Šta je novo?

Stari Beograd (Stare fotografije Beograda)

Zex, ti si sanjar.
Nije to ništa loše, ako donosi inovacije, nešto novo, napredak, iskorak...

Ovo sa hotelom Moskva je zamena teza. Dosta zgrada po Bg je obnovoljeno, o tome se ne priča.

Istorija se ne pamti tako što se građevine vraćaju u stanje od pre 80 godina.
Pazi koji put si izabrao: ovi sada planiraju "Muzej Nemanjića", ti bi "Muzej Karađorđevića" i "Muzej Obrenovića"...I muzej "pomirenja" - nečega što se nikada nije dogodilo? Ti to ozbiljno?
Koliko ja znam, mi već imamo Istrorijski muzej Srbije, zar ne?
Ova zemlja i ovaj narod su valjda malo napredovali i više se ne smatraju podanicima i podčinjenima, a slobodarski duh, i pored ozbiljnih napora da se uguši, opstaje?

Ali ovo me je posebno nasmejalo

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=655902#p655902:22re4jd9 je napisao(la):
zexland » 01 Sep 2019 08:03 pm[/url]":22re4jd9]

Ali zato mi budimo bolji od tadasnjih socijalistickih miseva, koji su pokusali skoro pa da zatru istinu o pravoj Srbiji i da bez ikakvog razloga uniste dvorski kompleks svesno i sa podsmehom.

Ti stvarno veruješ u te stvari? "Prava Srbija"? "Zatru istinu"? "Unište dvorski kompleks"?

Evo ti onda nešto, pisano baš u tom stilu, nemoj da zabaguješ kada budeš video :D

 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=655904#p655904:686g2txi je napisao(la):
Пантограф » 01 Sep 2019 08:17 pm[/url]":686g2txi]Ja mislim da nam je jedan Istorijski muzej ipak dovoljan. Ne bih 'cepao' našu prošlost po dinastijama.

U ova dva dvora bih smestio umetničke muzeje. Možda bi se dela iz raznih legata mogla preneti tu.

(Inače, zexland, ono da je 70% Beograđana živelo u bedi i sirotinji veze nema sa životom, i zato smatram veoma važnim uređenje ozbiljnog Muzeja Beograda - takođe, ne u dvorovima.)

Apsolutno jeste tacno, jer da si posetio izozbu Stvaranje modernog Beograda 1815-1964 u Resavskoj saznao bi svasta novo na tu temu :)

http://www.seecult.org/vest/stvaranje-modernog-beograda

Vrlo ozbiljna izlozba na kojoj se radilo tri godine u realizaciji Angeline Banković i dr Zlate Vuksanović-Macure.

Steta ako nisi bio.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=655909#p655909:28m6jghb je napisao(la):
relja » 01 Sep 2019 08:25 pm[/url]":28m6jghb]Zex, ti si sanjar.
Nije to ništa loše, ako donosi inovacije, nešto novo, napredak, iskorak...

Ovo sa hotelom Moskva je zamena teza. Dosta zgrada po Bg je obnovoljeno, o tome se ne priča.

Istorija se ne pamti tako što se građevine vraćaju u stanje od pre 80 godina.
Pazi koji put si izabrao: ovi sada planiraju "Muzej Nemanjića", ti bi "Muzej Karađorđevića" i "Muzej Obrenovića"...I muzej "pomirenja" - nečega što se nikada nije dogodilo? Ti to ozbiljno?
Koliko ja znam, mi već imamo Istrorijski muzej Srbije, zar ne?
Ova zemlja i ovaj narod su valjda malo napredovali i više se ne smatraju podanicima i podčinjenima, a slobodarski duh, i pored ozbiljnih napora da se uguši, opstaje?

Ali ovo me je posebno nasmejalo

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=655902#p655902:28m6jghb je napisao(la):
zexland » 01 Sep 2019 08:03 pm[/url]":28m6jghb]

Ali zato mi budimo bolji od tadasnjih socijalistickih miseva, koji su pokusali skoro pa da zatru istinu o pravoj Srbiji i da bez ikakvog razloga uniste dvorski kompleks svesno i sa podsmehom.

Ti stvarno veruješ u te stvari? "Prava Srbija"? "Zatru istinu"? "Unište dvorski kompleks"?

Evo ti onda nešto, pisano baš u tom stilu, nemoj da zabaguješ kada budeš video :D


file.php

Pa sto bih zabagovao ? :D Jednu od ovakvih markica imam i kod sebe u svojoj maloj kolekciji (Karadjordje).

Mislim da se ti i ja masimo dosta po ovom pitanju, niti sam ja rekao da se istorija tako pamti ,to su sve tvoji nekakvi zakljucci koji su izvedeni na osnovu mojih par vrlo konkretnih i i iznetih predloga.

Ja sam u prethodnom postu, bio vrlo precizan, a sve to o cemu ti pricas zvudi kao si bio najbolji predsednikov djak :) sto opet i nije toliko lose za vodjenje diskusija, treba znati i to.

Vidi, ti ako smatras da to nije potrebno, to je meni ok, ali ti ja vrlo detaljno objasnjavam zasto bi to bilo valjano predstaviti sve i domacoj javnosti i posebno stranim turistima. A sto se srbovanja tice, ma da...nije se branila slava, nikad se badnjak nije bacao u djubre od strane narodne milicije, svi bili vernici i svako nosio krst oko vrata...tjah :)

Muzej pomirenja je npr, eto smisli ti sta bi moglo da se predstavi u obnovljenoj zgradi Marsalata. Moze i Muzej komunizma, nemam nista protiv :D
 
Onda, ako zaista imaš tu markicu, kao onda možeš da dozvoliš sebi da napišeš nešto poput
Ali zato mi budimo bolji od tadasnjih socijalistickih miseva, koji su pokusali skoro pa da zatru istinu o pravoj Srbiji i da bez ikakvog razloga uniste dvorski kompleks svesno i sa podsmehom.
Kada veoma dobro znaš da tako nešto uopšte nije tačno (poput predsednikovih najboljih učenika?).

U svom postu si bukvalo izmislio argumentaciju za svoju ideju, bez logike i osnova.

I znaš kada će ti se fantazija ostvariti?
Kada Vesić i društvo nađu načina da uzmu još para na takvom poslu.
Pazi šta želiš u životu, možda ti se i ostvari.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=655912#p655912:3dfig3wz je napisao(la):
zexland » 01 Sep 2019 08:29 pm[/url]":3dfig3wz]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=655904#p655904:3dfig3wz je napisao(la):
Пантограф » 01 Sep 2019 08:17 pm[/url]":3dfig3wz]Ja mislim da nam je jedan Istorijski muzej ipak dovoljan. Ne bih 'cepao' našu prošlost po dinastijama.

U ova dva dvora bih smestio umetničke muzeje. Možda bi se dela iz raznih legata mogla preneti tu.

(Inače, zexland, ono da je 70% Beograđana živelo u bedi i sirotinji veze nema sa životom, i zato smatram veoma važnim uređenje ozbiljnog Muzeja Beograda - takođe, ne u dvorovima.)

Apsolutno jeste tacno, jer da si posetio izozbu Stvaranje modernog Beograda 1815-1964 u Resavskoj saznao bi svasta novo na tu temu :)

http://www.seecult.org/vest/stvaranje-modernog-beograda

Vrlo ozbiljna izlozba na kojoj se radilo tri godine u realizaciji Angeline Banković i dr Zlate Vuksanović-Macure.

Steta ako nisi bio.
Nisam bio, priznajem. Ali, na teritoriji tadašnjih 'sumnjivih' delova grada ni danas ne živi 230.000 stanovnika, što bi bilo 70% populacije ondašnjeg Beograda. Mnoga povelika periferna naselja nastala između dva rata, poput Pašinog brda, bila su, zapravo, dobra. Da ne pominjemo Profesorsku koloniju. Takođe, opština je za sirotinju obezbeđivala lekara opšte prakse, a bile su im dostupne i besplatne operacije, čak i kod najboljih hirurga, poput Nika Miljanića. Caka je da to sve nije moguće ako ima previše sirotinje: u Maovoj Kini uvek se plaćala poseta lekaru.

Zapravo, za razliku od druge polovine 19. veka, u to vreme su plate industrijskih radnika bile - dobre, i u Jugoslaviji su bile na nivou npr. Belgije. Problem je, međutim, bio što nismo imali dovoljno fabrika, pa smo zato bili zaostali. Ipak, to u Beogradu baš i nije bio slučaj.

Žene su manje radile i to je uticalo na prihode stanovništva.

Ljudi nisu bili vlasnici stanova, posleratna vlast je to omogućila i zapravo stvorila sitnoposednike (sa proleterskim platama).

Bojim se, u toj priči, i kalemljenja današnjih kriterijuma sirotinje na staro doba, jer, znaš, to jesam čitao, u Beču je 1918. tek 25% stanova imalo kupatilo...

Štaviše, ako je kriterijum koliko građana ima pristup kanalizaciji, e, tu smo se, na ulasku u 21. vek, sa oko 50%, proslavili.
 
Sve si tacno rekao !

Ja sam se zapanjio sa tim podatkom da niko nije bio vlasnik stana u kraljevini. Ok, 70% je kada bi poredili sa danasnjim stanjem, sto znaci upravo to sto si rekao, kvalitet kuca u kojima se zivelo, pristup kanalizaciji i upotreba toaleta. Izvini ja nisam dobro precizirao.

Oko svega 30% stanovnistva je imalo to sve u svojim domovima, ostali su imali ili zajednicka kupatila, uglavnom septicke jame, dok je veliki broj porodica zivelo u samo jednoj prostoriji ( sto je za danasnje vreme potpuno neverovatno).
 
Ma, nije neverovatno. Da ti nabrajam sad porodice mojih drugara iz osnovne koji su živeli u garsonjerama, po njih četvoro, nema smisla.

Da, tadašnji zastareli zakon nije predviđao etažnu svojinu. Pričalo se mnogo o tome, ali nisu uspeli da promene.

Eto, moja familija je živela u trosobnom stanu na Slaviji, koji i danas postoji. Imali su i kupatilo, i kuhinju, i telefon. Generalno je posedovanje telefona u Beogradu bilo široko dostupno i jeftino. U nekim skandinavskim zemljama, recimo, nije.

Itd.

To sve treba da bude predmet zanimanja i izlaganja u budućem muzeju u Resavskoj.
 
Људи, када говорите о Краљевини Југославији, водите рачуна да је она постојала једва 22 године (чисто ради поређења, подсећам да је је од Нато бомбардовања прошло више од 20). За то време цивилизацијски скок "труле" државе био је импресиван, нарочито после 1930. Економију су водили бриљантни стручњаци, попут министра финансија, а потом и премијера Милана Стојадиновића, захваљујући којем су годишње стопе раста биле импресивне, а економска криза се ни изблиза није осетила као у другим европским државама.

Наравно да је после страдања у Великом рату почетна позиција била ниска, али оно што је у те две деценије урађено на плану индустријализације, грађевинарства, квалитета производа, саобраћаја, образовања, здравства и подизања стандарда живота обичног човека - увелико је надилазило европски просек.

Краљевина Југославија је имала најјачу речну флоту на Дунаву. Непрестано је развијала железничку мрежу, па је тако предратни воз Матош са Фијатовим дизел-локомотивама, на линији Београд-Загреб возио округло четири сата, што је било недостижно за његовог имењака, најбржи пословни воз Матош који крајем осамдесетих исту релацију није могао да пређе електричним локомотивама за мање од четири и по сата.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=174241#p174241:1fyc5ikp je napisao(la):
vucko » 17 Мар 2012, 11:47[/url]":1fyc5ikp]
417167_10150580357761161_722536160_9436610_246624064_n.jpg

Аеропут је једна од првих европских авио-компанија https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1130447. Само у Србији раде четири фабрике авиона - Икарус, Утва, Рогожарски (ИКА-3) и ДФА у Краљеву, која производи бомбардере (најпре Бреге, а од 1937. Дорнијере До17, отприлике као када бисмо сада производили спејс-шатл, додуше по лиценци).

Завод за израду новчаница у Топчидеру је изграђен 1929, по угледу на француски у Версају, само са савременијом технологијом која до данас није превазиђена.

Да не говоримо о бројним предузећима у Војводини, Борском руднику, штофарама у Параћину и Лесковцу који се с правом називао српским Манчестером, крагујевачкој Застави, крушевачкој Жупи
и Мерими, раковичкој фабрици камиона коју је Тито 1948. преселио у Марибор... Готово да не можемо издвојити ниједног индустријског гиганта у послератном периоду, а да он није настао на темељима фабрика које су прилично успешно радиле у време Краљевине (рецимо ваљевски Крушик, Гоша, МИН, Фабрика вагона Краљево, све пиваре, цементаре...

Београдски универзитет у то време стаје раме уз раме са европским универзитетима, јер на њему раде такве величине попут Миланковића, Бартоша, Кашанина, Острогорског, Мише Ђурића, Томе Живановића, Кирила Савића, Бране Петронијевића итд. Дипломатијом се баве људи попут Иве Андрића и Јована Дучића, новинарством Предраг Милојевић и Милош Црњански.

Београд је други европски и трећи светски град који, захваљујући професору Ксенофону Шаховићу, добија Институт за онкологију и радиологију...

Град пред Други светски рат у много чему архитектуром стаје уз своје узоре, Будимпешту и Праг, а добија и аутентичан градитељски правац - Београдску модерну. Возни парк у јавном саобраћају, број трамвајских линија и квалитет возила, супериорни су у односу на послератно време, па и данашње.

Наравно да је било и сиротиње која је живела у сокацима на периферији и уџерицама, јер је Београд за те две деценије више него утростручио становништво. Али шта да кажемо на то да гомила тих уџерица постоји и дан-данас, а да у много дужој социјалистичкој историји није изграђен ни изблиза тако велики број импресивних здања као у само двадесетак година Краљевине? И зашто се потежу бесмислени аргументи, а-ла "сад сви имамо по два телевизора у кући, а пре рата нисмо имали ниједан."

Не желим да идеализујем Краљевину, већ настојим да покажем да она није била "трула" због економске политике, већ због нерешеног националног питања. Што се становништва у самој Србији тиче, оно је готово деведестпостотно било монархистички опредељено и њој је социјализам наметнут иза гусеница совјетских тенкова, на чизмама и бајонетима партизанских јединица из Црне Горе, Босне и Хрватске. Последице тих чизама су и рушење Маршалата, и давање "сибирског" шмека Пошти 2, и пацовски јебарник на месту спаљене Народне библиотеке, и деценијска небрига о предратним зградама чије смо прелепе фасаде почели да откривамо тек крајем осамдесетих, када су неке од њих обнављене током реконструкције Кнез Михаилове улице. Па се тако и дан-данас ишчуђавамо какве се све лепе фасаде крију иза дебелог, сивог слоја чађи и прашине.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=656846#p656846:22wr0ha3 je napisao(la):
sizif » 04 Sep 2019 02:29 am[/url]":22wr0ha3]
...
Аеропут је једна од првих европских авио-компанија https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1130447. Само у Србији раде четири фабрике авиона - Икарус, Утва, Рогожарски (ИКА-3) и ДФА у Краљеву, која производи бомбардере (најпре Бреге, а од 1937. Дорнијере До17, отприлике као када бисмо сада производили спејс-шатл, додуше по лиценци).
...

За остало не знам, али ово у вези авио индустрије је претерано, у јавости се већ деценијама "пумпа" прича да смо били некаква ваздухопловна сила.
У стварности, ваздухопловна "индустрија" Краљевине Југославије је била веома нерационална грана привреде која није "вукла" привреду већ црпела паре из државне касе. Није произвела ни један домаћи производ у иоле већој серији (Брегеи и Потези су рађени по лиценти са увозним моторима), фабрика у Краљеву је таворила до добијања лиценце за До-17, а и када су почели да га праве, то је трајало и дуже и коштало више него да су авиони куповани у Немачкој (мала фабрика). Слично и са Икарусом. Конструисано је доста прототипова, израђено типова авиона у малим серијама, прилично неозбиљно у поређењу са Пољском, Француском, Немачком, Великом Британијом, СССР... тек САД...
Харикена смо произвели у мањој серији - али верзију са "дрвеним" крилом, не металним. Радионички.
Фамозни ИК-3 (не ИКА-3) је израђен у малој серији, практично прототипској предсерији. Рађен је у практично занатској произодњи, авион је био и даље мешовите метално-дрвене конструкције. Јесте он имао краћи радијус скретања од Месершмита, али... поредити авион, који се сматра за врхунски производ сопствене индустрије, направљен у само 12 комада, где су се сви примерци помало разликовали међусобно, рађен практично ручно, са авионима који су до тада већ израђени масовно, у пар хиљада ком, потпуно металних са стандардизованом опремом и заокруженим процесом производње и делова у оквиру сопствене индустрије - неозбиљно. (на ИК-3 су мотор, оружје, радио-ако га је авион и имао, хидраулика.. итд итд били из увоза).

Тако да, треба бити поштен и рећи да то баш није било тако.
 
Па добро, Реља, можда је Сизиф мало улепшао стање, али, мислим да није промашио суштину. Јесте то време великог напретка за Београд посебно. И то, баш, конкретно за наш град, у сваком смислу (индустријализација, утемељење читавих грана уметности - опера, балет, стрип - и знатно поправљање других - архитектура - благодарећи присуству изгнане елите једне повелике земље, напредак свих грана науке, образовања, настанак савременог спорта итд.). Стварно би могли томови књига да се напишу о напретку Београда између два рата. Што рече Сизиф, није то ни био неки дугачак период, а трансформација је повелика.

У вези са авијацијом, ипак, летелице које смо касније производили биле би више-мање инфериорне у ваздушном боју и против ловаца из Корејског рата типа Ф86 Сејбр, тако да нисмо баш завредили легитимитет да налазимо мане ИК-3 сравњујући га са Месершмитом 109:)
А и Бугари пробаше ономад да оснују авиокомпанију, па им је кратко потрајала.

Да је све било како треба, није, поготово у политици - мада, погледај које је то време, и колико земаља је, уопште, остало нормално макар и у најмањој мери.

Рекло би се, кад се реално погледа са дистанце, да је поприлична рупа у квалитативном напретку живота Београда трајала од окупације, па негде до шездесетих, које и стручњаци препознају као године када смо ступили назад у савремен свет.
 
Ja sam se samo ograničio na deo o avijaciji iz tog perioda, pošto me je je taj deo duže vremena fascinirao pa sam malo upućeniji (tj. pročitao sve što sam mogao da nađem na tu temu :) ). Mnogo se tu preteurje i preuveličava (ne mislim na Sizifa, on je samo pod ustikom iz treće ruke).

Ne nalazim ja mane IK-3. Ne možeš zamerati nečemu što još nikada nije postao finalizovan, zaokružen proizvod. Posleratni S-49C (i S-49A) je mogao da ukaže "šta bi bilo kad bi bilo" pre rata, ali njegov razvoj i proizvodnja su bili iznuđeni potezi posle rezolucije IB. Ne bi bilo fer kritikovati da posleratni avioni nisu mogli da se nose sa Sejbrom... nisu ni bili projektovani za iste stvari. Poređenje sa F-84 je više na mestu...

Koga zanima tema avijacije između dva rata, ali istorijska priča, ne romantizovani feljtoni, preporučujem knjigu "Kraljevsko vazduhoplovstvo 1912-1945" od Bojana Dimitrijevića, doživela je nekoliko izdanja. Takođe, nedavno je izašla odlična knjia o IK-3 "Rogožarski IK-3"od Nenada Mikluševa i Đorđa Nikolića.

Ne želim da ljudi misle da ja potcenjujem taj period u avijaciji kod nas, samo kažem da nije baš bilo tako bajno kao se danas preuveličava, ali svakako je bilo za ponos.
 
A evo ja da dodam nešto i za železnice. U to vreme, naš inženjer Dobrivoje Božić izumeo je savremene železničke kočnice, kakve se i danas koriste;)

(Takav stručnjak je onomad u Beogradu mogao da sagradi toliku kuću, da je čak i savremene partijske prohteve bila u stanju da zadovolji...)
 
Sizife fenomenalan siže za ovaj zlatni period Beograda i Srbije (Jugoslavije).

E to je u svakom smislu bilo pravo zlatno doba, jer za svega 23 godine toliko toga postici, to je i dan danas za nepoverovati. Sirotinje je bilo i biće nažalost uvek u svim vremenima.
 
Kraljevina je za tih 23 godina više unapredila Beograd nego komunizam za svojih 45 godina postojanja.
Jer većina onog sto je komunizam razvio zasnovano je na ono sto je Kraljevina stvorila.
 
Реља,

Нисам написао да смо били "ваздухоплпвна сила", него да су на територији Србије постојале четири фабрике авиона. Нити сам толико глуп да серије произведених авиона поредим са оним што су продуковале такве силе попут Немачке, СССР-а, Британије или САД. Поента је била на изузетном технолошком узлету Србије, која је само пола века пре тога била покрајина у оквиру Отоманског царства.

А о томе каква је била ДФА у Краљеву, која је правила бомбардере, и какав је био њен утицај на развој града у петнаестак година постојања, најбоље је описао новинар Мирослав Филиповић у одличној монографији КРАЉЕВСКИ АВИОНИ. То није била никаква радионица, већ једна од најмодернијих фабрика авиона на свету, у којој је произведено 425 летилица типа Бреге 19 и 36 Дорнијера До17.

Иначе Дорнијери које су наши пилоти успели да подигну током априлског рата, актери су јединог успешног дејствовања по немачкој ратној колони на територији западне Бугарске, а они који су успели да пребегну у Грчку и Египат једини су авиони немачке технологије који су за време 2. светског рата ушли у састав британског РАФ-а.

Немам, нажалост, код себе књигу "Краљевски авиони", па не могу да скенирам и поставим овде неке најзанимљивије странице, али на Јутјубу Мирослав Филиповић детаљно и уз пуно фотографија говори о њој:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=rlrqUaxv7YI[/youtube]
 
Sizife, ne moraš da se trudiš, imam knjigu "Kraljevski avioni".
Jeste, ipmpesivno zvuči da je DFA iztadila preko 400 Brege-a 19, ali...
To je dizajn iz 1921.
Prvi primerci proizvedeni u DFA u upotrebu počeli da ulaze 1927, kada je taj tip već bio beznadežno zastareo (u tro vreme su tehnologija i inovacije napredovali velikom brzinom) i taj tip, kao i Potez 25, su, kako je je vreme pokazalo, zbog svoje brojnosti i zastarelosti bili opterećenje za funkcionisanje i razvoj vazduhoplovstva. Proizvodnja sama za seb jeste uspeh, ali... kao i sa Orlom dosta vremena kasnije... da li nam je to stvarno trebalo? 400+ Bregea i 200+ Poteza, zastarlih i pre početka proizvodnje?

Evo kako je 1940. izgledala proizvodnja Do-17 u Nemačkoj (i to novijih verzija u odnosu na našu custom "K")
Pogledajte prilog 1
Ovo je tada bila moderna fabrika. U kadru vidiš trupove koliko je 1/3 proizvedenih primeraka u Kraljevu.

A u Kraljevu



Fabrika u Kraljevu je bila projektovana za proizvodnju dvokrilaca poput Bregea, po završetku serije maltene nije radila 4-5 godina, do licencne proizvodnje Do-17, tih 33 kom (ne 36). Porizvodnja je bila i sporija i skuplja...naravno bolje je da sam proizvodiš naoružanje, ako možeš, ali i to ima svoje mane.

Ako misliš na upotrebu Do-17 u Aprilskom ratu.. bombardovanje nemačkih kolona je bilo u Kačaničkoj klisuri 8. aprila, i 12. aprila između Ćuprije i Topole. Uz velike gubitke na našoj strani. Pola Do-17 je uništeno u Skoplju, na zemlji, već 6. aprila (klasična izdaja, doduše).
Jeste, 2 (dva) Do-17 jeu upotrebljavani u RAF, dok je bilo delova - za sporedne zadatke (transport, i to kratko).
I nisu bili jedini nemački avioni, npr. naša eskadrila hidroaviona Do-22 je zaista aktivno učetvovala u ratu u okviru RAF.

Tema je mnogo široka. O šarenilu tipova aviona i poreme (bombarderi iz Italije, Nemačke i Britanije + licencna proizvodnja, slično i sa lovcima, pa tek veliki broj različitih tipova avio motora, tipovi goriva, maziva, municije, tpova, miraljeza, bombi, radio stanica...).. papazjanija i u proizvodnji i u logistici. Kad to tako gledaš, ta industrija baš i nije bila optimizovana.

Ako si u prilici, preporučijem ti da pročitaš i "Kraljevsko vazduhoplovstvo" i "Kraljevske avione" i "IK-3" (mislim da sve tri mogu da se nađu u M-Hobiju na NBG, ili makar prve dve u vojnoj knjižari u Vasinoj).
Istorija vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije jeste fascinantna, ali ponavljam, nike kao u romantizovanim feljtonima.
 
И не само што нису имали по два телевизора него чак ни рачунаре и интернет. Па није ни чудо што су индустријски производи чак и аероплани толико заостајали за модерним светом !
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=665998#p665998:1eanak7b je napisao(la):
varos kapija » 03 Oct 2019 09:48 am[/url]":1eanak7b]
s-l1600.jpg

s-l1600.jpg

Početak okupacije 1941.
Ni jednog vozila na ulici, ali svi pešaci se kreću samo trotoarom.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=665998#p665998:j1dcouq0 je napisao(la):
varos kapija » 03 Oct 2019 09:48 am[/url]":j1dcouq0]
s-l1600.jpg
Svaki put kada prodjem ovuda podsetim se koliko impozantnu celinu, svaka sa svoje strane, čine MSP i zgrada muzeja železnice, odnosno nekadašnjeg ministarstva saobraćaja. Lepo se vide na ovoj slici.

Primećujem na fotografiji još jednu, jako lepu zgradu na uglu Vojvode Milenka i Kneza Miloša. Strana ka Vojvode Milenka je veoma zanimljivo dekorisana - pokušaću da pronadjem fotografiju.
 
Dan oslobođenja Beograda
c839d59a5cc26bfdc81cb992122b3d6d.jpg
903ccb6eadae2b189a1979679b60e5fa.jpg
46e4906d61227c1b6b02d63b621ebc94.jpg
029439779b9471318f4a3d24b5c17ece.jpg
aeced3e8bb7e77a143144f0e0fb13788.jpg
a52985ec9f599ee61dd90f86b88615f1.jpg
c34cdb104b1a33669181c90ad50446d5.jpg
56625525684a5b6de9a8744cc1bf7601.jpg
eca6b80810fa65e3fcbac0beacc87ce6.jpg
199b03ba890cadd1f26792ffef98b438.jpg
19c16c4f1e2a4385fd63ffe6154a7da0.jpg
909d0d6e993f150ad06ae6f65e488e73.jpg
fc833c7b3bed7a19e4249264d1e3d87b.jpg
c34a53cdaaa287cb0222e280ad9ef8cb.jpg


Sahrana na trgu Republike
0e64dbb8bafbe0bd26c4f3e43b5a9ed0.jpg
db25dda845d0c76fe6e16e834a993a84.jpg
 
Ovaj oslobodilac sa biciklom mi ne lici da je u Beogradu?


PS Izgleda da nije, Getty kaze da je Budimpesta
 
Vrh