Šta je novo?

Novi Sad - Opšta tema (gradski život i vesti)

Život u Novom Sadu skuplji nego u Beogradu

Novi Sad je prestigao Beograd kad su troškovi života u pitanju! Kako piše Blic, prosečna potrošačka korpa u našem gradu je 79.442 dinara, a u Beogradu 74.750, dok je republički prosek 71.350 dinara. Neto zarada u Beogradu je, prema zvaničnim podacima, 67.976 dinara, Novom Sadu 60.324, dok je republički prosek 55.042 dinara.

TjE01AOeps3aGpoQ.jpg


To znači da je u Beogradu potrebna 1,1 prosečna plata za potrošačku korpu, dok je u Novom Sadu to 1,3 plate. Inače, Beograd i Novi Sad jedina su dva grada iznad republičkog proseka kada su u pitanju zarade i potrošačka korpa.

Prema istraživanju Blica, u Novom Sadu je poslednjih godina zabeležen i porast cena nekretnina, čiji se raspon kreće od 1.000 do 1.800 evra po kvadratu, dok je prosek u Beogradu od 1.250 do 1.700 evra. Tako je Novi Sad, ne samo po visini potrošačke korpe, već i po cenama stanova, dostigao glavni grad Srbije.

Koliko variraju cene namirnica od grada do grada može se videti na primeru kajmaka i teletine. Kajmak je u Beogradu, Novom Sadu i Nišu 800 dinara za kilogram, u Subotici 1.000, a u Zrenjaninu 1.149 dinara. U Kraljevu, Kragujevcu i Novom Pazaru je 600 dinara. S druge strane, teletina je najskuplja u Nišu i u Sremskoj Mitrovici, 1.199 dinara, dok je recimo u Beogradu 790, a u Novom Sadu 985 dinara.

Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić objašnjava da poslednjih nekoliko godina Novi Sad doživljava dinamičan ekonomski rast na principu održivog urbanog razvoja.

- Veliki broj novih, domaćih i stranih investicija koncentrisan je u Novom Sadu, jer dva važna transevropska transportna koridora, koridor 10 i koridor 7 (Dunavski koridor), čine osnovno obeležje njegovog povoljnog okruženja. Menadžment grada je mnogo uradio na obnovi i izgradnji saobraćajne i komunalne infrastrukture. Novi Sad postaje snažan regionalni centar, prepoznatljiv po urbanom, turističkom i kulturnom imidžu i što je posebno bitno, privlačan za strane investitore - kaže Bjelić.

Što se ostalih gradova tiče, ekonomisti objašnjavaju da život u manjim mestima jeste jeftiniji, ali da se isplati ako je zaposleno više članova porodice, i ako porodica ima svoju nekretninu.

Izvor: Blic
 
Kafana Ribar

Da li znate da su sa prvim stanovnicima Novog Sada, odmah bile građene škole, crkve, ali i kafane koje su bile obavezni deo arhitekture grada, naravno i činioci društvenog života. Verovatno mlađi stanovnici čuju ponekad u prolazu kroz grad, komentar vremešnih građana Novog Sada... „on je bio Boem“ ili „živeo je Boemskim životom“ pa se sigurno često zapitaju šta je to Boem.

Boem (franc. Bohème) osoba je koja živi nekim svojim bezbrižnim životom, pomalo neregularnim, ponekad raskalašnim, a ponekad povučenim, tajanstvenim i neobičnim za druge, ali životom koji je drugačiji od života većine koji žive po nekom klišeu. Boemstvo se ogleda u pobuni protiv standardnih formi svakodnevnog života, a u neko ranije vreme takav život su najčešće živeli pesnici, umetnici, novinari, mada i mnogi drugi. Mada su nekadašnji poznati Boemi iz našeg grada bili poznati, cenjeni i znali uživati u životu, ali uz jedno pristojno i gospodsko ponašanje.


Kafana se po mnogim sociolizima smatra društvenom institucijom!

Dunavsku ulici smatraju najlepšom u Novom Sadu, a pojedini čak i da je jedna od najlepših u Evropi. Deo ove ulice čini kuća u Dunavskoj ulici br. 18. koja je stara čak 200 godina. Ovo je prelepa barokna građevina i kako je grad Novi Sad relativno mlad, a i da je veliki broj starih kuća uništen u bombardovanju 1849. godine, ovaj objekat se zbog toga smatra izuzetno vrednom arhitektonskom tekovinom. Mada je modernizacija grada Novog Sada učinila svoje, zavod za zaštitu spomenika kulture pokušava sačuvati sve stare građevine nastale nakon 17. veka.

U Dunavskoj ulici i baš u toj baroknoj kući, nalazi se sadašnja kafana „Ribar“, a kako neki tvrde i najstarija kafana u Novom Sadu. Iako se neki ne slažu sa tom informacijom, jer misle da je kafana „Lipa“ najstarija. Mada postoji rešenje koje može zadovoljiti obe strane, a to je da je „Ribar“ najstarija kafana, a „Lipa“ najstarija gostiona u Novom Sadu.


Mnogi smatraju da je „Ribar“ najstarija kafana u Novom Sadu!

Krov barokne kuće u kojoj se nalazin kafana „Ribar“, ima ulični deo krova na dve vode, dok je levo dvorišno krilo krova na jednu vodu. Dvorišni deo krova postavljen je falcovanim crepom, a ulični biber crepom. Na gornjem spratu ove kuće sa leve strane iznad kafane, može se videti i tradicionalni Kibic fenster prozor. U samom prizemlju sve prostorije su pod svodnim konstrukcijama, a smatraju se tipom pruske kape i poluoblica.


Kafana Ribar spolja
Kafana Ribar sa ulice


Inicijativa za izgradnju ove kuće pokrenuta je u 18. veku, ali je na žalost izgrađeni objekat bio oštećen u bombardovanju, a pre svega krov ove kao i mnogih kuća u Novom Sadu tog vremena. Ipak ova predivna barokna kuća je odmah nakon dve tri godine bila kompletno renovirana. U ovoj kući je od 1863. godine živeo izuzetno poznati književnik, profesor i novinar Aleksandar Sandić.


U 19. veku u ovoj kući je radila tada čuvena kafana „Crni jarac“

U starim spisima piše kako se u nekadašnjim starim kafanama, jeo poznati ljuti gulaš a uz njega se obavezno pilo pivo. U kafanama tog vremena inače su se okupljali boemi, bećari, putnici namernici, paori pa i dobošari. Najčešće su se u kafani igrale karte, ali se i raspravljalo o svim bitnim dešavanjima u gradu uz brojne varoške tračeve. Politika je često bila jedna od svakodnevnih tema koje su bile zastupljene, mada se tvrdi da je tokom svih rasprava između svih sagovornika, ipak vladala apsolutno korektna, pre svega demokratska atmosfera.


U kafani Ribar je pokrenuta Prva Srpska čitaonica!

Kafana Ribar je bila predodređena za brojna značajna dešavanja Novog Sada koja su se po prvi put dešavala u gradu. U kafani je pokrenuta Prva Srpska čitaonica, prikazan prvi film, a zanimljivo je da je prva sijalica zasvetlela baš u ovoj kafani.

