Šta je novo?

Srbija na Putu svile - Belt and Road

Dobar primer za složene i specifične odnose sa Kinom je današnje otvaranje radova
za izgradnju novog postrojenja Aglomeracije "Hbis group Serbia" u Železari Smederevo.

Kada se uvode kvote za čelik od "slobodnog tržišta" EU i kada se zatvaraju čeličane
po celom svetu, Kinezi kod nas ulažu u pogon koji će omogućiti još bolje poslovanje.

HIBS Grup do juče nije ni znao gde je tačno Srbija, a pogotovu Smederevo, sve dok nije
Predsednik Kine "sugerisao" da se kupi i unapredi naša Železara, a što su oni prihvatili.

Zato Kinu posmatram kao državno-privatnu kompaniju u kojoj država pomaže rad
privatnika, ali i privatnici prihvataju "sugestije" države i sprovode ih na najbolji način.

https://www.kurir.rs/vesti/biznis/32909 ... dostignuca
 
Кина отприлике сада користи систем сличан ономе којим је Америка постала толико јака (колико год то незамисливо звучало). Све је фора у томе да банке и те неке најбитније услуге буду под строгом контролом државе јер се тако спречава експлоатација и смањује потенцијал за кризу
 
Kod njih je svaka firma koja ima preko 40 zaposlenih ili tako nešto "pod kontrolom", jer
mora da ima Partijsku organizaciju bez obzira da li je državna, mešovita ili privatna firma.

Ali, ona se ne meša u poslovanje firme, već pomaže rad tako što interveniše kod lokalne
uprave, državnih službi i ostalog, gde zastupa interese svoje firme, a to je vrlo specifično.

Inače, sad kada je najavljena ova investicija od 120mil $ u Smederevu, nije teško pogoditi
ko će dobiti bez tendera radove na Fruškogorskom koridoru, jer moramo im se revanširati. :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=641046#p641046:2xafjato je napisao(la):
dragan » 21 Jul 2019 09:53 pm[/url]":2xafjato]
Italija je nedavno potpisala Memorandum o razumevanju sa Kinom i imaće projekte
pod istim uslovima kao i Srbija ili grupa država "17+1", nap. Kinezi ulažu u luku Trst.
Prati RTS šta ja pišem :) . . samo ne znam da li su videli ovde ili na FB linku u potpisu.

"Novi kineski Put svile vodi u luku Trst"

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story ... ulogu.html
 
Malo nazad u istoriju. Zapad (Portugal, Spanija, Holandija, Francuska i posebno Engleska) su stotinama godina e bogatile upravo na morskoj kontroli trgovine, koju su preko vojske kontrolisali da ide preko njih. Jedan od najvaznijih prihoda im je tu svakako bio sa Dalekog Istoka. Kinezi su izvukli lekciju, nema potreba da im u trgovini sa drugima, ovi kao treci budu posrednici, i da uzimaju najveci deo kajmaka. Zato ce u eri "slobodnog tržišta" iskoristiti pravila igre i za novac lepo tržišno kupiti luke. Naravno moraju i neke igre i iza brega jer i stari zapadni igrači tako igraju.
Jedan Kinez, prijatelj mi pre par sedmica objasni situaciju oko Hong Konga koja je isto vezana za stvar oko luka, pa mi je bilo zanimljivo da čujem kako Kinezi na to gledaju. Hong Kong je pre 50tak godina bio Britanski. U to vreme je Amerika držala vojnu pomorsku blokadu Kine. Jedino preko Hong Kong luke je bilo moguće izvoziti/uvoziti. Britanci su to prećutno dozvoljavali, a Kinezi ih nisu forsirali da im vrate Hong Kong, bila je to uzajamna korist. Međutim posle političkog dogovora, vojna pomorska blokada kineske obale je završena. Počeli su se razvijati istočni lučki gradovi na Pacifiku. Preseilo se oko 500 miliona ljudi na istok zemlje (najveća migracija u istoriji sveta), bliže lukama gde su dizane fabrike radi jeftinije logistike. Sa razvojem novih luka, značaj Hong Konga je pao i on je počeo da ekonomski stagnira. Plus par porodica drži tržište nekretnina i manipulišu količinom gradnje da bi dobili najveće tržišne prodajne cene. Tako da je sudbina Hong Konga da više nema razloga za njegovu posebnost a time ni veliko bogatsvo koje je u prošloj strategiji zarađivao. Međutim Kinezima je bitno da mirno integrišu Hong Kong i da pokažu da on nije izgubio perspektivu, kako bi poslali poruku Tajvanu da se i on može tako mirno integrisati. Ako Tajvan to odbije i proglasi nezavisnost, Kinezi su spremni za rat. Nravno istorija Tajvana je politička jer su tamo pobegli gubitnici od Mao Cedunga u gradjanskom ratu posle 1949-e, ali da ne idem preduboko.
Poenta je da su Kinezi naučili lekciju oko kontrole luka i uticaja na trgovinu, i profite. Ja mislim da je ovo dobra stvar jer se žele iz igre izbaciti paraziti koji su se bogatili neradom i silom. Tako da uložiti par milijardi evra u kupovinu luka i izgradnju 400km autoputeva i železnica oko njih je ništa u odnosu na njihovu strategiju i novac kojim njihova država barata.
 
