Šta je novo?
Od:
Filteri

Реконструкција Трга Републике

Ne mora nužno da bude kafana, može galerija/performing centar/biblioteka/čitaonica/vidikovac/ itd. a tek onda i restoran, ništa to nije nenormalno, samo što kod nas ima negativnu konotaciju zbog iskustva.
 
Ja sam za nacionalnu galeriju i onda novac od igara na srecu umesto u dzepove Djuke Bizona i SNSoida ide u kupovinu vrednih umetnickih dela, pogotovo vrednih za nas. I takodje osloboditi kompanije placanja poreza u odredjenom iznosu ili procentu ako se odluce da kupe i doniraju umetnine. Treba videti resenja u toj oblasti u razvijenim zemljama.
 
Ја сам за галерију пре у Кнез Михајловој него код Стакленца који је на путањи само људима који иду на аутобуску окретницу или на брзи храну.
 
Ovo je idealno mesto za jedan kod nas još uvek nov, ali u svetu veoma moderan koncept. Napraviti centralnu prezentacionu instituciju: "Centar nauke, kulture i (tek delimično) istorije Srpskog naroda". Dakle NE usko specijalizovani muzej ili dom kulture. To već u raznim oblastima imamo, pa i u obliku Narodnog Muzeja preko puta. Nego da se ovde nudi jedan komplementaran, moderan, široki pregled sa fleksibilnom, hands-on, stalno promenljivom postavkom koja bi mogla da bude uvek spreman dom mnoštva putujućih izložbi i prezentacija našeg i drugih naroda sveta. Koncept je delom nalik propalom muzeju Nauke i Tehnike u Novom Beogradu, uz dodatak kulture i istorije. Pri čemu bi tu postojali uslovi za edukaciju, da ovo bude i integralni deo školskog sistema, gde će dolaziti ekskurzije đaka iz raznih mesta, da ima i budžet za pravljenje obrazovnih prezentacionih modela koji se mogu dodirivati i sa kojima se može igrati. Na ovakvom mestu bi to bila i meka za turiste i sve druge posetioce Beograda, a drastično bi popravila i percepciju koji strani turisti imaju o nama.

Ovo je centralni trg grada i države, pa ovde može i SME biti samo sam VRHUNAC svega što kao narod sebi i svetu imamo da pokažemo. Mislim da je to jedini koncept sadržaja koji može da opravda vrednost ovako neponovljivog mesta. Naravo, I OVO zahteva rušenje čitavog bloka, a ne samo Staklenca, što je jedino što Marko Stojčić ima na umu u tom članku. OVAKAV prostor je isuviše dragocen za čuvanje par starih zgrada, pa makar imale i svoju nesumnjivu istorijsku vrednost. Međutim ona nije dovoljna u poređenju sa nemerljivim nacionalnim značajem koji bi imala ovakva institucija na ovakvom mestu. Takođe, povećanje raspoloživog prostora za gradnju bi onda omogućilo i restorane, vidikovce i druge komercijalne sadržaje, odnosno veliku ekonomsku korist koja bi mogla da finansira troškove rada Centra.
 
Идеја је ок, али је по мени позиција стакленца лоша за пешаке и слабије доступна. Место тц Рајићева је био много погоднији за објекат такве намене.
 
Jesam li ja jedini koji nije zapeo za tramvajsku liniju posred Trga? Mislim da je nepotrebna, da bi samo zauzela prostor kog ionako nema dovoljno i da bi bio čist višak kada se uvede metro jednog zelenog dana. To što je nekada prolazio tramvaj tuda ne znači da zauvek treba da prolazi tuda...
 
