Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Ministarstvo traži da se zaštiti Beogradska tvrđava - Javna rasprava o spomeniku prirode Kalemegdanski rt

Predlogom odluke Spomenik prirode Kalemegdanski rt poverava se na upravljanje JKP Zelenilo - Beograd.

Javni uvid traje do 6. novembra a predlog dokumenta koji je izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije dostupan je preko sajta kao i u prostorijama ovog ministarstva.

Na predloženu uredbu o zaštiti Kalimegdanskog rta fizička i pravna lica mogu primedbe dostaviti Ministastvu a javna rasprava zakazana je 15. novembar u prostorijama Gradske uprave Beograda.

https://www.ekapija.com/news/2668346/mi ... ku-prirode
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=674906#p674906:129zq4wx je napisao(la):
boca-ica » 29 Oct 2019 05:53 pm[/url]":129zq4wx]
....Dakle, upravo se planira velika gradnja baš na tim starim bedemima....
:shock:
SF ili ima konkretnih dokaza ?
Ne, nema dokaza. Mi nemamo dokaza čak ni o stvarima gde su radovi već u toku, ako pod dokazima računamo javne i prihvaćene planove i odgovarajuće odluke u Službenom listu. Samo moj zaključak za koji mi izgleda da sa razumnom verovatnoćom sledi iz onoga što je rečeno u intervuju i do sada izraženih obzira ove vlasti prema čuvanju, obnovi i prezentaciji arheoloških ostataka. Železnička pruga u svom priličnom delu ide baš po trasi bedema. Linearni park se planita baš po trasi pruge. Stojčić najavljuje čitav niz sadržaja u lineranom parku: imaće 10 celina koje će raditi 10 različitih mladih timova arhitekakta, najavljuje dečija igrališta, biciklističke staze, šetališta i druge stvari koje su "samo delić onoga što će ova zelena oaza imati". Građani se GLASATI šta JOŠ žele da bude u tom parku, a "već sada" se gradu javljaju investitori - u množini - zainteresovani za gradnju "određenih sadržaja"... Ne mislite valjda da će sa tako širokim ambicijama o "novim sadržajima" ono što je ispod pruge i oko nje ostati netaknuto?
 
Да се обнови пристаниште и савски бедеми је можда и могуће, али шта је то што може да се прикаже од уличне матрице и кућа Западног подграђа, сем ако се не изради на основу бројних цртежа и слика ? А чему би служиле обновљене касарне са својим великим габаритима и маленом архитектонском вредношћу, можда да буду чекаоница у пристаништу , и шта би остало од природне целине ?

Може ли баш све то да стане и врт и бедеми и канали и пристаниште и трамвај који би левитирао изнад ? То би било археолошко налазиште са мало растиња између и пругом изнад свега...

И ја бих волео да се све то некако уклопи, али да не добијемо нешто што нам и не пада на памет - с обзиром на новија искуства...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=674413#p674413:1ggzmsp2 je napisao(la):
Zuma » Пон Окт 28, 2019 6:01 am[/url]":1ggzmsp2]

Predlog nove tramvajske trase na mestu železničke pruge sam zamišljao kao privremeni kompromis koji bi u ovom trenutku doneo više koristi nego štete.

Ne znam da li si čitao Beobuild proteklih godina, ali ja sam se zalagao za automobilski tunel duboko ispod Kalemegdana, od brda blizu tramvajske okretnice do raskrsnice Cara Dušana i Tadeuša Košćuška. To bi omogućilo da se za automobile zatvori bulevar Vojvode Bojovića oko Kalemegdana, a tek bi to najzad omogućilo da se krene u integraciju obale, Donjeg grada i Gornjeg grada, odnosno u restauraciju donjih delova tvrđave…

Do restauracije obalskih bedema Donjeg grada neće doći tek tako, to je em previše skupo, em je praktično nedostupan stešnjen između bulevara bez parkinga i obale bez prevoza. Jedina mogućnost je ako taj deo uz obalu Save postane popularan, ako i turisti počnu pomalo da ga posećuju isto kao i domaći. Tek onda će neko iz vlade videti vrednost ulaganja novca u restauraciju koja može privući JOŠ turista. Ali da bi se to desilo, mora postojati neki prevoz da oživi ovaj prostor i učini ga dostupnim, a tramvaj je daleko bolji i manje ometa prostor od zadržavanja ulice.

