Искључиво резиденталне зоне, без било каквих културних и комерцијалних садржаја, карактеристичне су и за неке земље Запада, попут Америке, Канаде и Аустралије, па донекле и Британије, у којима имате читава насеља која се састоје од мора кућа, неретко мање-више истоветног изгледа, и немају никаквог другог садржаја. Један мој пријатљ који живи у Мелбурну мора да се вози 40 минута да би дошао до најближе самопослуге, пекаре, поште, болнице..
Није потребно трошити речи на то зашто је такав приступ урбанизму лош. Несхватљиво је да је ико уопште могао помислити да су та бесадржајна мора кућа добро решење; још је теже разумети зашто се, након изградње првог таквог кварта, и уочавања проблема, наставило с истим приступом.
Тржни центри почели су да масовно ничу управу у таквих срединама. Њихова сврха је била да дају неки садржај и унапреде квалитет живота у приградским насељима.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=628737#p628737:1fr1sw8k je napisao(la):
Kailan » 09 Јун 2019 19:02[/url]":1fr1sw8k]Зато што развијенији градови на које се обично мисли (Солун, Лондон, Париз) никад нису развијани у комунистичком духу па по правилу имају приземне радњице да надокнаде потребе становништва и тржни центри се граде по ободима за људе у предграђима.
Строго говорећи, овде није реч о изградњи у комунистичком дугу, осим ако искључиво имате на уву изградњу искључиво резиденталних квартова сачињених од вишеспратница, јер је пример приградских насеља на западу која сам изнад навео скоро идентичан овом комунистичком, с тим што су они, по правил, градили приземне куће.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=628932#p628932:1fr1sw8k je napisao(la):
3eka » 10 Јун 2019 18:12[/url]":1fr1sw8k]Ja se bas ne bi slozio da veliki gradovi nemaju trzne centre po centru - svaka svetska metropola u centru ima ogromne robne kuce (npr. London - Harrods 102,193.344 m2, Selfridges 50,000; Pariz - Galerie Lafayette - 70,000), koje su funkcionalno prilicno slicne (veliki natkriveni multi-brend prodajni prostori). Razlika je samo u tome sto su nastali u nekom drugom vremenu, pa je njihov koncept malo drugaciji.
Па, управо у томе и јесте поента. У центрима светских метропола можете наћи робне куће, али истински велики тржни центри су прилична реткост. Робне куће, ма колико Вам се чиниле сличним тржним центрима, ипак су појединачне радње, у којима људи углавном проводе далеко мање времена него у тржим центру.
У правим тржним центрима, може бити и по неколико таквих робних кућа.
Mislim da neka kombinacija otvorenog i zatvorenog prodajnog prostora mora postojati u gradu, jer bi u suprotnom zimi centar grada prilicno zamro.
Наравно, али морамо имати у виду и реалне потребе града. Београду је потребан ограничен број радњи. Превелик тржни центар у центру града би, или остао полупразан, или изазвао затварање радњи на другим местима. То не би било пожељно и, ако се не варам, то и јесте поента људи изнад.
Arhitektura je potpuno druga prica...naravno da Rajicevu ne mozemo ni poredetiti sa jednim Galerie Lafayettom ili Galerijom Vitorio Emanuele. Drugo vreme, druge drzave, drugi ljudi
Не морамо увек ићи низ ту улицу. Имао је и Београд својевремено робне куће у том маниру, чија здања су била архитектонски бисери.
Ако су оне биле мање грандиозне од поменутих страних примера - с тим што
Галерија Виторија Емануила II није робна кућа, већ тржни центар - и Београд је био мањи, а наш народ сиромашнији. То је сасвим природно.