Све зависи. Трамвајска линија 1 како су је замислили као локално-туристичко-преседачку од Славије до Калемегдана и неће баш бити од користи. Са друге стране, линије од Устаничке, Омладинског стадиона (продужетак пруге од Таша булеваром до трга Николе Пашића, Теразија, Трга републике у Васине до Калемегдана) и Бањице (продужетак од Славије до Калемегдана преко Теразија и Трга републике) би директно без преседања доводиле путнике са периферије уз минимална преседања у строги центар града. Тиме би се растеетио и низ аутобуских линија на тим трасама тако да би онда нпр. линија 27 могла да се скрати до Омаладинског стадиона (а данас су малтене трамвајске линије које иду од ОС празне), а растеретила би се линије 31, 33 и 26.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=636997#p636997:e45wyniz je napisao(la):
Myah » Ned Jul 07, 2019 1:33 pm[/url]":e45wyniz]Jesam li ja jedini koji nije zapeo za tramvajsku liniju posred Trga? Mislim da je nepotrebna, da bi samo zauzela prostor kog ionako nema dovoljno i da bi bio čist višak kada se uvede metro jednog zelenog dana. To što je nekada prolazio tramvaj tuda ne znači da zauvek treba da prolazi tuda...
Kliknite za proširenje...
Nisi, pričalo se već o tome par puta. To insistiranje o tramvaju kroz Kralja Milana i Trg je promašaj u svakom smislu. I jedino što ga održava u životu je kvazi nostalgija i kvazi romantičarenje za davno prošlim i s razlogom okončanim vremenima.

Sva sreća pa po svemu sudeći, neće biti ništa od te sumanute besmislene ideje.
 
Слике од јуче касно поподне:











Свестан сам различитих виђења шест стабала испред НМ, уважавам разлоге против њих, али, мени би Трг без њих био некако сув и имао би друкчији карактер од оног који одговара нашем поднебљу. За металне кругове око подножја стабала се слажем - нису ми се допали од првог тренутка када сам први од њих видео.





 
The concept of museums has changed radically since the miracle chamber ("Wunderkammer") of Rudolf II and Ferdinand II in the 16th century. The museum of today is no longer conceived only as an institution for the storage and display of knowledge, it is an urban concept. The museum of the future is a three-dimensional sign in the city which exhibits the content of our visual world. Museums are no longer only exhibition spaces to display diverse forms of digital and analog visual information, but they also function as spaces that cater to urban experiences. This means that art should be able to flow out of the building and the city should be able to flow inside. This zone becomes a hybrid space where various types of people can meet and unexpected events can occur. Rather than going to the museum simply to look at art, visitors are encouraged to engage in artistic discourse, attend music and arts festivals, or to simply pass the time until an appointment. Our design is therefore an urban connector as well as a destination point.

Ovo je vrsta institucije - urbanog koncepta - koja nam ovde treba.
 
Bender, a šta je po tebi bolje rešenje za javni saobraćaj u centru grada, osim kombinacije tramvaja i metroa?

U većini velikih svetskih gradova postoji metro i tramvajski saobraćaj. Stanice metroa su, normalno, na većim udaljenostima, dok je tramvajski saobraćaj pogodniji za putovanje kraćim relacijama.

Npr, hoću da sa Trga odem na Kalemegdan, a mrzi me da pešačim - udjem u tramvaj i za dva minuta sam u parku. Metro, kad bude izgradjen, neće se protezati svuda po gradu, a i razmak izmedju stanica će biti mnogo veći nego kod tramvajskih.

Ta dva sistema se odlično nadopunjuju i ne vidim kako trolejbusi/busevi/elektrobusevi mogu da im pariraju.
Za tramvaj postaviš šine i kontaktnu mrežu i miran si decenijama, tramvaji su "večni" i prevoze mnogo više ljudi nego bilo koje drugo vozilo, koje svakih "par" godina mora da se menja..
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=637028#p637028:1z4axwt6 je napisao(la):
Zuma » Ned Jul 07, 2019 3:06 pm[/url]":1z4axwt6]The concept of museums has changed radically since the miracle chamber ("Wunderkammer") of Rudolf II and Ferdinand II in the 16th century. The museum of today is no longer conceived only as an institution for the storage and display of knowledge, it is an urban concept. The museum of the future is a three-dimensional sign in the city which exhibits the content of our visual world. Museums are no longer only exhibition spaces to display diverse forms of digital and analog visual information, but they also function as spaces that cater to urban experiences. This means that art should be able to flow out of the building and the city should be able to flow inside. This zone becomes a hybrid space where various types of people can meet and unexpected events can occur. Rather than going to the museum simply to look at art, visitors are encouraged to engage in artistic discourse, attend music and arts festivals, or to simply pass the time until an appointment. Our design is therefore an urban connector as well as a destination point.