Логична перспектива, решаваш се посредника у трговини а истовремено освајаш нова тржишта и технологије
 
Слажем се, браво Земљани! Сада нам још објасни донације нашој војсци од стране Кине, ево инжињерија је добила гомилу машину, добили смо речне бродове, стижу дронови, полицајци са нашима у патролама и био начелник генералштаба Кине на војној вежби Тител 2019. Мени изгледа да долази до нове расподеле карата. Поред АП, Кинези су ушли заједно са Русима у железницу. Јасно је да ће Србија то пре свега платити рудницима...
Благодарим на информацији, Љупко!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=663460#p663460:26ggi8e6 je napisao(la):
мајстор » 24 Sep 2019 03:03 pm[/url]":26ggi8e6]Јасно је да ће Србија то пре свега платити рудницима...
Srbija za izgradnju infrastrukture koju grade kinezi, dobija kredite od kineskih banaka.
Znači, neće "plaćati rudnicima", već novcem iz tih kredita, kao i sa drugim državama.

A, što se tiče rudnika metala tu je već izvršena raspodela tako što su kinezi kupili deo
od 63% RTB-a sa rudnicima bakra i zlata, a jadarit sa litijumom je dobio RioTinto

Preostao je još rudnik Lece-Medveđa za koji se nije našao kupac, već se iznajmljuje
stranoj firmi i za koji sada kinezi iz Bora rade neke Studije, pa možda ga oni i kupe.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=663447#p663447:18ho3rvz je napisao(la):
Earthmoving » 24 Sep 2019 02:26 pm[/url]":18ho3rvz]Poenta je da su Kinezi naučili lekciju oko kontrole luka i uticaja na trgovinu, i profite.
Znali su to oni odavno, ali nisu imali mogućnosti da kontrolišu luke.
Sada je druga situacija i rade na čitavom lancu luka za Novi put svile.

Na ovoj slici su samo glavne luke njihovog interesovanja, ali grade i kroz
Centralnu Aziju na Kaspijskom i Crnom moru u Gruziji, tako da su se već
približili rečno-morskoj luci Konstanca koju nazivaju "Istočna kapija Evrope".
 
Na više tema je bila priča da je Srbija nekakv kineski "trojanski konj"
za ulazak u Evropu, što je potpuna besmislica i samo dokaz neznanja.

Samo ako se pogleda količina i vrednost robe koja dolazi iz Kine u luke
Holandije i Nemačke, biće jasno da je Srbija potpuno minoran pertner.

Isto je ako se poredimo sa državama "Evro-Azijske ekonomske unije"
koju vodi Rusija i sa kojom Kina ima 'Sporazum o slobodnoj trgovini'.

https://www.silkroadbriefing.com/news/2 ... mic-union/
 
Kineska agencija "Xinhuanet.com" je objavila tekst i sliku prvog voza koji direktno dolazi iz Kine u Srbiju. U ovoj kompoziciji nalazi se oprema koju kineske kompanije "CRBC" i "CCCC" koriste za izgradnju brze pruge od Beograda do Budimpešte. Razdaljina između kineskog Đinana i Beograda je oko 10.500 kilometara i vožnja će trajati 25 dana.
 
Ne razumem ekonomski smisao ovog voza. Brod od Šangaja do Pireja ako plovi standardnom brzinom od 20 čvorova stigne za 18-19 dana. I neuporedivo je jeftiniji. Doduše ovo je brzina kontejnerskih brodova, ne znam da li će ovi vozovi biti kontejnerski ili prevoziti materijal u rinfuzi ilikako već.
 
Na slici se vidi da se prevoze kontejneri, pa nije materijal u refuzi
pogotovu što je on za izgradnju brze pruge Beograd - Budimpešta.