Takođe, dodatni problem je što se upravo najavljuje početak radova na linearanom parku po trasi pruge. Znajući kakav šareni cirkus oni obično imaju na umu kad god je u pitanju nešto "zabavno" i za "mase", taj linearni park "kao u Njujorku" će još drastičnije narušiti ostake bedema jer ide upravo po njima. Ali ako bi se na mestu železničke pruge (za sada) provukao tramvaj, sve imamo gotovo, i bedem se ne dira više nego što je već uništen.... Međutim, ako krenu u linearni park, možemo se trajno pozdraviti sa idejom kompletne restauracije bedema tvrđave jer će to verovatno biti izrazito destruktivno po preostale bedeme. ..

Tramvaj bi dakle prosto privremeno čuvao bedeme uz reku, pružio dovoljno koristi da taj deo obale počne da oživljava, pa bi se možda dale pare i za tunel ispod Kalemegdana, zatim za uklanjanje bulevara Vojvode Bojovića, a na kraju možemo pomeriti i sam tramvaj, to je bar lako ako ulica oslobodi prostor. Ali ako se ne radi tim redosledom, mislim da je ovo što ti želiš utopija.

Zumo, ne možeš ići logikom - hajde da uradimo nešto makar loše da oni ne bi uradili nešto još gore! Gde je onda tome kraj? Destrukcija tvrđave mora da se zaustavi - pruga je otišla, političkom odlukom mora se dodati, ali ne smemo da je vratimo opet! ...Tramvaj obilazi tvrđavu i park sa tri strane, stanice su na 100-200 m od ulaza u tvrđavu, što je sasvim dovoljno -trasa kroz Donji Grad je nepotrebna!

Uklanjanjem pruge se otvara mogućnost da se konačno arheološki istraži priobalni bedem od kule Nebojše do Beton hale a on nikada nije istražen, niti jednim svojim delom. U baroknim bedemima su ostaci srednjovekovnih bedema od XI-XV veka - ovo je neophodan korak za bilo koji dalji korak u izradi projekta za obnovu Donjeg Grada. Struka je 80-ih bila za potpunu obnovu srednjovekovnih zidina na račun baroknih zidina, što bi danas teško prošlo, ali nešto od toga je sigurno moguće prezentovati, ako ne i obnoviti.

Same zidine nisu nimalo u lošem stanju kako tvrdiš u drugom postu, potrebno je samo uraditi isto što i na delu do kule Nebojše, od Vidin kapije. Problem, finansijski gledano, je ono što je bilo na zidinama a to su tri barokne kapije, Vodene kapije I i II, kao i Dunav kapija ispod Kule Nebojše. Za izradu projekta i obnovu treba tražiti i informacije i finansijsko učešće Austrijanaca - to je deo i njihovog nasleđa i siguran sam da bi rado učestvovali u tom projektu - kad su već davali novac za obnovu Golupca. Sava bastion sa ne bi mogao obnoviti do uklanjanja bulevara ali se nakon uklanjanja pruge mogla uraditi istraživanja koja bi dala dragocene informacije za izradu projekta obnova bastiona. Od većih objekata u Donjim Gradu bi ostali još Karlova kapija, o čijoj obnovi se govori decenijama, kao i Istočni barbakan, srušen 1966. godine i Mitropolija, kod koje su mogućnosti obnove ograničene.

Sve ovo bi bio uvod u radove na istraživanju ostalih delova Donjeg Grada i Zapadnog podgrađa, koji su do danas veoma malo istraženi a bez toga nije moguće ni uraditi projekat za obnovu tog dela tvrđave.

Uklanjanje bulevara je moguće tek izgradnjom tunela, to se slažem, a to ne samo da sam pratio na Beobuildu nego smo imali i privatnu prepisku oko nekih rešenja vezanih za njega. Njegov izlazni portal bi verovatno bio na mestu gde je danas deo Zoo vrta, što dodatno komplikuje stvari, bez obzira na to što je vrt odavno zreo za novu lokaciju

Što se tiče parkinga, oni su danas na Beton hali, na tvrđavi i kod Zoo vrta kao i kod sporskog centra Gale Muškatirovič što je trenutno dovoljno. Tvrđava je vrlo pristupačna i kroz javni prevoz kao i za privatne vozila i tu nema potrebe da se išta menja.

A u vezi sa linijskim parkom, ne bih očekivao veče probleme u zoni tvrđave zbog otpora javnosti, već su se opekli sa žičarom..

Posle100 godina se uklanja pruga i prvi put se otvara mogućnost da stvari krenu i nekim drugim, boljim tokom.. .A da li je ovo utopija - verovatno da, imajući u vidu dosadašnje projekte ove vlasti ali moramo se boriti jer šta drugo preostaje sem toga...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=674850#p674850:246e3dli je napisao(la):
Zuma » Уто Окт 29, 2019 3:50 pm[/url]":246e3dli]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=658968#p658968:246e3dli je napisao(la):
dex libris » 10 Sep 2019 11:23 pm[/url]":246e3dli]
Beogradska tvrđava je najprepoznatljiviji kulturno-istorijski spomenik Srbije, najvažniji istorijski objekat ovog grada, mesto sa zaista neverovatnom istorijom - a ovde na forumu je tretirano kao špedicijski prostor u npr. Borči. To što je pre 100 godina tuda prošla pruga a kasnije i bulevar - to su neka druga, nesrećna i nesvesna vremena kada je bilo normalno srušiti Žrnov na Avali, pola prastare crkve Pavlice zbog pruge ili planirati rušenje Smederevske tvrđave zbog železničke stanice i perona. Ili se ništa nije promenilo i ništa nismo shvatili?

Ovakvi spomenici moraju imati svoj intergritet, koji mora biti nedodirljiv za bilo koju vlast!.. Takođe moraju imati I zaštitnu zonu, u kojoj se veoma mora voditi računa šta može i da li išta može da se gradi - u slučaju Beogradske tvrđave, ona je nepopravljivo narušena zgradom Beka i K district-om dok se neke druge stvari daju ukloniti - ali javni saobraćaj odavde u potpunosti mora da ode!

Donji Grad, sa obnovljenim Savskim bastionom, kasarnama kod Kule Nebojše (za koje postoje planovi), vraćenim pristaništem i ostalim vodenim površinama oko zidina koje su nekad postojale (bez direktne veze sa Dunavom), sa prikazanim ostacima Zapadnog podgrađa, ostataka kuća i ulične matrice Donjeg Grada, ostataka franjevačkog manastira kod Karlove kapije, delimično obnovljenom Mitropolijom, obnovljenom Vidin i Karlovom kapijom - postao bi najlepši deo tvrđave i jedan od najlepših delova Beograda uopšte. Jedna oaza bez saobraćaja a puna zelenila, vode i života - nešto neizmerno bolje od svega što ste predlagali (struka je sve ovo planirala još 80-ih, uz naglasak na sveobuhvatnu obnovu srednjovekovnih zidina i Zamka u Gornjem Gradu).
Ovo bi bilo divno. Ima li neko te stare planove iz 80-tih jer bi tada imali bar NEKI materijal koji bi kao postojeća i već planirana alternativa mogao da se pokaže?

Ovo je izdanje SANU, Zbornik radova o Beogradskoj tvrdjavi, skup je održan u decembru 1985, godine.

