Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

Ima se, može se

Prošlogodišnje revizije pokazale su da je tokom 2017. godine nepravilno potrošeno 217 milijardi dinara budžetskog novca, kaže predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor Duško Pejović.

Među svim korisnicima javnih sredstava, kako navodi Pejović u intervjuu za "Večernje novosti", najveće greške i nepravilnsoti prave opštine, gradovi, javna preduzeća, komunalna preduzeća, ali i zdravstvene ustanove.

- Greške utvrđene u finansijskoj reviziji odnose se na pogrešna evidentiranja poslovnih promena i izvršenih transakcija, pogrešnom utvrđivanju poslovnog rezultata, probleme kod korišćenja različitih aplikacija u knjigovodstvu, greške kod sastavljanja i obelodanjivanja finansijskih izveštaja - rekao je Pejović.

On je naglasio da se nepravilnosti u poslovanju najviše odnose na javne nabavke, preuzimanje obaveza iznad odobrenih aproprijacija, obračun i isplatu plata i zarada, isplatu bez pravnog osnova i bez vladine dokumentacije, kod pripreme i donošenja finansijskih planova i budžeta, popisa imovine i obaveza i drugo.
 
https://www.b92.net/info/vesti/index.ph ... id=1540760

U koordiniranoj akciji pripadnika Bezbednosno-informativne agencije, Odeljenja za borbu protiv korupcije MUP-a Srbije i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uhapšeni su Bojan Mišić, špediter iz Niša i vlasnik i direktor BRW CARS, Draško Kandić, službenik firme TRACE SERBIA, Nebojša Nešić, vlasnik i direktor firme HERBA FARM, i Milenko Nikić, visokorangirani službenik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Srbije.

Kako je navedeno, oni su protivpravno zahtevali od nevladine organizacije "28. jun" novčanu nadoknadu u iznosu od 37.500 evra kako bi omogućili nesmetan uvoz medicinske opreme koje su predstavnici te humanitarne organizacije prikupili i uputili zdravstvenim ustanovama u Nišu, na KiM, Republici Srpskoj, kao i povratničkim srpskim sredinama u Hrvatskoj.
 
Sećate se onih policijskih Škoda ispred SIV-a od pre par godina. E pa jedna novinarka je bila uporna u svojim pitanjima oko nabavke i posle 2 godine se pokazala istinita ona stara poslovica "ne j**e lep već uporan"

https://talas.rs/2019/05/17/kako-sam-tu ... du-srbije/

Ana Novaković

Danas, skoro dve godine kasnije, javnost i dalje ne može da proveri tačnost informacija koje su joj servirane, jer je nabavka proglašena tajnom posebnim Zaključkom Vlade Srbije.

Sreda, 15. maj 2019. godine. Laza, poštar doneo je poštu u redakciju BIRN-a. Na stolu tog dana sačekala su me dva pisma adresirana na moje ime. Jedno od kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja, drugo od Upravnog suda. Prilično uzbuđena otvaram kovertu, izvlačim tri otkucane stranice papira i čitam presudu „U ime naroda“ koja glasi „TUŽBA SE UVAŽAVA I NALAŽE Vladi Republike Srbije, Generalnom sekretarijatu, da donese odluku po zahtevu tužilje od 17.04.2018. godine u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude“.

Istog trenutka kolegama govorim, a zapravo vičem: „Ljudi, sud je odlučio u moju korist! Dobili smo Vladu na sudu… Da, po mojoj tužbi jer nam nisu poslali Zaključak… Da, onaj o tajnosti nabavke Škoda za MUP“.

Valjda zbog lične satisfakcije obuzela me je neka lagana tahikardija, srećom kratko je trajalo i objavila sam vest o tome.

Odmah su usledila pitanja prijatelja i čitalaca – a zašto Vlada, zašto Zaključak, zašto tužba, kako je sve počelo…?

Vratiću se 20 meseci ranije. Sada je već bajata priča, ali veliki broj nas pomisli kad na ulici vidi policijsku Škodu Rapid – Koliko beše platismo ovo? Kome? Što ne Fijat? A, da, pa to su odradili drugari iz Čačka…

Dakle, sredinom septembra 2017. godine na platou ispred Palate Srbija organizovana je fešta na kojoj je obavljena primopredaja 710 patrolnih vozila marke Škoda Rapid koje je MUP kupio za potrebe policijskih uprava širom Srbije.

