Savski trg

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=624416#p624416:1iyllbfn je napisao(la):

stf » 23 Мај 2019 15:36[/url]":1iyllbfn]Свако ко припада екстремној фракцији у овом и сличним питањима није ни разумео фотографију коју сам поставио и реагује онако како ти реагујеш. Поента приче је да је за екстремно кратак временски период прикупљена ненормална количина новца за обнову овог објекта. Истовремено, овако нешто се није десило за објекат једнаке културне и историјске вредности, идентичне старости - Богородицу Љевишку! Или Хиландар, који си сам поменуо. Или неки од десетина других објеката по свету. Па исти дан је горела и чувена џамија такође изузетне историјске и културне вредности па је то прошло скоро као кајрон на вестима и то је то.

Овакав пример глобалног плакања, кукања, сажаљевања, и после свега донирања пара се није десио ни за античке споменике које је редом рушила Исламска држава по Сирији.

Слична је ситуације била и ономад, после терористичког напада. Глобално плакање, кукање, стављање француских застава на ФБ профиле и слично, а терористички напади исте године, пре и после тога су прошли незапажено само зато што се нису десили у неком од градова западног света.

О том лицемеру западног света се ради, и на то сам мислио постављеном фотографијом. Такав свет, који сажаљева само своје проблеме а потпуно је назаинтересован за исте те проблеме ван својих граница није свет који треба да нам буде узор.

А то све нема никакве везе са самом обновом Нотр Дама као објекта. Наравно да га треба обовити, али не само њега.

Kliknite za proširenje...

Све разумем. Надовезао сам се на Ваш коментар, па је испало као да је оно што сам рекао било упућено Вама, иако то заправо није био случај.

Све што сте рекли стоји. На лицемерје запада - како оних који оплакују Нотр Дам у тренутку када политика њихови владе доприноси уништењу непроцељивих споменика у Сирији и другде, тако и оних тобож забринутих за болесне и гладне, који нису ништа друго до мрзитељи хришћанства - не вреди трошити речи.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=624510#p624510:1gmldubu je napisao(la):

GOJE » Today, 13:59[/url]":1gmldubu]VeUprava pod radovima podrazumeva raskopavanje. To je nešto što smo do sada apsolvirali, i u praksi je 100% provereno. Dakle sa sigurnošću možemo da potvrdimo da će se do 15.2.2020. završiti raskopavanje Savskog trga.

Kliknite za proširenje...

Tako je. Jer niko nije rekao da će sve biti gotovo do tog roka, već samo jedna faza (svaka sličnost sa Vučićevim objašenjenjem je slučajna)

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=624540#p624540:2gbmy0ea je napisao(la):

spatiotecte » 23 Мај 2019 03:03 pm[/url]":2gbmy0ea]Iz iskustva mogu da potvrdim da volontiranjem ili teranjem neke pravde time sto se krše uslovi bilo koje vrste pa samim tim i konkursa se ne dobija ništa. Poslovi se dobijaju time sto poznaješ nekog ko je na položaju sa kim si dobar i ko će te ubaciti u poslovni krug a samim tim ti pružiti šansu da radiš.

Kliknite za proširenje...

Ако говоримо о личној материјалној користи онда да. Не само код нас. Тако је и на истоку и на западу. Послови се добијају познанствима. Барем је у архитектури тако.

Али ако говоримо о конкурсима, кршењем пропозиција се не може извући лична финансијска корист, али се може утицати на општу јавну корист. Као што видимо, кршењем пропозиција конкурса појединих студија, директно се утицало на измену крајњег решења, које ће утицати на измену ПДР-а и измену до сада зацементираног саобраћајног решења а промене које ће се десити су промене на боље. Дакле, општа корист постоји.

Мада ... дешава се да архитекта кршењем пропозиција може извући и личну корист. За то је потребно и мало животне среће. Сви врло добро знамо за пример архитекте Михајла Митровића и његово кршење пропозиција конкурса када је предложио Генекс кулу.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=624550#p624550:2gbmy0ea je napisao(la):

Хаеул » 23 Мај 2019 03:32 pm[/url]":2gbmy0ea]
Све разумем. Надовезао сам се на Ваш коментар, па је испало као да је оно што сам рекао било упућено Вама, иако то заправо није био случај.

Све што сте рекли стоји.

Kliknite za proširenje...

Битно је да смо се ми разумели. :kk:

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=624283#p624283:6fr7qglb je napisao(la):

saurus » 22 May 2019 05:31 pm[/url]":6fr7qglb]Добро ти ово огледало

Kliknite za proširenje...