Na slikama se vidi vrlo radikalan pristup struke u smislu potpune obnove zidina srednjovekovnog Beograda i negiranje baroknih zidina, kao i obnove svih vodenih površina u Donjem Gradu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=675034#p675034:q1h9abui je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » Сре Окт 30, 2019 12:35 am[/url]":q1h9abui]Да се обнови пристаниште и савски бедеми је можда и могуће, али шта је то што може да се прикаже од уличне матрице и кућа Западног подграђа, сем ако се не изради на основу бројних цртежа и слика ? А чему би служиле обновљене касарне са својим великим габаритима и маленом архитектонском вредношћу, можда да буду чекаоница у пристаништу , и шта би остало од природне целине ?

Може ли баш све то да стане и врт и бедеми и канали и пристаниште и трамвај који би левитирао изнад ? То би било археолошко налазиште са мало растиња између и пругом изнад свега...

И ја бих волео да се све то некако уклопи, али да не добијемо нешто што нам и не пада на памет - с обзиром на новија искуства...
@GLAS PRIRODE, bez arheoloških istraživanja nikakav projekat ne može da se uradi. Stepen istraženosti tvrđave je samo 15% pa je jasno kakva je politika vođena prema gradu i nasleđu. Moraš da imaš u vidu da su Zapadno podgrade i dobar deo Donjeg Grada pod nasipom i do 4 metra, što je posledica nivelacije terena tokom Austrijske barokne rekonstrukcije 1725-36, kada je civilno naselje u potpunosti sravnjeno sa zemljom... Neka istraživanja su radena u Zapadnom podgradju, pronadjena je rimska kuća i par srednjovekovnih kuća, jedna kamena a druga od bondruka...

Četiri barokne kasarne iz tog perioda, kod Kule Nebojše su jedini objekti za koje postoje nacrti a možda i planovi i čija bi obnova bila moguća.

Obnova Savskog pristaništa nije moguća ali jeste Dunavskog trgovačkog pristaništai Ribarske kapije, doduše, bez direktne veze sa rekom već samo kao zatvorena vodena površina, zbog promene nivoa voda.
 
U redu, neka bude bez tramvaja. Nije mi teško da se složim sa stanjem koje sam i sam imao u vidu kao konačno. Ali nadam se da vam je jasno da je "linearni park" samo početni izgovor i povod za postepeno komercijalno aktiviranje Donjeg Grada, i da od vaših želja na takav način skoro sigurno neće biti ništa. Kao što je rekonstrukcija parka Ušće povod za njegovo postepeno ukidanje kao zelenog parka. Da li je Stambol kapija i njena okolina makar istražena kako treba, a kamoli prezentovana, iako ta prezentacija kroz staklo i ispod trga njemu ne bi smetala ni malo? A vi očekujete detaljna istraživanja dobrog dela Kalemegdana, što nije urađeno nikada, a zatim onda još ukidanje svih planova za njegovu eksploataciju koji se upravo prave? Pa skoro sigurne i daleko starije Rimske bedeme ispod gondole neće da poštede. A za "park" oko Kalemegdana će još imati i iskrenu podršku dobrog dela građana. Mislim da ovakva strategija nije realna, ali neka bude, možda se desi čudo.
 
15 посто је значи истражена тврђава, али да ли у то улази и подграђе? Ако није истражено, на основу чега се тврди да од кућа нема ни камен на камену и да је све уништено до почетка 19. века ?

Штета је што тако изузетан простор који има и природне и историјске и ликовне вредности није приближен људима примереним садржајима и неким видом превоза. Са постојеће две трамвајске станице на две стране те целине, ретки су поласци, а ни раздаљине нису тако мале. Можда би коњски трам био једна мекша и примеренија верзија?

Потребан је садржај који је преко целог дана отворен и привлачи већи број људи, када је тако нешто у некој изолованој средини, људи се лакше упуштају у посету таквим местима. За почетак би планетаријум и стара тополивница у којој је научна установа, могли да добију другачију намену, музејску или за разне намене, изложбене,концертне и предавања, као и више догађаја у Музеју куле Небојше. И изглед вртних садржаја би требало да се учини садржајнијим и занимљивијим.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=675057#p675057:2kaek7pj je napisao(la):
Zuma » 30 Oct 2019 01:30 am[/url]":2kaek7pj]U redu, neka bude bez tramvaja.
Let it be.
 