Ovo je vrsta institucije - urbanog koncepta - koja nam ovde treba.
Kliknite za proširenje...
Ništa ne može da zameni lični kontakt čoveka sa umetničkim delom. Koliko god da je potrebno da (naši) muzeji izadju iz jedne ere zatvorenosti i odbojnosti prema savremenim tokovima - jedna granica mora da postoji.

Danas se uglavnom u raznim sferama ide ka povladjivanju ljudskoj površnosti, neudubljivanju u bilo šta i potrebi da se privuku senzacionalističkim sadržajima.

Nadam se da muzeji budućnosti neće poći stranputicom, da se potpuno udalje od principa na kojima su nastali, ali da će ipak naći način da nekako idu u korak s vremenom.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=637035#p637035:2syzeiql je napisao(la):
Vox91 » Ned Jul 07, 2019 3:21 pm[/url]":2syzeiql]Bender, a šta je po tebi bolje rešenje za javni saobraćaj u centru grada, osim kombinacije tramvaja i metroa?
U većini velikih svetskih gradova postoji metro i tramvajski saobraćaj. Stanice metroa su, normalno, na većim udaljenostima, dok je tramvajski saobraćaj pogodniji za putovanje kraćim relacijama.
Kliknite za proširenje...
U našem slučaju, kombinacija autobusa/elektroautobusa, trolejbusa i metroa.

Tačno, eto npr kad god se kod nas priča o prednostima tramvaja, svi se uvek pozivaju na primer Beča i kako u njemu tramvaji, uz metro, vode glavnu reč. Samo što zaboravljaju da je taj Beč ravan, prostran i planski građen i širen. Dok je stari deo Beograda, u šta spada i centar, sve kontra od toga.
Tramvaje treba širiti po Novom Beogradu. Koji je i projektovan za njih. A ne po gudurama i sokacima starih naselja.

Pa do nedavno, mogao si u trolejbus i stigao bi za minut do Kalemegdana. Znajući naše tramvaje i dosadašnja iskustva s njima, za vreme koje bi ga čekao, i za vreme dok se on isklacka do Kalemegdana, pre ćeš stići pešice laganim hodom, nego njime. Pogotovu ako naiđe prepun studenata, radnika i turista koji su se takođe uputili ka tamo.
Ta dva sistema se odlično nadopunjuju i ne vidim kako trolejbusi/busevi/elektrobusevi mogu da im pariraju.
Za tramvaj postaviš šine i kontaktnu mrežu i miran si decenijama, tramvaji su "večni" i prevoze mnogo više ljudi nego bilo koje drugo vozilo, koje svakih "par" godina mora da se menja..
Kliknite za proširenje...
Autobus može da parira tramvaju u svemu. Od toga što ima apsolutnu autonomiju i prilagodljivost, preko toga da može da savlada veće nagibe, do toga da za istu dužinu ima približno isti kapacitet. Jedina prednost tramvaja jeste što mogu da se sparuju, i time dobiju veći kapacitet. Samo što to plaćaju i većom dužinom, što u haotičnim saobraćajnicama zna da bude veliki problem, kao što se često vidi na Slaviji, kod Pravnog, kod Vuka, itd...

