Šta je novo?

Arheološka istraživanja i prezentacije

Pa ja sam i rekao da to nisu temelji kapije nego temelji zgrada porušenih 6. Aprila 1941.
 
Temelji porušenih zgrada su se pojavili i ispod Kolarčeve ulice, ispred ulaza u bivšu zgradu Jugoeksporta.

 
Može biti svašta, naravno, ali su tačno u nastavku iste linije sa onim ostacima na prethodnim slikama, pa bi mogao biti nastavak istog tog niza zgrada. Ali opet, možda je ovo i malo suviše blizu zgradi Jugoeksporta, a čini mi se da je stara ulica uz njega bila šira, pa bi mogao biti i kanal. Ili čak samo šut kojim su popunjeni krateri bombi, mada se nazire pravilnost slaganja cigli. Teško je reći sa sigurnošću dok se malo više ne iskopa.
 
Početak otkopavanja istočne strane Virtemberške kapije.

Severni zid.

Pogledajte prilog 14
Pogledajte prilog 13
Iskopano je oko 1 metar ili malo više u dubinu. Još se ne vidi temeljna zona zida.

Pogledajte prilog 12
Južna strana.

Pogledajte prilog 11
Stubovi.

Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 6
Južna strana.

Pogledajte prilog 9
Pogledajte prilog 8
Ovo je južna strana i zid šanca.

Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 5
Zid šanca ima priličan nagib.

Pogledajte prilog 4
Ostaci zgrada jugoistočno od kapije. Ulični zid, ka trgu.

Pogledajte prilog 1
Pregradni zid.

Pogledajte prilog 3

Unutrašnji zid. Drugi ka unutra od trga.

Pogledajte prilog 2
 
Na kapiji su se počeli pojavljivati mogući tragovi gorenja i visoke temperature? Na jednom mestu su posejani komadi neke crne staklaste mase nejasnog sastava, ravnih ili blago krivih površi i oštrih ivica. Možda je u pitanju katran?

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
 
Istočni deo Virtemberške kapije se otkopava već neko vreme, ali po običaju neverovatno polako. Zapadni deo je u ambijentu trga izgledao ovako.

Pogledajte prilog 2
Međutim sa istočnim stvari nisu tako jednostavne. Jedino što je za sad sasvim jasno je da je istočni deo oštećen daleko više. Pošto je bio ispod ulice, imali smo sto godina kopanja i provlačenja raznih cevi i kablova, pa je deo bedema naknadno uništavan. Ono što nije jasno je do koje je dubine uništen? Da li je i na oštećenim mestima ispod ili oko cevi ostalo nešto od kapije? Još intrigantnije je da istočni deo izgleda nije u istom pravilnom rasteru stubova i bedema kao istočni. Sasvim je moguće očekivanje simetrije oba dela nije opravdano. Naime, stubovi odmah pored centralnog prolaza u istočnom delu zaista slede šablon sa zapadne strane, ali posle toga, dalje na istok, uopšte više nije jasno kako kapija izgleda. Proviruju ostaci koji kao da su između rastera stubova na zapadu? Pa stvari svakako postaju intresantnije. Ono što je sigurno je da će ovde zbog oštećenja površinskih delova kapije MORATI da kopaju bitno dublje nego na zapadu, jer ne vidim kako se ovde išta sigurno može zaključiti i zapisati u gradskim arhivama samo na osnovu plitkog iskopa. Sem ako iz grada ne dobiju političko naređenje da zatrpavaju što pre, ali to bi tek bio otvoreni zločin prema kulturi i istoriji grada.

Pogledajte prilog 1
 
Ovaj prilog bi se mogao klasifikovati kao industrijska arheologija ili nasleđe ili nešto slično, ali pošto nisam siguran postoji li prigodnija tema, evo ga ovde.

U razgovoru o starom Beogradskom pristaništu na Savi spomenute su uske šine kojima je nekada transportovana roba. Pošto je ostalo veoma malo očuvanih primera ovih šina, evo fotografija za svaki slučaj. Ulica je Nikole Spasića broj 2.

Pogledajte prilog 14
Pogledajte prilog 13
Pogledajte prilog 12
Pogledajte prilog 11
Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 9
Pogledajte prilog 8
Pogledajte prilog 4
U ovom dvorištu su zanimljiva i dva takođe donekle očuvana spoljašnja teretna lifta. Nekada su sve "bolje kuće" imale ovakve liftove da bilo moguće dizati kabasti i glomazni nameštaj od punog drveta, ali i ogrev i sav drugi teži ili obimniji potrošni materijal. Platforma se zaustavljala uz vrata na ogradi dvorišne terase.

Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 3
Na jednom je liftu je ostao sačuvan i masivan kontra teg.

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

Šteta što ovakve male detalje koji toliko govore o načinu života i svakodnevici naših predaka verovatno niko ne štiti. Istorija nisu samo veliki spomenici.
 
To je to Zuma. Ja nisam mogao da se setim tačne adrese (ali sam ti dao dovoljan trag :) jer je Nikole Spasića u produžetku Ivan Begove). Bravo za istraživački duh.
 
Pa onda je ispred Narodnog Pozorišta otkriveno ovo. Naravno da su to brže-bolje zatrpali.

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

file.php

file.php

file.php

file.php

file.php

[/quote]
To što se vidi na noćnim fotkama su ostaci rimskog kolektora koji se nalazio ispod rimske ulice koja je otkrivena kod Vlajkovićeve 4, Dositejeve 1, ispred Pošte u Zmaj Jovinoj, i kod Etnografskog muzeja. Interesantno mi je da se na fotkama vidi druga traka koja je verovatno trag temeljne zone akvedukta? Ovo je samo pretpostavka.
 
Ne razumem ljude koji nemaju radoznalosti da ovakve stvari bar malo pogledaju i začeprkaju, da iskoriste ovako retku prliku, ako im je to životni poziv i nekima nadajmo se i strast. Ako se dobro sećam ovo je bilo otkriveno možda nekih dva dana. To je čak 24 sata dobrog svetla i nikoga da im smeta. Pa ja bih sam doneo lopatu i mistriju, i pozvao par prijatelja. Iako nemam nikakve veze sa arheologijom. Koliko god malo da otkriju, sa površine i par brzih sondi na strateškim mestima, možda tek konture, tačnu poziciju, materjal, stanje očuvanosti, to je već više nego ništa. Kao se svaki dan otkriva centar Beograda pa su eto stalno zauzeti, ili su se već smorili od mnoštva takvih prilika, ili već sve znaju.
 
Bilo je pitanje vremena kada ce nesto da se otkrije.
 
Arheološko nalazište antički Singidunum.

Ovo je oblast u kojoj možemo očekivati nalaze iz Rimskog perioda. Zbog toga ovde svaka gradnja treba da bude praćena ozbiljnim arheološkim nadzorom. A ne da to bude samo formalnost na koju niko ne obraća pažnju. Pa ako šefu gradilišta proradi savest i bude spreman na ribanje od strane investitora (zašto odmah nije poslao bager da preore sve nezgodne nalaze), onda ... možda ... ako svi budu raspoloženi ... imaju slobodnih ljudi ... i para ... i nisu ustali na levu nogu.

 
@Zuma
Ovaj plan Singidunuma ima par nepravilnosti. Kastrum se nije protezao do Dunava na severu/iza Malog Kalemegdana i nekropola uz put prema Viminacijumu se ne proteže toliko dugo uz Bulevar.
Najudaljenije gradske sahrane su otprilike u ravni Golsvortijeve. Da li je predmetna lokacija Kosančićev venac - vila?
 
Ne, nego Đumrukana u Karađorđevoj, ovde označena kao potencijalno nalazište. Ili preciznije, samo to da je lokacija u okviru bivšeg civilnog naselja. Imaš li negde tačniju mapu koja pokazuje sve tri zone, kao ova, dakle kastrum, civilno naselje i oblast nekropola? Čini mi se da je važno, zbog javne kontrole radova, da svi imaju pri ruci preglednu mapu gde mogu videti koliko je verovatno očekivati nalaze iz Rimskog perioda na pojedinim budućim gradilištima. A još bolje i iz drugih perioda, ako takva mapa po periodima postoji.
 