U drugoj polovini 19. veka u kući Dunavske broj 18. otvara se kafana „Crni Jarac“ koja je svakim danom bila sve popularnija i posećenija. Kafana je okupljala u to vreme boeme i književnike. „Crni Jarac“ je kao kafana pod ovim nazivom bio u funkciji sve do pred kraj drugog svetskog rata i tada biva iseljen. Srećom posle dugog zatišja i velikih posledica po društvo nakon tog rata, narod dolazi sebi te se budi kafanska duša u mnogima. I tada se u istom prostoru opet pokreće rad kafane, ovog puta pod nazivom „Ribar“.


Kafana „Ribar“ počinje sa radom nakon drugog svetskog rata!

Početkom 1980. renovirane su fasade svih kuća u Dunavskoj ulici, ali je izgled fasada uglavnom ostao isti. Do kraja 20. veka ova kafana potpada pod ingerenciju preduzeća Putnik. I onda u određenom trenutku tadašnji konobari Pera Zarić i Duška Mihajlov, preuzimaju kafanu i njome samostalno rukovode. „Tetka Duške“ sa uvek uredno napravljenom punđom na žalost više nema, ali je se neki od redovnih gostiju ove kafane rado sećaju.


Kafana Ribar sank
Kafana Ribar šank


Mnogih kafana u Novom Sadu na žalost više nema, kao i nekadašnjih boema, ali je zato kafana „Ribar“ ostala poslednje boemsko utočište našeg grada. Poznato je da je nekada u kući naspram kafane „Ribar“, svojevremeno živeo i radio čuveni gradonačelnik Novog Sada i srpski diplomata Svetozar Miletić.


Poslednje Boemsko utočište Novog Sada je kafana „Ribar“

Ovih dana u kafani „Ribar“, tri stolice nikada nisu prazne i imaju svoje redovne goste. U kafani svako doba dana ima svoj „tip“ gostiju, tako da se u današnje vreme već u toku jutra okupljaju uglavnom poslovni ljudi. Kažu da se posle podne u kafani okupljaju oni dokoni sa više slobodnog vremena i to su pre svega umetnici, profesori, doktori i advokati. Ovi gosti u ovoj kafani najčešće traže spas od velike gradske gužve i buke. Zanimljivo je kako je večernji termin kao i vikendi, rezervisan za mlađu generaciju i pored velikog broja otvorenih klubova u gradu.


Kafana Ribar
Kafana Ribar enterijer


Čak i pojedini strani turisti, znaju da se najbolja kafa u Novom Sadu kuva upravo u ovoj kafani. Do mnogih je doprla i za njih izuzetno važna informacija, koja kaže da se u prelepoj bašti kafane „Ribar“ može popiti najjeftinije pivo u našem gradu. Kako pojedini kažu... kafana Ribar i dalje ima dušu, a živi malo od prodate kafe, piva i najviše od onih boema koji i danas vole kafanu. Možemo slobodno reći kako su se kroz vekove, najbolji poslovi sklapali upravo u kafanama. I danas se često kaže kako se najbolje jede tamo gde su karirani stolnjaci, a ne zaboravite da mnogi tvrde kako se u kafanama i dalje sklapaju najbolji poslovi.

U kafani Ribar se ne poslužuje jelo, ali to nije razlog da u ovu najstariju kafanu gde su na stolovima karirani stoljnaci ne svratite i dogovorite neki dobar posao.
 
Gradska Biblioteka u Novom Sadu
Gradska Biblioteka iz Novog Sada, smeštena je na početku sadašnje Dunavske ulice broj 1 i zadužbina je Anke i Arse Pajevića, inače mecene srpskog naroda i izdavača. Biblioteka je utemeljena na osnovama rada Srpske čitaonice Novosadske.

Prva Srpska čitaonica svoj rad započinje još pre 150 godina u našem gradu. Nakon opsežnih priprema 23. septembra 1845. godine, održan je sastanak u tadašnjoj zgradi Grčke škole (sadašnja Grškoškolska broj 3).

Na održanom sastanku su dogovorena pravila društva, a izabrana je i tadašnja uprava. Jovan Rajić mlađi, inače tada profesor liceja i poznati pravnik, izabran je za privremenog predsednika. Za potpredsednika je izabran paroh Saborne crkve Platon Jevremović, a za sekretara Radivoje Stratimirović.


Bilioteka Novi Sad


Prva Srpska čitaonica svoj rad u Novom sadu započinje pre oko 150 godina!

Po nekim izvorima i dostupnim informacijama, smatra se da se postojanje Srpske čitaonice vezuje, čak i za 1838. i 1839. godinu. Tada je pozorišno društvo pod nazivom „Leteće pozorišno društvo“ organizovalo i održavalo pozorišne predstave u korist Čitaonice. Čak postoji i jedan opis izgleda tadašnje Čitaonice srpske iz 1842. godine.

Gradska biblioteka radi na tradiciji Srpske čitaonice te je zbog toga odabran 23. septembar 1845. Godine kao njen rođendan, jer za to postoje i zvanični dokumenti koji taj datum i potvrđuju. Zahvaljujući dobrovoljnim prilozima uglednih ljudi i građana iz svih srpskih krajeva na balovima koji su u ovu svrhu i organizovani, omogućeno je osnivanje i rad Srpske čitaonice u Novom Sadu.


Prva srpska citaonica

Prva srpska citaonica Novi Sad


Postoje natpisi u staroj srpskoj štampi u kojima se navodi da su organizovani „Toržestveni balovi“ i da je prvi takav bal održan 14. avgusta 1844. godine na novosadskom strelištu. Cilj ovog bala bio je osnivanje srpske čitaonice, a evo i jednog natpisa: „Mila braća Srbi cvijeće mudrosti, najveće mudrosti i prosvete sabirali, a sa drugom svojom braćom Slovjanima bolje se upoznali moći“.

Zabava je kako se kaže bila čisto srpska, a značajno učešće u zabavi uzela je novosadska srpska omladina, skoro svo srpsko plemstvo Vojvodine, kao i tadašnji engleski konzul iz Beograda.


Čitaonica je dugi niz godina bila sedište kulturnog života Novog Sada!

Osnivanje Čitaonice u Novom sadu, praktično je omogućio drugi bal koji je bio organizovan septembra 1845. godine. Nakon izbora prve uprave Čitaonice, ona 27. septembra te godine i počinje sa radom u tadašnjoj gostionici „Kod Fazana“.

Na mestu nekadašnje gostionice, sada se u Njegoševoj ulici nalazi muzička škola. Tadašnji fond koji je osnovan, posedovao je 1000 knjiga i 2000 forinti, osnivačkom skupu je prisustvovao mitropolit Josif Rajačić, a pročitana su i imena pokrovitelja i priložnika Čitaonice. Čitaonica je dugo bila sedište kulturnog života, ali i osnivač mnogih ustanova i zavoda. I onda se u njenim prostorijama 17. oktobra 1873. Godine, osniva „Novosadsko srpsko kolo“.


Biblioteka Novi Sad


U Čitaonici su se održavali i javni sastanci Srba zanatlija Novosađana, Skupština veslačkog, jahačkog i vatrogasačkog društva, kao i deoničara prve Bačke trgovačke i prometne Banke. Pod zaštitom Čitaonice, srpske devojke u Novom Sadu su organizovale „Devojačko i omladinsko kolo“. Iako je Čitaonica po nazivu bila Srpska, bila je otvorena za sve građane Novog Sada, bez obzira na naciju i veru.

Čitaonica je dala izuzetno veliki doprinos i kod osnivanja ženske čitaonice „Posestrime“. U Čitaonici je bio izuzetno dobro razvijen kulturno-zabavni život, jer su bile često organizovana sela, zabavne večeri pa i besede.


Čitaonica je bila otvorena za sve građane Novog Sada bez obzira na naciju i veru!

Među ustanovama kulture celog srpskog naroda, Čitaonica je bila posebno cenjena i sebi obezbedila ugledno mesto u gradu. Zbog Čitaonice se 1860-tih godina govorilo da je Novi Sad glavna Srpska varoš, jer u njoj živi 16.000 stanovnika od toga 9000 Srba, a zajedno sa drugim Slovenima 12.000. Novi Sad je u to vreme imao srpsku episkopsku stolicu, književno društvo Maticu, pozorišno društvo, veliku gimnaziju i naravno Čitaonicu.


Čitaonica u Novom Sadu je bila izuzetno cenjena i imala ugledno mesto u gradu!

Po izbijanju prvog svetskog rata, sva imovina Novosadske Srpske Čitaonice, bila je na žalost uništena. Zbog toga se o njenim aktivistima zna samo iz novinskih zabeleški i tekstova, jer je sva njena imovina bila potpuno uništena. Po oslobođenju i ujedinjenu Vojvodine sa maticom zemljom Srbijom 1918. godine, Čitaonica obnavlja rad naredne 1919. godine. Moralo se sve raditi od samog početka sa nabavkom časopisa, knjiga i svih drugih važnih dokumentovanih materijala.


Citaonica Novi Sad


Čitaonica tada što je i razumljivo u oslobođenoj zemlji gubi onu prvobitnu ulogu koja je od samog osnivanja imala. Tokom prve polovine 19. veka, poznato je da su Srbi u Vojvodini bili pod tuđom vlasti. Kako bi se sačuvala duhovnost i tradicija srpskog naroda, traženi su raznorazni načini da se ta duhovnost i tradicija i sačuva. Nekako u to vreme, sve se značajnije pojavljuju kvalitetne srpske knjige, kao i časopisi i novine.

Jednostavno se tada sve više razmišljalo o tome, kako da knjige dođu u što više ruku i da bi ih narod što više čitao. Nacionalni čitaonički pokret u to vreme sve više zahvata Evropu, a samim tim i naše krajeve. Najvažniji zadatak ovog pokreta, bio je „Buđenje nacionalne svesti“.

Nacionalni čitalački pokret je za zadatak imao „Buđenje nacionalne svesti“

Osnivanje čitaonica u Evropi pa tako i Novom Sadu, narod je dočekao sa radošću. Glavni zadatak je bio da se narod upozna sa književnošću i da se što više pomogne narodnost. Na novo osnovane čitaonice se gledalo, kao na nove Srpske „Hramove prosvete“. Tadašnja omladina koja se sve više obrazovala, bila je posebno obradovana osnovanim čitaonicama.


Čitaonica je tokom drugog svetskog rata od 1941. do 1945. godine, gledala da održi svoj duh i aktivnosti!

Čitaonica čuva svoju samostalnost do 1958. godine, kada dolazi do spajanja sa bibliotekom „Đura Daničić“, reonskim bibliotekama grada, kao i pozajmnim odelenjem Matice Srpske. Od tada biblioteka u Novom Sadu dobija konačan način delovanja i oblik, koji danas ima kao Gradska biblioteka u Novom Sadu.

Novosadska biblioteka je stasala u jednu od najvećih javnih biblioteka pozamjnog tipa u zemlji. Gradska Biblioteka u Novom Sadu, ujedno je i jedna od najvećih u Vojvodini, ali i matična za Južnobački okrug.


Citaonica Novi Sad


U gradu i prigradskim naseljima se u njenom sastavu nalazi 26 bibliotečkih ogranaka. Poseduje i dva zasebna fonda: Zavičajna zbirka, kao i Informaciono-referalni centar sa čitaonicom. Trenutno Biblioteka u Novom Sadu raspolaže sa izuzetno bogatim fondom sa preko 500.000 knjižnih jedinica i više od 25.000 korisnika.

tekst: Solis nekretnine
izvor: sajt Gradska Biblioteka Novi Sad
http://www.gbns.rs
fotografije: Solis
 
Kompleks Avenija Residence

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=_bagBN1R-7c[/youtube]
 
Dunavski park
SOLIS-NEKRETNINE
12-Dec-19

Najlepši park u Novom Sadu po mišljenju mnogih Novosađana je „Dunavski park“. Može se reći da je park smešten u skoro samom centru Novog Sada i omiljeno je šetalište građana Novog Sada, ali i turista...

Dunavski park nije uvek imao ovakav izgled, jer je sve do 1895. godine ovo mesto bilo liman takozvani dunavski rukavac, koji je imao puno mulja. Zabareni deo dunavskog rukavca u tadašnje vreme je obrastao vrbama i trskom, a obilovao je žabama i komarcima. Ovaj deo grada bio je niži od prostora koji se protezao do kraja Dunavske ulice i prostora oko mostobrana, jer se odavde uzimala zemlja koja se koristila za izgradnju nasipa duž obale Dunava.


Dunavski park nije uvek imao ovakav izgled, sve do 1895. godine!

Postoje i zapisi u kojima se potvrđuje da su Novosađani ovaj deo grada, pre početka nastajanja parka nazivali Promenada ili šetalište. Na ovom delu grada pre početka nastajanja parka na velikoj livadi održavani su veliki godišnji vašari, tako da je ta livada zbog održavanja vašara nazivana i vašarište.

Negde krajem 19. i početkom 20-tog veka, započeto je uređenje ovog dela Novog Sada, koji su tadašnji meštani nazivali Promenada. Uređenje je započeto isušivanjem, a prvo nasipanje zemljom započeto je zbog gradnje hotela „Kod engleske kraljice“. Kasnije se u zgradu tadašnjeg hotela useljava sud, a nešto kasnije i Muzej Vojvodine.


Dunavski park


Zbog nasipanja zemlje na jednom delu je ostala bara koja se nalazila na 76 metara nadmorske visine, koja je vremenom kompletno ozidana. I tada nekadašnja bara poprima izgled jezera sa malim ostrvom koje je nazvano „Eržebet“. I upravo na tom ostrvu je zasađena vrba u čast i spomen austro-ugarskoj carici, koja je ubijena 1898. godine. Kako su tekli radovi tako je započeto i uređenje prostora oko nekadašnje Promenade, nasipanjem terena i formiranjem staza. I onda uređena i znatno proširena tadašnja Promenada menja naziv u Dunavski park. Ovaj park se jednim svojim delom oslanja na Dunavsku ulicu te zbog toga dobija i svoj konačan naziv Dunavski park.


Konačnim uređenjem i samim proširenjem parka tadašnji naziv Promenada promenjen je u Dunavski park!

Negde sredinom 30-tih godina u prošlom veku, započeto je nasipanje terena i sadnja drveća, a današnji izgled parka nastao je projektom dr. Ratibora Đorđevića 1958. godine. Dunavski park je star oko 100 godina i na tu starost ukazuju lepo formirana stara stabla, alohtone i autohtone flore, a poznato je da ima i puno egzota.


Dunavski park


Prvobitno je uređeno zemljište ispred nekadašnje sudske palate, gde su formirane staze od zemlje, a zasađena je i trava. Jezero je potpuno renovirano 1978. godine i koje se povremeno poribljava, a u kasnijem periodu je u njega stavljeno nekoliko pataka i labudova.


Današnji izgled Dunavskog parka nastaje 1958. godine po projektu Ratibora Đorđevića!