Da bi se 710 plavo-belih automobila uredno parkiralo ispred Palate, zaustavljen je saobraćaj, ulice su blokirane, a spektakl je sniman iz vazduha. Dron je pratio Škode od mosta Gazela, kroz novobeogradske bulevare do sedišta Ministarstva unutrašnjih poslova u Palati Srbija.

Kako su, sa jedne strane, gotovo svi mediji u Srbiji izvestili o kapitalnoj nabavci vozila za MUP, što jeste važno i nije sporna potreba za novim automobilima, a sa druge, građani i javnost ostali uskraćeni za informacije da li su vozila donirana ili kupljena, po kojoj ceni, od koga, kada i pod kojim uslovima, ja sam se odmah obratila MUP-u sa svim tim pitanjima.

Više puta sam se zvanično obraćala Ministarstvu sa ovim novinarskim pitanjima, ali od njih ni traga ni glasa. Preostalo mi je da se pozovem na Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Tada sam od MUP-a uz odgovore na pitanja zahtevala i kopiju Ugovora o nabavci automobila.

Desetak dana nakon primopredaje, iz vrha Ministarstva saopšteni su pojedini detalji o nabavci. Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milosav Miličković kazao je medijima da je MUP kupio vozila od starog dobavljača, da je vrednost nabavke bila 700 miliona dinara, da su drugi ponuđači u ovom postupku bili Fijat i Pežo i da je ponuda zastupnika Škode bila najpovoljnija.

Uz sve to, kazao je još da je Odluka o dodeli ugovora obrazložena na čak 10 stranica i da nije bilo žalbi ponuđača. Prema interpretaciji državnog sekretara sve je bilo urađeno u skladu sa zakonom, jer bi u suprotnom postojale primedbe.

Ako je sve super, kao što državni sekretar kaže, zašto MUP nije objavio Ugovor na svom sajtu, kao što je to i ranije činio u sekciji javnih nabavki. Javnost bi mogla da proveri istinitost njegovih tvrdnji, a ne da mu slepo veruje, osim ako vlast ne misli da su građani veverice.

Danas, skoro dve godine kasnije, javnost i dalje ne može da proveri tačnost informacija koje su joj servirane, jer je nabavka proglašena tajnom posebnim Zaključkom Vlade Srbije.

Nije sporna sama nabavka, sporno je što se taji Ugovor za nabavku, dok su prethodni ugovori i čitava tenderska dokumentaciija o nabavkama vozila za policiju javno dostupni. Sporan je i način na koji se postupa sa novinarima. Sporno je što se ignorišu njihova pitanja, što se ignoriše Zakon o pristupu informacijama, čak se ignorišu i upiti državnih organa, Poverenika i suda.

Dalje, sporne su i izjave predsednice Vlade Ane Brnabić. Najpre nije znala zbog čega je nabavka tajna, iako ju je poverljivom proglasila upravo vlada koju ona vodi.

Zatim je izjavila da je nabavka proglašena tajnom zbog specifikacije vozila, što zvuči smešno, jer ta vozila nisu namenjena za tajna praćenja. Cela Srbija može da ih vidi, što uživo na ulicama što u medijima, upadljivo su obeležena, a voziće ih najmanje 700 policajaca.

Zainteresovalo me je Vladino obrazloženje poverljivosti baš ove nabavke, pa sam joj uputila Zahtev kojim sam po slovu Zakona tražila kopiju Zaključka u kom bi to trebalo da piše.

Dok su te jeseni 2017. godine na temu policijskih Škoda naširoko debatovali i građani i stručna javnost, na moja novinarska pitanja i zahteve za pristup informacijama mesecima su ćutali i Ministarstvo i Vlada Srbije. Tada sam odlučila da „guram“ priču do kraja. Najpre sam uložila žalbu Povereniku na nepostupanje MUP-a, a u decembru sam napisala tužbu protiv Vlade, sama. Doduše pokazala sam je advokatima. Odobrili su je i kazali mi „Ako ti kasnije bude potrebna pomoć, javi se“.

U ekspresnom roku, četiri dana kasnije, stigao je odgovor Upravnog suda. Tužba se odbija. Gle čuda, u 21. veku, sud je odbio moju tužbu jer sam se Vladi obratila elektronskom poštom, a ta ista Vlada elektronsku poštu nije potvrdila, te formalno ja nisam imala dokaz da su moji elektronski mejlovi i bili primljeni. Sve to u eri digitalizacije, kojom se onoliko diči predsednica vlade, a pride sa svih strana stižu pohvale na njen račun za doprinose u digitalizaciji.

