Hram Svetog Save
- Začetnik teme BOKI SMOKI
- Datum pokretanja
Био сам прошле године у Цркви Св. Павла у Лондону - не први пут - и мени се чини да је знатно дужа од нашег Храма квадратних сразмера. Да ли је могуће да је реч о оптичкој варци? Јесте унутрашњи простор Храма огроман, али је Црква у Лондону још и веома дугачка - њена спољашња, највећа дужина треба да је 175 метарa (поређења ради - Базилика Св. Петра у Риму је дугачка 220 м)! Укупна унутрашња површина је око 20.000 квадратних метара.
Da razlike su ocigledne, Londonska katedrala je u obliku latinskog krsta, nasa u obliku grckog krsta. Kupola u Londonu je gradena sa 8 stubova, nasa kao Sv. Sofija sa 4. Ali je intrigantno da je veliki kvadrat identican. Naravno da Nestorovic nije kopirao Vrenovu katedralu, ali je elaborirao svoj prvi idejni projekt (1931) u drugi (1932), koji je konacno usvojen. Glavna konstruktivna razlika je u povecavanju velikog kvadrata i kupole na precnik od 30 m. Prvi idejni projekt se razlikuje u tlocrtu. Bilo bi interesantno kako je elaboriran. Nestorovic je samo za taj prvi idejni projekt radio gipsani model. Drugi idejni projekt je zavrsen u geometrijskom smislu. Izmedu te dve varijante ima puno razlike. Morao je proci dosta duboki analiticki proces da je dobio ovo drugo, usvojeno resenje. NIsam nasao neku izjavu sto nije usvojen prvi idejni projekt. Na kojim sugestijama je to dalje elaborirano.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=681850#p681850:7fyyl8cp je napisao(la):
Analogija sa Sv. Pavlom je samo u dimenzijama i kvadratu, ne u spoljasnom izgledu i stilu. Nestorovic je u svakom slucaju dobio svoje resenje, ali mi je zanimlivo kojem putem je na kraju do toga stigao. Unutrasnja visina kupole je inace 64,5 u hramu i 68 u katedrali. Mozda je su ove brojke samo slucajnosti i nisu povezane.
ГЛАС ПРИРОДЕ
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 08.08.2015.
- Poruke
- 988
- Pohvaljen
- 1.382
Неупоредиво занимљивије, изворније и лепше решење.
A
Alen RS
Guest
odlicno, dosta ljepse resenje. Kakve su bile dimenzije?
Mislim da je evolucija projekta isla ulaznom putom. Izveden projekt ima unutrasnu harmoniju. Spoljasnji ekleticizam idejnog resenja 1931 bi u mnogome imao los izraz na koherentnost unutrasnosti. Takode je dignut precnik kupole a i kvalitet. Sadasnja kupola ima unutrasnju i spoljasnu galeriju (kao i Sveti Pavle u Londonu, drugih primera nema), i blista proporcijom. Mislim da je spoljasnja dinamika izgubila ali gradevina nadmasuje mnoge zgrade po lepoti unutrasnosti. Beograd je takode dobio kupolu sa precnikom iznad 30 m, kao malo gradova Evrope (Rim, Firence, Mosta, St Balasien, Istanbul, Kopenhagen, London, Berlin, Beograd). Ni Paris nema nesto slicno, a Mosta, Kopenhagen i St. Blasien su samo rotunde. Od svih ovih gradevina, samo u Isatanbulu i Beogradu su kupole sa precnikom veceg od 30 m na samo cetiri stubove. Po arhitektonskom kriticaru Paolo Tambourelli, gradevina ne poseduje lepu siluetu, ali unturasnjost je dostojanstvena. Pripada redu gradevina koje su remek dela.
Vox91
Expert
- Učlanjen(a)
- 17.08.2017.
- Poruke
- 5.103
- Pohvaljen
- 10.885
Najbolje i najlepše je izvedeno rešenje, mogla je samo fasada biti bolja.. Ovaj Nestorovićev projekat iz 1931. je kič i pretrpan, previše je svega.. poput Aleksandra Nevskog u Sofiji.
Naš Hram je barem meni, lepši i od sofijske, a i od nove bukureštanske katedrale naročito.
Naš Hram je barem meni, lepši i od sofijske, a i od nove bukureštanske katedrale naročito.