Dunavski park poseduje preko 600 stabala različitih vrsta i to čempresa, bora, divljeg kestena, platana, lešnika, srebrne lipe, jablana, kao i retkih vrsta poput piramidalnog hrasta lužnjaka. Ovaj park ukrašava još i veliki broj šiblja japanska dunja, žutika, šimšir, kleka i crveni dren. Idejnim rešenjem Đorđevića uklonjena su oštećena stabla, a formirani su cvetni elementi.


Park se jednim delom oslanja na Dunavsku ulicu te zbog toga dobija naziv Dunavski park!

Smatra se da Dunavski park ima značajne kulturne, prirodne i tradicionalne vrednosti. Posebnu vrednost parka čine dendrološki materijali poput drvoreda koprivića, vodenog čempresa, crvene šljive, mačje leske, a kao najvredniji smatra se hrast „quercus pedenculata far. fastigiata“. Park poseduje preko 250 biljnih vrsta i nalazi se pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu prirode. Prve biljne vrste su zasađene krajem 19. veka na muljetivom i močvarnom zemljištu, koje je često bilo poplavljeno kod većih vodostaja Dunava.


Dunavski park


Smatra se da je centralno mesto parka jezero, a u samoj sredini je smešteno malo ostrvo. Park ukrašavaju skulpture koje parku daju poseban šarm: bista Branka Radičevića (rad Acina), Nimfa (Đorđa Jovanovića), skulptura Đure Jakšića koju je izradio Jovan Soldatović, kao i skulptura Sergeja Radonješkog koju je izradio Kulikov, kao i bista Miroslava Antića koju je napravio Pavle Radovanović. Park poseduje 39.300 kvadratnih metara i vremenom je postao unikatna oaza zelenila u samom centru Novog Sada.


Dunavski park poseduje preko 600 stabala različitih vrsta!

U Dunavskom parku je smeštena i obnovljena saletla, koja se stilski potpuno uklopila u okruženje. To je mesto održavanja brojnih kulturnih dešavanja za vreme letnjeg perioda, kao i koncerata. U najvećoj saletli je svojevremeno svirana vojna muzika i to nedeljom i praznicima. Ta najveća saletla je obnovljena 2001. godine, a u novije vreme tu su organizovani koncerti Muzičke omladine Novog Sada. Ovo mesto u poslednje vreme postaje posebno poznato među mladima, koji sve češće na ovom mestu organizuju venčanje i sklapaju brak.


Smatra se da je centralno mesto Dunavskog parka jezero!

Početna koncepcija parka zadržala se i do danas, a atraktivna je kao i na samom početku njenog nastanka. Veliku radost kod mališana čine patke i kornjače, a svojevremno su bili prisutni i labudovi. Uredbom koju je donela Vlada Republike Srbije 1998. godine, Dunavski park je stavljen pod zaštitu prirode kao spomenik prirode 2. kategorije. Dunavski park se smatra najstarijim parkom u Novom Sadu, ali ga mnogu smatraju i najuređenijim parkom u gradu.


Dunavski park


Uređenjem pojedinih delova parka, obezbeđene su i proširene pešačke staze, urađena je izolacija jezera, postavljene su nove klupe, kao i česma sa vodom za piće. Javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo“ sa svojim radnicima i stručnjacima, održavaju tokom cele godine park, a ujedno i unapređuju njegove zelene površine.


Dunavski park se smatra najstarijim i najuređenijim parkom u Novom Sadu!

Dunavski park opstaje već više od jednog veka, a predstavlja svojevrsnu oazu mira u centru Novog Sada. Park se često pojavljuje na razglednicama Novog Sada i smatra se pravim zaštitnim znakom grada. Poslednjih nekoliko godina pred same novogodišnje praznike se održava manifestacija „Ledena šuma“. Manifestacija koja se održava u ovom poznatom parku, postaje pravi centar dešavanja tokom praznika,a obiluje i zanimljivim programom i klizalištem.

Najčešće svaka šetnja Novosađana, ali i turista koji dolaze u Novi Sad, započinje upravo šetnjom kroz Dunavski park. Svaki posetilac može da uživa u tišini parka koji se nalazi u skoro samom centru grada, kao i da uživa u zelenilu, kipovima, spomenicima, uređenim stazama i pticama.
 
KAKO SU NOVOSAĐANI DOČEKIVALI NOVU GODINU NEKADA A KAKO JE DOČEKUJU SADA

Novosađani su nove godine uvek dočekivali uz dobru kapljicu, vojvođanske gastronomske specijalitete, a najčešće u hotelima, restoranima i klubovima uz tamburaše ili neke grupe koje su svirale zabavnu ili narodnu muziku uz naravno pažljivo odabrane pevače.


Novosađani su rado dočekivali nove godine u restoranima i hotelima u našem gradu!

U neko prošlo vreme za koje se kaže da je bilo znatno lepše i kada se dobro zarađivalo, Novosađani su nove godine rado dočekivali u poznatim vojvođanskim restoranima, hotelima, klubovima, a neki su doček organizovali i u svojim domovima. Naravno pojedini su novogodišnje praznike koristili kako bi otputovali kod rodbine ili prijatelja, a oni imućniji su dočekivali nove godine u nekim svetskim prestonicama ili udaljenim destinacijama. Naši ljudi su za doček često išli u Grčku, pre svega zbog dobre hrane, atraktivne muzike, ali naravno i šopinga.


Negde do 80-tih godina proslave novih godina dočekivane su u brojnim sokolskim domovima, klubovima, restoranima i hotelima, organizovani su razni balovi, tombole, a elegancija u odevanju bila je obavezna. U ondašnje vreme svirali su se i tada poznati šlageri i sve je za doček nove godine bilo primereno tom vremenu.


Do 80-tih doček nove godine često je bio organizovan u sokolskim domovima!

U prošlom vremenu Mađarska je bila izuzetno popularna destinacija Novosađana za doček, a poznato je i zašto. Prvi razlog odlaska na doček nove godine u Mađarsku bio je izuzetno povoljan kurs, jer ste tada za 50 para dobijali 2 forinte.

Uz jasnu računicu poznato je i da Novosađani znaju šta je kvalitetna hrana, a naši susedi su onda imali a imaju i danas, fantastične gastronomske specijalitete. Tu su naravno i izuzetno kvalitetna vina, a naravno nadaleko poznato vino Tokai, kao i čuvena Borock palinka.


Doček Nove godine u Novom Sadu


Kao pisac ovih redova sećam se da su moji roditelji i sestra u tada poznatoj Segedinskoj čardi, uvek naručivali riblju čorbu, a obzirom da je meni ona bila jako ljuta, uvek sam naručivao bečku šniclu, a kako je porcija bila poprilično obimna, nisam je mogao pojesti celu.

Mađarski tamburaši su u to vreme svirali svoj izbor mađarskih pesama, ali su često znali naše goste iznenaditi sa pesmama iz naših krajeva i to je dodatno doprinosilo dobrom raspoloženju gostiju za doček nove godine.

Naravno da su Novosađani uvek doček nove godine u mađarskoj koristili i za šoping, a najčešće su kupovali mađarske kobasice i nadaleko poznati dimljeni sir Parenyica. Ovaj sir vrhunskog kvaliteta, formiran je u manjem okruglom obliku, a interesantno da se odvija kao kada izvlačite kanap iz bunta.


Mađarska je u svoje vreme bila česta destinacija Novosađana za doček nove godine!