Elem, nije me mrzelo da sve isto uradim iznova, jer greška je „očevidno“ bila moja.

Iznova otkucam Zahtev za pristup informacijama, odštampam, potpišem, odnesem u Vladinu pisarnicu u Nemanjinu 11 i uzmem dokaz o prijemu. Sačekam 15 dana da Vlada svoje odćuti, pa napišem Urgenciju Vladi i ponovo sve to isto uradim lično. Sačuvam i taj dokaz o prijemu Urgencije kao prilog za tužbu.

Tačno godinu dana kasnije, Upravni sud doneo je presudu u korist mene i BIRN-a. Tačku na slučaj staviću ako mi Vlada pošalje kopiju Zaključka kojim je nabavku automobila za MUP označila tajnom, a ja taj dokument objavim.

Sa tim svakako nije previše urađeno, važnije je što se isti taj MUP pravi mrtav, ne odgovara na pitanja novinara u vezi sa tim, ne postupa po Zakonu i ponaša se kao da novinari, a samim tim i građani, ne postoje. Novinari su medijum između građana i organa vlasti – postavljaju pitanja i trebalo bi da rade u javnom interesu. Ne treba biti posebno pametan pa zaključiti da vlast, time što ignoriše i ne priznaje novinare, ne priznaje ni građane.

Nije moj cilj da se na sudu borim sa državnim institucijama kako bih od njih dobila odgovore na novinarska pitanja posle dve godine niti to treba da postane praksa novinara u Srbiji. Nije smisao našeg posla da nasilno iz uloge novinara uskačemo u ulogu advokata, ali jeste zamisao vlasti da nas zaludi, odvrati od priče i zaustavi ili makar uspori na putu otkrivanja istine.

Presuda Upravnog suda u ovom slučaju je opomena Vladi da ne sme da ćuti i ignoriše obraćanja novinara i potvrda da sam ja bila u pravu.
Ovo je još jedna mala pobeda redakcije u kojoj radim, ali idemo dalje, svaki dan bijemo nove bitke. Što bi rekao moj urednik – takav je posao.
 
Tragikomedija
2ca0ceea0037d6c5a63f810a6b46d286.jpg
 
A mislim da je bas taj tunel tipa 50-100 metara, vise nadvoznjak hah
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=623249#p623249:2sdjw7bt je napisao(la):
Dart » Sat May 18, 2019 6:36 pm[/url]":2sdjw7bt]Tragikomedija
2ca0ceea0037d6c5a63f810a6b46d286.jpg

Ista poruka stoji ispred jednog nadvožnjaka na autoputu Doboj - Banja Luka već godinu dve, samo je tamo na kraju tunela svijetlo. :D Blago nama :bash:
 
Svetlo na kraju tunela , nije nečija za.je*******ancija ?
Ako je ovo stvarno onda treba da nama ugase svJetlo.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=623500#p623500:2a7h38ep je napisao(la):
Žika » Sun May 19, 2019 10:33 pm[/url]":2a7h38ep]Svetlo na kraju tunela , nije nečija za.je*******ancija ?
Ako je ovo stvarno onda treba da nama ugase svJetlo.

Svojim očima sam video u RS isto ovo kao što rekoh, a i tamo je radio Integral inženjering pa sam 100% siguran da su oni zaduženi za ove besmislene plakate.
 
Integral radi skoro sve projekte u RS, a ovo je zalog za buduće poslove. U politici nema ništa besplatno...
 
https://javno.rs/istrazivanja/srbija-po ... za-duznike

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=tWerOoaZUlM[/youtube]

Srbija - poreski raj i utočište za dužnike

Stotine srpskih kompanija uz pomoć male grupe ljudi uspešno izbegavaju da plate desetine miliona evra poreza, dok država ne čini dovoljno da spreči dalje širenje razrađene šeme za poresku utaju, pokazuje istraživanje BIRN-a


Kompanija „Slobeks“ je godinama bila registrovana za trgovinu naftom i gasom i za nepunu deceniju poslovanja nagomilala je poreski dug od oko 600 miliona dinara, odnosno oko pet miliona evra.

