splavova a ni visina modernih jarbola...

6. Arhitektonski opus Srbije je izuzetno sužen, siromašan u FIZIČKOM SMISLU. Postoje po vertikali mnogi artefakti istorijski od praistorije do danas, rimksi itd, ali je sve to šturo. Dakle, mi nemamo tu komociju kao Italijani ili Englezi ili Hrvati da rušimo i zatrpavamo ovakve stvari, jer su one MALOBROJNE i samim tim IZUZETNO VREDNE. Moramo da čuvamo to malo što imamo jer drugo nemamo. Jednom srušeno otišlo je zauvek. A nema negde drugde toga istog na pretek da bi se gubitak privobitnog artefakta opravdao. Da li je to vama jasno!? Da li razumete koliko smo siromašni a sami tome doprinosimo.


Dakle pričamo o skupini vrednosti generisanih preko jednog jedinog ali jako značajnog i jako lepog i dramatičnog arheološko arhitektonski kulturološkog artefakta koji doprinosi tezi da je grad Beograd stara EVROPSKA PRESTONICA i EVROPSKI GRAD koji pripada ZAPADNOJ CIVILIZACIJI po svojoj strukturi u tom periodu. To su jako važne stvari ali me plaši i nije slučajno zahladjenje gradskih otaca za kapijom kada se otkrilo da nije Stambol kapija jer je onaj Vesić sav kao pihtija podrhtavao od sreće pričajući o istoj.

Nekom je (a vidim i ovde na forumu preko komentara i odnosa prema istoriji) draže da se naš glavni grad (ja nisam beogradjanin) predstavi kao neka poluistočna selendra, ali smo i sami krivi zbog toga upravo zbog NAŠEG ODNOSA PREMA PROŠLOSTI koju ne doživljavamo kao našu već se zadovoljavamo ispraznim pričama o nekakvim varošicama i kasabama dok u zbegovima i dalje guslamo o našoj "veličini"...

Molim vas da shvatite i prihvatite značaj Vinterberške kapije kao dela gradske celine, strukture, istorijske činjenice, konteksta, lepote i snage onog Beograda koga, da, i dalje ima, zahvaljujući ovim saznanjima i iskopavanjima!

Sami smo krivi za sve što nam se dešava i za današnju savremenu haotičnost pa i ružnoću gradova po Srbiji... Ovaj forum to i dokazuje.

"Beograđanin" malim slovom i izraz "proaktivan" u istom tekstu...
Ipak, a u ovom slučaju - i srećom, arehologija nije jedina nauka i ne može niti će samo jedna nauka ili disciplina da određuje kako će se razvijati i izgledati grad.
I rušenje i zatrpavanje kapije su takođe istorijski događaji koji imaju svoju vrednost i simboliku.

Zatrpali smo mi i vrijednije nalaze od ostataka kapije
Koji ce da cekaju metro stanicu
Do tad su fino locirani pozicjonirani ...

U Srbiji ima toliko toga što TREBA uraditi da čak i kad postoji iskrena želja i sposobnost da se radi na najbolji način, svaka propuštena prlika često bude i poslednja iz tada već sasvim objektivnih razloga. A pogotovo kad kod onih koji odlučuju nema ni želje ni sposobnosti. Međutim na stranu to, najviše zabrinjava opšte nerazumevanje vrednosti stvari koje nije lako odmah pretvoriti u novac ili nečiju udobnost. Lako je shvatiti da li je ulica dobro projektovana, zgrada upotrebljiva ili lepa. To je zanat, logičko razmišljanje ili prirodna intuicija. Ali VREDNOST stvari ... to je daleko teže i nije "struka". Svaka prosečno pametna osoba lako i relativno brzo može naučiti bar osnove skoro bilo kog zanata ili specijalnosti, taman toliko da razume pojmove, problematiku i osnovnu strukturu neke uže oblasti znanja. Ali široka opšta kultura i lične vrednosti, to je VEOMA teško, to jedna od retkih stvari koja se NE MOŽE naučiti tek tako. Zahteva godine i godine jer se tu postavljaju pitanja "poput kakav život vredi živeti" i "šta je važno", ali ne kao neke opšte apstrakcije koje malo znače, nego primenjene na svakodnevne stvari: Kako danas provesti slobodno vreme ili kako bi neki deo grada "trebao" da izgleda. Koliko nam znače obale reka ili dovoljno zelenila? Javne površine? Kultura uopšte? Šta tačno znači da li se zelenilo dovoljno "koristi"?

I to je ono što ovde zabrinjava. Ne to da li je sada zgodno prikazati Virtemberšku kapiju ili druge arheološke ostatke, nego tvrdnje o njenoj bezvrednosti i apsolutnom urbanističkom prioritetu utilitarnog, odnosno "korisnog" (po nečijem shvatanju korisnog). Taj problematični opšti stav o vrednostima neće proći tek tako. Biće tu i kada se bude pravila metro stanica, kao što je bio tu i ranije, oduvek, pa nam je ostalo OVOLIKO javnih prezentacija istorije grada. Toliko da mu je glavna preporuka u turističkim medijima da ima "prijateljski nastrojene ljude" i "puno zabave". Što je sa tačke gledišta jednog grada uvreda, kad se malo bolje razmisli.

Da li ima negde info o aktuelnim arheoloskim istrazivanjima, iskopavanjima itd?