I kao što se kod tramvaja često zaboravlja da oni svoj veći kapacitet plaćaju i većom dužinom a nultom autonomijom, tako se isto zaboravlja da oni sopstvenu trajnost plaćaju tako što troše sve oko sebe. Da, tramvaj kao vozilo može da živi duplo više nego autobus. Samo što taj tramvaj dok vozi, troši i jede sve oko sebe. Troši asfalt oko šina, same šine, svoje instalacije i trafo stanice, instalacije ispod kolovoza, kao i instalacije okolnih objekata. Sve to neko mora da plati i održava. Samo što se ti troškovi i nedostaci ne vide, pa ljudi misle da ne postoje.

O svemu tome sam već pisao ranije na jednoj drugoj temi. Savršen sistem ne postoji. Kao što autobus nije savršen, nije ni tramvaj. Niti će ikad biti. Sve ima svoje mesto i svoju ulogu.
viewtopic.php?f=18&t=1599&start=275#p511784

Kao što rekoh - tramvaji su za Novi Beograd. Ne za gudure i sokake starog dela grada. Nažalost, usled raznih okolnosti, ovde se decenijama radi kontra - autobusi se šire po ravnicama i bulevarima NBG, a tramvaji se provlače preko brda i sokaka starog dela grada.

Ako već postoji neki argument da se oni provlače kroz centar, onda to mora da bude nešto jače od pukog ''ali tako je bilo pre 100 godina'', ''tako je u Beču'' i ''Razdrndana Katica posred kolovoza u Kralja Milana je lepša nego Solaris uz ivičnjak...'' i ''Ajde da zamenimo trolejbusku paukovu mrežu tramvajskom paukovom mrežom iznad i na kolovozu...''
(Ovi primeri nisu upućeni tebi, samo navodim šta sam sve dosad čitao i slušao od blesavih izgovora da se progura tramvaj gde mu mesto nije)
 
Gledam ovih dana Tur de Frans (počinje u Briselu), pa triatlon u Hamburgu, pa mi pade na pamet odlična ideja da cilj Beogradskog maratona pomere na Trg. To je nekih 300m dalje, a to se lako oduzme na delu trase kroz NBG.

Mnoga sportska dešavanja upravo počinju ili se završavaju na ovakvim "praznim" trgovima.Pogledajte prilog 1
 
Iako će me napasti ljubitelji šina koji možda nisu dovoljno upoznati sa brzinom događanja u sferi električnih privatnih automobila, mora se razumeti da su i tramvaji i trolebusi vać na samom pragu da budu tehnološki pregaženi razvojem autonomnih elektičnih javnih vozila na baterije. Tramvaj svoje prednosti plaća ogromnom cenom neophode infrastrukture u vidu šina i žica. Električni autobus je konceptualno jednostavan kao i tramvaj, ima sve njegove prednosti i mnoge samo svoje, a uskoro će biti i veoma jeftin zbog razvoja MASOVNE proizvodne osnove bazirane na pravoj svetskoj eksploziji privatnih električnih automobila koja je već počela. Te gotove i uskoro veoma jeftine module će prosto da ugrađuju takve kakvi jesu u autobuse, tim pre što za razliku od automobila oni nemaju zahtev za velikom autonomijom kretanja, pa su baterrijska napajanja JOŠ pogodnija za javni saobraćaj nego što su za privatne automobile. Iako još sasvim nismo tu, dovoljno smo blizu tog trenutka, pa je planirati budućnost javnog saobraćaja na prevaziđenoj tehnologiji veoma loš izbor. U redu je neko kratko vrema proširivati mrežu tamo gde ona već postoji, a teren je izrazito zgodan za šine, ali investirati u sasvim nove tramvajske linije na sasvim novim pravcima gde šine nije trivalno ni jeftino provući zaista više nema smisla.
 
Ја јесам за шине на тргу али никако у нивоу улице него 50м дубље у оквиру метро станице. :kafa:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=637052#p637052:1jpa5e66 je napisao(la):
Zuma » Ned Jul 07, 2019 4:28 pm[/url]":1jpa5e66]U redu je neko kratko vrema proširivati mrežu tamo gde ona već postoji, a teren je izrazito zgodan za šine, ali investirati u sasvim nove tramvajske linije na sasvim novim pravcima gde šine nije trivalno ni jeftino provući zaista više nema smisla.
Kliknite za proširenje...
Upravo tako. Eno Novi Beograd, svaki blok oivičen širokim planskim bulevarima, sa sve travnatim bašticama/ostrvima između kolovoznih traka. I ispod njih nema nikakvih cevčuga, ostataka, iskopina, rupčaga, šahtova... A svaka krivina i raskrsnica dovoljno velika da može tanker da se okrene, a kamoli tramvaj. I umesto da se šine polažu na takva mesta, pa za 20 godina ako zatreba, da mogu da se uklone uz minimum troškova i zatvaranja... Ne, ovde se već decenijama svi ti namenski pravljeni prostori tj. štrafte ignorišu, a šine se provlače preko brda, uvala, iskopina, laguma, zaboravljenih cevi i ko zna čega...

Da ironija bude veća, 70% tramvajskih trasa odnosno infrastrukture i vozila nalazi se/saobraća po desnoj obali Save. A tramvajski depo izgrađen još pre 40 godina na Novom Beogradu upravo sa namerom da jednog dana tramvaj, uz metro, bude glavni vid prevoza u tom delu grada. A na kraju sve ispade kontra. NBG dobi' jedan krak, a po starom delu razvezaše šine gde god su mogli. I najbolje od svega - do tog tramvajskog depoa može da se dođe isključivo šinama preko jednog jedinog mosta - Starog Savskog. Koji je inače još jedan nizu privremenih objekata koje niko da ukloni već decenijama. Budi bog s' nama. :roll:

Istina, sad su pustili onu nesrećnu trasu preko Mosta na Adi, pošto se čeka da se se ukloni SSM. Samo što će posle toga opet ostati samo jedan most za odlazak u depo. A da ne pričam što im je to džaba kad su raskopali pola grada, tako da tramvaj da bi došao od NBG depoa do Poštanske Štedionice, mora da kruži preko pola grada.

I to je sve kobajagi logičnije nego da se rasprostre rešetkasta tramvajska mreža po Novom Beogradu sa depoom u njenom centru... :roll:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=637040#p637040:1oy03zvo je napisao(la):
Vox91 » 07 Jul 2019 02:39 pm[/url]":1oy03zvo]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=637028#p637028:1oy03zvo je napisao(la):
Zuma » Ned Jul 07, 2019 3:06 pm[/url]":1oy03zvo]The concept of museums has changed radically since the miracle chamber ("Wunderkammer") of Rudolf II and Ferdinand II in the 16th century. The museum of today is no longer conceived only as an institution for the storage and display of knowledge, it is an urban concept. The museum of the future is a three-dimensional sign in the city which exhibits the content of our visual world. Museums are no longer only exhibition spaces to display diverse forms of digital and analog visual information, but they also function as spaces that cater to urban experiences. This means that art should be able to flow out of the building and the city should be able to flow inside. This zone becomes a hybrid space where various types of people can meet and unexpected events can occur. Rather than going to the museum simply to look at art, visitors are encouraged to engage in artistic discourse, attend music and arts festivals, or to simply pass the time until an appointment. Our design is therefore an urban connector as well as a destination point.

Ovo je vrsta institucije - urbanog koncepta - koja nam ovde treba.
Kliknite za proširenje...
Ništa ne može da zameni lični kontakt čoveka sa umetničkim delom. Koliko god da je potrebno da (naši) muzeji izadju iz jedne ere zatvorenosti i odbojnosti prema savremenim tokovima - jedna granica mora da postoji.

Danas se uglavnom u raznim sferama ide ka povladjivanju ljudskoj površnosti, neudubljivanju u bilo šta i potrebi da se privuku senzacionalističkim sadržajima.

Nadam se da muzeji budućnosti neće poći stranputicom, da se potpuno udalje od principa na kojima su nastali, ali da će ipak naći način da nekako idu u korak s vremenom.
Kliknite za proširenje...
U novim konceptima muzeja se i promoviše lični kontakt čoveka sa umetničkim delom. Takođe, popularizacija nije isto što i senzacionalizam. Širiti bazu onih koji u njima nalaze nešto interesantno nije loše nego je u novo vreme ustvari neophodno, čak očajnički potrebno, uzevši u obzir političke trendove masovnog i namernog zaglupljivanja običnih ljudi.

Stari muzeji nude samo jedan tip doživljaja. Ideš kroz beskrajne prostorije i pasivno gledaš stvari u vitrinama. I to je sve. Jednosmerno i monotono. Međutim po novom, muzej je i kulturni i zabavni centar, interaktivan, zanimljiv, provokativan, NEOBIČAN, mesto za događaje, predavanja, nesvakidašnje tipove koncerata i 3D projekcija, za izlazak sa društvom, za lične izazove i priredbe. Sama zgrada je i znak i poziv, i vidikovac, možda sa restoranom na vrhu, otvorena ka okolini, integrišući se u trg na mnogo načina. A prostorno veliki centri tog tipa, zbog dovoljno mesta, dodatno nude i raznovrsnost i veliki broj atrakcija, što ih čini privlačnim odredištima za večernji izlazak društva bez određenig cilja, pa i kulturnih ambicija, prosto zbog sigurnosti da se tu uvek dešava mnoštvo stvari, i da ima po nešto za svakoga. Setite se Noći Muzeja i velikog uspeha koji on kod nas ima upravo zbog takvog pristupa. Tako se kultura približava u novom i nažalost sada realnom svetu populizma i neo desnice. Od klasičnog elitizma koji je sam sebi svrha korist postaje sve ograničenija, nažalost.

Problem sa ovim konceptom je samo u tome kako finansirati nešto tako zahtevno. Međutim ako imamo lokaciju u strogom centru grada, i na mestu gde ljudi u velikom broju ionako već dolaze uglavnom kad su slobodni i spremni na doživljaje, onda je to pravi kulturno-zlatni rudnik za naciju, poklon sa neba koji nam se neće desiti dva puta. Drugde, po periferiji, ovaj koncept ne bi bio održiv. Ali na Trgu Republike bi mogao postati apsolutni urbani fokus i najpopularniji sadržaj čitavog grada.
 
Морате имати на уму да у целом граду трамвај неће бити конкурентан аутобусу докле год заобилази центар града за разлику од аутобуса. Зато и имамо празне трамваје и преседачка чворишта попут Славије, Ушћа и Вука где људи на путу ка центру са трамваја прелазе на аутобус. Да се разумемо, нисам за лажно носталгични трамвај као атракцију за туристе, већ за масовни систем превоза који ће у строги центар довозити људе са периферије уместо аутобуса. Значи линије од Устаничке и Омладинског преко трга Николе Пашића до Теразија и даље Калемегдана, линија са Бањице преко Славије и Теразија ка тргу и Калемегдану, линија са НБГ преко Бранковог моста и Бранкове улице до Теразија (па даље ка булевару, 7ица без кружења, или ка Славији и Бањици, 9ка без кружења), а трамваји са Бановог брда и Раковице право пругом у Карађорђевој до Париске па кроз центар да окрећу нпр. на Ташу.
Није то ради украса и лажне носталгије већ зарад функционалности система.
 
Tramvaj zaobilazi centar zato što je centar prenatrpano brdo puno zaboravljenih tunela, klizišta, iskopina, podzemnih voda, sokaka, starih zgrada i koječega. Postoji razlog što kroz Gavrila principa i Zeleni venac ne saobraća tramvaj a saobraća autobus. Zato što je nagib, zato što je tesno, zato što je zemljište loše, zato što ispod leži trista čuda, i zato što nije tako lako ugurati mreže, stubove i trafo stanice na takvoj deonici. Isto važi i za ostatak centra, koji je mahom slične konfiguracije.