Kada je izgledalo da se nalazi u bezizlaznoj situaciji, firmu i sve dugove koji uz nju idu, vlasnik firme je „ustupio“ izvesnom Velisavu Đorđeviću iz okoline Jagodine.

Bivši vlasnik te komapanije Slobodan Vekić nije hteo da komentariše svoj postupak za BIRN, a novinari nisu uspeli da pronađu Velisava Đorđevića.

Istraživanje BIRN-a je pokazalo da usluga preuzimanja prezaduženog preduzeća može da košta do 500 evra, što vlasnicima omogućava da se reše balasta i, na neki način, operu svoju poslovnu biografiju.

Velisav Đorđević, pored preuzetog preduzeća „Slobeks“, poseduje još 90 firmi. On je samo jedan od desetak ljudi koji su za prethodnih pet godina postali vlasnici nekoliko stotina preduzeća u blokadi.

BIRN-ovo istraživanje pokazuje da je, prema podacima iz oktobra 2018. godine 1.425 takvih prezaduženih firmi preuzelo 10 osoba, što ih čini pojedinačno vlasnicima najvećeg broja firmi u Srbiji.

Broj firmi koje pomenute osobe preuzimaju neprekidno raste, a prema podacima od 22. maja ove godine, on se uvećao za najmanje 300 novopreuzetih preduzeća.

Ukupan nagomilani dug tih preduzeća, zbog kojeg je većina u blokadi, prema podacima NBS iznosi 6,3 milijardi dinara, odnosno nešto više od 53 miliona evra, od čega se najveći deo odnosi na dugovanja državi.

Dozvoljeno je prodati ili ustupiti drugome svoju neuspešnu firmu, a nije ni nezakonito kupiti ili preuzeti takvo preduzeće, ali ostaje pitanje zašto bi neko hteo firmu koja je u dugovima?

Izvor BIRN-a iz policije koji je uključen u istragu tih slučajeva, kaže da opisani problem predstavlja „rak-ranu srpske privrede“.

„Ovom razrađenom šemom poverioci ne mogu da naplate svoja potraživanja, dok se ujedno šalje poruka da je u redu dugovati, kao i da je moguće ne platiti svoje obaveze“, kaže izvor BIRN-a koji je bio uključen u jednu od istraga koju je vodila srpska policija.

Prema podacima od 22. maja 2019. godine, među osobama koje su kupile najviše gubitaša nalaze se Nenad Stanimirov (kupio 431 firmu), Robert Feješ (390), Dejan Paljević (195), Ivica Radenković (162), Izabela Feješ (149) i Ivan Ivanović (142).

Prema saznanjima BIRN-a, Više tužilaštvo formiralo je predmete protiv Roberta Feješa i Ivice Radenkovića, kao i protiv Zorana Milojevića (poseduje 59 firmi), Miodraga Ilića (48) i Nebojše Maksića (61) zbog krivičnog dela prevare, onemogućavanja vršenja kontrole i zloupotrebe položaja odgovornog lica.

Za to vreme državne institucije prebacuju odgovornost jedni na druge i za sada ne nalaze rešenje za problem koji iz dana u dan raste i nanosi sve veću materijalnu štetu, kako državnom budžetu, tako i privredi.

Kako da ne platite porez

„Vršimo otkup firme koja Vam nije potrebna, koja je u blokadi ili duguje dobavljačima, poreskoj... Uz poštovanje zakonskih propisa i pristupačnu naknadu na teret klijenta“.

Ovo je tekst oglasa agencije World Business Solution koju je moguće naći pretragom na internetu.

Vlasnik agencije je Izabela Feješ, sestra Roberta Feješa.

Izvor BIRN-a kaže da kada je ova vrsta privrednog kriminala prvi put uočena 2014. godine, Feješ je u svom posedu imao 14 firmi. Danas ima skoro 400 firmi u dugovima.

Tvrdnja iz oglasa da se usluga obavlja „uz poštovanje zakonskih propisa“ nije netačna – nije zabranjeno prodati firmu u dugovima, niti istu takvu kupiti.

Međutim, razrađena šema ide korak dalje.

Vlasnik „ustupa” firmu koja je u dugovima novom vlasniku nakon što je prethodno izvukao svu imovinu, a kupcu „poklanja” dug koji poverioci nemaju od čega da naplate, prenosi BIRN-ov izvor saznanja do kojih se došlo tokom istrage.

Prema Zakonu o privrednim društvima, za dugovanje preduzeća (društva sa ograničenom odgovornošću – DOO) ne odgovara fizičko lice, vlasnik ili direktor, već pravno lice, odnosno samo preduzeće, iz kojeg je prethodno izvučena sva imovina.

Novi vlasnik za svoje usluge „preuzimanja” dobija novčanu nadoknadu od starog vlasnika koji se za male pare oslobodio dugova i na taj način svi su na kraju zadovoljni – sem poverilaca koji su na gubitku, što je najčešće država.

BIRN otkriva da u poslu preuzimanja preduzeća, nije baš sve u skladu sa zakonom, kako to navodi oglašivač s početka priče.

Iako u ugovoru o prenosu udela koje je BIRN dobio od Agencije za privredne registre stoji da se oni prenose na novog vlasnika bez naknade, situacija je zapravo suprotna - novi vlasnik ipak naplaćuje preuzimanje.

Naknadu za preuzimanje firme, koja se u proseku kreće između 300 i 500 evra, a može dostići i 1.500 evra, prodavac uglavnom ne uplaćuje na račun kupca, već u kešu, na ruke novog vlasnika.

„Cena preuzimanja zavisi od iznosa blokade, od 300 evra pa na gore. Za blokadu od 100.000 cena je 300 evra, ali ni za veće blokada nije mnogo više, 350 plus takse i notar. U povoljnijoj poziciji su oni koji imaju veće blokade“, saznali smo iz razgovora sa osobom iz agencije World Business Solution.

Novinari BIRN-a pozvali su ih predstavivši se kao vlasnici firme koji žele da se reše dugova.

Rečeno nam je da možemo, ali i da ne moramo, da dođemo u Agenciju za privredne registre (APR) kako bismo se uverili da je dokumentacija predata.

„Nakon toga sledi plaćanje. Najčešće na ruke“, rečeno nam je.

Time se izbegava evidentiranje prihoda, pa samim tim i plaćanje poreza.

Ukoliko želite da firmu preuzme neko čije se ime ne pominje u vezi sa ovim slučajevima, to nije problem, ali se dodatno plaća.

„Jedan klijent me je pitao da li može neko lice da preuzme firmu, a da ne bude neko od tih lica koja se pominju u javnosti... Ako želite lice koje nema više od pet firmi, to više košta. Svi oni imaju puno firmi, samo je razlika da li je 100 ili 200. Ako tražite drugu osobu - može, ali i ta druga ima isto puno firmi“, rekli su nam u agenciji.

Saznali smo i da novi vlasnici firmi nemaju nikakav problem jer za dugove firmi ne odgovaraju sopstvenom imovinom, već imovinom preduzeća.

„Takav je zakon, dugovi ostaju na firmi. Oni (Poreska uprava, tužilaštvo, prim. aut.) tuže firmu, ne vlasnika“, rečeno nam je u agenciji Izabele Feješ.

Čukarica kao ofšor zona

Skromna stambena zgrada u Jasenovoj ulici broj 11 na Čukarici ne razlikuje se previše od sličnih objekata u susedstvu, iako bi na osnovu zvaničnih podataka to trebalo da bude pravi poslovni kompleks, jer je na toj adresi registrovano više od 420 firmi.

Novinari BIRN-a obišli su zgradu u nameri da otkriju u kojim su stanovima smeštene kancelarije tih firmi. Otkrili smo, međutim, da kancelarije ne postoje i da niko od stanara ne zna na koji su stan firme prijavljene.

„Nemate ovde nikakve firme“, rekla je stanarka zgrade sa kojom smo razgovarali.

Dodaje da već dve godine zbog toga zgradu obilaze „razne inspekcije“.

„Čak su i kod komšinice dolazili, jer su jednu firmu prijavili na njen stan. Žena se uplašila, išla u policiju odmah, ona ne zna ništa o tome. Bio je i jedan čovek i pravio zapisnik, ja joj bila svedok“, rekla je za BIRN stanarka Jasenove 11.

Na licu mesta novinari BIRN-a zatekli su dostavljača iz kancelarije javnog izvršitelja Mirjane Dimitrijević, koji je bezuspešno tražio firmu „U kraju“ DOO, jednu od prijavljenih na pomenutoj adresi, koja je u vlasništvu Nenada Stanimirova.

Kako dostavljač nije mogao da utvrdi na koji je stan firma prijavljena, a u tome nije mogao da mu pomogne ni upravnik zgrade kojeg je pozvao telefonom, on je obaveštenje ostavio na oglasnoj tabli u ulazu Jasenove 11.

„Ja sam ovde nov, ne znam nikakve detalje u vezi sa tim slučajem, ali sam čuo da je na ovu adresu registrovan veliki broj preduzeća i da ih traže i policija i izvršitelji”, rekao nam je upravnik zgrade Milan Miladinović.

BIRN je dalje utvrdio da postoji još jedna adresa u Beogradu i po jedna u Novom Sadu i Loznici na kojima je registrovan veći broj firmi.

U Agenciji za privredne registe nisu bili iznenađeni ovakvim razvojem događaja objasnivši nam da je za registrovanje firme u registracionoj prijavi moguće navesti bilo koju adresu i da nije neophodno podneti bilo kakav dokument.

Oni dalje objašnjavaju da ukoliko Poreska uprava kasnije utvrdi da na upisanoj adresi nema preduzeća, onda je u obavezi da takvom privrednom društvu oduzme poreski identifikacioni broj - PIB.

„Poreska uprava ima kontrolne mehanizme i nemoguće je da ne zna da se na jednoj adresi nalazi 300 preduzeća”, kažu u Agenciji za privredne registre.

U Poreskoj upravi „loptu“ prebacuju na Agenciju za privredne registre naglasivši da je APR
„nadležan za registraciju svih privrednih subjekata i mogućnost registracije velikog broja privrednih društava”.

U agenciji World Business Solution, na čiji oglas za preuzimanje firmi smo se javili, kažu da je ovakvo preuzimanje firmi legalno i da ga prihvataju sve ključne institucije.

„Radim već godinu dana i niko se nije žalio... Advokati daju zeleno svetlo, Agencija za privredne registre štiti ovakav način preuzimanja, Poreska štiti ovaj način preuzimanja. Meni ljudi veruju i ja to ne želem da izneverim, kažem, ako mene lažu, ja lažem vas, takav je zakon“, rečeno nam je je u agenciji čija je vlasnica Izabela Faješ.
Advokati i knjigovođe

Novosadska policija dugo je tragala za Robertom Feješem, a priveden je tek 2017. nakon skoro dve godine „operativne obrade“. Inspektorima je rekao da ne radi ništa nezakonito i da ta šema odavno funkcioniše na Kosovu, gde je grupa ljudi preuzimala nelikvidna preduzeća sa teritorije cele Srbije.

„Pa zašto onda i ja to ne bih radio, zašto samo ovi sa Kosova da zarađuju?!“, rekao je tada Feješ.

Istraga je tada došla do saznanja i da vlasnike prezaduženih preduzeća njihove knjigovođe savetuju da se firmi u dugovima mogu rešiti tako što će je preneti na neku od osoba koje su već preuzele na stotine takvih firmi, o čemu detaljne informacije možete pronaći u BIRN-ovoj bazi podataka.

Izvor iz istrage kaže da je postojala sumnja da Feješ nije bio sposoban sam da organizuje ovu vrstu posla i da je, navodno, iza toga stajao „neki beogradski advokat“, ali da nisu došli do konkretnih saznanja o njegovom identitetu.

Kako naplatiti dugovanja

Iako prema dostupnim podacima protiv najvećih firmoposednika za sada nema nijedne sudske presude, u Višem tužilaštvu u Beogradu smo saznali da je protiv Roberta Feješa formirano čak 15 predmeta u kojima se on tereti za prevaru i zloupotrebu položaja odgovornog lica.

U većini predmeta zakazani su termini u kojima Feješ treba da bude saslušan, dok se dva nalaze u fazi veštačenja, a u jednom je krivična prijava odbačena i postupak obustavljen.

Protiv Izabele Feješ u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu vodi se jedna istraga i to zbog krivičnog dela prevara, tokom koje je u leto 2015. skoro mesec i po dana bila u pritvoru. Nakon izlaska iz pritvora, bila joj je izrečena mera zabrane napuštanja boravišta, ali je i ona ukinuta u junu 2017.

Istom tužilaštvu, Poreska policija je protiv Izabele podnela krivičnu prijavu 31. marta 2017. zbog krivičnog dela poreska utaja. U toku je predistražni postupak.

Osim protiv kupaca firmi, kako BIRN nezvanično saznaje, policija je podnosila krivične prijave i protiv bivših vlasnika, jer se sumnja da su želeli da izigraju poverioce.

Izvor BIRN-a iz istrage, a koji je želeo da ostane anoniman, kaže da država, ako ima želju da razvije privredu, može da reši ovaj problem i zatvori ovu rupu tako što bi PIB firme vezala za fizičko lice, to jest, matični broj građanina.

Slično mišljenje ima i bivši načelnik Poreske uprave Srbije Ivan Simič, koji živi i radi u Sloveniji, koji za BIRN kaže da je sličan model poslovanja bio prisutani u Sloveniji, kao i zemljama Evropske unije, ali ne u takvim razmerama.

On objašnjava da se radi o sistemskom problemu koji je relativno lako rešiti.

„Mora se sprovesti promena zakona da odgovornost za dug snosi fizičko lice, a ne pravno i da dužnika koji izbegava da plati obavezu, policija i državaju krivično gone“, kaže Simič za BIRN.

Kako se zarađuje na ovom poslu

Iz nezvaničnih razgovora se finansijskim ekspertima saznali smo da osim od naknade u kešu koju dobijaju prilikom preuzimanja firme od njihovih dotadašnjih vlasnika, novom vlasniku prezaduženo preduzeće pruža još neke mogućnosti sticanja (nezakonitog) prihoda.

Ukoliko je preduzeće (DOO) u blokadi, ali mu PIB nije oduzet, ono i dalje može da posluje, što podrazumeva i mogućnost fakturisanja drugom pravnom licu za svoje, najčešće, fiktivne usluge.

Izvori iz istrage sa kojima smo razgovarali, a koji nisu želeli da im objavimo imena, kažu međutim da analizom aktivnosti firmi koje je preuzimao Robert Feješ, nisu uočene ovakve transakcije. Naprotiv, zaključeno je da su nakon preuzimanja te firme mirovale i da nije bilo novih aktivnosti.

Uočeno je, međutim, nešto drugo. Analizom bilansa moglo se videti da te firme imaju neku imovinu, ali na licu mesta istražitelji imovinu nisu pronalazili.

Oni su pretpostavljali da je imovina samo formalno predavana Feješu, a ustvari su je bivši vlasnici zadržavali kod sebe. Tako izvučenu imovinu bi naknadno, najverovatnije prodavali, a dokumentaciju uništavali, dok bi Feješ dobijao “ispražnjeno“ preduzeće sa dugovima, čiji poverioci ne mogu da se naplate.


Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.
 
Koja je ovo godina? Pretpostavljam 95?
 
http://www.vestinet.rs/tema-dana/jos-ni ... stine-brus

JOŠ NIJE NI OTIŠAO, A VEĆ SE VRATIO – Milutinu Jeličiću Jutki vraćen mandat u Skupštini opštine Brus!

Bivšem predsedniku opštine Brus, osumnjičenom za seksualno uznemiravanje, Milutinu Jeličiću Jutki, na današnjoj sednici Skupštine opštine vraćen je odbornički mandat, saznaje „Blic“.
Blic prenosi da je vraćanje mandata Jutki bilo na dnevnom redu sednice lokalne skupštine i da je odluku o potvrđivanju mandata potpisao predsednik Skupštine opštine Miroslav Panić.

Nakon što je izabran za predsednika opštine, Jeličić je mandat vratio, a sada ga je tražio nazad.

To praktično znači da će Jeličić moći ponovo da se kandiduje za predsednika opštine.

Marija Lukić, koja je protiv Jutke pokrenula sudski postupak za polno uznemiravanje, kazala je da je ta situacija apsurdna.

„Sve je ovo apsurdno, uostalom kao i sve do sada.

Ne mogu da verujem na šta je Jeličić sve spreman, ali ne samo on, već i predsednik SO Miroslav Panić koji radi sve kako mu Jutka kaže“, kazala je Lukić za „Blic“
 
Ovo iznad je naša svakodnevica već više od 30 godina.

Svi oni štite jedni druge...
 
https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=462

Tužilaštvo traži dve godine zatvora za sina Željka Mitrovića

Šest godina nakon što je Aleksandar Mitrović, sin Željka Mitrovića, kolima usmrtio sedamnaestogodišnju Andreu Bojanić, suđenje se privodi kraju. Tužilaštvo je zatražilo da se Mitrović osudi na kaznu od dve godine zatvora, dok odbrana zahteva oslobađajuću presudu. Odluka se očekuje za svega nekoliko dana, 2. jula.
Mediji ignorišu suđenje Mitroviću

Završnicu suđenja sinu Željka Mitrovića koje je godinama unazad interesovalo javnost mediji skoro i da ne prate. Pored novinarke KRIK-a završnim rečima prisustvovala je samo novinarka Večernjih novosti. Vest je od dnevnih listova objavio još samo Informer uz naslov da „Tužilaštvo traži zatvor za sina Željka Mitrovića.“

U sudnici Prvog osnovnog suda u Beogradu juče je bilo emotivno i napeto dok su tužilac i advokati iznosili završne reči. Majka pokojne Andree Bojanić nije mogla da izdrži kraj ročišta, pa ga je napustila vidno uznemirena.

Tužilac Saša Milijanović zatražio je ukupno dve godine zatvora za 26-godišnjeg Mitrovića. Kako je Milijanović naveo, zbog teškog krivičnog dela protiv bezbednosti javnog sabraćaja godinu i 4 meseca, a zbog nepružanja pomoći povređenom licu još jednu godinu.

„Predlažemo da sud izrekne jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine kao i zabranu upravljanja vozilom B kategorije (kolima) u trajanju od jedne godine“, rekao je Milijanović iznoseći završne reči u kojima je podsetio da su u toku suđenja veštaci utvrdili da je Mitrović u trenutku udesa vozio oko 80 kilometara na čas, brzinom većom od dozvoljene.

„Da je (Mitrović) vozio propisanom brzinom, do ove nesreće ne bi došlo“, kazao je Milijanović.
Inače, za prvo krivično delo koja se Mitroviću stavlja na teret predviđena je kazna od jedne do osam godina, a za drugo (nepružanje pomoći povređenom licu) novčana ili kazna zatvora do tri godine.

Međutim, u optužnici tužilaštvo se poziva na član 289 Krivičnog zakona koje smanjuje potencijalnu kaznu za Mitrovića. Naime, tim članom se kaže da ako je krivično delo učinjeno iz nehata, predviđena kazna je novčana ili zatvor do jedne godine.

Nakon završnih reči Savo Bojanić, otac pokojne Andree, za Raskrikavanje je rekao da je stava da je tužilac Milijanović „svoj naklon posvetio odbrani“, aludirajući na to da je zatražena kazna zatvora mala.

Advokati odbrane su ponovili ono što od početka tvrde - da je Mitrović sa mesta nesreće pobegao jer je bio u šoku, te da se nekoliko sati kasnije sam predao policiji. To navode kao olakšavajuću okolnost zbog čega, između ostalog, i traže oslobađajuću presudu.

Završnim rečima prisustvovao je i Aleksandar Mitrović koji je kratko rekao da se u svemu slaže sa svojim advokatima, te da je i njemu ta saobraćajna nesreća u potpunosti promenila život.

U optužnici piše da je Mitrović vozio brzinom većom od dozvoljene, odnosno više od 80 kilometara na čas. Navode da je Mitrović prošao na zeleno svetlo za automobile kada je naleteo na Andreu Bojanić koja je prelazila na crveno za pešake. Navodi se da je telo Andree Bojanić odbačeno 29 metara od mesta udara, a da je Mitrović bez zaustavljanja „svestan svog dela ostavio bez pomoći“ Andreu Bojanić koja je od zadobijenih povreda preminula na licu mesta.
 
http://mondo.rs/a1199042/Info/Crna-Hron ... ovica.html

Dobio je 12 meseci kućnog zatvora.

Inače taj kućni zatvor je najveća smejurija. Kolega mi je bio osuđen na 8 meseci i najnormalnije je dolazio na posao. Jedino je direktor firme morao da garantuje radno vreme i nisu smeli da mu menjaju smenu za vreme kazne. On je imao po sat vremena za odlazak i dolazak na posao + radno vreme + dodatna 2 sata dnevno posle posla kad sme da izađe iz kuće do grada... Bukvalno kao i da nije osuđen...
 
Не могу да кажем да је ово било коме изненађење...али опет...осећај је - неверица и срамота!
 
Vrh