Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690829#p690829:3s8r0d45 je napisao(la):

astrodule » 20 Dec 2019 02:23 pm[/url]":3s8r0d45]Stanica Mostar meri samo PM2.5 i PM10, pa ne možemo znati koliko saobraćaj ima uticaja na zagađenje u tom delu grada.

Kliknite za proširenje...

Nije tačno, merna stanica Mostar meri SO2, PM10, NO2 i CO2:

http://www.amskv.sepa.gov.rs/mob/pregle ... stanica=10

Jasno se vidi da najviše utiče saobraćaj, pošto po satima se vidi tek blagi porast PM10 čestica, dok NO2 i SO2 imaju duple koncentracije u toku dana, a porast počinje negde oko 5h ujutru.

Ne znam kako će da otvori link na računaru, pošto vidim da je link za mobilni, pošto preko njega gledam sad.

Hvala, ja sam gledao na AirVisual, tamo je samo za PM2.5 i 10

Pogledajte video sa ovom kratkom i upečatljivom analizom samog korena čitavog ekološkog problema planete (tj političko-ekonomske ideologije "neprekidnog rasta" koja je ustvari samo loše prikrivena ideja da je profit jedini pokretač i jedina zaista bitna, tj najveća vrednost).

Parents For Future #ClimateStrike #NeustartKlima
@parents4future

"The only sustainable growth is #degrowth."

…to put it more bluntly:

"We've got to go straight to the heart of capitalism and overthrow it." - @GeorgeMonbiot on the only hope we have of stopping climate breakdown.

https://twitter.com/parents4future/stat ... 2740786179

Neprekidni rast sam po sebi ne mora biti odgovoran za zagađenje vazduha, no on u postojećem obliku svakako znatno doprinosi istom. Osim uticaja na globalno zagrevanje jednako nanosi direktnu štetu ekosistemimu.

Ukoliko proizvođač praktikuje "prljav" proizvodni proces, odnosno prodaje "prljave" proizvode on je onda uzročnik. Da potrošač ima zelenu alternativu po razumnoj ceni lako bi prešao na nju. Drugim rečima teoretski možeš biti i veliki potrošač pa opet ugljen-neutralan.

Recimo ukoliko bi struju dobijali iz Dajsonove sfere, ako bi sve što koristimo bilo na struju, pritom trošilo baš tu iz pomenutog izvora te da uz sve to propisi u mnogome utiču na ugljen-neutralnost proizvodnih procesa ne bi bilo mesta za brigu.

Mene kod kapitalizma više brine to što nekontrolisan rast rezultira fragmentaciji staništa, a što može dovesti do izumiranja brojnih vrsta.

Veći problem od zagađenja prave periurbane i ruralne zone industrijalizovanih zemalja (čiji je Srbija kao evropska zemlja satelit, odnosno pravi isti problem kao recimo Nemačka) tako što blokiraju razmenu gena izolovanih životinjskih populacija koje vremenom pate od incesta i lošeg imunog sistema, sve to i pored očitih negativnih uticaja samog globalnog zagrevanja. Ukratko dok globalno zagrevanje, samim tim njegov uzročnik - zagađenje ubrzava proces izumiranja on nije direktan uzrok istog.

Lokalna izumiranja izazvana antropogenim aktivnostima dešavala su se i pre industrijske revolucije još od Neolita kao posledica razarajućeg efekta zemljoradnje i stočarstva po ekosisteme. Tu osim pomenute fragmentacije staništa (koja je u savremenom svetu samo dosegla ekstremne razmere i na najmanje očekivanim mestima poput amazonske prašume), prekomernog lova (hrana, sport, štetočine) imamo još i nadmetanje domaćih životinja sa divljim oko prirodnih resursa.

Po meni najveća mana kapitalističkog nekontrolisanog rasta jeste relativno nov fenomen poznat kao planirano zastarevanje.

Tehnički proizvodi donekle mogu opravdati takav sistem unapređenjem tehnologije, međutim definitivno je najveći prestupnik tekstilna industrija. Osim promene modnih trendova neretko dolazi do rotacije istih (staro postaje novo) samo da bi se što više prodalo. I tu je kvalitet sve gori i gori da bi se što više odeće menjalo. Tekstilna industrija najveći je problem zbog toga što ne postoji nikakav razlog za tako brze promene načina odevanja, samim tim i zastarevanja odeće čiji proizvodni proces doprinosi globalnom zagrevanju, a spada u industrijsko zagađenje.

Zloupotreba dizajna prisutna je u svim sferama, često radi potpomaganja ubrzane zamene ispravnih stvari. Kod vozila, čak i komercijalnih ovaj fenomen postaje nepodnošljiv. Sada autobusi dobijaju ovaj ili onaj "fejslift" uz minimalna unapređenja, brendiraju se kao Euro norma nove generacije iako je u pitanju motor i kozmetika. Umesto da projektuju vozila tako da pogonski blok može nakon nekoliko godina da se unapredi ili potpuno zameni novim "čistijim".

Sad ćete da vidite kad krene ista priča s električnim vozilima zbog baterija. Praviće baterije tako da se mogu zameniti samo onim istog tipa ili tehnološkog nivoa, da se za novu tehnologiju moraju kupiti cela nova vozila koja će još imati integrisane baterijame u šasiji, naravno da ne mogu da se menjaju. Ako ode jedna ćelija pada domet i vozilo ide na otpad. Nismo još došli dotle ali telefoni mogu biti indikacija u kom smeru se ide.

Sada su baterije integrisane i mogu se zameniti u servisu. Samo je pitanje vremena kada neće ni to moći. Kad ode baterija ceo uređaj postaje neupotrebljiv. Ovo kod vozila, ili još bolje električnih letelica odgovara zbog redukovanja mase, ali i zbog povećanja obrta proizvodnje (smanjenja roka planiranog zastarevanja, odnosno veka trajanja) zbog manjeg broja prodatih jedinica (posebno samoupravljajuća flotna vozila).

Ford i General Motors su već pominjali tako nešto - da će SA trajati najviše 5 godina, a onda na otpad. Kvalitet će biti loš, rok trajanja mali, baterije integrisane i vozila maksimalno korišćena radi što većeg povraćaja uloženog.

Kako uspevamo da zabrljamo čak i kad sledimo Evropu i kad je zadatak krajnje jednostavan?

Biorazgradive kese u Srbiji nisu biorazgradive: U Evropi zabranjene

Biorazgradive kese na tržištu u Srbiji ne postoje. Biorazgradive kese znače da ih razgrađuju mikroorganizmi, međutim, ove kese koje mi ovde imamo one se dodaju aditivi da bi se samo lakše razgrađivale. To se u Evropi zovu oksodegradabilne i one su zabranjene zbog toga što je ustanovljeno da se one samo rasparčavaju i stvaraju upravo još brže onu mikroplastiku koja zagađuje vodotokove i mora

https://www.b92.net/video/vesti.php?yyy ... id=1637822

Jedan genije u video prilogu je "objasnio" da naše nove kese ipak jesu razgradive - ako se odnesu u fabriku da se razgrade :bash:

Samo potvrda onoga što neki na ovom forumu govorimo. Naša kampanja za ukidanje kesa je glupost i nema veze sa ekologijom, već sa jeftinim ekološko-političkim poenima.

Mi nemamo pogon za reciklažu kesa (ni običnih ni biorazgradivih) !!!

Poslednjih nedelja mi se vrzma jedna teorija u glavi, ali nikako da je uobličim. Naime, ljudima smetaju kese, ali ne zbog toga što završavaju u okeanima i u ribljim ustima, već zato što lete i formiraju đubre. E pa i da imamo prave biorazgradive kese, šta bismo dobili: Ne bi letele beskonačno, već "samo" 2-3 godine.

Pa garantujem da kese koje vidimo da lete nisu starije od 5 dana i to su one kese koje ispadaju iz kontejnera jer ih "sakupljači sekundarnih sirovina" otvaraju svojim alatkama tražeći nešto po kontejneru.

Ispred mog ulaza uvek ima jedna bara (uglavnom je u hladu i zato dugo opstaje) i tu se uvek lepe plastične kese i ambalaža. Pošto sam jedini iz zgrade kome to smeta, često zaprljam ruke i odnesem to đubre u kontejner. Raspodela smeća je takva da oko 50% vizuelno čine obične kese, a ostatak je ostala plastična ambalaža tipa celofan, kese od praška za veš i slično. Pa čak i da tu završi biorazgradiva kesa, ona se neće dezintegrisati (kao što mnogi misle slušajući hvalospeve o tim kesama, a sada smo i saznali da naše biorazgradive kese i nisu tako lako razgradive)

Već sam opisivao moj slučaj kada sam posle par godina uzeo razgradivu kesu koja mi je stajala u jednoj kutiji i u kojoj su stajale štipaljke. Raspala se na sitne parčiće koji su se razleteli po celoj prostoriji i upravo je to ovo što je Zuma boldovao gore.

A evo i bare ispred zgrade za koju se lepi đubre, pa pokušajte da prebrojite koliko tu ima kesa, a koliko ostalog đubreta.

Pogledajte prilog 1

A evo i opširnijeg priloga
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph ... id=1637824

Beograd -- Od Nove godine u Beogradu je zabranjena upotreba i prodaja plastičnih kesa. Međutim, to ne znači da će plastične kese nestati.

U prodavnicama se sada prodaju kese sa oznakom "biorazgradive", koje izgledaju skoro isto kao one ranije korišćene, a koštaju oko 10 dinara.

U okeanima ima više mikroplastike nego zvezda u svemiru, a u Beogradu više nema plastičnih kesa. Zvuči bajkovito, ali i netačno. Gradska odluka odnosi se samo na kese koje najčešće kupujemo u prodavnicama. Te kese zamenjene su biorazgradivim.

Smatra se da će gradska odluka doprineti zaštiti životne sredine. Ipak, profesorka Branka Pilić sa Katedre za inženjerstvo materijala na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu nije saglasna s tim i objašnjava zašto kesa sa oznakom "biorazgradiva" u Srbiji zapravo nije biorazgadiva.

"Biorazgradive kese na tržištu u Srbiji ne postoje. Biorazgradive kese znače da ih razgrađuju mikroorganizmi, međutim, ove kese koje mi ovde imamo one se dodaju aditivi da bi se samo lakše razgrađivale. To se u Evropi zovu oksodegradabilne i one su zabranjene zbog toga što je ustanovljeno da se one samo rasparčavaju i stvaraju upravo još brže onu mikroplastiku koja zagađuje vodotokove i mora", objašnjava za Prvu TV Pilićeva.

"U ovom slučaju, kako bih rekao... zakon tretira kesu sa aditivima kao biorazgradivu kesu, ovo je prvi put da čujem ovakvo mišljenje", Filip Radović iz Agencije za zaštitu životne sredine

Da li su onda biorazgradive kese u Srbiji biorazgradive ili nisu?

"Jesu razgradive pod određenim uslovima, znači treba neko da ih skupi i da odnese u postrojenje gde one mogu da se razgrade i onda bi to faktički bio sistem za uklanjanje pet ambalaže", Nenad Bumbić iz Udruženja "Zaštita potrošača", koji na pitanje "Imamo li mi taj sistem?", odgovara – "Naravno da ne".

Kontrolu plastičnih kesa vršiće komunalne inspekcije, a odluka predviđa i novčane kazne za one koji je ne budu poštovali i to od 25.000 do 150.000 dinara.

Biorazgradive ili ne, izgleda da je manje važno.

Kliknite za proširenje...

Na Kaleniocevoj pijaci je stanje kao i pre sto se tice kesa

.....Da li su onda biorazgradive kese u Srbiji biorazgradive ili nisu?

"Jesu razgradive pod određenim uslovima, znači treba neko da ih skupi i da odnese u postrojenje gde one mogu da se razgrade i onda bi to faktički bio sistem za uklanjanje pet ambalaže", Nenad Bumbić iz Udruženja "Zaštita potrošača", koji na pitanje "Imamo li mi taj sistem?", odgovara – "Naravno da ne".

Kontrolu plastičnih kesa vršiće komunalne inspekcije, a odluka predviđa i novčane kazne za one koji je ne budu poštovali i to od 25.000 do 150.000 dinara.....

Kliknite za proširenje...

Vecina ekoloskih mera zasniva se na restrikciji i ne kosta nista
zato od strane ,,jalovih,, nadleznih rado se sprovode
te lako donose samo zabrane i kaznene odredbe a sve nj. za djabaka
je nema nj. ulaganja.
pri tome od po neke kazne dopuni kasu ... velika (ne)pamet

eto sad mogu da se hvale da i rade nesto po pitanju ekologije :lol:

Umesto zabrane mogli su da uvedu ili podignu taksu na takve kese 300 %
te zbog ne isplatljive cene niko ne bi ni kupovao niti bi se proizvodile

Jbg., NEvolem zabrane a ni NEopravdane harace
a taki harac za kese bi bio opravdan
zabrane gusse slobodu

A da su kese stetne, jesu i dojadise svima

Jedan problem je kad plastiče kese završe u prirodi i vizuelno izgledaju ružno zato što se dugo ne raspadnu. A sasvim je drugi problem što plastični materijal od koga su sastavljene nije sasvim uklonjen iz procesa prirodnog kruženja materjala čak i kada se raspadnu. Ovim našim novim kesama se rešava ovo prvo, ali ne ovo drugo, što je mnogo važnije. Problem sa plastikom je upravo "mikroplastika". To su mikro ostaci plastike koji se dalje ne razgrađuju ako plastika nije ZAISTA biorazgradiva, a ova naša nova nije. Što znači da se ova naša vrsta raspada, ali samo do nivoa hemijski stabilne mikroplastike. Prve biorazgradive kese mikroorganizmi pojedu do kraja i od njih ne ostane ništa što dalje zagađuje. "Raspadajuće" i "biorazgradive" kese su dve sasvim različite vrste kesa. Mikroplastika je toliko sitna da ulazi u prirodno kruženje materjala, pa se ugrađuju u žive organizme i u hranu koju jedemo. Na kraju plastika postaje deo naših tela i pravi silne zdravstvene probleme. Ogroman broj riba koje jedemo već u sebi ima puno mikroplastike, itd. O tome ima dosta na Intenetu.

Microplastics
https://en.wikipedia.org/wiki/Microplastics

You’re eating microplastics in ways you don’t even realise
https://theconversation.com/youre-eatin ... lise-97649

Microplastics in Seafood and the Implications for Human Health
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6132564/

Mikroplastika na vrhu prsta. Postoje i daleko manji promeri. Opseg veličina je od 5 milimetara do 100 nanometara.

Čekao sam kad ćeš i mikroplastiku da obradiš. :kk:
Veliki , ogroman problem o kome se već par godina govori. Nisu samo problem kese, veći problem je garderoba od sintetičkih materijala koja se na nama raspada dok je nosimo a zatim udišemo.

Svima jasno .... voda ,vazduh, hrana .... a opet neki se pitaju odakle nam toliko ....
pitam se da li Bg vodovod ima u sistemu preciscavanja i filtere za mikro plastiku
gledajuci TV priloge o BVK nisam ih primetio ,
a ni jedan akter priloga ( reedovno ih pratim)
ih nije pominjao ni u jednom odgledanom TV prilogu

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=695444#p695444:6t1krnns je napisao(la):

Žika » 04 Jan 2020 08:26 pm[/url]":6t1krnns]Čekao sam kad ćeš i mikroplastiku da obradiš. :kk:
Veliki , ogroman problem o kome se već par godina govori. Nisu samo problem kese, veći problem je garderoba od sintetičkih materijala koja se na nama raspada dok je nosimo a zatim udišemo.

Kliknite za proširenje...

Tek kad je Nenad Bumbić u video prilogu rekao "Jesu razgradive pod određenim uslovima, znači treba neko da ih skupi i da odnese u postrojenje gde one mogu da se razgrade" mi je palo na pamet da mnogi neće razumeti da je to ustvari ironija, odnosno komični "punch line" video priloga, bar što se TV režisera priloga tiče. Zato sam sada napisao ovo o mikroplastici jer se nažalost o tome malo zna. Čitava poenta postojanja biorazgradivih kesa je da se razgrade SAME, tj da se onaj deo kesa koji završi u prirodi jer ih niko nije odneo na reciklažu razgradi sam od sebe, tako da od njih ništa ne ostane. Jer ako neko MORA da ih nosi na reciklažu onda i ne moraju da budu razgradive na bilo koji način. U fabrici se može reciklirati ili razgraditi svaka kesa, ma od čega da je. Tako da je primedba Nenada Bumbića ili šaljiva i ironična, ili ni on nije razumeo o čemu se radi. Otpatke, ma kakvi da su, NE TREBA bacati u prirodu, ali oni koji tamo ipak završe moraju sami sebe da razgrade do kraja. Što znači da smo "džabe krečili" sa ovim propisom o kesama, jer smo promašili čitavu poentu tih propisa u EU.

Jedan video prilog BBC-ja o mikroplastici od pre tri godine.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=veMdowmPSbw[/youtube]

Par zanimljivijih komentara čitaoca na farsičnu vest da naše nove kese nisu biorazgradive već samo "raspadajuće", i da treba da se nose u reciklažne centre koje nemamo ... a ponekad, možda, nisu ni "raspadajuće"?


ovo je posao da se stotinama malih proizvođača uzme po 10000€ za sertifikaciju da su im sad kese "biorazgradive", i ti jadni ljudi su svi morali da se sastave i da plate za sertifikaciju da bi i te sertifikate mogli da okače mačku o rep za godinu dve dana...
(Miloš)

To sam i sam primetio pre više godina, kada je Maksi počeo da daje te kese na kasama. Jedna mi ostala u nekom rancu i kada sam ga otvorio nakon godinu dana - zapahnuo me oblačić sitnih konfeta. Ta kesa se raspala u milion "malih kesa" tako da ništa od ekologije. Posle su ih povukli čini mi se.
(dzigi, 3. januar 2020 19:46)

U sustini, nista se nije promenilo, samo su kese skuplje
(sale, 3. januar 2020 20:00)

Te biorazgradive kese su 100 puta stetnije za prirodu od ovih klasicnih. Biorazgradive kese se nakon nekog vremena raspadnu i pretvore u nekakve konfete i to ne moze vise pokupiti ni hudini, dok ove klasicne mogu lako da se uklone ako ima volje. Sve je to farsa zarad zarade, prvo su kese bile bsplatne, pa 2 dinara, pa 3, pa 5 a sada su 9 dinara. Briga njih za prirodu, ljude, zivotinje... sve je to samo u svrhu bogacenja pojedinaca.
(Hoce to, 3. januar 2020 21:00)

Pre 5 godina sam zakopao u baštu biorazgradivu kesu. Vođen ovom vešću nije me mrzelo da ponesem fenjer (na baterije) Da prekopa taj deo. Iz prve sam naleteo na nju. Samo se natpis 100% biorazgradiva kesa, razgradio. Kesa je cela.
(Sremčica, 3. januar 2020 21:06)

Потписујем! Радио сам у производњи на екструдерима у Н. саду. Адитиви за разградивост су се држали типа 100гр у кесици на прозору ако СЕ НАЈАВИ инспекција да се убаци... Наравно штампа са ваљака је увек ишла са отиском "100% разградиво".
Те фаце јутрос у студију...
(МилеНС, 3. januar 2020 23:32)

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph ... id=1637824

Sve u svemu ogroman skandal.

Две данашње; Иње, дим, шума и облаци. btw..чула се и моторка из правца шуме

.... чула се и моторка из правца шуме ....

Kliknite za proširenje...

Jgb....
kad komunalna policija-milicija ceka leto pa
da po pijacama stavljaju kese ljudima na glavu

e da ....
da li se zabrana onih kesa odnosi i na upotrebu istih od strane komunalnih policajaca
ako moraju i oni da postuju ekolosku zabranu
a kako ce da navlace onda te kese ljudima na glavu
i sta ce oni jadni sad bez tih kesa :lool:

Krenulo se u obracun sa plasticnim kesama. Odlicno.
A sta sa plasticnim bocama i drugom plasticnom ambalazom ?
Cena jedne litarske flase je od 20 din pa navise. I koliko one zagadjuju?

Dunuo vetar i sve se zeleni

Na Kalenicevoj pijaci pocela je upotreba biorazgradivih kesa, ali i dalje se koriste i one obicne.
Sto se tice prethodnih komentara, kao i sve ostalo u Srbiji i ovo je najverovatnije prevara.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=695567#p695567:m5nlxk9g je napisao(la):

tzoran1 » Ned Jan 05, 2020 10:46 am[/url]":m5nlxk9g]Dunuo vetar i sve se zeleni

Kliknite za proširenje...

Vetar jeste dunuo, ali i NASIn sajt za pozare registruje da nema vise plamena u Zelezari od juce.

Uzgred cene kesa kod proizvodjaca kesa
Pe kesa Treger mala
kom 0,35 din
Pe kesa Treger srednja
kom 0,45 din
Pe kesa Treger džambo
kom 1,10 din
ako su stampane cena je otprilike duplo veca
skupljanje radi reciklaze se ne isplati ali zato bi plasticne flase sa recimo otkupnom cenom od 5 dinara po komadu bile zanimljive sekundarcima?
Samo razmisljam...

Evo, vetar dunuo i razneo đubre po kraju iz punih kontejnera.

Da su svi kontejneri podzemni to se ne bi dešavalo.

Kada bi zamenili sve plastične kese papirnim, letele bi te papirne 2-3 dana i onda bi se raspale (mada je i pitanje, jer nije to WC papir), tako da bi količina đubreta bila ista.

Realno, ovom zamenom kesa sa "biorazgradivim" (koje to nisu) APSOLUTNO NIŠTA NISU URADILI.

Jedina korisna stvar je naplata kesa.