Šta je novo?
Od:
Filteri

Javni prevoz u Srbiji

Baš je lep. :)
Samo, zašto mu ove austrijske tablice deluju tako staro i ishabano?
Imam pretpostavku ali bolje da pitam pa da znam definitivno.
 
Прелепи су!!! 8) Надам се оваквима и у БГ-у за коју годину, да у великом стилу замене њихове старије средњеподне колеге!
Када их видим, сви ови БМЦ-и и Хајгери ми дођу... Ништа нарочито. :roll:
 
Браници старих Конекта би добро легли на ругло од предње стене.
 
Malo ovih iz Novog Sada, prijatelj zadužio jednog.

Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 1

https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti ... -1000.html
Nakon 108 godina GSP dobio vozilo sa rednim brojem 1.000
U garažu Gradskog saobraćajnoj preduzeća pristiglo je 13 novih mercedesovih solo autobusa marke "Conecto" sa pogonom na CNG gas, saznaje 021.rs.


Sa dolaskom ovih autobusa novosadski javni prevoznik je nakon 108 godina od osnivanja dobio i vozilo koje će poneti četvorocifren redni broj, vozilo sa rednim brojem 1.000. Autobusi će se na novosadskim ulicama naći kada prođu tehnički prijem i budu registrovani, što će biti tokom decembra.

U GSP su za 021.rs naveli da je prvi autobus pristigao pre nekoliko dana i da su vozači i mehaničari već počeli sa obukom, a da je u utorak isporučeno i preostalih 12.

Novi mercedesovi autobusi GSP koji idu na gas i koji do sada nisu vozili po novosadskim ulicama imaju 30 mesta koja obuhvataju putnička mesta, vozačko i mesto za smeštaj invalidskih kolica i mogu da prime oko 90 putnika. Autobusi su opremljeni klimom i video-nadzorom, a imaju i rampu za kolica.

Autobuse po ceni od 287.612.812,5 dinara bez PDV-a gradskom prevozniku isporučila je firma "Star Import" iz Beograda.

Podsetimo i da gradski prevoznik čeka da u februaru stigne još 30 solo mercedesovih autobusa (682.254.694,8 dinara bez PDV-a), a tokom marta ili aprila stiže i 20 zglobnih autobusa turskog proizvođača BMC (606.756.000 dinara bez PDV-a). Ovo je sve deo šire obnove voznog parka jer je letos stiglo osam mini autobusa marke Iveko koji uveliko voze, a očekuje se i novi tender za kupovinu 25 solo i pet zglobnih autobusa na CNG gas iz kredita EBRD-a od sedam miliona evra. Takođe, Grad je najavio da planira i da u 2020. godini izdvoje novac za još 30 solo i 20 zglobnih vozila, što bi koštalo oko 1,5 milijardi dinara.

Na ovaj način novosadski javni prevoznik će obnoviti 50 odsto voznog parka koji je u proseku star 10 godina.
Kliknite za proširenje...
 
E nek im je sa srećom.. Nadam se da ce se lepo pokazati :)
 
Мислим да није баш тема за дисплеје пошто се не ради о београдском возилу, па пишем овде, админи да преместе ако треба. :wink: Јутрос је на једном возилу АТП Панчево (ИК-103 #200) писало:
16 N. Beograd /Pohorska/... :laugh: :lool:
 
Шта је ово, неки ТАМ или чак Дубрава?
 
Meni liči na sanosa 415 po šoferkama, retrovizorima na razdelnom stubu, prednjim vratima, spojevima rukohvata sedišta, šipke kod vozača...
 
Sanos.

Evo tekstova o Sanosu koje je pisao moj prijatelj novinar Zoran Samardžić za slovenački Avto Magazin.
Nekad se izvozilo u Kinu danas se radi suprotno. :notok:
Pogledajte prilog 1


 
Da, to je deo one priče o SFRJ industriji. Prvi su napravili samonoseću šasiju kod nas, ugradili vazdušno ogibljenje, imali svevremeni dizajn, šstobrzinski sinhronizovani menjač... Uglavnom su u Skoplju karoserirani i po više puta, pa je to tajna dugovečnosti (mala rupa u zakonu zbog rešetkaste konstrukcije).
Pored slabog motora koji jecumeo da crkne i na 150000 km pred kraj proizvodnje imao je manu i kočnice. Nije, osim motorne sa prigušnom klapnom, imao nikakav usporivač, pa je zaustavljanje i spuštanje nizbrdo moralo da bude oprezno uz šaltanje naniže. Nedostajao mu je retarder i čudi me da pred kraj osamdesetih nije dobio neko elektro ili hidro pomagalo za kočenje i usporavanje. Za rad u seoskom području bio je odličan jer je imao veliki ajnšlag i neveovatno gazio sneg.
1996. Raketa iiz Užica i AS iz Kragujevca su sarađivali oko ugradnje daf turbo motora. Iako mnogo manje zapremine (6000 :10000), imao je više i snage (200 : 260) i drugačije raspoređen obrtni moment (menjač i dif su to mogli da podnesu). Jedino zbog manje zapremine i malog obrtnog momenta na najnižim obrtajima, preporučeno je da polazi prvom.
To čudo nije išlo, već je letelo, i uz sva vozačka preterivanja osetno manje trošio.
Raketa je počela sa 2 iz poslednje nabavke sa kraja 1991. Pošto se dobro pokazalo, počeli su i u 315 da ih ubacuju. Bili su brži od mb koji su ugrađivan fabički a iste snage i veće zapremine. Bez problema je gazio 140 i više, a trebalo mu je manje prostora da to postigne od onih sa velikim mb. Famosov motor od 200ks se brzo mogao da vozi samo u visokim obrtajima (1900-2300) i menjačem neprekidno da se drži u tom području. To je uticalo na skraćivanje veka motora. Daf je mogao lepo da ide i na 1500 i da se vozi opuštenije.
Ali zato, kad ga na putu poteraš, morao si da gledaš daleko napred i kočiš na svaku naznaku potrebecza usporavanje.
Masa mu je dobro raspoređena na osovine i izuzetno rrtko je imao problem sa gumama, čak i dok su bile sa unutrašnjim koje su se tradicionalno bušile i pucale. Nosio je 11.00r20, a čak su izlazili i sa 10.00. Ta razlika u veličini ostavljala je rezervu u masi pa su duže trajale. Jedino bi stradale kod vozača koji su preterivali sa kočenjem, grejali doboše, a oni gume.
Imali su oni i svojih nedostataka, poput prenosnog mehanizma volana pa su često dobijali luft, ali to je bilo od firme do firme u održavanju i bili su skloni zaleđivanju vazduha. Jedno crevo i boca ispod vozačkog sedišta su bili sporni. Zato su boca i brener bili obavezna zimaka oprema i to je vozač na putu rešavao sam lako. Požari su takođe bili izuzetno retki.
Bio je to vrlo uravnotežen autobus, tokom osamdesetih skoro u skladu sa evropskim trendovima u prigradskom i međugradskom saobraćaju. Mada, nije bila retkost da rade i turistički. Išao sam njime u Trst, a znam i za ture do Barselone ili Poljske.
 
Баш им је леп овај Санос из Паланке, да је памети па да га сачувају за музеј. Нешто сам чуо да је у Саносу радио један инжењер македонац који је прво радио у Сетри, чак и да је Сетра на немачком исто скраћеница од самоносећа као што је и Санос.
 
To za kopiranje Setre Selbst tragen u Samo noseći pominjem već par decenija. Mada kad sam kao srednjoškolac skupljao stručnu literaturu (osamdesetih) ovi stručnjaci što su radili u FAP-FAMOS predstavništu u Francuskoj i Lominoj nikad nisu znali da objasne odakle SANOS.
 
Ишли су Икари и за Турску и СССР а данас обрнуто, ми увозимо од њих и Пољака :D
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=700246#p700246:2uo1chtt je napisao(la):
Рипањац 405 » Ned Jan 19, 2020 12:04 pm[/url]":2uo1chtt]
Sanos.

Evo tekstova o Sanosu koje je pisao moj prijatelj novinar Zoran Samardžić za slovenački Avto Magazin.
Nekad se izvozilo u Kinu danas se radi suprotno. :notok:
Kliknite za proširenje...
Извезени су и Икаруси ИК-160 у Пољску. :D
https://pl.wikipedia.org/wiki/Ikarus-Zemun_IK160P
Kliknite za proširenje...

Kaže Wiki oko 880 komada dok
Sanos je počeo izvoziti svoja vozila 1970-ih i 1980-ih, među ostalim, u Poljsku . Od 1973. do 1990. POL-MOT je iz Jugoslavije uvezeo ukupno 3385 autobusa
Kliknite za proširenje...
. Drugo što su se Sanosi izvozili i na tržište Velike Britanije.
Ipak daleko ozbiljniji proizvođač.
 
Fudes je na početku imao jednog 315 visokog dešnjaka. To je ubistvena kombinacija jer je za svako otvaranje vrata morao da okreće vozilo.
 
ФАП и Санос су некад извозили аутобусе у Велику Британију, а сад су пропали због патриота који су их довели до стечаја својим стручним и добронамерним одлукама.
 
Sve velike firme, posebno one koje su pravile kompleksan proizvod poput autobusa, nakon raspada zemlje nisu imale šanse da opstanu. Komponente za proizvodnju pravljene su širom SFRJ, kapaciteti dizajnirani za veliku državu... Mala proizvodnja ne može da pokrije troškove razvoja i samo se proizvode gubici. Propale su iz istih razloga fabrike i po drugim.
državama ex Yu.
Drugo, sve su imale prekid proizvodnje tokom rata, kod nas i duže, i da bi se nastavilo, trebalo je napraviti nagli tehnološki iskorak, jer devedesete donose veliki korak napred u proizvodnji autobusa i kamiona: ulazi elektronika, disk kočnice, nezavisno vešanje napred, spušta se pod, uvodi e norma... Za taj skok trebalo je novca, znanja i vremena. A ko ratuje i kasni, nema ni jedno. U vremenima nikakve proizvodnje najbolji kadrovi se osipaju... Treba li još?
Zato su sve te firme propale i nije im bilo spasa. Veliki kapital hoče stabilan teren, a to Balkan nikad neće biti. Zato ni jedan veliki igrač nije i neće ući u te kapacitete. A neće ni Kinezi, verovatno, bar ne u obimu koji bi nešto značio.
Šta Ikarbus sad ima da vredi? Ništa, ili možda samo plac, a i to van Bg ima za male pare. Hale se lako, brzo i jeftino prave, skoro po ceni renoviranja postojećih. Mašine su izraubovane, znanje se razišlo... I ko bi tu ulagao, kad može sa isto da se napravi bilo gde? Ni ime kao brend ne vredi ništa.
 
Све то је разумљиво, али ми смо изашли из рата пре двадесет година и свашта је у међувремену могло да се направи. Ко је крив што се прстом мрднуло није? Ко је крив што су погашене фабрике? Ко је крив што нема привреде? Питања се нижу, а одговора нема.
 
Možda je moglo da se napravi da imaš državu. U osnovnoj definiciji države je da ima teritoriju i granice.
Za početak, nemamo definisano ni jedno ni drugo. Svih dvadeset godina uz to obeleženo je političkom nestabilnošću, a kao što rekoh, pare ne dolaze tamo gde se ljulja. Domaćih bi bilo, ali idu tamo gde je brži obrt i masnija zarada. To opet nudi siva zona, а sad i crna. Niko neće da čeka decenije da vrati veliki uloženi novac, kad može da napravi plantažu organskog paradajza, a gaji nešto drugo i celu priču okrene ka crnom.
Politika se tim propalim firmama služi samo u kampanji jer se iz njh više nema ništa da isisa, osim da se pretvori u plac za gradnju (IMT, Luka...) Aktuelna garnitura je tu 8 godina i kao nikad niko pre unizila je znanje, dovodeći na ključna mesta ljude poslušne, a sumnjivih kvalifikacija. I kako vreme odmiče, posledice toga i podređivanja javnog privatnom interesu sve su vidljivije.
I dve prethodne garniture imale su svoje manjkavosti, a ogroman klip u točkove bio je ubistvo premijera.
Država se gradi definisanjem nacionalnih prioriteta koji moraju da budu nezavisni od političke grupacije na vlasti. To kod nas ne postoji i kako koja vlada doše, ne priznaje ništa što je prethodna započela. Svi, a sve više, stoje na stanovištu da je istorija počela od njih, da prethodni nisu ništa valjali i znali.
Automobilska industrija je prava mera stanja privrede jer je proizvod zbir rada više grana: mašinske, elektro, metalske, plastične, tekstilne, zanatske...
Eto primera Turske. Koliko proizvođača imaju? I MB i MANimaju fabrike tamo, imaju jaku prateću industriju i mogu da proizvedu sve od čega se pravi autobus, na više nivoa kvaliteta. BDP regije Izmira je veći od cele Srbije. Poljska je u ogromnom privrednom naletu. Složismo li se da je solaris sjajan? To dvoje je u direktnoj vezi.
Isto tako, postoje i ekonomije bez ovakve industrije.
E, zato smo mi tu gde jesmo i nećemo se skoro pomeriti, a treba razbiti i iluziju da možemo da napravimo kvalitetan autobus. Nismo mogli nikad, a ako nekad i jesmo, to je bio proizvod SFRJ i potpuno drugačije ekonomske klime.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh