Hram Svetog Save

Teme o pojedinačnim projektima koji se nalaze u izgradnji

Moderator: Igor

Саша
Higher intermediate
Postovi: 1214
Pridružio se: Pet Jul 25, 2014 1:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 5030
Pohvalio: 1098

Re: Храм Св. Саве

Postod Саша » Sub Jul 13, 2019 12:19 am

Саша » Уто Јун 25, 2019 7:31 pm napisao:Питалица: одакле је направљена ова слика - данас?

Друга слика је направљена у Лацковићевој улици на Дедињу, а прва стотинак метара испод ње, с врха Чакорске - слепе улице која иде узбрдо од Булевара Кнеза Александра.

............................................................

Slika

Ограда која иде од угла улице Боре Станковића с Катанићевом до ... скоро до улаза у градилиште с југоисточне стране:

Slika

Slika

Нема више скела на згради Марин плаза:

Slika

Поплочани део порте се и даље сматра мање посвећеним и вредним местом од било које улице или тротоара у БнВ па још служи као паркиралиште:

Slika

Пошто је ограда целом дужином улице Боре Станковића без капије (!?!), пролазници ...:

Slika

Slika

Slika

Северни портал:

Slika

Црква Светог Лазара Косовског у Крипти:

Slika

Slika
Ћирилица се пише срцем!
Pohvale za post: 7
Vox91
Higher intermediate
Postovi: 1146
Pridružio se: Čet Avg 17, 2017 10:42 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 2206
Pohvalio: 706

Re: Hram Svetog Save

Postod Vox91 » Sre Jul 31, 2019 10:21 pm

Mesecima nema nikakvih vesti o unutrašnjim radovima u Hramu. Sarajevska, imaš li neki insajderski info?
Pohvale za post: 3
Sarajevska
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 565
Pridružio se: Sub Sep 01, 2007 8:30 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1103
Pohvalio: 1445

Re: Hram Svetog Save

Postod Sarajevska » Pet Avg 02, 2019 10:44 am

Vox91 » 31 Jul 2019 09:21 pm napisao:Mesecima nema nikakvih vesti o unutrašnjim radovima u Hramu. Sarajevska, imaš li neki insajderski info?


Уф, никад нисам ни имао неке нарочите инсајдерске информације, само оно што ми неко од мајстора или чувара исприча кад дођем да обиђем Храм, или нешто што видим на инстаграму.

Свакако оно што се претходне недеље могло видети кроз понеку рупицу у најлону јесте да се ради "небо" - звездани свод у плафону друге галерије. Олтарска апсида и конха, и сва четири пендентифа, рекао бих да су до сада готови. Сада је, барем за мене, главно питање шта ће се дешавати са остатком Храма - преостале три конхе/полукуполе, главним галеријама... И даље је то све неживописано, а има површину барем дупло већу од свега до сада урађеног. Било би сјајно ако неко у Русији тренутно ради на томе.

Ево како је изгледало склапање једног од четворице јеванђелиста из пендентифа:

Slika

Slika

Slika
Pohvale za post: 19
Vox91
Higher intermediate
Postovi: 1146
Pridružio se: Čet Avg 17, 2017 10:42 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 2206
Pohvalio: 706

Re: Hram Svetog Save

Postod Vox91 » Pet Avg 02, 2019 11:42 am

Veliki plus, Sarajevska, ovo izgleda veoma lepo.. Mislim da će završiti veći deo mozaika do kraja sledeće godine, tj. do proslave jubileja autokefalnosti.
Хаеул
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 537
Pridružio se: Sub Apr 06, 2019 3:22 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 736
Pohvalio: 104

Re: Hram Svetog Save

Postod Хаеул » Pet Avg 02, 2019 1:09 pm

Допада ми се што ће натписи бити на више језика (црквенословенско, српском, грчком итд.) али волео бих да сва имена светитеља буду исписана на црквенословенском. То допушта употребу лигатура које натписима дају својеврстан шарм који недостаје у натписима на савременом српском језику.

Колико би лепше мозаик јеванђелисте изгледао да је име исписано црквенословенским.

Саша » 13 Јул 2019 07:19 napisao:Пошто је ограда целом дужином улице Боре Станковића без капије (!?!), пролазници ...:

Утабана стаза на трављаку. Лепо, нема шта. Хајде кад то раде деца, али шта рећи о том педесетогодишљаку?

То су могли предвидети, да су размишљали.
Astrotrain
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 571
Pridružio se: Ned Dec 04, 2011 2:13 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 759
Pohvalio: 1293

Re: Hram Svetog Save

Postod Astrotrain » Pet Avg 02, 2019 1:44 pm

Хаеул » 02 Авг 2019, 13:09 napisao:Утабана стаза на трављаку. Лепо, нема шта. Хајде кад то раде деца, али шта рећи о том педесетогодишљаку?

То су могли предвидети, да су размишљали.


Да се ја питам, у 99% случајева бих применио "енглески" принцип и пустио да пешаци утабају преко траве те стазице и онда их лепо поплочао, а не да присиљавам људе да обилазе около наоколо како бих испоштовао некакву геометрију која се и онако види једино из ваздуха.
Pohvale za post: 3
Прле
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 289
Pridružio se: Čet Nov 29, 2018 12:57 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 249
Pohvalio: 387

Re: Hram Svetog Save

Postod Прле » Pet Avg 02, 2019 2:26 pm

И мени се "енглески" принцип више допада, јер обрађује путеве који људи заиста користе.

Хаеул » Пет Авг 02, 2019 2:09 pm napisao:Допада ми се што ће натписи бити на више језика (црквенословенско, српском, грчком итд.) али волео бих да сва имена светитеља буду исписана на црквенословенском. То допушта употребу лигатура које натписима дају својеврстан шарм који недостаје у натписима на савременом српском језику.
Колико би лепше мозаик јеванђелисте изгледао да је име исписано црквенословенским.


То је велика мука српске цркве и српског народа. Српски језик је принуђена мера, јер ми одавно немамо образовни систем који би научио народ да макар чита црквенословенски језик или бар називе. О естетици црквенословенског језика и писмена не треба трошити речи.
Pohvale za post: 2
SRBO
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2202
Pridružio se: Pet Jan 23, 2015 9:48 pm
Lokacija: Учитељско Насеље
Kontakt:
Pohvaljen: 1833
Pohvalio: 38

Re: Hram Svetog Save

Postod SRBO » Pet Avg 02, 2019 11:41 pm

Мислим да је то више јапански принцип ал авај

Ја сам ипак за то да имена буду на нормалном језику. Шта да се муљакамо с неким тамо ионако измишљеним језицима
Нема користи задржати те. Уништити те није губитак.
Саша
Higher intermediate
Postovi: 1214
Pridružio se: Pet Jul 25, 2014 1:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 5030
Pohvalio: 1098

Храм Св. Саве

Postod Саша » Sub Avg 03, 2019 12:40 pm

Ево јуче снимљених мозаика у Цркви Св. Марка на Ташмајдану, прецизно, богато и колоритно изражајно урађених, још мало па спремних за уградњу:

Slika

Slika

Slika

Овај мозаик, у конхи изнад олтара, постављен је прошле године, мислим:

Slika

Камера у мобилном не може да савлада овакве углове, па су слике испале нејасне:

Slika

Slika

Slika

Slika

Само овај део није завршен:

Slika



Обнова Руске цркве још није готова:

Slika



(ако има боље место за ову објаву, молим уреднике да је пребаце тамо)
Ћирилица се пише срцем!
Pohvale za post: 8
Sarajevska
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 565
Pridružio se: Sub Sep 01, 2007 8:30 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1103
Pohvalio: 1445

Re: Hram Svetog Save

Postod Sarajevska » Ned Avg 04, 2019 8:27 pm

Јадали смо се што нема вести о мозаику, кад оно из ведра неба:



Нажалост, прилог је кратак, снимци су углавном архивски, из времена израде мозаика главне куполе у Русији, али корисних информација има.
Pohvale za post: 2
Прле
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 289
Pridružio se: Čet Nov 29, 2018 12:57 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 249
Pohvalio: 387

Re: Hram Svetog Save

Postod Прле » Pon Avg 05, 2019 11:52 am

SRBO » Суб Авг 03, 2019 12:41 am napisao:Мислим да је то више јапански принцип ал авај

Ја сам ипак за то да имена буду на нормалном језику. Шта да се муљакамо с неким тамо ионако измишљеним језицима


Такав став је помогао својевремено Вуку да уради реформу. Ипак, са становишта православља, губитак је огроман. Ако ниси верник, не посећујеш службе, не причешћујеш се, не стараш се да живиш по Јевањђељу, онда је заиста како кажеш, непотребно, али и, све једно - јер каква ти је разлика да ли је нешто написано на: вуковој ћирилици, црквенословенском, на грчком алфабету, на латиници, на арабици или да уопште ишта пише... каква је разлика?

А као илустрацију великог губитка у језику и писму навешћу једноставан пример:

1. мiр
2. мїр

Данас у савременом српском језику се пишу као мир (јер се тако читају и једна и друга реч) а значе:

1. Мир као покој од људксих брига. Смирио се. Мир уместо рата и тако даље.
2. Мир као благодат Божија. Божији мир. Стање душе коме треба да тежи сваки хришћанин. Унутрашње стање које обаезно резултује љубављу ка свим људима.

Како ти се сад чини проблематика?
Pohvale za post: 2
SRBO
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2202
Pridružio se: Pet Jan 23, 2015 9:48 pm
Lokacija: Учитељско Насеље
Kontakt:
Pohvaljen: 1833
Pohvalio: 38

Re: Hram Svetog Save

Postod SRBO » Uto Avg 06, 2019 2:14 am

Не знам, не размишљам тако. Једно онда аутоматски имплицира и друго
Нема користи задржати те. Уништити те није губитак.
Хаеул
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 537
Pridružio se: Sub Apr 06, 2019 3:22 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 736
Pohvalio: 104

Re: Hram Svetog Save

Postod Хаеул » Uto Avg 06, 2019 4:34 pm

Саша » 03 Авг 2019 19:40 napisao:Ево јуче снимљених мозаика у Цркви Св. Марка на Ташмајдану, прецизно, богато и колоритно изражајно урађених, још мало па спремних за уградњу:

Прелепо! Драго ми је да ће Црква Св. Марка коначно заблистати у пуном сјају.

Astrotrain » 02 Авг 2019 20:44 napisao:Да се ја питам, у 99% случајева бих применио "енглески" принцип и пустио да пешаци утабају преко траве те стазице и онда их лепо поплочао, а не да присиљавам људе да обилазе около наоколо како бих испоштовао некакву геометрију која се и онако види једино из ваздуха.

Не улазећи у полемику по питању 'нациналне припадности' самог принципа, рећи ћу само да његовом применом не би било потребе да господа стручњаци мало више размишљају о потребама људи.

Настрану то што гажење по трављаку сматрам варварским делом.

SRBO » 03 Авг 2019 06:41 napisao:Ја сам ипак за то да имена буду на нормалном језику. Шта да се муљакамо с неким тамо ионако измишљеним језицима

Црквенословенски није ни "ненорамлан" ни "измишљен". Биће да сте га помешали са славеносрпским, који је био једна вештачка, произвољна и хаотична мешавина црквенословенског, руског и српског.

Не бисмо морали да муљкамо, кад бисмо посветили свега пар сати изучавању словенске азбуке и црквеног речника (да, црквеног, не црквенословенског, јер је бвелики број већини непознатих црквенословенских речи су у употреби у црквеној литератири на савременом српском језику).

Прле » 05 Авг 2019 18:52 napisao:Такав став је помогао својевремено Вуку да уради реформу.

Не бих се сложио. Вук се није борио против црквенословенског, већ славеносрпског. И с добрим разлогом.

Прле » 05 Авг 2019 18:52 napisao:Ипак, са становишта православља, губитак је огроман. Ако ниси верник, не посећујеш службе, не причешћујеш се, не стараш се да живиш по Јевањђељу, онда је заиста како кажеш, непотребно, али и, све једно - јер каква ти је разлика да ли је нешто написано на: вуковој ћирилици, црквенословенском, на грчком алфабету, на латиници, на арабици или да уопште ишта пише... каква је разлика?

Опет, не бих се сложио. Мислим да је губитак првенствено културне природе. Православље је вера за све, тако да није битно на ком језико нешто пише, ако пише, и ако је разумљиво онима који читају. Дакле, никако није исто да ли је нешто на црквенословенском или српском или пак грчком и арапском.

А црквенословенски натписи су разумљиви свим православним Србима спремним да уложе бар мало труда. Онима који то нису, не значи много што је назив светитеља написан на савременом српском, јер им је и сам светитељ вероватно непознат.

Хаеул » Пет Авг 02, 2019 2:09 pm napisao:То је велика мука српске цркве и српског народа. Српски језик је принуђена мера, јер ми одавно немамо образовни систем који би научио народ да макар чита црквенословенски језик или бар називе. О естетици црквенословенског језика и писмена не треба трошити речи.

Заправо, имамо. Деца уче неке основе у оквиру веронауке. Ранија издања Правописа су садржала преглед словенске азбуке, који избачен из оправданих разлога.

Било би лепо да се у нашим школама нуде црквенословенски и старогрчки језик, бар као изборни.
Poslednja izmena od Хаеул u Uto Avg 06, 2019 5:16 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Pohvale za post: 1
JohnnyLee
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 9412
Pridružio se: Čet Maj 14, 2009 10:17 am
Lokacija: Јерковић
Kontakt:
Pohvaljen: 4727
Pohvalio: 6851

Re: Hram Svetog Save

Postod JohnnyLee » Uto Avg 06, 2019 4:49 pm

колико се разумем, у Србији је народни језик српски. нити црквеноловенски нити црквенословенскорускосрпски нити црквеноарамејскогрчкосрпскорускословенски. тако да, по мени, на иконама и фрескама треба да буду имена светаца на српском језику. и сви натписи такође
где год да кренем, тај град ме прати
Београд мој, себи ме врати
где год да одем, тај град ме чува
кроз моју главу кошава дува
Pohvale za post: 2
Хаеул
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 537
Pridružio se: Sub Apr 06, 2019 3:22 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 736
Pohvalio: 104

Re: Hram Svetog Save

Postod Хаеул » Uto Avg 06, 2019 5:10 pm

JohnnyLee » 06 Авг 2019 23:49 napisao:колико се разумем, у Србији је народни језик српски.

Шта је уопште народни језик? За Мађаре на северу Србије, народни језик је мађарски. И они живе у Србији, зар не?

Биће да мислите на службени језик и службено писмо.

нити црквеноловенски нити црквенословенскорускосрпски нити црквеноарамејскогрчкосрпскорускословенски. тако да, по мени, на иконама и фрескама треба да буду имена светаца на српском језику. и сви натписи такође

То што је у Србији службени језик српски, не мења чињеницу да је богослужбени језик наше Цркве црквенословенски, па отуд и натписи на већини храмова на богослужбеном а не савременом књижевном језику.

Натписи на грчком и другим језицима ће такође бити заступљени у Храму Светог Саве, зато што је наша помесна Црква део шире Цркве Христове, и зато што су и језици попут грчког и коптског (без обзира на канонски статус коптске цркве) део нашег цивилизацијског наслеђа. Није наше само оно што је то у националном смислу.

Не могу се прегледати ни разлози чисто естетске природе. Грчки и старословенски натписи, са својим посебним словима, знацима и лигатурама, већ вековима се користе на иконама и у зидном сликарству, и они се савршено уклапају у тај контекст. Ти наптиси имају неки посебан шарм, који недостаје у натписима на савременим језицима, и просто изгледају лепше. За уметност је то довољан разлог за њихову употребу.
Pohvale za post: 5
Myah
Intermediate
Postovi: 244
Pridružio se: Ned Okt 28, 2018 10:12 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 423
Pohvalio: 171

Re: Hram Svetog Save

Postod Myah » Uto Avg 06, 2019 8:52 pm

"Не улазећи у полемику по питању 'нациналне припадности' самог принципа, рећи ћу само да његовом применом не би било потребе да господа стручњаци мало више размишљају о потребама људи.
Настрану то што гажење по трављаку сматрам варварским делом. "

Mislim da su mislili na princip engleskog i francuskog vrta. Francuski vrt je očigledno uređen, "veštački", zasađen pravilno, simetrično, itd. Engleski vrt je nasumičan, razbacan, tako da izgleda prirodno i "divlje".

Što se gaženja po travi tiče, to mi nikada nije bilo jasno. U celom svetu ljudi na travi u parkovima sede, leže, piknikuju, šetaju. Ja se na travu ne usuđujem da zgazim kod nas zato što je ovde trava puna psećeg izmeta i đubreta. Ali da nema toga vrlo rado bih vreme provodio na travi. Znam da i mnogi drugi imaju zaj zazor od trave, pa me je uvek zanimalo zašto.
Astrotrain
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 571
Pridružio se: Ned Dec 04, 2011 2:13 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 759
Pohvalio: 1293

Re: RE: Re: Hram Svetog Save

Postod Astrotrain » Uto Avg 06, 2019 10:00 pm

Myah napisao:
Mislim da su mislili na princip engleskog i francuskog vrta. Francuski vrt je očigledno uređen, "veštački", zasađen pravilno, simetrično, itd. Engleski vrt je nasumičan, razbacan, tako da izgleda prirodno i "divlje".


Тачно тако. Када сам рекао енглески принцип, мислио сам на енглески врт, односно на стазе у енглеском врту које се формирају тако што се пусти да људи и животиње пролазе и формирају стазе које се затим поплочају те тако органски прате природне потребе за кретање за разлику од француског врта у коме се све ради геометријски и "по пројекту". Да подсетим, коментар се односио на утабану стазу преко траве од Храма ка улици Боре Станковића.
Ris
Beginner
Postovi: 49
Pridružio se: Sre Jul 11, 2018 4:26 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 137
Pohvalio: 767

Re: Hram Svetog Save

Postod Ris » Uto Avg 06, 2019 11:31 pm

Podsetilo me na https://www.reddit.com/r/desirepaths

Inace dok sam studirao bila je jedna dobro utabana staza u parku kod Vukovog Spomenika Bg koju su kasnije izbetonirali.
Sarajevska
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 565
Pridružio se: Sub Sep 01, 2007 8:30 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1103
Pohvalio: 1445

Re: Hram Svetog Save

Postod Sarajevska » Sre Avg 07, 2019 1:27 am

У нашим (а вероватно и било којим) условима, безвезе је не направити стазу, а оставити ограду која се лако прескаче.

Волео бих да око баште Храма целом дужином видим "фенси" ограду, попут ограда париских паркова:

Slika

Сличну ограду има, на пример, стара црква у центру Ваљева:

Slikatop baby names 2001

Slika
Pohvale za post: 5
Прле
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 289
Pridružio se: Čet Nov 29, 2018 12:57 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 249
Pohvalio: 387

Re: Hram Svetog Save

Postod Прле » Sre Avg 07, 2019 12:22 pm

Хаеул » Уто Авг 06, 2019 5:34 pm napisao:Опет, не бих се сложио. Мислим да је губитак првенствено културне природе. Православље је вера за све, тако да није битно на ком језико нешто пише, ако пише, и ако је разумљиво онима који читају. Дакле, никако није исто да ли је нешто на црквенословенском или српском или пак грчком и арапском.


Није исто за вернике, али је исто, тачније све једно за оне који от нису. Смисао мог поста је био да се о томе ипак питају они који су верници, а не случајне естете,

Хаеул » Уто Авг 06, 2019 5:34 pm napisao:А црквенословенски натписи су разумљиви свим православним Србима спремним да уложе бар мало труда. Онима који то нису, не значи много што је назив светитеља написан на савременом српском, јер им је и сам светитељ вероватно непознат.


Е то и ја кажем!

Хаеул » Уто Авг 06, 2019 5:34 pm napisao:Заправо, имамо. Деца уче неке основе у оквиру веронауке. Ранија издања Правописа су садржала преглед словенске азбуке, који избачен из оправданих разлога.


По мени, то "имамо" похађа негде око 5% деце. Ја сам имао у виду обавезан програм, као латиница што се учи.

Хаеул » Уто Авг 06, 2019 5:34 pm napisao:Било би лепо да се у нашим школама нуде црквенословенски и старогрчки језик, бар као изборни.


Е то, једино би ја изчавање писмена ставио у оквиру обавезног кратког курса, а дубље изучавање оставио као изборни предмет.
Колико је то једноставно, знам из свог искуства, грчки сам научио да читам захваљјући часовима математике у основној школи.

Sarajevska » Сре Авг 07, 2019 2:27 am napisao:Волео бих да око баште Храма целом дужином видим "фенси" ограду, попут ограда париских паркова:

Slika


Није лоша идеја, али само ако би постојало још нешто осим храма, конаци/библиотека/школа и слично.
Хаеул
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 537
Pridružio se: Sub Apr 06, 2019 3:22 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 736
Pohvalio: 104

Re: Hram Svetog Save

Postod Хаеул » Sre Avg 07, 2019 5:11 pm

Myah » 07 Авг 2019 03:52 napisao:Što se gaženja po travi tiče, to mi nikada nije bilo jasno. U celom svetu ljudi na travi u parkovima sede, leže, piknikuju, šetaju. Ja se na travu ne usuđujem da zgazim kod nas zato što je ovde trava puna psećeg izmeta i đubreta. Ali da nema toga vrlo rado bih vreme provodio na travi. Znam da i mnogi drugi imaju zaj zazor od trave, pa me je uvek zanimalo zašto.

Па, у свету се хода и лежи на травњацима која су намењени за ту употребу. Прави се јасна разлика између декоративних и употребих зелених површина.

И у нашој средини треба направити разлику између декоративних градских паркова, у којима се шета по стазама и седи на клупама, док је приступ зеленим површинама забрање (или бар треба да буде), а какви доминирају у нашим градовима, и оних у којима је дозвољени ходати по трави. Неприхватљиво је да неко хода по трављаку испред Старог двора или у околини Храма, док на Кошутњаку то није проблем.

Прле » 07 Авг 2019 19:22 napisao:Није исто за вернике, али је исто, тачније све једно за оне који от нису. Смисао мог поста је био да се о томе ипак питају они који су верници, а не случајне естете,

Питање нема везе с верницима, већ традицијом, црквеном и народном.

И, о томе не треба да се питају верници, већ Црква.

По мени, то "имамо" похађа негде око 5% деце. Ја сам имао у виду обавезан програм, као латиница што се учи.

О каквих 5% говорите? Нема града у Србији у коме бар пола ученика не похађа веронауку, а у већини је удео тих ђака знатно већи. Говоримо о више од пола милиона ученика.

Латиница уопште не треба да се учи у школи. Уклонити је из наставног програма, и ето простора за старословенску азбуку.

Е то, једино би ја изчавање писмена ставио у оквиру обавезног кратког курса, а дубље изучавање оставио као изборни предмет.
Колико је то једноставно, знам из свог искуства, грчки сам научио да читам захваљјући часовима математике у основној школи.

Обавезан кратки курс старословенске ћирилице, у оквирима наставе српског језика. Црквенословенски као изборни предмет, тамо где је то могуће.

Не знам како сте могли научити да читате грчки захваљујући часовима математике у основној школи, с обзиром да се у оквирима наставе математике учи свега пар грчких слова. И да се учи цела азбука (свесно користим тај израз уместо туђица алфабет и абецеда), то није довољно да бисте научили да читате грчки, али добро..

Sarajevska » 07 Авг 2019 08:27 napisao:Волео бих да око баште Храма целом дужином видим "фенси" ограду, попут ограда париских паркова:

Ја не бих. Мислим да би био врхунац кича. Ограда која је постављена одлично се уклапа у средину.

Посадити неко жбуље, или направити капију, и проблем решен.

Није лоша идеја, али само ако би постојало још нешто осим храма, конаци/библиотека/школа и слично.

Храм Светог Саве је црква а не манастир. Нема ту места конацима, а нема ни школи, а што се тиче библиотеке - зграду архива, музеја и библиотеке СПЦ треба градити другде. Нема ту простора за њих.

Морам признати, помало ме нервира што се о томе није размишљало век уназад.
Poslednja izmena od Хаеул u Sre Avg 07, 2019 5:35 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Pohvale za post: 2
Pasarela
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 438
Pridružio se: Pet Feb 16, 2018 4:17 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 889
Pohvalio: 943

Re: Hram Svetog Save

Postod Pasarela » Sre Avg 07, 2019 6:25 pm

Ограда од 50 цм око једног од највећих православних Храмова у свету ако не и највећег је само још један од безброј показатеља колико нам је "ЕЛИТА" а у овом случају архитекте, сишла с ума.. исчашена, помрачена, уска.. буквално слепа код очију.
Хаеул
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 537
Pridružio se: Sub Apr 06, 2019 3:22 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 736
Pohvalio: 104

Re: Hram Svetog Save

Postod Хаеул » Sre Avg 07, 2019 6:33 pm

Pasarela » 08 Авг 2019 01:25 napisao:Ограда од 50 цм око једног од највећих православних Храмова у свету ако не и највећег је само још један од безброј показатеља колико нам је "ЕЛИТА" а у овом случају архитекте, сишла с ума.. исчашена, помрачена, уска.. буквално слепа код очију.

Ограда је ту да заокружи простор и да пролазницима да до знања да се туда не треба ићи, а не да спречи инвазију Хуна.

Нажалост, с обзиром да се пролазници не понашају много боље од Хуна, могуће је да је требало поставити вишу.
Poslednja izmena od Хаеул u Sre Avg 07, 2019 7:08 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Pohvale za post: 1
Pasarela
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 438
Pridružio se: Pet Feb 16, 2018 4:17 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 889
Pohvalio: 943

Re: Hram Svetog Save

Postod Pasarela » Sre Avg 07, 2019 6:41 pm

Не него то је исто као кад би на Храм који је висок скоро 100 метара ставио улаз величине собних врата 90 х 200 цм или на куполу поставиш крст величине 100 х 100 цм ако ме разумеш шта говорим, изгледа смешно.. карикатурално.
Pohvale za post: 1
Хаеул
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 537
Pridružio se: Sub Apr 06, 2019 3:22 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 736
Pohvalio: 104

Re: Hram Svetog Save

Postod Хаеул » Sre Avg 07, 2019 6:55 pm

Pasarela » 08 Авг 2019 01:41 napisao:Не него то је исто као кад би на Храм који је висок скоро 100 метара ставио улаз величине собних врата 90 х 200 цм или на куполу поставиш крст величине 100 х 100 цм ако ме разумеш шта говорим, изгледа смешно.. карикатурално.

Није. Једно с другим нема ама баш никакве везе.

Povratak na “Projekti u izgradnji”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: dr strangelove i 11 gosta