Zahvaljujem

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=624308#p624308:6fr7qglb je napisao(la):

Drakche » 22 May 2019 06:50 pm[/url]":6fr7qglb]Nisam verovao da je ova viljuska bila ozbiljan predlog, jer je urnebesno, sada mi je bolji predlog od spomenika Emira Kusturice, barem bi se ljudi pitali zasto viljuska...

Kliknite za proširenje...

:kk: Bas to, kip koji postavlja pitanje a ne kip koji namece odgovor.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=624531#p624531:6fr7qglb je napisao(la):

Прле » 23 May 2019 01:22 pm[/url]":6fr7qglb]Југе (или Јуже, немам искуства у обраћању), квалитетан си архитекта као и много људи који су овде на форуму, али са златном виљушком си ме ујео за срце.

Схватам поенту, схватам твоје незадовољство, тим пре са оваквом ретроспективом коју си овде изложио.
Одреаговао си као типични Србин: "кад не могу да будем у игри, онда ћу да **ерам да се диме уши". А штета, због 5минута личне сатисфакције у**** имиџ који градиш годинама.

Није логично за очекивати да ће било код од вас београдских архитеката радити све или већину пројеката, време квалитетног кадра блиског власти је прошло. Живимо ту где живимо у ситуацији у којој смо се нашли захваљујући дејству или бездејству наших претходника. Будућност се креира из корака који ми овде предузимамо сада.

Kliknite za proširenje...

U principu se ne menjam u vokativu, a i ne ujedam

I upravu si da sam odreagovao kao tipicni Srbin, samo ne bas tako kako ti opisujes vec pre obrnuto: Iako ova igra nije meni namenjena ima da se igram. Balkanski nema sta.

I nema tu ni trunke nezadovoljstva, ne brini, samo cisto uzivanje i nadahnuce. Viljuska nije inacenje vec trezven osvrt na pojam spomenika. Mislim da su kicasti i glomazni spomenici odraz slabosti, skrivanje sopstvenih frustracija, dok je spomenik koji otvara pitanja i suocavanje odraz snage i samopouzdanja.
Nije ova zlatna viljuska trtmrt hepening/instalacija/performans vec manifest hrabrosti i volje da se zapitamo ko smo, sta smo, kuda bi smo.

Koreanac ce ti reci da su oni izmislili stapice, i to srebrne, Japanac ce da se umesa, kinez bucno da negoduje...

Uostalom napisao sam onomad odgovor kolegi @spatiotecte koji stoji na sajtu imamo plan http://www.imamoplan.com/predlozi/spome ... -viljuska/ ako te zanima.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=624540#p624540:6fr7qglb je napisao(la):

spatiotecte » 23 May 2019 02:03 pm[/url]":6fr7qglb]Iz iskustva mogu da potvrdim da volontiranjem ili teranjem neke pravde time sto se krše uslovi bilo koje vrste pa samim tim i konkursa se ne dobija ništa. Poslovi se dobijaju time sto poznaješ nekog ko je na položaju sa kim si dobar i ko će te ubaciti u poslovni krug a samim tim ti pružiti šansu da radiš. Posto su ulaznice skupe jer nema posla za sve to je u 99% slučajeva način da arhitekte dodju do hleba. (Nažalost)
Kad volontiraš te smatraju idiotom koji radi za džabe i tada mogu samo da te iskorišćavaju jer time dokazuješ da tvoj rad nema vrednost posto ni ne tražiš da ti plate za potrošeno vreme.
U svakom poslu ili si IN ili si OUT, u prevodu ili si deo neke priče ili nisi, sve ostalo je zamlacivanje i gubljenje vremena.

Kliknite za proširenje...

Moje iskustvo pokazuje sasvim suprotno.
Fakat je da mozes da dobijes posao tako sto ce neki glavonja da te uposli samo odnos ce uvek ostati da je on glavonja a ti opanak. Postoje i druge varijante. Jedna je da se nametnes, druga je da posao stvoris. Te varijante otvaraju mnogo sire perspektive gde nema glavonje i gde se tvoj rad daleko vise ceni.

Konkretan primer iz Beograda, 8 godina sam maltretirao gradske uprave da prihvate moj volonterski rad, mapu gradskog prevoza. Nus pojava tog akcijanja je da su iz Alma Quattro bas mene zvali da napravim mape za info toteme (eto posla). A ti totemi su ucinili da sticajem okolnosti upoznam sadasnje partnere palestince i da imam biro u Dubaju (eto jos posla). Ovo je samo jedan lokal patriotski primer iz Beograda, slicno akcijanje me je odvelo od Montreala do Seula preko Luksemburga gde su me uvek oberucke docekali a da nisam znao ni jednog lokalnog glavonju.

Moje iskustvo pokazuje da u danasnjem svetu gde su komunikacije instantne i globalne, gde svako moze svoj rad da objavi i podeli sa celim svetom, kvalitet rada postaje bitniji od veze. Veza omogucava brzi uspon u uskoj sredini, cinjenica, ali zato kvalitetan rad omogucava dugotrajni razvoj bez teritorijalnog ogranicenja. Zato se svaki rad pa i volonterski i te kako isplati, bitno je da bude kvalitetan i objavljen.

Sto bi se reklo kod nas, "sreca prati hrabre", ili sto ja kazem, mozda jeste slucajnost sto mi je nesto poslo za rukom, ali nekako se slucajnosti cesce dogadjaju kada im pripomognes sopstvenim trudom.

@zidar,
Pričam o licnoj zaradi od posla arhitekte.
Prisecam se jednog tvog posta gde si napisao da 1/3 svog vremena trosis na posao (znaci ono od čega živiš) a 2/3 na volonterski rad ili neki rad “za svoju dušu” (ispravi me ako grešim ali čini mi se da si tako rekao)
Ne razumem kako je to finansijski moguće u uslovima poslovanja francuske posto i sam poslujem u tom okruženju ali u to neću da ulazim posto je to lična stvar.

Da li si izračunao koliko vremena si utrošio na svih 8 konkursa na kojima si učestvovao u Beogradu za koje nisi imao nikakvu finansijsku korist i koliko si mogao para da zaradiš da si to vreme posvetio nekim konkretnim projektima koji bi ti doneli prihod?
To su sigurno meseci i meseci rada sve skupa a ako uzmeš prosečnu satnicu od 25-30 evra na sat za arhitekte u francuskoj izracunaj koliko novca i vremena si izgubio time. (A to je poprilično veliki iznos)
To vreme i taj novac koji je izgubljen ne možeš povratiti nikako.
Kad pominjes tvoja putovanja, jedno je da te ljudi dočekuju oberučke a drugo je da ti isti ljudi ponude neki posao od kog možeš da živiš.
Dakle ako si izgradio neki objekat u Seulu ili u Luksemburgu to je posao i to bi bilo super, a ako si proveo tamo par dana ili nedelja time sto si bio kustos, to je druga stvar, i to je nešto sto može da ti donese jednom jednu svotu novca ali da bi mogao da živiš od toga morao bi svakog meseca da putuješ tamo i da predaješ, a to je već nešto drugo i to nije ni posao arhitekte ako se držimo suštine našeg posla koji je da projektujemo i da gradimo.

Spatio tvoj problem je sto sve gledas kroz satnici i ulozenp dobijeno da li si nekad uradio nesto volonterski iz zadovoljstva ne zbog para
Zidar da je racuno sve kroz satnicu nista volonterski ne bi uradio tu je razlika izmedju vas
Sto neko spreman da ulozi vrijeme trud znanjd ideju i svoj novac da nesto realizuje za opste dobro bez da ocekuje nesto da dobije za uzvrat

Radio sam i ja volonterski i vrlo dobro znam šta je volonterski rad.
Međutim u arhitekturi je jako teško uspeti nešto tim putem da taj volonterski rad ima neku korist posto uz svu dobru volju i uložen trud skoro nikad niko od nadležnih ni ne zna da prepozna Napore volontera i rezultat skoro uvek bude da to ostaje mrtvo slovo na papiru.
Volonterski rad ima smisla ako imaš nečiju podršku u lancu ljudi koji odlučuju i ako taj rad bude uvazen od strane tih istih koji će omoguciti da se on sprovede u delo.
Sve ostalo je gubljenje vremena nažalost.
Zapravo ako se neko resi da volontira on treba to da radi pametno u smislu da to radi u sklopu neke priče a ne sam na svoju ruku jer je velika verovatnoća da od tog rada ne bude ništa.
Znaci da bi neki rad bio koristan za zajednicu on mora da urodi plodom i da se na kraju izgradi u stvarnom svetu jer zajednica nema ništa od nekog plana koji je ostao na papiru.
Ono sto je virtuelno ne može nikako biti od neke koristi.

Practice makes perfect.

Svaka čast ako uvek radiš za pare, ali ja na ovakve stvari gledam kao trening, a što više treniraš postaješ bolji.

Pa realno po mom skromnom mišljenju treba spojiti lepo i korisno. Dakle ako mogu da se uzmu pare u toku treninga to je ipak bolje. A opet sa druge strane, neke vestine poput nadzora radova možeš trenirati samo ukoliko se projekat realizuje.
Zato sam ja pristalica treninga u realnim uslovima jer to smatram mnogo korisnijem od virtuelnog projektovanja jer iza sebe ostavljaš nešto sto postoji u stvarnom svetu i sto ce ljudima zaista biti korisno jer suština nas arhitekata je da naše usluge i prostore koje osmisljavamo budu u službi građana.

Izgleda da se ništa ne radi na Savskom trgu. Dali mislite da to ima veze sa činjenicom da očekivani pred-plan za metro značajno kasni (iz opravdanih razloga - kažu gradski zvaničnici)?
Dr

Dr.c kajes li se sto nisi ucestvovao ,niko nije ocekivo da nece kasniti u odnosu na novinske najave ...

Direktore, ne kajem se što nisam učestvovao. U mojoj situaciji učestvovanje na konkursu, gde se suština zadatka menja u sredini roka, nije imalo smisla.
To što pišete da "niko nije očekivao kašnjenje" razumem kao ironiju - da su svi očekivali kašnjenje. Kašnjenje me ne iznenadjuje. Zanima me šta se dešava sa metroom i njegovim uticajem na projekat trga. Da li se projekat trga uopšte radi, zna li ko?
Dr

Poštovani,

Izvinjavam se zbog ove zakašnjele reakcije na najskoriji projekat za trg, ali bio sam na putu, a kažu da "nikad nije kasno".
Na forumu je odavno, i od nekih uporno, pisano da:
- su konkursni uslovi bili kontraproduktivni jer;
- spomenik ne treba biti niti u osi Savske niti Nemanjine ulice
- i ne treba biti ispred ulaza u Stanicu jer tako zaklanja najvredniji deo njene fasade i krnji doživljaj ulaza
- tramvajske šine trebaju biti izmeštene na obod trga zbog bezbednosti pešaka i upotrebljivosti prostora, te
- spomenik treba staviti na podijum, a ne ispred i ispod njega (kao u pobedničkom rešenju konkursa).
Zanimljivo je videti da su protiv-uslovni predlozi prihvaćeni u post-konkursnoj razradi projekta.

Medjutim, meni se ovaj najskoriji izgled trga još čini nedovoljno bogat, nedovoljno sadržajan i nedovoljno human, da bi trg postao jedan od dva najreprezentativnija i najbolja u gradu. Smatram da "krajnje minimalistički pristup" nije nešto što će privući ljude, kako je pokazala tužna sudbina Memorijala žrtvama rata.
Očekivao bih više cvetnih površina, veći popločani prostor u centru ispred podijuma i fontane, česme za piće, mnogo više klupa za sedenje, skulptura, očuvanje postojećih velikih stabala (kraj ćoška stanice), stabala u posudama/kutijama, nadstrešnica za zaštitu od sunca i kiše, malo dečje igralište, stolove za društvene igre itd.
Razmislio bih da li bi spomenik možda bio bolje postavljen sa leve strane ulaza u Stanicu, tako da mu velika stabla sa desne strane ulaza čine vizuelnu ravnotežu.
Dao bih centralni park Vrnjačke Banje kao poznat i dobar primer kako cvetnjaci i fontane, okruženi klupama, stvaraju humani prostor koji privlači i zadržava ljude svih uzrasta.

Dr

Samo da kratko dodam:
Sa leve strane ulaza - jer nam je sa leve strane srce, pa će spomenik osećajno biti "bliži srcu" onom koji ga gleda spreda.

Форумаши Беобилда ће за 20 година клети данашње главне и одговорне што се споменик не налази у центру трга. Неки Зуме ће правити хиљадусловне поруке са по 10 слика и појашњавати глупост помереног споменика.

Meni je nedopustivo da ovoliki spomenik bude blizu drugog objekta. Poguse se medjusobno. Jos je sve simetricno, a oni pomweaju u stranu spomenik.

Bar da ga malo odalje:

Неупоредиво боље, Гази Бенгази.

Остајем при ставу да је споменик превелик, дизајн одвратан, и да му није место ту где га постављају, али ако већ то не можемо променити, нека бар усвоје Ваш предлог.

Meni je i dalje nakaradno da toliko veliki (glomazan) objekat bude postavljen bilo gde u centru grada.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=629217#p629217:q60jw7oq je napisao(la):

astrodule » 11 Јун 2019 21:10[/url]":q60jw7oq]Meni je i dalje nakaradno da toliko veliki (glomazan) objekat bude postavljen bilo gde u centru grada.

Kliknite za proširenje...

Могли смо пет пристојних споменика да направимо о истом трошку, а није да нема личности којима се нисмо одужили.

Сад кад размислим, шта смо ми радили протеклих 200 година? Како смо могли дозволити да у својој престоници (добро, није то била свих 200 година) немамо споменик једном Стефану Немањи? До скоро није било ни споменика Светом Сави.

Nisam hteo da se vracam unazad, da li spomenik mora biti toliko veliki (a bice), i da li mora biti na savskom trgu (a bice). Ako je vec tako, onda mu mesto nije na platou ipred zgrade stanice. Nakaradano, kao neka privremena vasarska instalacija. Ja sam samo pomerio spomenik, gde moze da "dise". Nisam dao predlog uredjenja zelene povrsine okolo spomenika, jer mora i to da se sredi. Sad mogu da postave i one cuvene fontane sa prvih rendera sa leve i desne strane staze od platoa do spomenika.

Spomenik moze i u Grdelicu, da nadgleda autoput i pravac ka orijentu (Konstantinopolj). Poput Turula u Madjarskoj.

Poštovani G. Bengazi,
U vezi Vašeg žaljenja što spomenik nije negde dalje od zgrade, dozvolite da obrazložim zašto mislim da mu je mesto što bliže zgradi.
Figurativni spomenici i skulpture gube pola vrednosti kad su u centru trga, jer pola trga gleda u njihova nezanimljiva ledja.
U vašem predlogu, gde spomenik postavljate na rub trga, ceo Savski trg bi gledao u nezanimljiva ledja spomenika S. Nemanji.

Kad moraju biti u centru trga, figurativni spomenici i skulpture se često rade kao kompozicije više figura, glavne i pomoćnih, tako da se nešto zanimljivo ponudi i pogledima sa pozadine trga.
Jednofigurni spomenici i skulpture, kao S. Nemanja, imaju najbolju prezentaciju kad su postavljeni ledjima što bliže nekoj zgradi (naprimer David Mikelandjela orginalno ispred Palače Vekio), ili visokom "paravanu", tako da im celi trg gleda u lice.
Uz to, zgrada ili paravan im pruža potrebnu umetničku pozadinu - za odnos figure i pozadine kao na slikama - a i stvaraju dijaloški odnos.
Asimetričnim postavljenjem prema simetričnoj zgradi, pokraj ulaza, figura se doživljava kao neko ko poziva ljude da udju. A ne da brani ulaz stojeći ispred njega - kao što je za žaljenje bilo pre zadnjih promena položaja ovog spomenika.
Zato pozdravljam sve zadnje promene, i samo tražim više humanizma u pejzažnoj razradi.
Dr.

Ima i za to medicina.. okrenes spomenik licem prema staroj zelenickoj stanici.(odnosi se na Bengazijev predlog)

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=629951#p629951:2vr09s90 je napisao(la):

dr.c » 13 Jun 2019 09:46 pm[/url]":2vr09s90]Poštovani G. Bengazi,
U vezi Vašeg žaljenja što spomenik nije negde dalje od zgrade, dozvolite da obrazložim zašto mislim da mu je mesto što bliže zgradi.
Figurativni spomenici i skulpture gube pola vrednosti kad su u centru trga, jer pola trga gleda u njihova nezanimljiva ledja.
U vašem predlogu, gde spomenik postavljate na rub trga, ceo Savski trg bi gledao u nezanimljiva ledja spomenika S. Nemanji.

Kad moraju biti u centru trga, figurativni spomenici i skulpture se često rade kao kompozicije više figura, glavne i pomoćnih, tako da se nešto zanimljivo ponudi i pogledima sa pozadine trga.
Jednofigurni spomenici i skulpture, kao S. Nemanja, imaju najbolju prezentaciju kad su postavljeni ledjima što bliže nekoj zgradi (naprimer David Mikelandjela orginalno ispred Palače Vekio), ili visokom "paravanu", tako da im celi trg gleda u lice.
Uz to, zgrada ili paravan im pruža potrebnu umetničku pozadinu - za odnos figure i pozadine kao na slikama - a i stvaraju dijaloški odnos.
Asimetričnim postavljenjem prema simetričnoj zgradi, pokraj ulaza, figura se doživljava kao neko ko poziva ljude da udju. A ne da brani ulaz stojeći ispred njega - kao što je za žaljenje bilo pre zadnjih promena položaja ovog spomenika.
Zato pozdravljam sve zadnje promene, i samo tražim više humanizma u pejzažnoj razradi.
Dr.

Kliknite za proširenje...

Ovo sto si napisao je laicki i netacno. Odakle ti to da "Jednofigurni" spomenici i skulpture, kao S. Nemanja, imaju najbolju prezentaciju kad su postavljeni ledjima što bliže nekoj zgradi" (i sta su to "figurativni spomenici")? To nije pravilo prilikom projektovanja javnih gradskih prostora i verovatno si sam izmislio.
Ako vec navodis primer iz Firence, moras znati kakvog je oblika trg Piazza dela Signoria i da se osim Davida na njemu nalazi jos skulptura. Na primer statua Kozima Medicija se ne nalazi ni uz jedan objekat. Mikelandjelo (kada ga vec spominjes) je projektovao jedan od nasjajnijih primera otvorenog gradskog prostora - trga, Campidoglio u Rimu (i na arhitektonskom fakultetu se uci o tome na urbanizmu). Statua Marka Aurelija je tacno u sredini. Od blizih primera: zamisli da su Pasicu zalepili dupe uz dom sindikata?

Nekoliko je faktora koji uticu na pozicioniranje spomenika na trgu (oblik trga npr, pa cak i osvetljenje)
* Ukoliko je spomenik dominantan element trga, njegovo obelezje i element prepoznavanja, postavlja se centralno.
* Ako spomenik ima sekundarno, dekorativno znacenje (manjih je dimenzija, itd), postavlja se asimetricno, ili sto bi ti rekao, ledjima uz zgradu.

Sada se vracam na Mikelandjelovog Davida. David je prvobitno trebao da bude postavljen na venac Firentinske katedrale kao jedna od skulptura u nizu. Nije ni bilo planirano da bude pozicioniran na trgu. Naknadno je odluceno da skulptura bude ispred gradske vecnice.
Ni po nameni, ni po dimenzijama... (o estetici da ne govorim) David nije za poredjenje. A bas me interesuje "dozivljaj" Asimetricnog Nemanje dok "poziva u dijaloskom odnosu" macem ljude da ulaze u ugasenu glavnu zeleznicku stanicu.

Ok je da ti se svidjaju "sve zadnje" promene. Meni se licno ne dopadaju, kao sto mi se ne dopada ni ideja o tom i takvom spomeniku.
A odsustvo poznavanja materije (sto nije sporno, sporno je odsustvo konsultovanja struke) onih koji donose odluke se ogleda i u ovom setanju spomenika.

@dr.c

Hvala vam na konstruktivnom odgovoru. Forum i sluzi da se razmene misljenja, pogotovo kad su razlicita.

Ta "ledja" spomenika koja navodite su i mene mucila. Objasnio sam zasto sam pomerio spomenik sto dalje od zgrade. Ne znam jesam li na brzinu odabrao bas najbolji polozaj, ali dovoljno da forumasi imaju uvid u moju zamisao. Ako primetite, zbog tih ledja, sam uklonio drvored na temenu trga ispred spomenika. Tako bi spomnik gledao na Nemanjinu i Beograd. Bio bi jasno uocljiv jos od Slavije. Ledja bi bila okrenuta prema zgradi, ali taj deo moze da se popuni duznom fontanom koja bi isla do platoa. Ja gledam spomenik kao deo Beograda a ne samo trga.

Da su u pitanju dva spomenika, imalo bi nekog smisla da stoje sa obe strane ulaza. Pa kao da pozivaju, na ulaz, ili stite ulaz. Imamo takvih primera jos od antike i Egipta. Ali nije u pitanju nikakav hram ili neko bitno zdanje, nego zgrada kojoj se jos ne zna ni namena. Najverovatnije nece imati nikakve veze sa samim spomenikom po tematici.

Navedeni David je mnogo manji od Palate. Ovde spomenik nadvisuje zgradu zeleznice. Morao bi biti ispred nekog mnogo veceg i monumentalnijeg zdanja. Pobednik na Kalemegdanu je takodje okrenut ledjima gradu i vecini posetilaca.

Zamislimo da je ovaj spomenik na Slaviji umesto fontane. Na koju bi stranu bio orjentisan? Opet bi ledja negde bila okrenuta.