Šta je novo?

Hram Svetog Save

Коначно објавише онлајн текст из јунског броја Журнала Московске патријаршије. Дакле репортажа је вероватно рађена некад у мају.

http://e-vestnik.ru/files/10594/belgrad.pdf

За нас је сада битан једино први пасус - помињу се две колосалне композиције које су у процесу израде у време репортаже. У питању је Силазак Светог Духа на Апостоле и Поклоњење Мудраца. Тако да знамо и са ове стране да су се радови ван олтара и пендентифа наставили.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=657681#p657681:1ur11njw je napisao(la):
Sarajevska » Pet Sep 06, 2019 8:15 pm[/url]":1ur11njw]Коначно објавише онлајн текст из јунског броја Журнала Московске патријаршије. Дакле репортажа је вероватно рађена некад у мају.

http://e-vestnik.ru/files/10594/belgrad.pdf

За нас је сада битан једино први пасус - помињу се две колосалне композиције које су у процесу израде у време репортаже. У питању је Силазак Светог Духа на Апостоле и Поклоњење Мудраца. Тако да знамо и са ове стране да су се радови ван олтара и пендентифа наставили.

Znam da smaram, i da je vec receno to ranije, ali gde tacno dodju te kompozicije?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=657721#p657721:1n8k0p57 je napisao(la):
Elnamor » 06 Sep 2019 10:42 pm[/url]":1n8k0p57]
Znam da smaram

Не смараш

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=657721#p657721:1n8k0p57 je napisao(la):
Elnamor » 06 Sep 2019 10:42 pm[/url]":1n8k0p57]
i da je vec receno to ranije

Није речено

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=657721#p657721:1n8k0p57 je napisao(la):
Elnamor » 06 Sep 2019 10:42 pm[/url]":1n8k0p57]
ali gde tacno dodju te kompozicije?

То и јесте питање. Постоји усвојено решење:

https://yadi.sk/d/mYzNjeZFWm5T7

Међутим, од њега је већ одступљено код олтарског дела - оно што је у решењу задато није оно што је изведено у олтарској конхи и апсиди. Раније сам се нервирао због тога, јер никад нисмо добили образложење, међутим онај снимак Макисмова који сам овде окачио је објаснио неке ствари у вези са тиме (мада и даље нико није нашао за сходно да нам формално то са српске стране разјасни).

У сваком случају - западна, северна и јужна конха су преостале за монументалне композиције, као и три велика лука - арке. Све остало је ситније и биће мање приметно у Храму.

И даље чекамо да се неко овде јави и да нам каже где ће која композиција ићи.
 
Ево пар фотографија уснулих стражара из доњег десног дела композиције Мироносица на Христовом гробу, из "олтарског дела":



Пречник штита легионара је отприлике као човекова висина. Види се и део плашта анђела који седи на гробу на средини композиције.





 
Iskreno se nadam da kada sve bude gotovo, Hram dobije taj estetski duh Vizantije. Posto je na umetnickom nivou kripta veoma konfuzna, da se ne usudim i kazem kic. Naravno meni kao hriscaninu je svejedno gde se molim, ali kao nekome ko malo malo poznaje umetnost ume da zasmeta :lol:
Isto tako, veoma mi bode oci u oltarskom delu blizina mozaika Bogorodice sa Hristom na prestolu i Blagovesti. Nekako blizina "dve" Bogorodice mi bas smeta. Al mozda je to samo u mojoj glavi :lol:
A da li se zna nesto o ulaznim vratima? To nigde ne mogu da pronadjem skice i predloge, a njih takodje planiraju da postave u skorije vreme.
 
Мислим да су фреске у крипти прелепе. И под је пристојан, а допада ми се и сам простор.

Камена пластика можда није на нивоу, али добро. Све у свему, није лоше. А сам храм ће, по свему судећи, изгледати далеко лепше.

Помало ме брине како ће се камена пластика уклопити с мозаицима, али претпостављам да су размишљали о томе. Направили су и неке промене (сетимо се оних ромбоида и двоглавих орлова), тако да вероватно настоје да све лепо уклопе.

Ипак, с највише нестрпљења ишчекујем завршетак радова у Цркви Светог Марка.
 
Elnamor, apsolutno tacno, kripta je kich, samo sto niko ne sme da kaze. Kupola je pak vrhunsko umetnicko delo i zao mi je sto su ubrzali toliko, jer se plasim da ce imati uticaja na vrednost umetnickih radova. Dobre stvari ne mogu da se rade brzo.

Zamerku imam i na koriscenje previse zlata na ustrb vizantijskog plavog, ali dobro to je manje vazno...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=658307#p658307:fbcfb599 je napisao(la):
Dart » 08 Sep 2019 06:11 pm[/url]":fbcfb599]Kad se očekuje završetak radova?

Можда у другој половини наредне године. Али никад се не зна са Храмом...
 
Хаеул":3lovfar6 je napisao(la):
Мислим да су фреске у крипти прелепе. И под је пристојан, а допада ми се и сам простор.

Камена пластика можда није на нивоу, али добро. Све у свему, није лоше. А сам храм ће, по свему судећи, изгледати далеко лепше.

Помало ме брине како ће се камена пластика уклопити с мозаицима, али претпостављам да су размишљали о томе. Направили су и неке промене (сетимо се оних ромбоида и двоглавих орлова), тако да вероватно настоје да све лепо уклопе.

Ипак, с највише нестрпљења ишчекујем завршетак радова у Цркви Светог Марка.

Neke freske zaista jesu prelepe. Pogotovo mi se svidja freska na svodu kod ulaznih vrata gde Hristos grli coveka. Mada ima dosta lepih elemenata, ali koji ne idu bas zajedno. Za vreme 19. i 20. veka gde ozivljavaju stari stilovi, imate mesanja i gotike i romanike, ili romanike i vizantije. I to su mesanja koja "idu" zajedno. U kripti recimo imate freske koje su u vizantijskom duhu, zatim neke koje su slobodnije naslikane, pa imate svodove koje nisu u duhu vizantije, kao i stubovi, a cak oko ulaznih vrata imate kamenu plastiku koja je u duhu secesije. Mislim da ona nikako ne ide sa vizantijom. Al' naravno sve su to sitnice koje ne bi trebalo puno da nas brinu. Valjda :lol:

neven_k":3lovfar6 je napisao(la):
Elnamor, apsolutno tacno, kripta je kich, samo sto niko ne sme da kaze. Kupola je pak vrhunsko umetnicko delo i zao mi je sto su ubrzali toliko, jer se plasim da ce imati uticaja na vrednost umetnickih radova. Dobre stvari ne mogu da se rade brzo.

Zamerku imam i na koriscenje previse zlata na ustrb vizantijskog plavog, ali dobro to je manje vazno...

Pa dobro, zlatni mozaici su pravilo kada je rec o vizantijskoj umetnosti. Kao tehnika rezervisana samo za vladare i njihove zaduzbine, a Hram planira da bude na tom nivou. Jedini (mozda jedan od) je izuzetak Ravena, gde je plava boja dosta zastupljenija u nekim crkvama, pogotovo grobnicama. Ako znamo nacin dobijanja plave tada, verujem da im je bilo cak lakse sa zlatom da rade :lol:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=658380#p658380:2jcukffy je napisao(la):
Elnamor » 09 Сеп 2019 06:11[/url]":2jcukffy]Neke freske zaista jesu prelepe. Pogotovo mi se svidja freska na svodu kod ulaznih vrata gde Hristos grli coveka. Mada ima dosta lepih elemenata, ali koji ne idu bas zajedno. Za vreme 19. i 20. veka gde ozivljavaju stari stilovi, imate mesanja i gotike i romanike, ili romanike i vizantije. I to su mesanja koja "idu" zajedno. U kripti recimo imate freske koje su u vizantijskom duhu, zatim neke koje su slobodnije naslikane, pa imate svodove koje nisu u duhu vizantije, kao i stubovi, a cak oko ulaznih vrata imate kamenu plastiku koja je u duhu secesije. Mislim da ona nikako ne ide sa vizantijom. Al' naravno sve su to sitnice koje ne bi trebalo puno da nas brinu. Valjda
Мени мешање стилова не смета, под условом да све складно изгледа. Кад је реч о фрескама, не знам уопште на шта тачно мислите када говорите о мешању "gotike i romanike, ili romanike i vizantije". Тога уопште није било. У 19. веку су мешали савремено сликарство и традиционални иконографско-фрескписни стил, што је просто био наставак утицаја барока у 18. веку, и раније. То, неретко, није давало неке претерано позитивне резултате, и лично ми је драго што смо се вратили својим ранохришћанско-ромејско-средњовековним коренима, али подједнако ми је драго што су унете одређене новине, какве видимо и на примеру фресака у крипти Храма Светога Саве. А за те новине никако не можемо рећи да су у духу романике, готике или било чега другог нити, пак, да су просто "слободније насликане", што можда јесу, јер је њихова веза с фрескописном традицијом православног истока потпуно јасна.

Што се тиче камене пластике, мени понајвише сметају они вентилациони отвори. Могло се ту изнаћи неко боље решење, али добро сад. Не смета ми уопште што се нусу придржавали строго ових или оних извора.

Лично ми се мозаици у Цркви Светог Марка допадају управо зато што се, за разлику од ових у Храму, не држе византијског стила, бар кад је реч о мозаику, већ више личе на иконе и фреске. То није зато што ми овај архаичнији стил из Храма не допада, већ просто зато што је лепо видети мало више варијетета. Стилови мозаика у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, у Цркви Светог Марка и у Храму Светога Саве потпуно се разликују, и сваки од њих има неку своју лепоту.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=658294#p658294:2jcukffy je napisao(la):
neven_k » 09 Сеп 2019 01:22[/url]":2jcukffy]Zamerku imam i na koriscenje previse zlata na ustrb vizantijskog plavog, ali dobro to je manje vazno...
Па, за византијске мозаике је управо карактеристична златна боја. "Византијско плава" је својствена фрескама, и то првенствено онима у манастриском контексту. Зато сам употребу те подлоге изнад идентификао као карактеристичу такозваног манастирског стила, наспрам кога имамо "царски стил", карактеристичан за велике светиње престонице Ромејског царства и других већих градова, који је препознатљив по употреби мозаика и златне површине.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=658380#p658380:33w4zbls je napisao(la):
Elnamor » 09 Сеп 2019 06:11[/url]":33w4zbls]
Pa dobro, zlatni mozaici su pravilo kada je rec o vizantijskoj umetnosti. Kao tehnika rezervisana samo za vladare i njihove zaduzbine, a Hram planira da bude na tom nivou. Jedini (mozda jedan od) je izuzetak Ravena, gde je plava boja dosta zastupljenija u nekim crkvama, pogotovo grobnicama. Ako znamo nacin dobijanja plave tada, verujem da im je bilo cak lakse sa zlatom da rade :lol:
Већ сам говорио о томе овде:

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=650733#p650733:33w4zbls je napisao(la):
Хаеул » 20 Авг 2019 23:01[/url]":33w4zbls]
Занимљиво је упоредити мозаике Цркве Светог Марка са онима у Храму Светога Саве и Цркве Светог Ђорђа на Опленцу. Опленачки мозаици су рађени су под јаким утицајем српских средњовековних фресака, у такозваном монашком стилу, на плавој подлози. Опленачки мозаици су практично фреске израђене техником мозаика.

У Храму Светог Саве је заступљен један сасвим другачији, изворно мозаички стил из периода од 8. до 12. века, за који је карактеристична златна подлога, и који је красио све највеће светиње Цариграда. Тај стил можемо назвати "царским".

У Цркви Светог Марка је колорит знатно ведрији него на Опленцу, што и одговорара цркви тих димензија, и с тим нивоом светлости. Сам стил је уједно древан и модеран, и комбинује све најбоље ликовне аспекте древних мозаика и фрескописа, као и монашког и "царског" стила. Видљив је и јак утицај иконописа, што додатно доприноси лепоти ових мозаика.

Дакле, мозаици са златном подлогом су карактеристика ромејске архитектуре, првенствено Цариграда и Солуна, из периода од 8. до 12. века. Базилика Сан Витале (Светог Виталија) је из 6. века.

Што се тиче скупоцене плаве боје, то што говорите тиче се фресака, не мозаика.
 
Хаеул":25zsu6od je napisao(la):
Мени мешање стилова не смета, под условом да све складно изгледа. Кад је реч о фрескама, не знам уопште на шта тачно мислите када говорите о мешању "gotike i romanike, ili romanike i vizantije". Тога уопште није било. У 19. веку су мешали савремено сликарство и традиционални иконографско-фрескписни стил, што је просто био наставак утицаја барока у 18. веку, и раније. То, неретко, није давало неке претерано позитивне резултате, и лично ми је драго што смо се вратили својим ранохришћанско-ромејско-средњовековним коренима, али подједнако ми је драго што су унете одређене новине, какве видимо и на примеру фресака у крипти Храма Светога Саве. А за те новине никако не можемо рећи да су у духу романике, готике или било чега другог нити, пак, да су просто "слободније насликане", што можда јесу, јер је њихова веза с фрескописном традицијом православног истока потпуно јасна.

Slažem se :) Mislio sam uopšteno na arhitekturu hrama, a ne na freske. Jer neki elementi hrama/kripte liče na "lavove na ogradi gastarbajterske kuće u Kučevu".
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=659575#p659575:jkuu97f9 je napisao(la):
Elnamor » 13 Сеп 2019 05:56[/url]":jkuu97f9]
Slažem se :) Mislio sam uopšteno na arhitekturu hrama, a ne na freske. Jer neki elementi hrama/kripte liče na "lavove na ogradi gastarbajterske kuće u Kučevu".
Што се тиче архитектуре, има одређеног мешања - што је, опет, сасвим природно и прихватљиво - али има и неких ствари које ми се не допадају. Срећом, тих ствари је далеко више на нивоу идеја и планова него и финалној изради, што ме врло радује.

Што се тиче мени иначе јако мрских гипсаних и бетонских лавова, лабудова и фудбалских лопти на оградама гастарбајтерских кућа, којима су унакажена многа наша лепа села, разумем шта хоћете да кажете, али мислим да је то ипак помало преоштро. Ипак су у крипти употребљавани племенитији материјали итд.

Но, било како било, крипта је само један мањи, споредни део храма. У главном простору, јасно ће доминирати прелепи мозаици, у духу царске ромејске традиције, а верујем да нас ни иконостас и под неће разочарати. То би, ваљда, требало да значи да ће главнина храма изгледати, у најмању руку, пристојно.
 
Oplenac po svemu sudeći neće biti nadmašen, tamošnja kripta je neuporedivo lepša od ove u Hramu, a ostatak ću porediti kad radovi budu gotovi.
 
Da li sam ja jedini koji misli da fasada hrama svetog save uopste nije reprezentativna?
 
Ograda prema ulici Bore Stankovića je ozbiljna glupost. Ljudi redovno moraju da preskaču ogradu ako prilaze iz Mutapove ili Mačvanske ulice. Kako se polako gradi taj ulični front i otvaraju se kafići pa i onaj Pizza Bar i banka pored, nije logično da se ne napravi prilaz iz tog pravca.
U Krušedolskoj se većina ploča klima a tamo gde su zakrpili asfaltom zbog posete Putina neće zameniti narednih 10 godina. O završetku porte prema istočnoj strani bolje da ne govorim...
 
Pogled je zaista caroban, peo sam se ja na kvarno gore jos pre 15ak godina. To bi bilo pod obavezno da bude otvoreno , mogu da naplacuju 200 dinara slobodno i da odrzavaju hram, ne bi bio problem.

A pogled bi bio jos bolji da nema ovog tumora od DATA centra izgradjenog u komunizmu, ili sta li je vec. Ruzi pogled na hram sa reke, a ruzi i pogled sa hrama. Tu zgradu treba iseliti i srusiti. Ne bi se zalilo para.
 
Тај сиви кубус на Западном Врачару квари поглед на панораму Београда из било које тачке, али од недавно то више није убедљиво највећи архитектонско урбанистички промашај, јер добија кубус друштво на куб.
 
Овај плато испред Храма је стварно огромни промашај, ако је иједно место у граду кандидат за геометријски, складни француски стил уређења парка онда је то овај. Поготово ако стварно отворе терасу. Чак је и питање да ли би смели да наплаћују одлазак на исту узимајући у обзир колико су пара пореских обвезника добили (исто као и доста јавних високих зграда).
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=663515#p663515:1g3445xu je napisao(la):
Dzigi Bau » 24 Sep 2019 05:00 pm[/url]":1g3445xu]Ubedljivo i (trenutno) bez konkurencije najbolji i najlepši pogled u Beogradu, da li neko zna kada će terasa ova terasa Hrama biti dostupna svakome da se popne gore
http://sky.easypano.com/panoramic-image ... 71992.html

Сви се слажемо - та тераса мора бити доступна! :)

Иначе, сама ова панорама мислим да није са терасе, већ са врха куполе, тако да ништа од тога. Али и са терасе је поглед више него добар.

И наравно придружујем се Џигију у жељи да се онај монструм једном сруши.
 
Vrh