Prvi put vidim ovu studiju, jel imas jos fotografija?

file.php
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=675051#p675051:2p9tlwkm je napisao(la):
dex libris » 30 Okt 2019 01:04 am[/url]":2p9tlwkm]
Ovo je izdanje SANU, Zbornik radova o Beogradskoj tvrdjavi, skup je održan u decembru 1985, godine.

Na slikama se vidi vrlo radikalan pristup struke u smislu potpune obnove zidina srednjovekovnog Beograda i negiranje baroknih zidina, kao i obnove svih vodenih površina u Donjem Gradu.
file.php

Zanimljivo, ovo je radio neko ko dobro poznaje tvrdjavu. Znao je da Kalemegdanu pripada sve levo od ul Tadeusa Koscuska.
Samo sa ovim zamkom ne bi nikad moglo da funkcionise.
 
Nije to zamak nego donzon kula i gornji grad.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=OnOE8D9IUZ0[/youtube]
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=675134#p675134:24v1c7rb je napisao(la):
Drakche » 30 Окт 2019 10:35 am[/url]":24v1c7rb]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=675051#p675051:24v1c7rb je napisao(la):
dex libris » 30 Okt 2019 01:04 am[/url]":24v1c7rb]
Ovo je izdanje SANU, Zbornik radova o Beogradskoj tvrdjavi, skup je održan u decembru 1985, godine.

Na slikama se vidi vrlo radikalan pristup struke u smislu potpune obnove zidina srednjovekovnog Beograda i negiranje baroknih zidina, kao i obnove svih vodenih površina u Donjem Gradu.
file.php

Zanimljivo, ovo je radio neko ko dobro poznaje tvrdjavu. Znao je da Kalemegdanu pripada sve levo od ul Tadeusa Koscuska.
Samo sa ovim zamkom ne bi nikad moglo da funkcionise.

Aлександра Бановић у то доба штитила је Београд и његово наслеђе.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=675129#p675129:1ganp523 je napisao(la):
zexland » Сре Окт 30, 2019 12:31 pm[/url]":1ganp523]Prvi put vidim ovu studiju, jel imas jos fotografija?

file.php

Nemam, @Zex, na žalost mada i ovo govori sasvim.dovoljno... Objekat u sredini Donjeg Grada je zgrada novog muzeja.
 
mislim da nismo dovoljno ctiirali post sa fotografijom, samo 5-6 puta na jednoj strani, pa evo i ja da dam svoj doprinos

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=675161#p675161:19oqncmd je napisao(la):
dex libris » 30 Oct 2019 12:43 pm[/url]":19oqncmd]
file.php
 
I ja sad prvi put vidim ovu studiju. Kad se samo setim koliko sam vremena proveo ovde u žestokoj raspravi sa prisutnima, pokušavajući da objasnim zašto Zahin kompleks ne treba graditi, tj zašto bi tvrđava trebala ponovo da bude otvorena prema Dunavu, zatim zašto ne treba praviti tržni centar u Rajićevoj, odnosno zašto bi na bivšoj tramvajskoj okretnici i na ostacima Rimske gradske kapije jedan relativno otvoren prelazni plato bio veoma poželjan između kraja pešačke zone Knez Mihajlove i početka Kalemegdanskog parka, po mogućnosti sa samo jednom jednom užom zgradom uz ulicu Kralja Petra koja ima javnu terasu sa vidikovcem na vrhu. Pa onda o važnosti povezanih pešačkih trasa u Donjem Gradu i po kompletnom zatvorenom krugu oko tvrđave, sa tangentom od Ade Ciganlije do Pančevačkog mosta. I to protiv žestoke opozicije na Beobuildu (tobože, "Zahin kompleks nam treba jer je to oduvek bio naseljeni `deo grada`, pa onda moje skice i slike zašto to nije baš tako i gde je bila granica vojnog dela, itd, itd..."). I sada ispade da su stručnjaci još 1985. već planirali maltene isto to, pa sam mogao samo da se pozovem na njih i uštedim si toliki uzaludni trud. Naprimer, evo tri moje skice iz tog vremena, iz 2012. i 2014. godine, i link na jednu od poruka:

viewtopic.php?p=295098#p295098

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=675193#p675193:2xf8wyz3 je napisao(la):
razgradjevinar » 30 Oct 2019 02:41 pm[/url]":2xf8wyz3]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=675161#p675161:2xf8wyz3 je napisao(la):
dex libris » 30 Oct 2019 12:43 pm[/url]":2xf8wyz3]
file.php

Hej pa ovo je baš kul!
 
Tako je, @spatio, sve vreme govorim o tome koliko Donji Grad može postati savršen prostor, sa obnovljenim zidinama i vodenim površinama ali na Beobuildu se samo priča šta od saobraćaja tuda treba proterati.. Doduše, ova slika vredi više od hiljadu reči pa se možda nešto i pokrene sa mrtve tačke... Ljudi moraju da shvate da priča ovih skakavaca iz gradske vlasti o tzv. Despotovom gradu nije pucanj iz prazne puške već da oni to zaista i spremaju.. Ovaj rad iz 80-ih pokazuje da alternativa postoji i to kakva!
 
Деспотов град је обновљен и на тој фотографији из 80их, а зашто подграђе треба да буде изузето ? У чему је разлика?
 
Ako je pitanje zašto se ne obnavlja Donji Grad i Zapadno podgrade, kakvi su nekad bili, odgovor je da nije istraženo.. Zapadno podgrađe još i jeste istraživano, bedemi kralja Milutina ka ostatku Donjeg grada i deo uz samu liticu, gde su pronađeni ostaci kuća iz različitih perioda, o čemu sam pisao.

Donji Grad je pod nasipom i do 4 metra jer su Austrijanci 1725. godine započeli opsežnu rekonstrukciju i sve civilne objekte sravnili sa zemljom. Arheološka istraživanja bi, pretpostavljam, mogla da otkriju temelje svih kuća tako da bi mogla da se vidi ulična matrica ali niko se ne bi usudio da uđe u potpunu rekonstrukciju samo na osnovu toga. Verovatnija bi bila samo situacija kao, recimo, na Olintosu u Grčkoj, gde je obmovljena ulična matrica i kuće do visine od pola metra a za ostalo postoje crteži/rekonstrukcije ispred objekata... Ovo je samo moja pretpostavka jer istraživanja nisu vršena.

Ovo zeleno na mapi je istraženo područje.
 
Значи горњи Деспотов град може верно да се обнови, а доњи не може, сем на рендеру. Хвала на стручном разјашњењу.
 
Требало је да одговориш на моју поруку новом, а не мењањем раније поруке... Ипак се намеће питање, ако већ постоје налази кућа у подграђу, исто као и у горњем граду, зашто би куле и бедеми замка били обновљени, а подграђе не, макар и у мањем обиму. Како знамо да је подграђе сасвим уништено у 18. веку, ако постоји 4 метра наноса и да није истраживано?
 
Izvini zbog menjanja poruke, pogrešno sam shvatio tvoje pitanje, nije bilo loše namere.. Čovek koji je radio 3D rekonstruciju zamka na tvđjavi, paleo-arhitekta, mi je rekao da se na osnovu arheoloških istraživanja, onoga što od zamka i danas postoji na terenu, primera iz Srbije iz tog perioda, same tehnike zidanja u srednjovekovnoj Srbiji, na osnovu gravira i opisa savremenika, zamak može rekonstruisati sa 90% tačnosti.

Podgrađe i Donji Grad su teško stradali požarima prilikom opsade 1717. godine. Austrijanci su onda polovinu brda isekli, i tu naravno više nema ničega a svu zemlju su onda nagurali na ruševine prema reci da bi umesto terena koji pada dobili ravan plato.. i u pravu si, dok se ne istraži, ne može da se zna čega dole ima ail na osnovu toga šta se sve dešavalo pre nasipanja, nema mnogo razloga za veliki optimizam.
 
Vrh