Trg Slavija

Tačno. Meni nikad nije bilo jasno zašto to nije sprovedeno do kraja. Da jeste, zgrada bi izgledala kompletno i upečatljivo. Bila bi prepoznatljiv simbol Beograda. A ovako izgleda nedovršeno.

Da ne pričam što je u očajnom stanju, i da već nedeljama ispred nje stoje improvizovane barikade i natpisi upozorenja da se ne hoda ispod one nadstrešnice jer se čak i ona raspada i pada po prolaznicima. A fasada je tek priča za sebe...

Ovo je po meni svakako bilo jos bolje resenje, narocito ako pricamo o tome sta izgleda futuristicki i danas

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=624487#p624487:3i2sdprx je napisao(la):

Bender Rodriguez » 23 Мај 2019 12:06 pm[/url]":3i2sdprx]Tačno. Meni nikad nije bilo jasno zašto to nije sprovedeno do kraja.

Kliknite za proširenje...

Ратови, па комунзам.

Пре Другог светског рата власништво над становима и локалима је било ретко. Зграде су комплет биле у приватним власништвима а станови су се рентирали. Широко распрострањене су биле ситуације да су зграде пројектоване за рецимо 6 спратова али инвеститор изгради само 2. Па после неколико година, када тржиште то затражи дизали су нови спрат, па после пар година још један. У међувремену се и архитектонски стил промени па су це мењале и целокупне фасаде. Тако је измењена фасада палате "Зора" нпр.

Код пословних зграда је било исто. Палата Албанија није изграђена по пројекту јер тржиште није захтевало толике квадрате. Власник би је након одређеног броја година и надзидао на предвиђену висину да није дошло време национализације када му је зграда и отета.

Kada vec pominjemo palatu Albaniju. Obratiti paznju na vreme izgradnje od samo 15 meseci...i naravno kako je regulisano vlasnistvo placa. I jos jedan detalj. Postoji i "mala albanija" "Zgrada Siniše Zdravkovića, na uglu Pop Lukine i Topličinog venca, podignuta je 1940. godine, a njen arhitekta je M. Prljević (projektovao i onu poznatiju zgradu). Ona je zanimljiva jer predstavlja 'Albaniju u malom', odnosno njen arhitektonski sklop upućuje na direktan uzor u terazijskoj palati", napisala je Milica Ceranić u "Nasleđu", publikaciji Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Име је добила по истоименој кафани "Албанија" из 1860. године, која се налазила на месту данашње палате.
Кафана је срушена одмах после поноћи 17. октобра 1936. године[4]. Мада је општина још пре тога укинула воду и струју, све до тренутка када су ватрогасци почели да скидају прозоре, у кафани су се послуживали гости.(i tada su postojali fantomi ) Цео догађај је пратио велики број Београђана, који су се враћали са вечењих биоскопских представа. Земљиште на коме се некада налазила "Албанија", површине 575 м2 продато је за тадашњих баснословних 8 милиона југословенских краљевских динара Хипотекарној Банци Трговачког фонда. Наведена сума била је исплаћена директним наследницима (Симићи и остали) оригиналног власника овог плаца - Крсте Томановића који је исти стекао 1860. г.Градња је започела 16. јула 1938. и трајала је до 20. октобра 1939. године.[9] Зграда је грађена у стилу српског модернизма: безорнаментална фасада, слободна основа, вертикална наглашеност, равно завршена пета фасада, али поседује и извесне декоративне и функционалне специфичности у стилу арт декоа...
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0 ... 1%98%D0%B0

hocete li prestati da nam podmecete ovo gov... od predloga za obnovu Albanije?

Inace kad su je napravili bila je u skupocenom zelnkastom mermeru i mogu misliti kako je dobro izgledala. Zaboravio sam kako se taj mermerac zove, ima na ssc i ja na kompu. Posle rata du turili ovaj socijalniji kamen .

Ako bi je restaurirali trebalo bi da vrate taj mermer, ali to bi kostalo boga oca, mada ne bih zalio para za to, kao za neke gondole i jarbole...

Тачно тако.
"Првобитно обложена зеленкастим италијанским мермером „ћиполином“, а након рата плавичасто-сивим мермером. Палата је 1944. године била погођена бомбом тешком пола тоне током савезничког бомбардовања у Другом светском рату, јер се у њој тада налазио главни штаб Организације Тот - подземље претворено у противавионско склониште за високе немачке функционере. Том приликом у склоништу су изгинули сви Немци, али је армиранобетонска конструкција издржала и није претрпела веће оштећење."

Ko je uopste reko da je to predlog obnove albanije
To je samo montaza zgrade sa konkusa mogli bi u miticevoj rupi da je izgrade ...

Jel može ovo da ide u svoju temu, a da se ova vrati Slaviji? Čini mi se da su popravili bar jednu stranu tramvajste stanice (pošto je na obe bila počupana ograda)

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=624668#p624668:37p83zvh je napisao(la):

stf » 24 May 2019 07:22 am[/url]":37p83zvh]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=624487#p624487:37p83zvh je napisao(la):

Bender Rodriguez » 23 Мај 2019 12:06 pm[/url]":37p83zvh]Tačno. Meni nikad nije bilo jasno zašto to nije sprovedeno do kraja.

Kliknite za proširenje...

Ратови, па комунзам.

Пре Другог светског рата власништво над становима и локалима је било ретко. Зграде су комплет биле у приватним власништвима а станови су се рентирали. Широко распрострањене су биле ситуације да су зграде пројектоване за рецимо 6 спратова али инвеститор изгради само 2. Па после неколико година, када тржиште то затражи дизали су нови спрат, па после пар година још један. У међувремену се и архитектонски стил промени па су це мењале и целокупне фасаде. Тако је измењена фасада палате "Зора" нпр.

Код пословних зграда је било исто. Палата Албанија није изграђена по пројекту јер тржиште није захтевало толике квадрате. Власник би је након одређеног броја година и надзидао на предвиђену висину да није дошло време национализације када му је зграда и отета.

Kliknite za proširenje...

Tako je Stef, ja do izlozbe Stvaranje modernog Beograda pojma nisam imao da apsolutno niko u medjuratnom Beogradu nije posedovao stan (tj zakonski nije mogao da ga poseduje). Kao sto si rekao ili si mogao da budes vlasnik cele zgrade ili samo porodicne kuce (uglavnom po predgradjima), stana ne.

Otud i vrlo profitabilnog posla u tom periodu koji se zvao rentijer.

Sirotinja i beda beogradskih predgradja (rejona) je bila prisutna u velikom broju.

Jedna brzinska sa Slavije

Nekadašnji hotel Slavija (između Svetosavske i današnjeg Bulevara oslobođenja), 1930:

Kliknite za proširenje...

Pogledajte prilog 1

Prvobitni hotel "Slavija" je stradao od savezničkih bombi '44, od tada pa do izgradnje sadašnjeg hotela ('62) trg je ovako izgledao, vidi se prazan plac na kome je bio originalni hotel (danas je tu Slavija Garni luks, izgrađen tek krajem osamdesetih):

Kliknite za proširenje...

Ugao slikanja skoro pa isti.

Lepo, ali nefunkcionalno



https://www.facebook.com/mojbeograddusu ... permPage=1

ps: Mislim na plato, fontana je kičerica čak i na ovoj slici,a o reklamnom platnu ne bih trošio reči

искрено слика из шездесетих показује да апсолутни архитектонски хаос Београда није последица ни дивље градње ни реклама већ његове бурне прошлости. Изгледао је катастрофално, да није овог дрвећа и пешака комотно би личило на неки напуштени град после нуклеарне експлозије.

Доња слика је такође хаотична али показује град у цвату, град који врви од живота и боја и светлости. Готово да има неонску сајберпанк естетику али сво зеленило и цвеће отклањају тај утисак дистопије који се везује за њу. Било би лепо да се Београдска природа слободно изражава као спој:
- европског: у виду културе, цвећа и зеленила
- турског: у виду тржишта, забаве и топлине
- источњачког: у виду неонских светала, боја и брзине/гужве

Некако томе и тежи али га стално гуше они који хоће да од њега праве лошу копију Беча.

Епилог, данашњи круг Славијом:

Недовршен простор испод платоа за локал ТОБ-а и јавни ве-це:





Још једно место за чије чишћење нико није задужен:





Ништа од навале туриста, посматрача водоскока, сусретања, опуштања ...:



Али, ту су поломљени и ишкрабани ормарићи, одваљене лајсне, неочишћене канте за отпатке, чесма која не ради, старе и нове пукотине у бетону ...:

Stvarno, oko tog lokala TOB-a pojeo vuk magarca...

Svaka cast neimarima, postigli su autenticni vintage efekat, plato izgleda kao da je tu vec 30 godina, potpuno se uklopio u ambijent Slavije.

Da li je ovo nekome predato na održavanje?
Iskoristiću ove slike da malo smaram Beokom

Jos je u garanciji a to sto ce da odrzavaju pisi propalo ...
Muzike vise nema ...
Ono cudo za dirigovanje fontanom nikad nisu ni postavili...
Na par mjesta vire crni kablovi ....
Par kocki izvaljeno par ploca utonulo i tako....

Ovo je svakako katastrofalna rekonstrukcija, ali isarani, polomnjeni i unisteni inventar su ipak odraz kulture drustva. Kako stvari stoj za bolje od ove rekonstrukcije i nismo.

Ovo već ruglo. Strašno.

Ko je projektovao taj plato - veze nema sa realnošću, smislom za lepo, korisno i praktično. Praviti tu bespotrebnu platformu, nalivati toliki beton zarad dve prostorije ispod, blokirati pešačke koridore, a sve da bi (možda) neko tu sedeo i posmatrao fontanu - van pameti.

Na sve to predvideti mobilijar, koji ni u Beču ne bi mogao čitav da potraje dve sezone..

Nema nikakvu namenu i korisnost. Tu nema nikakvog sadržaja zbog kojeg bi neko uopšte prolazio tu, jadni ljudi idu tamo na stanicu do kružnog toka, nema ni nadstrešnice, kuvaju se. Kada bi se tu naselio neki fast food kamion, neka ozbiljnija i poznatija firma, možda bi i bilo smisla. Ali neće nikada, jer se neće dozvoliti nijedan sadržaj koji bi zaklonio pogled na debiloznu fontanu sa jedne strane i pogled na ovaj trg, ili šta je već, sa druge strane. Besmisleno na sve strane. Treba ih tužiti za trošenje para.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=633741#p633741:1h8uw280 je napisao(la):

zidar » Sre Jun 26, 2019 12:33 pm[/url]":1h8uw280]Svaka cast neimarima, postigli su autenticni vintage efekat, plato izgleda kao da je tu vec 30 godina, potpuno se uklopio u ambijent Slavije.

Kliknite za proširenje...

Bukvalno si mi uzeo reci sa "tačskrina" na telefonu :lol:

Kako može da izgleda kao da je tu 30 godina kad trava i pojedine biljne vrste nisu počele da rastu iz betona?