Doček nove godine na trgu u centru Novog Sada nije ranije bio popularan, ali se zna da je dugi niz godina samo jedna porodica uz šampanjac za doček bila na trgu. Mnogima je to tada bilo čudno, ali vremena su se promenila i kriza je učinila svoje, tako da su Novosađani sve češće za doček ostajali kod kuće u krugu porodice, a doček nove godine je postajao sve popularniji na trgu kod Miletićevog spomenika u samom centru Novog Sada.

Što se tiče onih koji su za doček bili uz televizor, sigurno je bilo gledalaca koji su bili zadovoljni ponuđenim sadržajem, ali i onih koji nisu. Stvaranje novogodišnjeg tv programa je svakako izuzetno zahtevan poduhvat, jer treba osmisliti program koji mora ispuniti različite želje i ukuse gledalaca. Slična su dešavanja bila i u vezi novogodišnjeg programa na radio stanicama.

Mnogi ipak smatraju kako je novogodišnji radio i tv program, bio najkvalitetniji 70-tih i 80-tih godina i da je u kasnijim godinama uključujući i sadašnje vreme, taj program znatno lošijeg kvaliteta.


Sve više stranih turista u poslednje vreme dolazi u Novi Sad na doček nove godine!

Ipak je sve krenulo u pozitivnom smeru i običaj proslave dočeka nove godine u Novom Sadu se polako počeo vraćati u restorane i hotele. Od kako se doček nove godine organizuje u centru Novog Sada, sve više turista iz raznih krajeva Srbije i regije dolazi za novogodišnje praznike u naš grad. Evidentno je i da sve više inostranih turista iz Evrope ali i udaljenih zemalja iz celog sveta dolazi u naš lepi grad, jer je poznato kako je u našem gradu za doček nove godine dobar provod uvek zagarantovan.

Ove godine je predviđeno da doček bude organizovan 31. decembra, ali i 13. januara. Novi Sad je tako odlučio da poveže dva datuma i na taj način proslavi različitosti buduće Evropske prestonice kulture. Ovim programom spaja se muzika i vizuelna umetnost, kao univerzalni jezici koje će svako moći razumeti. Svi organizovani događaji biće besplatni 31. decembra, a 13. januara događaji će se održavati u zatvorenim prostorima i za te događaja će biti potrebna kupljena ulaznica.


Gde dočekati Novu godinu u Novom Sadu


Doček Nove godine u Novom Sadu ovaj put će sigurno biti sasvim drugačiji od dosadašnjih. Prethodnih godina centralno dešavanje uvek je bilo vezano za glavni trg, a bilo je i nekoliko bina sa posebno osmišljenim programima. Za početak možemo najaviti kako će na trgu 31. decembra 2019. u najluđoj noći kako je mnogi nazivaju, nastupiti Bajaga sa instruktorima uz hor i kvartet, kao i Artan Lili.

U predviđenim programima 13. januara 2020. na više lokacija će učestvovati Let 3, Mahmut Orhan, Irkutska filharmonija sa svojim solistima, Elemental, Goran Trajkoski, Dejan Petrović sa svojim orkestrom, Biljana Krstić i Bistrik, Dado Topić & Time After Time, Božo Vrećo i Camerata Academica.

Zanimljivo je kako je predviđena i opera za decu pod nazivom „U cara Trojana kozije uši“, Ana Stanić i simfonijski orkestar grad i mnogi drugi. Za oba datuma je predviđeno da će učestvovati oko 25 izvođača na 50 lokacija.

Tekst objavljen na blogu sajta https://restoranstaradalmacija.rs/b...-godinu-nekada-a-kako-je-docekuju-sada-2.html
 
Ускоро нови изглед Позоришног трга


Градска управа за грађевинско земљиште и инвестиције саопштила је да ће, са циљем да се побољша функционалност, естетика и атрактивност најужег центра града, као дела урбанистички и културно заштићеног старог градског језгра, Град Нови Сад током ове године приступити уређењу јавних површина на овом локалитету.

Због величине и комплексности самог простора, пројектовање и реализација подељени су по зонама, а тренутно се приводи крају израда техничке документације за I фазу уређења дела градског језгра.

08.png


Прва фаза, за коју је исходована грађевинска дозвола, обухвата зону Позоришног трга, Успенске улице и дела пролаза између Српског народног позоришта и ТЦ „Аполо“. Уређење овог урбаног фрагмента подразумева партерно и хортикултурно уређење, реконструкцију подземних инсталација, изградњу јавног и декоративног осветљења и постављање урбаног мобилијара. Поред планске документације, основ за пројектовање представљају и награђени радови са Урбанистичко-архитектонског конкурса који је спровела Градска управа за грађевинско земљиште и инвестиције.

Простор Позоришног трга, као партерна површина намењена првенствено пешацима, биће поплочана гранитним плочама у три дискретно тониране нијансе, са значајним повећањем зелених површина у смислу формирања нових и очувања постојећих. Од укупно 8110 квадратних метара прве фазе, само зеленило заузима 2714 квадратних метара. Према Успенској улици планирана је амбијентална целина са плитким воденим огледалом, фонтаном, простором за седење и жардињерама са украсним жбуњем.

У зони Успенске улице пројектоване су аутобуске нише и нове надстрешнице. Потпорни зидић око позоришта преобликоваће се у континуалну клупу, док је уз тротоар до зеленог појаса предвиђена двосмерна бициклистичка стаза са уградном подном расветом. Пратећи намену и функцију простора и нових садржаја у истом, формира се нови дрворед дуж Успенске улице.

02.png


На простору између СНП и „Аполо“ центра, као централни елемент задржава се стабло платана око кога се планира ново партерно уређење и урбана опрема. Зелени појас уз теретни улаз у позориште повећава се и преобликује садњом новог зеленила.

У оквиру прве фазе уређења градског језгра, биће постављен и савремени урбани мобилијар – континуалне клупе и клупе са жардињерама, канте за отпатке, држачи за бициклове, стубићи за спречавање проласка возила, као и јавне чесме. Клупе се једним својим делом стапају са постојећим зеленим површинама и на тај начин доприносе повезивању простора у јединствену целину.

06.png


Као успомена на некадашњу Малу јеврејску улицу, која је постојала до 70-их година прошлог века, у нивоу партера планира се постављање металне „меморијалне траке“, ширине 40 центиметара и укупне дужине око 160 метара, која се ка Булевару Михајла Пупина уздиже у виду информативног стуба. Подаци на меморијалној траци замишљени су као „проток времена“ града Новог Сада, од прве насеобине до данашњих дана. Уз меморијалну траку биће постављено подно осветљење које ће формирати светлосну линију и дати посебну атмосферу обновљеном Позоришном тргу.

03.png


По комплетном завршетку пројектне документације, приступиће се спровођењу јавне набавке за извођача радова за прву фазу уређења дела градског језгра, како би се нашим суграђанима већ током ове године омогућио много лепши и пријатнији амбијент у самом центру, а самим тим и привлачнији за све туристе који посећују наш град, каже се у саопштењу Градске управе за грађевинско земљиште и инвестиције.