У потпуности се слажем. У неку руку жалим што спољашњост храма није ближа Несторовићевом елаборату, али ако је храм и изгубио нешто на својој спољашности, добио је вишеструко више на својој унутрашњости. А допада ми се и тај контраст између сведене спољашности и величанствене унутрашњости, који доживљавам као својеврсну метафору духовности, јер се акценат, баш као и у нашој вери, али и ромејском градитељству уопште, ставља управо на унутрашњост.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=682075#p682075:3sbvp05p je napisao(la):
Буквално није морао да иде даље од Тополе.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=668025#p668025:3sbvp05p je napisao(la):
Нажалост, традиционални узори на које су се угледали просто не одговарају грађевини тих размера.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=679910#p679910:3sbvp05p je napisao(la):
Није потребно да уздижемо своје вређањем туђег. Храм Св. Андреја Невског у Софији је типичан, и величанствен, пример рускох неовизантизма 19. века. Нема ту никаквог кича, баш као ни у Несторевићевом пројекту. Саме грађевине се знатно разликују, тако да не видим никаквог повода за њихово поређење.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=682116#p682116:3sbvp05p je napisao(la):
Што се тиче букурештанске саборне цркве, нажалост, мислим да је потпун промашај. Изабрали су погрешне узоре и претерали с димензијама.
A
Alen RS
Guest
trazio jos neke slike iz konkursa i nasao ovo?
stvarno Odlicno izgleda
stvarno Odlicno izgleda
Ovo je resenje brace Krstica (kasnije su dali resenje za crkvu Sv. Marka na Tasmajdanu). Sa konkursa 1926. Bilo je medu najboljim, ali nije izabrano. Ima elemente ekspresionizma. Samo su jos Zlokovic i Papkov imali nesto u stilu ekspresionisma.
Sarajevska
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 01.09.2007.
- Poruke
- 1.014
- Pohvaljen
- 3.564
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=688560#p688560:2tigerfn je napisao(la):
Хвала пуно на овој вести!
Поново критика за новинаре. Наслов текста гласи "Završen mozaik u Hramu Svetog Save" (што знамо да је немогуће), да бисмо у првом пасусу сазнали "Izrada mozaika u oltarskom prostoru i centralnom dijelu Hrama Svetog Save je završena".
Према тексту, овај нови део, што ће рећи олатрска апсида + источна конха + педентифи + главна источна арка и околни мањи мозаици = 1998 квадрата. Уз 1248 квадрата из куполе то би било 3246 квадрата. Претпостављам да су у 1998 квадрата урачунали и мозаик око тамбуре и "небо" у горњој галерији, који су исто сад рађени.
Жао ми је што нема речи о томе како иде даљи наставак радова. Знамо из оног текста Журнала московске патријаршије, а репортажа је рађена у мају-јуну, да су тада већ увелико биле у изради две монументалне композиције Поклоњења мудраца и Силаска Светог Духа на апостоле. Претпостављам да су то композиције за две од преостале три конхе. На инстаграму сам једном приликом видео фрагмент велике композиције нечега што ми се чинило да најпре може бити приказ Крштења Христа у Јордану, и рекао бих да би то могла бити такође једна од три преостале конхе.
Слика ни од корова. Чак и људи који су раније на истаграму качили по коју фотку су утихнули, неки су и обрисали фотографије, вероватно су сви добили пацке. Што би реко Орјен, као да је реч о тајном оружју.
Sarajevska, zasedanje je 18. decembra 2019 u Ruskom domu. Ne radi se samo primarno o umetnickom delu, otislo je u sferu strateskih projekta. Imamo i Putina za glavnog ktitora i zastitnika hrama. Naravno da nece kaciti da bi budilo FSB. Bicemo na vreme obavesteni kad se ovo cudo obelodani. Nisam ni protiv toga, umetniku treba dozvoliti tisinu, a od samog Muhina od 17. januara 2019 ni vise rec. Fascinantno.
Sarajevska
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 01.09.2007.
- Poruke
- 1.014
- Pohvaljen
- 3.564
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=688926#p688926:ldf4gitw je napisao(la):
Није довршена. Има још пуно да се ради.
Пар слика које направих данас поподне - приводи се крају подно грејање:
Надам се да ћемо у среду, сем протоколарних фотографија из Руског дома, добити нешто и "са терена".