Uzevši u obzir šta se dešava sa klimom, sa opštim zagađenjem Zemlje i okeana, sa već veoma vidljivim procesom postepenog rastakanja političkih ideja globalizma i multikulturalizma prihvaćenih posle užasa prvog i drugog svetskog rata, ideja o tolerantnom globalnom svetu bez ratova, uređenom ne silom, nacionalizmima. ideologijama ili religijama, nego racionalnim konceptima minimalne građanske države koja ljudima nameće što je moguće manje, koja je odvojena od religije, nacije i toga šta svaka pojedina opskurna grupa smatra da su "naše vrednosti", umesto "moje vrednosti", gde bi različiti interesi država trebali biti koordinisani samo međunarodnim ugovorima i Ujedinjenim Nacijama, a ne snagom, ... pa, eto, uzevši sve to u obzir, sledeća priča bi mogla brzo postati vrlo aktuelna. Ili ne? Možda je obrnuto, možda je sve u redu? Bilo kako bilo, što ne bi malo obnovili gradivo. Arheologija je i poučna. Svojim očima vidimo čega sve više nema.

1177. pre nove ere: Godina kolapsa starih zapadnih civilzacija.

From about 1500 BC to 1200 BC, the Mediterranean region played host to a complex cosmopolitan and globalized world-system. It may have been this very internationalism that contributed to the apocalyptic disaster that ended the Bronze Age. When the end came, the civilized and international world of the Mediterranean regions came to a dramatic halt in a vast area stretching from Greece and Italy in the west to Egypt, Canaan, and Mesopotamia in the east. Large empires and small kingdoms collapsed rapidly. With their end came the world’s first recorded Dark Ages. It was not until centuries later that a new cultural renaissance emerged in Greece and the other affected areas, setting the stage for the evolution of Western society as we know it today. Professor Eric H. Cline of The George Washington University will explore why the Bronze Age came to an end and whether the collapse of those ancient civilizations might hold some warnings for our current society.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=bRcu-ysocX4[/youtube]
 
Intervju sa kontraverznim arheologom Radovanom Kovačevićem. Zanimljivo je čuti šta ima da kaže pre svega zbog ogromnog broja tema koje spominje, mada bih bio veoma oprezan u prihvatanju onoga što tvrdi.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=JNev2qKMDnY[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=g9ygpE-ToY0[/youtube]
 
Sirokim krugom izbegavam te teoreticare zavere, kojih na yt ima kao gov**a.
 
U Češkoj je pronađen izuzetno očuvan, 7000 godina star Neolitski bunar. Napravljen je od debelih hrastovih greda. Dimenzije ograde bunara su 80x80 cm i 140 cm visine. Poprečne grede su ubačene u pažljivo napravljene horizontalne ureze u četri vertikalna drvena stuba na uglovima, koji su originalno urađeni od debla sa promerom od bar 60 cm. Fascinantna mi je ne samo preciznost izrade sa alatom koji su oni tada tada imali, jer to je ipak bila Evropa pre neverovatnih 7 milenijuma, nego i preciznost kojom je zahvaljujući godovima drveta izvršeno datiranje. Poprečne grede su napravljene od hrastova posečenih između 5256. i 5255. godine pre nove ere. Četri vertikalna stuba na uglovima su graditelji imali spremne još od ranije, od drveća posečenog između jeseni ili zime 5259. odnosno zime na samom početku sledeće, 5258. godine pre nove ere.

Kad gledam ovakve stvari imam utisak da bi se savršeno razumeli kad bi nekim slučajem mi bili prisiljeni od živimo kod njih ili oni kod nas. Da se nisu mnogo razlikovali od nas. Ali, ono što me je uvek najviše rastuživalo, imamo neverovatnih 4000 godina skoro potpuno izgubljene istorije čovenčastva! Kolike su civilizacije nastale i propale za toliko vremena! I to možda veoma razvijene civilizacije, jer skupljanje materjalnih bogatstava koje bi zatim moglo ostati iza njih kao tobožnji "dokaz" sofisticiranosti, ili recimo transformacija prirode po njihovoj meri, nikako ne mora biti jedina mera te sofisticiranosti, čak naprotiv, kao što baš sada dobro vidimo. I mi o toj dugačkoj, izgubljenoj istoriji ništa ne znamo niti ćemo znati. Bedni mestimični ostaci polomljene grnčarije i kosti ne znače puno u odnosu na obim onoga što je trajno izgubljeno. Koliko usmeno prenošenih narodnih pesama Vuk Karadžić NIJE zapisao? Razmere tragedije trajnog gubitka 4000 godina istorije je nemoguće i pojmiti.

dji_0622_studna_1600_125475_126005.jpg


Our restorers to help preserve a 7000-year-old prehistoric well
https://www.upce.cz/en/our-restorers-to ... -well#main
https://edition.cnn.com/2020/02/04/euro ... index.html
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=MfnB32Itia4[/youtube]
 
Vrh