04.png

https://www.dnevnik.rs/index.php/novi-s ... 09-01-2020
 
JOŠ JEDAN AERODROM SPREMAN ZA MEĐUNARODNE LETOVE

https://www.blic.rs/biznis/strategija/j ... ovije_info

m-fk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvWkdVN01EQV8vNjM4MzMwYzhhODU3YjE4OTg3MTdkMTczMGFjYWMwMzguanBnkZMCzQJCAIEABQ


"U planu je da se zadrži travnata pista za sportsko vazduhoplovstvo i da se izgradi betonska pista od 1.760 metara, širine 30 metara za komercijalne letove. Aerodrom će tada nositi oznaku 3-C, odnosno na njega će moći da sleću avioni koji imaju raspon krila od 24 do 36 metara i maksimalan kapacitet od oko 100 mesta. Posebno smo vodili računa o tome da se aerodrom ne pretvori u čist komercijalni, već da ostane i sportski, naravno, s jasno podeljenim sektorima, za šta smo dobili odobrenje od Direktorata za civilno vazduhoplovstvo", naveo je Miladinović.
 
Stari grad je najstariji centralni deo Novog Sada i smešten je na Bačkoj obali Dunava, a ovaj deo grada nazivaju i centar. Deli se na stari centar koji je smešten severno od Bulevara Mihajla Pupina i novi centar koji se nalazi južno od tog bulevara.

Stari grad je osnovan 1694. godine pod nazivom Petrovaradinski šanac ili Racka Varoš. Ovo je deo grada gde je smešten veliki deo kulturnih institucija, Gradska uprava Novog Sada, Skupština AP Vojvodine, Skupština grada Novog Sada, kao i Vlada AP Vojvodine.

Stari grad je osnovan 1694. godine pod nazivom Petrovaradniski šanac ili Racka varoš!


„Gvozdeni čovek“ je smešten pri vrhu fasade kuće koja se nalazi na uglu Njegoševe ulice i Trga Slobode. Negde pred revoluciju 1848. godine, ovaj objekat je bio sedište magistrata. Trg Slobode je jedan od najfrekventnijih delova centra grada i na njemu se održavaju brojna dešavanja od koncerata, malih sajmova turizma, pčelara, promocija vina, a trg je uvek pun građana Novog Sada i turista sa strane tokom dočeka novih godina svakog 31. decembra.

Stari grad okružuje Beogradski kej, Sunčani kej i Kej Žrtava racije, Trg republike, ulice Miloša Bajića, Daničićeva. Zlatne grede, Matice Srpske Nikole Pašića, Hadži Stevića Sterijina, Temerinska, Jovana Subotića, Uspenska, Jevrejska, Bulevar oslobođenja i Bulevar Cara Lazara.


Naselje Stari grad formirano je 1694. godine!

Na mestu gde je zgrada Matice Srpske, pronađen je deo nekropole koji je star negde između 2000-te i 950. godine pre nove ere, a potiče iz bronzanog doba. U nekom prošlom vremenu iz zapisa se može zaključiti da je postojalo naselje Bakša iz perioda između 13. i 17. veka. Po nekim zapisima u ovom naselju su 1554. godine evidentirane dve kuće, 1554. godine 10 kuća, a 1590. godine bilo je formirano naselje od 17 kuća.

Sadašnje naselje Stari grad formirano je najverovatnije 1694. godine u sklopu Podunavske vojne granice. Naselje je tada dobilo naziv Petrovaradinski šanac, ali su ga nazivali i Racka varoš. Negde do polovine 19. veka, formirane su gradske četvrti Rotkvarija, Grbavica i Salajka, a Stari grad se uglavnom širio prema zapadu. Stari grad dobija svoj konačan izgled tek nakon dva rata, kada je nastalo širenje centra Novog Sada prema zapadnom delu.


Naselje Stari grad najstariji je centralni deo Novog Sada!

Deo Starog grada zvao se Mali Liman, ali je postojao i deo koji se nazivao Veliki Liman, a sve do početka 30-tih godina na malom Limanu su rasle vrbe, vodene biljke, livade sa travom, prisutni su bili i sprudovi, a pecaroši su lovili ribe iz čamaca. Uz sam Dunav u pravcu Tvrđave, bio je formiran skup zgrada pod nazivom Bruškanac i malo utvrđenje koje je služilo za zaštitu pontonskog mosta.

Najstariji hotel u Novom Sadu je Hotel Vojvodina, koji datira iz 1854. godine i koji je ujedno bio, ali i ostao kultno mesto Novosađana. Negde oko 100 godina pre izgradnje hotela, tu se svojevremeno nalazila pivara koja je imala više vlasnika, a zna se da su vlasnici bili Maihael Braunraš, Simeon Perišić, Franc Vurmb i Petar Saranda.

Nakon njih vlasnik pivare je bio i Johan Hajl, čija je pivara bila izuzetno popularna u to vreme. Hotel je prvobitno nazvan Hotel Jelisaveta, a građani visoke klase su bili redovni gosti, jer je stvar prestiža upravo bila pojavljivanje u hotelu.

Na vrhu fasade kuće koja se nalazi u strogom centru grada na uglu Njegoševe ulice i Trga Slobode, postavljen je „Gvozdeni čovek“ inače po saznanjima vitez po kome je ovaj objekat i dobio naziv. Rimokatločku crkvu „Ime Marijino“ Novosađani zovu katedrala, mada ona to nije jer se sedište rimokatoličkog biskupa u Bačkoj nalazi u Subotici.


Na vrhu fasade kuće u centru grada stoji „Gvozdeni čovek“

Zmaj Jovina ulica je kroz njenu dugu istoriju uvek bila poznata po brojnim dućanima. Sam naziv ulice menjan je više puta, ali je zanimljivo da je za vreme Austrougarske naziv ulice bio obeležavan tablama na tri jezika. Dužinom cele ulice u neko prošlo vreme radila je pijaca, ali je zbog sve veće ponude Glavna pijaca kako su je zvali premeštena na mesto sadašnje Futoške pijace.

U kućama ove poznate ulice, živele su i brojne poznate istorijske ličnosti Novog Sada. Jedan od najpoznatijih detalja sadašnje ulice je spomenik čuvenom pesniku Jovanu Jovanoviću-Zmaju.

Tanurdžićeva palata je prepoznatljiv objekat koji je smešten na prostoru Starog grada, a nekada davno je smatrana i najmodernijom zgradom u Novom Sadu. Ova palata je bila vlasništvo izuzetno poznatog trgovca tog vremena Nikole Tanurdžića. Može se reći kako je ova zgrada u to vreme predstavljala primer modernog urbanizma, ali primer najvećeg projekta stambene izgradnje koju je lično finansirao Nikola Tanurdžić.

Poznato je i da je kompletna palata izgrađena po idejnom projektu poznatog arhitekte tog vremena Đorđa Tabakovića.


U centru grada nalazi se čuvena Tanurdžićeva palata!

U samom centru grada ponosno stoji spomenik Svetozaru Miletiću koji je postavljen davne 1939. godine. Njegoševa ulica povezuje strogi centar grada sa Trifkovićevim trgom, koji je nekada bio autobusko stajalište za autobuse koji su vozili putnike u više delova grada. Sa Trifkovićevog trga se dolazi do Miletićeve ulice nekada ulice koja je imala naziv Lebarska. Na sredini ulice nalazi se predivno zdanje koje je rađeno po projektu Franca Vorude, izuzetno poznatog arhitekte tog vremena.

Ovaj objekat je sagrađen za potrebe osnivača tadašnjeg kreditnog zavoda Miloša Dimitrijevića, Lazara Dunđerskog i Ljube Stefanovića. Hol ovog impozantnog objekta obiluje velikim brojem baroknih ukrasa, a ulazna vrata ove zgrade formirana su od kovanog gvožđa. Starije generacije znaju da je ugao kod ove zgrade nazivan „Ugao kod zlatnog čoveka“. Zlatni čovek je u suštini figura od pozlaćene bronze koja je postavljena na sam vrh zgrade, a figuru je izradio Đorđe Jovanović novosadski vajar.



„Ugao kod zlatnog čoveka“

Stari grad poseduje zaista veliki broj prelepih objekata koji su dokaz duge istorije ovog dela Novog Sada. Pašićeva ulica kako je građani Novog Sada zovu, poseduje brojne i izuzetno zanimljive istorijske činjenice. U ovoj ulici je smeštena i Matica srpska, najstarija srpska književna, kulturna i naučna institucija. Zadužbina Vladike Platona Atanackovića nalazi se u istoimenoj ulici u blizini Akademije umetnosti. Srpsko narodno pozorište je i najstariji profesionalni teatar Srba osnovan 1861. godine. U Starom gradu su smeštene Uspenska i Nikolajevska crkva, kao i Saborna crkva Svetog Georgija.

Stari grad poseduje sledeće kulturne ustanove: Galeriju Matice srpske, biblioteku Matice srpske, Maticu srpsku, Muzej Vojvodine, Arhiv Vojvodine, Kulturni centar Novog Sada, Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti, Muzej savremene likovne umetnosti, Spomen zbirku Pavle Beljanski, Gradsku biblioteku, Pozorište mladih, Radio Novi Sad i druge kutlurne ustanove.

Mogli bi Starom gradu pisati još danima, ali je teško u samo jednom tekstu navesti sve istorijske činjenice, dešavanja i istorijske objekte koji su u ovom delu grada izgrađeni. Predlažemo građanima Novog Sada da prošetaju starim gradom, pažljivo pogledaju ukrase i detalje starih zgrada, spomen ploče i verujemo da ćete otkriti zanimljive priče i detalje istorije najstarijeg dela Novog Sada.

I da napomenemo kako je sadašnji restoran Stara Dalmacija, deo Starog grada i upravo istorija ovog kultnog mesta Novosađana i turista iz regije i celog sveta, doprinosi šarmu najstarijeg dela Novog Sada.
https://restoranstaradalmacija.rs/blog/stari-grad-je-najstariji-deo-novog-sada-6.html
 
Grupa građana traži održavanje zbora građana zbog projekta "Novi Sad na vodi"

Grupa građana zatražila je da se sazove zbor građana na kojem bi se raspravljalo o investitorsko-urbanističkom projektu "Novi Sad na vodi" i ta inicijativa podneta je Mesnoj zajednici "Ostrvo".
O ovom projektu, kako kažu, javnost i stanovnici Limana malo znaju.

depresija_700.jpg


U saopštenju navode da "kako se ne bi nastavila nakaradna praksa kojom Novi Sad postaje (jedini) grad koji se ruši građenjem, a povodom izuzetnog uznemirenja stanovnika ove mesne zajednice najavama gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića da će na prostoru priobalja Dunava (širi prostor od Ribarca preko Depresije sve do Studentskih domova) nići luksuzan 'stambeno poslovni kompleks', u ime građana ove mesne zajednice, pisac i istoričar umetnosti (Novi) Nebojša Milenković je Savetu Mesne zajednice "Ostrvo" podneo zahtev za sazivanje zbora građana".

"U tom zahtevu koji su svojim potpisima podržali stanovnici ove mesne zajednice, Milenković podseća predsednika Saveta MZ 'Ostrvo' Dušana Penezića da aktuelni Urbanistički plan na ovom prostoru predviđa objekte javne namene (sportsko-rekreativne i kulturne i ugostiteljske) i ukazuje da bi realizacija ovog projekta, imajući u vidu dosadašnja 'urbanistička' iskustva npr. (Nove) Detelinare ili Grbavice - značajno bio narušen kvalitet života stanovnika ove MZ, koliko i urbanistički identitet Novog Sada kao grada u celini", navodi se u saopštenju.

Konstatujući nezadovoljstvo što se građani o ovako obuhvatnom urbanističkom projektu "informišu" isključivo posredstvom medija, od Saveta MZ zahteva se sazivanje zbora građana kojem bi prisustvovao i Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada kao najpozvaniji da navedenu zabrinutost razreši neposrednim dijalogom sa građanima čime bi se ispoštovalo i Ustavom i zakonom garantovano pravo građana da utiču na rešenja kojima se neposredno narušava ili unapređuje kvalitet života u zajednici u kojoj žive.

"U ovom trenutku aktuelne su još dve inicijative za sazivanje zborova građana u mesnim zajednicama 'Petrovaradin' i 'Gavrilo Princip' na Novom naselju, koje su građani u skladu sa statutima mesnih zajednica i Statutom grada inicirali, ali ni do isteka zakonski predviđenog roka one nisu prihvaćene. Saveti ovih mesnih zajednica nisu sazvali zborove građana, a to su bili dužni da učine u roku od 30 dana od predaje zahteva. Ukoliko ni ovaj zbor građana ne bude sazvan, biće to šesti uzastopni slučaj oglušivanja mesne i lokalne samouprave na zahteve građana", dodaje se u saopštenju.

https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti ... -vodi.html
 
Zmaj Jovina ulica je kroz svoju istoriju dokazala da je možda i najvažnija ulica Novog Sada. Od samog nastanka pa sve do današnjih dana u ovoj ulici uvek su se nalazile brojne prodavnice ili kako se tada govorilo „Dućani“.

Najstarija zgrada u Zmaj Jovinoj ulici, izgrađena je prva spratna kuća u Novom Sadu daleke 1720. godine. Ovaj objekat koji ima naziv „Kod belog lava“, predstavlja klasičan primer kuće čiji je vlasnik u to vreme najverovatnije bio jedan od imućnijih zanatlija grada. Prodavnice su u ovoj ulici sve do kraja 19. veka radile od samog jutra do kasnih večernjih sati. Pred samo veče prodavnice su bile očišćene i doterane, jer se zna da je u večernjim satima cela ulica postala korzo. Saznajemo da je naziv ove ulice za vreme Austrugarske bio ispisan na tri jezika.


Nekada je u sadašnjoj Zmaj Jovinoj ulici bio aktivan korzo!

Naziv Zmaj Jovine ulice menjan je nekoliko puta kroz istoriju pa se zna da je za vreme Austrugarske nosila naziv na nemačkom „Hauptgasse“, nakon 1867. godine „Fo utca“ i kasnije ulica Lajoša Košuta (Kossuth Lájos utca). Zna se da je negde između dva svetska rata ova ulica u centru Novog Sada nosila naziv Kralja Petra I. Po nekim saznanjima najstariji naziv sadašnje Zmaj Jovine ulice, bio je „Magazinska“, jer su u ulici radili brojni trgovački magazini sa mešovitom robom, kao i razni dućani.


Glavna pijaca je 1906. premeštena iz sadašnje Zmaj Jovine ulice na prostor Futoške pijace!

Nekada je od sadašnjeg Miletićevog trga sve do Vladičanskog dvora tokom druge polovine 19. veka u funkciji je bila Glavna pijaca u Novom Sadu. Zbog sve veće ponude i potražnje ova lokacija postaje pretesna za funkcionisanje ove pijace, tako da je Glavna pijaca preseljena 1906. godine na sadašnji prostor Futoške pijace.


Zmaj Jovina ulica


Negde 70-tih godina 18. Veka, skoro polovina stanovnika Novog Sada, bile su zanatlije. To precizno znači da su od 8000 tadašnjih stanovnika, 4000 građana bili zanatlije. Najcenjeniji su bili hirurzi, zatim berberi koji su se čak bavili i vađenjem zuba, zatim su tu bili još i kolari, dunđeri, ćurčije, kazandžije, kovači, stolari, ekmedžije, simidžije, staklari, čizmari, kapmadžije, voskari, lecederi, kujundžije i drugi. Većina zanatlija je upravo u sadašnjoj Zmaj Jovinoj ulici onog vremena, ovoj ulici odavala poseban štimung pa i šarm, kako ovoj ulici tako i celom gradu.

Pre same bune 1848. godine stanovništvo Novog Sada bilo je patraijarhalno, ali i poluorijentalno. Iako je naš grad u to vreme bila pretežno Srpska varoš, mnogi njegovi stanovnici znali su govoriti Grčki i Turski jezik. Na žalost tokom bombardovanja Novog Sada, sadašnja Zmaj Jovina ulica bila je u suštini potpuno uništena. Svedok tih vremena su đulad koja su stajala u pasažu Zmaj Jovine ulice i između spratova zgrade u Dunavskoj ulici.


Ko je Jovan Jovanović-Zmaj?

Smatra se da je Jovan Jovanović-Zmaj sigurno jedan od najpoznatijih, ali i najvećih liričara srpskog romantizma. Pisao je političke i satirične pesme, a prvi je u srpskoj književnosti na ovim prostorima pisao poeziju za decu. Rođen je u Novom Sadu 1833. godine u jednoj od najcenjenijih porodica grada.

Za njega je najveći pesnički uzor bio Branko Radičević koga je prvi put sreo u Beču, a u istom gradu se prvi put upoznao sa Đurom Jakšićem i Svetozarom Miletićem. Po profesiji je zvanično bio lekar, ali se ceo svoj život bavio uređivanjem i izdavanjem dečijih, književnih i političkih časopisa. „Đulići“ i „Đulići uveoci“ njegove su najznačajnije zbirke pesama.


Ko je nekada bio vlasnik kuća u Zmaj Jovinoj ulici?

Danilo Burhard poznati trgovac tekstilom u zgradi sa brojem 3 imao je prodavnicu tekstilne robe. Trgovac Jovan Ćulum i tada predsednik crkvene opštine, bio je u ono vreme vlasnik zgrade u broju 5. Dimitrije Obrad Milutinović posedovao je u broju 7. trgovinu sa stovarištem espapa. Njegova kuća je na žalost potpuno izgorela, ali je zahvaljujući tadašnjem erarskom zajmu svoju kuću potpuno obnovio. U broju 9. sadašnje Zmaj Jovine ulice, pre rata je radila knjižara pod nazivom Menahema Papa.


Zmaj Jovina ulica


Kuća u broju 21 Zmaj Jovine ulice poseduje jedan sprat, ima centralni ulaz razdvojen lukovima pod sfernim svodovima. Na broju 22 u Zmaj Jovinoj ulici nalazila se kuća Antonija Georgijevića. Podrum ove kuće poseduje poluobli svod sa sa lukovima, a na spratu kuće je smešteno Sterijino pozorje. U samom dnu dvorišta, bile su smeštene prostorije izuzetno cenjene i poznate Književne zajednice Novog Sada. Na fasadi u dvorištu se može primetiti učvršćeno topovsko đule, koje je ispaljeno 1849. godine sa Trvđave.

U broju 23 ove ulice stanovali su Jaša Tomić sa suprugom Milicom, ali je tu stanovao i Svetozar Miletić. Ova kuća je pripadala Marti Kuzmanović, a kasnije porodici Vasiljević, a jedno vreme je u prizemlju radila i trgovina braće Vučkov. Filip Nedeljković je 1838. godine kupio staru kuću koju je kasnije srušio i na broju 26 sagradio novu, a kuća na broju 24 bila je vlasništvo poznatog trgovca Hernca.


U Zmaj Jovinoj 23 nekada je živeo i Jaša Tomić sa suprugom!

Na samom uglu Zmaj Jovine i Miletićeve ulice u broju 27, nalazi se jedna od najvećih kuća na sprat. Kuća potiče još iz vremena klasicizma, a njen vlasnik je bio poznati gospodin Raletić. Fondacija Marije Trandafil bila je vlasnik kuće koja je izgrađena u 18. veku, a nalazila se pod brojem 8. Kuća poseduje takozvani „komunikacioni balkon“ koji je izgrađen na kamenim konzolama, a između poseduje blago zasvođene lukove.


Zmaj Jovina ulica Novi Sad


Kuća na broju 2 u sadašnjoj Zmaj Jovinoj ulici, pripadala je poznatom i cenjenom gospodinu Paskoviću u to vreme upravniku patrijaršijskog imanja u Dalju. Aleksandra Pavlović i njen brat Ljubomir Stefanović, bili su vlasnici ove kuće 1800-te godine. U vremenu pre 2. svetskog rata, Stefanović je u svojoj kući držao radnju sa nazivom „Kod tri glave šećera“.


Zmaj Jovina svoj konačan izgled dobija 1984. godine!

Spomenik Jovanu Jovanoviću-Zmaju visine 230 centimetara, urađena je od bronze. Ovaj spomenik je rad vajara Dragana Nikolića iz Beograda, a sama figura je postavljena na postament od jablaničkog granita. Spomenik našeg poznatog pesnika, postavljen je ispred Vladičanskog dvora u Zmaj Jovinoj ulici.


Zmaj Jovina ulica spomenik Jovanu Jovanovicu Zmaju


Očigledno je da sadašnja Zmaj Jovina ulica ima izuzetno dugu, zanimljivu pa i burnu prošlost.

I u današnje vreme ova ulica ima veliki broj prodavnica, ugostiteljskih lokala i prolaznika. Zmaj Jovinom ulicom svojevremeno je prolazio i tramvaj, ali je krajem 50-tih godina prestao da vozi, sasvim sigurno na veliku žalost brojnih Novosađana. Negde pred sam početak svetskog prvenstva u stonom tenisu, ova ulica 1984. godine dobija svoj konačan izgled.

https://restoranstaradalmacija.rs/blog/istorijat-zmaj-jovine-ulice-5.html
 
Трафика која је стајала на тргу померена је уз зграду.
received_1135669703459993.jpeg

Леп мурал на коме пише Поздрав из Српске Атине.
received_246005146397334.jpeg
 
lep, za peticu iz likovnog u šestom osnovne
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=707034#p707034:eiqb63vg je napisao(la):
Mel » Пон Феб 10, 2020 3:22 pm[/url]":eiqb63vg]lep, za peticu iz likovnog u šestom osnovne
Једино ако је ђак Петар Лубарда, мада добар покушај ликовне критике.
 
reci mi molim te, kako si povezao lubardu sa ovim prozaičnim delom? nadam se da nije preko konja.

nije to bila likovna kritika već sprdnja sa jeftinim isticanjem staarog romantičnog srpskog novog sada nastalog na mestu gde je prekrečen kritički mural koji se tu nalazio 10 godina.

tot.jpg
 
Шта знам мени се онај романтични више свиђа. Ово је баш ружно...
 
Демонтирају дизалице на бродоградилишту,можда због овог НС на води,или их је неко купио !

Послато са SPRINT4G помоћу Тапатока
 
Vrh