Šta je novo?

Beogradski "Pobednik"

Наравно, ни ја нисам пропустила овај историјски тренутак... :)

73195208_10220368862556024_8956849890000896000_n.jpg
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=668710#p668710:1jzz4z10 je napisao(la):
zexland » 10 Oct 2019 06:22 pm[/url]":1jzz4z10]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=668692#p668692:1jzz4z10 je napisao(la):
Прле » 10 Oct 2019 05:30 pm[/url]":1jzz4z10]Може. Предлажем оснивача српског Београда

DSC09295.jpg

Odlicna verzija despota, gde je ovo?
У месту по њему названоме...
 
Prle + 1 :)
podici Despota na takvom visokom postamentu
na nekom proracunatom slicnom istaknutom mestu
te bi taj nas osnivac napokon i pokvario vezani ,, negativni energetski cvor,,
koj je svezan Mestorovicevim Bg delima

jbg. i ako nevolem Mestrovica , radujem se povratku Pobednika
i bas me zanima sta ce se sve poziivno izdesavati u Bgdu
dok nad njim ne bdi Bg Pobednik.
:sesir:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=668740#p668740:12ivmosh je napisao(la):
ZvezdarkaVracaric » 10 Oct 2019 08:01 pm[/url]":12ivmosh]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=668710#p668710:12ivmosh je napisao(la):
zexland » 10 Oct 2019 06:22 pm[/url]":12ivmosh]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=668692#p668692:12ivmosh je napisao(la):
Прле » 10 Oct 2019 05:30 pm[/url]":12ivmosh]Може. Предлажем оснивача српског Београда

DSC09295.jpg

Odlicna verzija despota, gde je ovo?
У месту по њему названоме...

Hvala Zvezdarka, nasao sam u medjuvremenu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=668607#p668607:1xbu6i27 je napisao(la):
GOJE » Čet Okt 10, 2019 2:12 pm[/url]":1xbu6i27]

A tu odmah ispod - drugo Meštrovićevo čedo niko ne dira:

file.php

file.php
Ovo delo kao da je neko namerno sakrio i postavio na potpuno nebitno mesto na Kalemegdanu.
 
Statua Pobednika je svečano otvorena na Kalemegdanu u Nedelju, tačno u podne, 07.10.1928. godine. To znači da je Pobednik čuvao stražu nad Beogradom tačno 91 godinu i 3 dana. Polako se naginjući svo to vreme, i sa 30 rupa od metaka ...


Najveći grešnik prestonice
https://www.vreme.com/cms/view.php?id=718287
 
Mučeni Pobednik, prvo ga mrze zato što je nudista, a posle zato što mu je tata hrvat. :lol:
 
ovo je sve trebalo da urade kada je bila rekonstrukcija platoa...jos jedan da sinhronizacija sluzbi u bg ne postoji


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=668780#p668780:274v32ft je napisao(la):
Corradi » 10 Oct 2019 09:45 pm[/url]":274v32ft]Mučeni Pobednik, prvo ga mrze zato što je nudista, a posle zato što mu je tata hrvat. :lol:
Da, i još je čudno što su komentari i danas, 90 GODINA KASNIJE, od praktično iste vrste. I na istom nivou. Dovoljno je pročitati tekuće komentare na twiteru i drugim portalima vesti. Da li smo uopšte napredovali u međuvremenu? Po rezultatima bih rekao, ne mnogo. A evo što smo tada mogli da imamo:

Monumentalnost Meštrovićeve fontane ni danas, po mišljenju mnogih, nemamo sa čime da uporedimo. Smatra se da bi takav spomenik, da je podignut, prevazišao sve postojeće, a Beograd imao ono što je za London Trafalgar skver.

Vajar je zamislio da spomen-fontana bude izrađena u crvenom bavarskom granitu i bronzi, da sadrži četiri lava koji na leđima nose prostrani bazen, u čijoj se sredini diže široki stub sa figurom junaka na vrhu. Zidovi bazena bili bi ukrašeni reljefima koji prikazuju borbu protiv Turaka, a stub sa pet koncentričnih prstenova bio bi simbol pet vekova ropstva. U njima je trebalo da budu maske koje izbacuju vodu. Za 50 maski na stubu i 20 oko bazena bila je predviđena bronza, a za lavove i 21 metar dug reljef oko bazena kamen. Reljef je trebalo da predstavlja ratnike na konjima u trku, deset junaka i velmoža sa štitovima i grbovima naših pokrajina.


https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/p ... va-fontana
 
Samo da dodam da Terazijska platforma na prethodnoj slici nije Meštrovićeva, jer kao što piše, njegova fontana i nije realizovana, nego Dragiše Brašovana iz 1922.

Umesto toga je na Terazijama napravljena druga fontana 1927. godine, "od zelenog granita sa podom od muranskog stakla". Ovu poslednju, koja je preživela rat i sva bombardovanja, srušio je Nikola Dobrović, tokom rekonstrukcije Terazija 1947. i 1948. Sama činjenica da u Beogradu nešto lepo potraje čitavih 90 godina je ne mali uspeh.

22%20fontana.jpg

22%20fontana%20(2).jpg

22%20fontana%20(4).jpg
 
I još malo o našim naravima i čudnoj sudbini Pobednika, koji je umalo trajno ostao na otpadu ...

Nakon što se finansijska situacija posle Prvog svetskog rata popravila, sa "opštinskog groblja starog gvožđa, drvenarije i polomljenih cevi na Senjaku" ("Politika" od 21. maja 1927), Pobednika je na Terazije vratio novi predsednik Beogradske opštine Kosta Komanudi ...

“Pobednik“ genijalnog Meštrovića
https://secanja.com/pobednik-genijalnog-mestrovica/
 
Da još kažem i da se svi ovi navodi, uglavnom iz lista Politika, više ne mogu naći i pročitati kao do sada, jer je neki zločinac (drugi naziv za njega ne mogu da nađem) prosto ukinuo narodu pravo na sećanje. Narodnoj biblioteci je naređeno da skine sa svog sajta digitalizovane brojeve Politike od 1908. do 1941. godine. Iako

Zajedničkim projektom "Politike" i NBS-a 2006. godine izdanja lista "Politika" od 1904. do 1941. godine postala su deo elektronskog arhiva NBS, kao i Politike onlajn. Cilj ovog projekta kako je tada ovaj list objavio bilo je "očuvanje i arhiviranje lista kao ekskluzivnog i eminentnog predstavnika srpske kulture i baštine".

Sada nas na sajtu Narodne bibliteke Srbije dočekuje sledeće obaveštenje. I nikome to više nije važno niti se kasnije negde spominje!

digit-narod-bibl-830x0.jpg


„Politika“ do 1941. uklonjena iz digitalnog arhiva Narodne biblioteke
https://www.danas.rs/drustvo/politika-d ... iblioteke/

Izdanja "Politike" od 1904. do 1941. uklonjena sa sajta Narodne biblioteke
https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/a ... biblioteke
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=668729#p668729:177pjvwq je napisao(la):
Gringo » Čet Okt 10, 2019 8:30 pm[/url]":177pjvwq]Слава Победнику. Док се он не врати, Београд неће бити победнички град. Био би грех да те рупе од метака "преглетују". Са свим тим оштећењима насталим од искомплексираних губитника, овај Победник је био много вреднији. Иначе колико видим, мајстор Миле је заборавио челични профил испод ногу Победникових или тим профилом повезују неку напрслину.
Него јел' неко извагао Победника по спуштању у камионче? Да не буде лакши у бронзи кад се врати?

Rupe moraju da se zatvore jer zbog prodiranja vode je doslo do korozije svih nosecih metalnih elemenata. -pise danas u Politici
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=668809#p668809:2od3nrcu je napisao(la):
Zuma » 10 Окт 2019 11:15 pm[/url]":2od3nrcu]Da još kažem i da se svi ovi navodi, uglavnom iz lista Politika, više ne mogu naći i pročitati kao do sada, jer je neki zločinac (drugi naziv za njega ne mogu da nađem) prosto ukinuo narodu pravo na sećanje. Narodnoj biblioteci je naređeno da skine sa svog sajta digitalizovane brojeve Politike od 1908. do 1941. godine. Iako

Zajedničkim projektom "Politike" i NBS-a 2006. godine izdanja lista "Politika" od 1904. do 1941. godine postala su deo elektronskog arhiva NBS, kao i Politike onlajn. Cilj ovog projekta kako je tada ovaj list objavio bilo je "očuvanje i arhiviranje lista kao ekskluzivnog i eminentnog predstavnika srpske kulture i baštine".

Sada nas na sajtu Narodne bibliteke Srbije dočekuje sledeće obaveštenje. I nikome to više nije važno niti se kasnije negde spominje!

digit-narod-bibl-830x0.jpg


„Politika“ do 1941. uklonjena iz digitalnog arhiva Narodne biblioteke
https://www.danas.rs/drustvo/politika-d ... iblioteke/

Izdanja "Politike" od 1904. do 1941. uklonjena sa sajta Narodne biblioteke
https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/a ... biblioteke

Дневни лист Политика одавно води систематску политику комерцијализације своје грађе. Слично су урадили и са Одељењем за периодику градске библиотеке, у којој сада мораш да тражиш сагласност директорке да би фотографисао један чланак у Политици и платио (готово паушално) репродукцију сопствене фотографије (то је уобичајена пракса у архивима, али не и у библиотекама). Ужасно дуга процедура, а потпуно недефинисана и без јасно истакнуте цене њихове услуге (и то је упитно). При томе, не дају ти могућност скенирања и фотокопирања, јер се оштећује грађа...

Могу да се погледају и у самој Политици стари бројеви, али је цена доста већа у односу на НБС и БГБ. Тиме, заправо, забрањују широј јавности приступ старим бројевима, заборављајући да се у дневним новинама појављују ауторски текстови... Другим речима, јавља се преплитање више облика ауторства.

Пс. извини Игоре на дигресији, али када је Зума поменуо ово, сматрао сам да је потребно рећи и овај детаљ, са којим сам упознат већ неко време.
 
Ne razumem indolenciju pre svega nadležnih, a onda i čitave javnosti, gde se o ovako nečemu nigde ne piše. Za narod kome je izgorela Narodna biblioteka i gde su dokumenti nestajali u svakom ratu, stari brojevi Politike su apsolutna nacionalna dragocenost, sa obično unikatnim informacijama koje više nigde drugde ne postoje. Nepristupačnost jedne takve istorijske hronike života u vreme formiranja Srpske države je slična nacionalna tragedija kao i otuđenje filmskog fonda Avala Filma. Razumem komercijalne interese privatne kompanije, ali zbog toga postoji država i mistarstvo kulture da se dogovori oko kompenzacije, ako je ona potrebna, uzevši u obzir nacionalni interes i šta je sve Politika dobijala od države tokom godina. Važnost tog, ali i drugih novinskih kompleta, je tolika da svi treba da imaju lak elektronski pristup, a ne samo posvećeni sa mnogo vremena i para, koji moraju lično tamo da odu i plate ko zna koliko. Da li je sada i to naše nasleđe efektivno prešlo u privatne ruke (mislim na lakoću pristupa, korišćenja i elektronsku dostupnost, a ne bukvalno na vlasništvo), pa čak ni nacionalna biblioteka više ne sme da izloži svoje komplete? U pitanju je kvalitet i nivo javnog dijaloga, isto kao i istraživački rad tolikih ljudi. Sve to bitno zavisi od široke i lake dostupnosti informacija. A znamo na šta taj javni dijalog danas liči i kakve su posledice ako dugo ostane na ovako niskom nivou.
 
Lepo sam ja rekao da je trebalo sva elektronska izdanja poskidati u PDF-ovima, jer u ovoj drzavi, danas je ovako a sutra onako, i to je nazalost nasa stvarnost za sve pore ovog drustva.

Ne mogu da verujem da se ovo desava !

Sorry za off.
 
Tu je bilo izveštaja i o Pobedniku, čitava polemika o njemu, a i svemu drugom što nam se dešavalo od 1904. godine pa nadalje. I sad je neko suprotno dogovoru prilikom digitalizacije Narodnoj Biblioteci ZABRANIO da izlaže svoje skenirane bibliotečke primerke da bi zaradio prodajući pristup? A to je usput bilo i naše učešće u "Europeani" i predstavnik Srpske kulture u Evropskoj zajednici naroda. Da se vidi da nismo samo ratovali i samo bili Turska zabit. A obaška što nekim čudom država u Politici ima pola vlasništva. Ko sad treba da zaradi na našoj istoriji prodajući je nama? Država sa 50% ? I kome ide još 50% ?

Cilj projekta digitalizovanja arhive lista "Politika" od 1904. do 1941. godine, i njegovog stavljanja u otvoren internet pristup preko veb-stranica Narodne biblioteke Srbije (http://www.nbs.bg.ac.yu) i "Politike" (http://www.politika.co.yu), jeste očuvanje i arhiviranje lista "Politika" kao ekskluzivnog i eminentnog predstavnika srpske kulture i baštine.

"Politika" prevazilazi svoj osnovni domen informisanja i značenjem i uticajem koji nosi apsolutno predstavlja naš jezik, istoriju i kulturu na najvišeznačniji način, reči su Sretena Ugričića, upravnika Narodne biblioteke Srbije na jučerašnjem predstavljanju pomenutog projekta u našoj nacionalnoj biblioteci u Beogradu.

Govoreći o projektu Narodne biblioteke Srbije i "Politike", Ugričić je još naglasio da će prema zajedničkom dogovoru pristup ovoj elektronskoj arhivi biti moguć i sa sajta Evropske biblioteke, a da je od juče elektronski katalog NBS dostupan i preko "Gugl skolara", što znači izvanrednu potvrdu da se srpska kultura pojavljuje u mnogo vidljivijem statusu nego ikada do sada na svetskom nivou.

– Zajedno smatramo da je "Politika" i ono što ona kao resurs predstavlja, vrhunski integralni deo ne samo srpske, nego i ukupne evropske kulture, dodao je Sreten Ugričić.

Дигитална архива део европске културе
http://www.politika.rs/scc/clanak/19574 ... 1%80%D0%B5
 
Imam pouzdane informacije da Pobednik neće biti vraćen na svoje mesto na Kalemegdanu.

Naime, dobijena je dobra ponuda od jednog parkića u Klagenfurtu, izdata je radna dozvola i odsad će Pobednik tamo statirati, jer se više novčano isplati.
 
Možda se naljutio što nije okružen saborcima, reljefima Srpskih ratnika, vojskovođa i grbovima Srpskih zemalja, kao što je trebalo da bude, nego je 90 godina stajao sam? Što mu prebacuju da nije Srbin i da je previše namršten za jednog pobednika? Što su jednog ratnika posle rata visoko podigli, ne zbog zasluga nego da se što manje vidi, jer tobože vređa javni moral? Što je ležao otpadu gde je umalo i trajno ostao? Što je 74 godine stajao sa 30 rupa od metaka i još duže neočišćen, sve vreme polako padajući, dok su u njemu samo osinjaci i od vode odavno zarđale sajle? I niko da pomogne. Pa se možda naljutio?
 
Po koja nocna slika bez pobednika
3bd31bd5bfc57316ecb7a029071e9bb2.jpg
1eb7957617516cd2dfa606c3837b78eb.jpg
88ab8e475956892de57f11721dbcbe1b.jpg
6129ad6e92b951bfa15ef6fd7b82ebe2.jpg


Poslato sa ANE-LX1 pomoću Tapatoka
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=669293#p669293:3lwmz49z je napisao(la):
Propeler » 12 Окт 2019 07:52 pm[/url]":3lwmz49z]Imam pouzdane informacije da Pobednik neće biti vraćen na svoje mesto na Kalemegdanu.

Naime, dobijena je dobra ponuda od jednog parkića u Klagenfurtu, izdata je radna dozvola i odsad će Pobednik tamo statirati, jer se više novčano isplati.

Извор?
 
Nedelju dana pre skidanja, kamerama su snimali unutrašnjost skulpture “Pobednika”. Pretpostavka je bila da je figura pričvršćena armaturom za postolje. Međutim, kada smo videli da je glavna veza sajla, kao i da su istrulile, bili smo u šoku. Shvatili smo da je “Pobednik” sa jačim udarom vetra, mogao da padne. Nekoliko zarđalih šrafova držalo je skulputuru i prosto je neverovatno kako je ostala.

Ovako za “Blic” priča vajar Zoran Kuzmanović, kojem je pripala čast, ali i delikatan zadatak da restaurira “Pobednika”, koji je pre dva dana sa Kalemegdana, pod policijskom pratnjom, dovezen u Smederevo.

Najveći izazov, prema rečima Kuzmanovića, svakako će biti postavljanje nove konstrukcije po današnjim standardima i pravljenje veze između skulpture i samog kamena.

- U tom smislu, uključen je Građevinski fakultet, tri profesora, i u toku nedelje imaćemo sastanak za iznalaženje najboljeg statičkog rešenja za tu vezu. To je zajednički posao radionice i njih, ali sve uz pomoć Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda - objašnjava Kuzmanović koji je reportere “Blica” ugostio u svom ateljeu u Smederevu.

Da bi se rupe od gelera popunile, a izbrojano ih je čak 30, potrebno je ispuniti neke preduslove, a to je pre svega uzimanje uzorka bronze.

- Potrebno je uzeti nekoliko uzoraka bronze sa različitih mesta, jer se i na njoj vide različite boje, što znači da hemijski sastav delova iz kojih je nastala, nije potpuno identičan. Analizom ćemo utvrditi najidealniji sastav, od koga ćemo praviti čepove za zatvaranje rupa, i to će se raditi najsavremenijim metodama - objašnjava Kuzmanović.

Svi su primetili dodatno pričvršćivanje ptice, odnosno sivog sokola, koji se nalazi u “Pobednikovoj” ruci.

- Veza ptice i šake je olabavljenja, i ptica se bukvalno pomerala u svom ležištu. Mač se takođe klati, jer je veza labava. I u transportu, iako je bio dobro obezbeđen, videlo se da ti delovi nekako vibriraju na skulpturi, i da su te veze dosta loše - priča Kuzmanović.

Skulptura će ostati ista, pa prema rečima restauratora, nema razloga za brigu, a boja se neće menjati.

- Što se tiče patine, skidaju se površinski slojevi, odnosno čađ koja je nastala vremenom i delovi gde se patina udebljala. Ostavlja se površinski sloj koji je uz metal. Izgled patine je takav da treba da deluje kao da ju je vreme napravilo. Poenta je da prelaz bude što manje uočljiv i zato se trudimo da približimo patinu prirodnom izgledu - objašnjava vajar.

“Pobednik” bi posle restauracije trebalo da bude dodatno osiguran, odnosno učvršćen. Preliminarni plan je da nova konstrukcija prođe kroz obe njegove noge i mač, odnosno da dobije tri tačke oslonca.

- Svaka restauracija je zahtevna na svoj način, a ova posebno, pre svega zbog statike koja se mora rešiti na adekvatan način i u skladu sa današnjim standardima. Način na koji je do sada figura bila vezana za postolje je dosta kritična. Unutra su postojale dve sajle koje su pritiskale skulpturu za postolje. One su vremenom istrulile, veza je pukla zbog vremenskih uslova, jer je sajla od čelika koji je vremenom korodirao. Neki šrafovi su ispali, neki su se istopili 50 odsto, tako da je postojala realna opasnost da se “Pobednik”, pod jakim udarom vetra, sruši. Ova restauracija je došla u poslednji čas, jer je trebalo mnogo ranije da se radi.

“Pobednik” bi na Beogradsku tvrđavu trebalo da se vrati za četiri meseca.

- Plan je da skulptura bude postavljena u februaru. Ima dosta vremena i imam iskustva u tome jer sam radio na još nekim značajnim restauracijama, kao što je “Dečak sa krčagom” na Čukur česmi, ali i “Žetelica” na Topčideru, najstarije skulpture u Beogradu. To su bile radikalne restauracije jer su bile devastirane, polomljene. Dečak je imao 23 dela, bio je udaran macolama i sečen brusilicom i završio je na otpadu. Policija ih je našla i predala Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. “Žetelica” je bila u nekih 30 delova polomljena, tako da su te vrste restauracija veoma zahtevne, jer traže dobro poznavanje skulpture i ulaženje mene kao vajara u poetiku umetnika koje su te skulpture radili. Ovo mi nije najzahtevnija restauracija, trenutno radim još jednu, skulpturu Sime Igumanova sa siročićima. Ona bi trebalo da bude postavljena tokom leta na Palati Sime Igumanova na Terazijama. To je mnogo kompleksnija restauracija, pošto fali 35 do 40 odsto forme, u odnosu na “Pobednika” - zaključio je Kuzmanović.

KO JE ZORAN KUZMANOVIĆ?

Zoran Kuzmanović jedan je od najznačajnijih naših vajara za rad u bronzi. Njegove skulpture i vajarski radovi nalaze se u javnom prostoru Beograda, Mladenovca, Smedereva, Sarajeva, Bara, Andrić grada, Podgorice... Obnovio je i skulpturu “Žetelica” u Topčiderskom parku, biste Dositeju Obradoviću, Josifu Pančiću i Vuku Karadžiću na zgradi Treće beogradske gimnazije, spomen obeležja srpskog vojničkog groblja u Tunisu, “Dečaka sa krčagom” na Čukur česmi, spomenik “Sloboda” na Iriškom vencu, te nedavno Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu.

Zanimljivo da je prilikom te restauracije pokrovitelj bila Francuska ambasada, pa su Francuzi poslali svoje eksperte u kontrolu i nadzor, i tada su Kuzmanović i ekipa dobili od njih najviše ocene.
https://www.blic.rs/vesti/beograd/prica ... ci/l6qpz1x
 
Vrh