Kod te računice mora da se zna koliko treba dana za prevoz i pretovar
od tog kineskog grada do Šangaja, pa onda i prevoz i pretovar iz Pireja
do Beograda, što su kinezi verovatno već sračunali i poslali sve vozom.
 
Kina pored toga što ima 'Sporazum o slobodnoj trgovini' sa državama
"Evro-Azijske ekonomske unije" koju vodi Rusija (mapa je malo iznad)
takve sporazume ima i sa grupom država Centralne i Istočne Evrope
(Grupa 17+1) od kojih su 12 članice EU. Poslednja se pridružila Grčka.
 
"Kineske direktne investicije u inostranstvu u prvih 9mes ove godine iznosile su
555Mld juana (78Mld $), što je za 3,8% više u odnosu na isti period lane pokazuju
podaci koje je objavilo Ministarstvo trgovine Kine.

Sa zemljama u okviru „Pojasa i puta“ i iznos kineskih investicija na tom planu
činio je 12,4% (9,6Mld $) ukupnih kineskih investicija u inostranstvu."

Kina je tako 8x više direktno investirala u države Zapada , nego u ostale države.
 
Kina radi na tome da osigura potpisivanje sporazuma, nazvanog Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (Regional Comprehensive Economic Partnership- RCEP), koji će obuhvatiti trećinu svetske trgovine i uključiti gotovo polovinu svjetske populacije. . .

Novi sporazum koji predlaže Peking dobio je novi zamah nakon što je američki predsednik Donald Tramp povukao SAD iz Transpacifičkog partnerstva (TPP), koje okuplja 12 zemalja.

Novo partnerstvo pod okriljem Kine, RCEP, okupiće deset članica ASEAN-a, kao i Kinu, Japan, Indiju, Južnu Koreju, Australiju i Novi Zeland - čiji čelnici u ponedjeljak takođe učestvuju na sastanku o sporazumu, koji će se održati u sklopu samita.

https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php? ... id=1612440
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=5XLZmdHBbWU[/youtube]

Tončev ocenjuje da je mala korist sa Grčku jer dobija samo 1% (?!)
od vrednosti kineskih roba koje prodju kroz luku, a ne vidi ostalo.

Već uložene 2Mld i najavljena još 1Mid $ za luku nije uočena, a
ko zna kolika je direktna i indirektna korist Grčke od ovog posla.
 
Kina je svoju Inicijativu "Pojas i Put" proširila je i na veći deo Južne Amerike.
Jedna od njih je i Bolivija u kojoj se nalaze velike rezerve traženog Litijuma.
O rezervama tog metala u Srbiji sam napisao dva posta :
viewtopic.php?p=679305#p679305

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=bwfumJqzFX0[/youtube]
 
Nisu kinezi zakasnili, oni imaju potpisan ugovor, ali je pitanje koliko on sada vredi.

Čudna je priča o Litijumu, jer cena na berzi pada već skoro dve godine, a neke firme
u Australiji su smanjile proizvodnju za 20%, jer je ponuda na berzi veća od potražnje.

Očekivanja za brz porast potražnje Li-Ion punjivih baterija nisu ostvarena, a otkriveno
je dosta ležišta Litijuma, pa jedno i kod nas u Jadru, tako da je cena još neizvesna.

Ako dodje do naglog pivećanja el.vozila raznih vrsta i tražnje za Li-Ion baterijama, tek
onda postoji šansa da kod nas "Rio Tinto" otvori rudnik i možda počne proizvodnju.
 
Od januara do jula se nastavio pad cene "lithium carbonate" i "lithium hydroxide", a
to su jedinjenja ut kojem se obliku trguje na berzi, tj. ne trguje se "čistim litijumom".
 
U prvih 11 meseci, ukupan obim spoljne trgovine Kine dostigao je 28,5 biliona juana (4,14 biliona američkih dolara). Izvoz je porastao za 4,5%, na 15,55 biliona juana, dok je uvoz dostigao 12,95 biliona juana.
Evropska unija sa obimom bilateralne trgovine od 4,4 biliona juana ostaje najveći trgovinski partner Kine tokom prvih 11 mesece ove godine, zatim slede ASEAN (3,98 biliona juana) i Sjedinjene Američke Države (3,4 biliona juana).
U međuvremenu, trgovina Kine sa zemljama obuhvaćenim Inicijativom ’Pojas i put’ porasla je za 9,9%, na 8,35 biliona juana, što je brže od ukupnog proseka i čini 29,3% ukupne spoljne trgovine Kine.
 
Dodao bih samo da mislim da su pojedine zemlje članice EU istovremeno i u inicijativi Pojas i put (Italija, Poljska...).
 
Vrh