Primera radi, zašto imamo 26 kao autobus a ne kao tramvaj? Pa za početak, kako će tramvaj da skrene iz Dušanove u Francusku? Zašto nemamo tramvaj u 29. novembra? Pa šta da radimo kada jedan od njih stane ili kada se iz nekog razloga naređaju? Za sve postoji mesto, vreme i način. I razlog.

Znam Došljak da ti nisi od ovih što kukaju za lažnom nostalgijom niti sam mislio na tebe u prošlom postu. Ipak, iako razumem tvoju ideju, vidim više razloga ''protiv'' nego razloga ''za''. Tačno je da bi time ljudi lakše stizali do centra iz naselja gde već imamo tramvaje, umesto da se preseda na Slaviji. Ali prvo, ta presedanja na Slaviji bi bila lakša i bolja da su na vreme napravljeni podzemni prolazi umesto ove ''zvezde'' sa kruženjima od po 100 metara. Dalje, u centar tj. do Terazija, Trga i St Trga putuju uglavnom oni koji su se u centar i zaputili. Oni drugi koji ga ''zaobilaze'', silaze na Terazijama pa presedaju na Zelenom, ILI, još češće - ako dolaze iz pravca Liona, sedaju direktno na 7. Ako dolaze iz pravca Crvenog krsta, idu na 83. Ako dolaze sa Autokomande, idu na 9 ili 78. Znači, ko se uputio ka NBG, on i ovako i onako zaobilazi centar. A ko se uputio ka centru, njemu su do skora savršeno služili 4/5 trolejbuskih i 1 autobuska linija. Koje bi funkcionisale još bolje da postoji krštena semaforizacija u Kralja Milana.

I za kraj, nekako mi je apsurdno da se bilo šta od tramvajskih šina polaže na desnoj obali Save dokle god 80% vozila prenoći u depou koji se nalazi na drugom kraju grada, i dokle god taj deo grada ne dobija ni jedan jedini novi metar šina (ako ne računamo ovaj novi pristup Mostu na Adi). Još ako se ostvari zamisao pojedinaca da se pogon Dorćol iseli, i samim tim istera i ono malo tramvaja što on opslužuje... Ne znam, to je za mene kao kad bismo uvodili nove zglobne autobuske linije po Kaluđerici, Leštanima i Dušanovcu a zadužili pogon Zemun da ih održava... Prosto cela ta priča deluje šuplje i nelogično. Ne mislim na tvoj predlog konkretno, nego na tu celokupnu sadašnju situaciju. Sa depoima, sa činjenicom da će opet samo jedan most imati šine, i sa činjenicom da deo grada kome je tramvajski depo u centru ima tek 30%, a deo grada na drugoj strani reke, koji je košmar za šinska vozila, ima čak 70% i treba da dobije još...

P.S.
Kao što smo svi imali prilike da vidimo, centar je omiljeno mesto okupljanja za sve koji bi blokiranjem javnih površina da dignu neki glas, ostvare neko pravo, ili pak naprave neku zaradu. Slabost tramvaja u odnosu na trolejbuse i autobuse se videla već nekoliko puta kada bi 10 cm branika koji štrče preko šina bili dovoljni da obogalje ceo jedan krak tramvajske mreže na više sati. S druge strane, trolejbus ne samo što može da se pomeri u stranu, nego ako mu baterije nisu pokradene ili prodate, može na njima da se prešalta do sledeće ulice pod mrežom. A o autobusu tek da ne pričam. On može i da se kreće gde želi, i da skrene gde god želi u većem delu centralnih ulica (osim ako je zglob). Uzdati se u tramvaj da bude nosilac JGPa u centralnom delu grada u koji još uvek putuje mnogo studenata, radnika i stanovnika, po meni nije opravdano.
 
Стакленац би се морао срушити и ту изградити нешто лепо да се уоквири трг. А Дунав Осигурање и Дом Омладине да земене фасаде и онда би трг и могао личити на нешто.

9424b7c3f933fdd21250d56044587dbe.jpg
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh