Tramvaji

Neke od prednosti tramvaja su to što vozila duže traju (po više decenija) i imaju veći kapacitet.
Kažem ''neke od prednosti'' jer govorim za naše uslove, za situaciju i stanje kakvo se primenjuju kod nas. Ne o opštem modelu.

Problem s tramvajima u Beogradu je što su od početka 80ih slepačkom politikom i potezima postali jadan izgovor i surogat za metro. Što je rezultovalo štetom i po njih same (tj njihovu reputaciju i pouzdanost kao podsistem) jer ih slepci koji odlučuju o njima odavno guraju po delovima grada gde im mesto nije.

Ta iracionalna politika se ogleda u tome što Novi Beograd, koji je projektovan tako da mu tramvaji budu glavni vid prevoza, ima svega 3 linije koje se kreću duž jednog jedinog koloseka (dobro ajd, od skora imamo i onu nesreću preko Mosta na Adi, pričam o periodu do pre godinu dana). Depo koji drži 80% njih se takođe nalazi na Novom Beogradu, iako 2/3 linija koje opslužuje stoje na drugoj strani reke. Do kojih se stiže do skora samo jednim mostom (a i u narednom periodu će ostati samo jedan, kad se demontira SSM).

Kada bi se tramvaji više širili po Novom Beogradu, kao što i treba, i kao što je i zamišljeno, tu bi se videlo i osetilo više njihovih prednosti. Ali nažalost, ovde se sve radi naopako, pa samim tim i njihovo širenje.

Bender, originalnim planovima nikakav tramvaj nije bio predviđen na Novom Beogradu. NB je projektovan po normama jedan autobus na 3.000 stanovnika, jedan auto na 8, pa posle na 4 stanovnika i sl. To je i dokumentovano.

Sve je to, naravno, bila teška improvizacija i posledica ozbiljnog neznanja i iracionalnosti. Tako nisu projektovali gradove ni na istoku, ni na zapadu. A ni u Zagrebu. Sve nas to danas košta, baš mnogo.

Ne bih rekao, s obzirom da je pravljen sa širokim bulevarima i bašticama/ostrvima između kolovoznih traka.
A sve i da nije projektovan tako u originalu, mislim da je apsurd gledati ovakve prizore već decenijama:



Autobusi koji voze van svojih traka, gužve po kolovozima i zelene površine između kolovoza koje stoje neiskorišćene.
Treba biti baš jako slep pa ne uvideti da su ovakve saobraćajnice ko stovrene za tramvajski sistem.

Ako ništa drugo, svakako su prikladnije nego jedna Požeška ili Vojvode Stepe.

A tek na zemunskom pravcu kroz NB - pa, tramvaj je moguće provući stranom Teslinog bulevara bližom Dunavu bez ukrštanja sa drugim ulicama od Ušća do Hotela Jugoslavije... Ako nije najatraktivnija tramvajska trasa u Evropi, nije ni daleko.

Ali, ljudi napravili sličnu trasu za Zemun još 1935, pa posle mozgovi ukinuli.

Da ponovim, tramvaja nije bilo u regulacionom planu NB sa početka šezdesetih. Ni metroa. Samo automobil za jednu osminu povlašćenih i autobus/trolejbus za ostale. Razdelna ostrva u Bul. ZĐ i u JG su ostavljana, kasnije - sedamdesetih i osamdesetih, za metro, a jedino ne znam priču kada je usvojen profil Trećeg (Milankovićevog bulevara). Ostale ulice nemaju ostavljen prostor za tramvaj.

U ovom trenurku elektrobus nema nikakav ekonomski benefit. Skup je, traži infrastrukturu u vidu punjača, provodi dosta vremena na punjenju, pa mu je manja iskorišćenost, tj, treba ih više za isti obim saobraćaja u odnosu na autobus. Ekološki je sumnjiv, posebno u zemlji koja 2/3 struje dobija iz uglja, pa se mnogo više CO2 generiše za 1kw, a ostaje pitanhe i baterija - njihove proizvodnje i postupanja na isteku radnog veka

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=711484#p711484:2qm5dtr1 je napisao(la):

Bender Rodriguez » 24 Feb 2020 08:05 pm[/url]":2qm5dtr1]
A sve i da nije projektovan tako u originalu, mislim da je apsurd gledati ovakve prizore već decenijama:

Autobusi koji voze van svojih traka

Kliknite za proširenje...

Zapravo, Solaris je u svojoj traci, jer radi na 71 i sprema se da skrene u Bulevar umetnosti.

Pa čak i da ne skreće, ne obavezuje ga muta traka.

Објасни ти мене бенефите трамваја по Новом Београду, а да не користим рецимо 67, 68, 71, 95 и 601? Кружење трамваја по Новом Београду у сред шпица, где овај један дупли трамвај на 11 не доприноси растерећењу јадног и распалог 95 пада у воду... Све од ових наведених аутобуских линија ће бити у предности макар и уз преседање! Трамвај се по Нбг најбоље и најбрже креће у Милентија Поповића!

Креће се најбрже у Милентија Поповића зато што нема глупе раскрснице са посебним семафорима које пропуштају све остало па тек на крају њега, а то је могуће урадити на свакој раскрсници и то не само на Новом Београду, него и у целом граду.

Постоје градови где трамваји много мање имају тотално одвојен део улице за себе па се опет брже крећу него у Београду. У Прагу се на семафору од 20 минута вожње потроши пола минута буквално, чак и на пешачким прелазима без семафора трамвај нема обавезу да пропушта пешаке и то је то, никакво стајање, никакво беспотребно трошење времена.

А време није битно само путницима, него и граду и фирми. Бржи превоз - више путника - више пара - мање потребних возила - мање потребних возача.

Tako je, Fićo. I u Parizu na pešačkom prelazu piše "prednost za tramvaj". I na svakoj raskrsnici tramvaj ima "zeleno".

Rezultat: najopterećenija autobuska linijaje imala je 75.000 putnika dnevno; zamenjena je tramvajem, koji je za 10-ak godina privukao novih 150.000 putnika dnevno.

Najopterećenija beogradska linija (95) ima gotovo 100.000 putnika dnevno. Samo treba primeniti ono što odavno po svetu postoji.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=711486#p711486:171rcpyb je napisao(la):

Пантограф » Pon Feb 24, 2020 8:24 pm[/url]":171rcpyb]A tek na zemunskom pravcu kroz NB - pa, tramvaj je moguće provući stranom Teslinog bulevara bližom Dunavu bez ukrštanja sa drugim ulicama od Ušća do Hotela Jugoslavije... Ako nije najatraktivnija tramvajska trasa u Evropi, nije ni daleko.

Ali, ljudi napravili sličnu trasu za Zemun još 1935, pa posle mozgovi ukinuli.

Da ponovim, tramvaja nije bilo u regulacionom planu NB sa početka šezdesetih. Ni metroa. Samo automobil za jednu osminu povlašćenih i autobus/trolejbus za ostale. Razdelna ostrva u Bul. ZĐ i u JG su ostavljana, kasnije - sedamdesetih i osamdesetih, za metro, a jedino ne znam priču kada je usvojen profil Trećeg (Milankovićevog bulevara). Ostale ulice nemaju ostavljen prostor za tramvaj.

Kliknite za proširenje...

U svakom slučaju dakle pravljene su i ostavljene da njima prolaze šinska vozila. Ne da bleje prazne i neiskorišćene dok pored njih tutnje autobusi a po brdima i sokacima starog dela grada se lomataju Katice i Divazi.

Ova konkretna slika iz Mihaila Pupina je stavljena čisto ilustracije radi. U postu od pre dve godine sam kačio još sličnih primera
viewtopic.php?p=581097#p581097

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=711579#p711579:2nbu31xq je napisao(la):

Fića » Uto Feb 25, 2020 2:20 am[/url]":2nbu31xq]Креће се најбрже у Милентија Поповића зато што нема глупе раскрснице са посебним семафорима које пропуштају све остало па тек на крају њега.

Kliknite za proširenje...

Тако је, и управо зато средња баштица и јесте најгнусније могуће решење у београду. И колико год се љубитељи лименог бг пужа упињали, увек је ту тај савршени друг милентије да их демантује. :laugh: А пуж је управо и највише због средњих баштица, којих у милентија нема па пичи без проблема.
Апсолутна предност трамваја је, у београду, апсолутно немогућа и неизводљива, јер са овим габаритима, при овој пропусној моћи улица, читав град би био у непрестаном колапсу. Дакле, не ложите се.

А тек шта рећи на ова маштања о масовним а папреним денивелацијама, која би начисто деградирала урбану средину, закомпликовала кретања пешака, преседања и сл.
Једина логична и прихватљива места за унутар урбану денивелацију (невезано за трамваје) су кањони типа димитријала, јужни бул, или крајње логичне позиције као раскрснице лондон и веро у војислава илића. Притом да денивелација буде истог типа као у рузвелтовој где се савршено уклапа и не ремети постојећи карактер градске четврти.

Некад ми буде крајње пресмешно, али и помало жао, све ове необјективно-некритичне љубитеље трамваја (а истоврено тешке мрзитеље аутомобила), колико се ложе и примају на сваку популистичко-политичку патку о ширењу трамваја унутар круга двојке иако је тако нешто са овим габаритима потпуно неизводљиво. Ниједна нормална власт тако нешто неће узети у разматрање никада.

Коридор трг-славија је кичма тролеЈбуског система, који су са зглобним возилима сасвим довољни, са дисперзијом линија далеко прихватљивијом од потенцијалних трамвајских праваца који су осим правца бањица крајње нелогични, за разлику од (по пружањи трасе) крајње логичних тролеЈбуских (19,21,29,31,39 бул осл-кумодрашка, 47-48 бул осл-љутице богдана,борска), и све у брдовитом правцу идеалном за троле, а неодговарајућем за трамваје. Дакле, трамвај ту нема шта да тражи.
А 1+1 ће, на вашу жалост, увек морати да остане за аута, због већ помињаних колапса, џабе се ложите и око тога.

Трамвај свакако треба ширити, али ван круга двојке, и на, за њега, одговарајућим правцима. Одговарајућим у смислу што правије трасе и оптерећености самог коридора, а то су правци пупинов бул-угриновачка, омл бригада, богословија-панч мост-зрењанински пут. И тако са логичним трасама комплетирати краке који недостају, а не неке около наоколо туристичко обилазне шарган керефеке. За банатску трасу индиректан услов би био нови друмски мост у продужетку цвијићеве, који је свакако далеко смисленије решење од аде хује, смисленије због саоб токова и ширине дунава.

Слажем се да денивелације попут петљи код Арене, Аутокоманде и Мостара углавном деградирају урбану средину из угла пешака. Али не и да не треба ширити трамвај унутар круга двојке. Један од главних мана саобраћајног система у Београду јесте то што трамвај као средство већег капацитета заобилази строги центар, а кроз њега пролазе главни аутобуски коридори. У суштини, само би се две али веома битне линије провукле унутар круга двојке. То су линије Бањица-Славија-Теразије (Калемегдан, мада сам пре за окретницу на Теразијама) и продужетак 6ице од Ташмајдана до Теразија. Наравно, нисам за укидање тролејбуса од Славије до Студентског трга, мислим да и трамвај и тролејбус и аутобуси могу да деле заједничку трасу.

Проблем је што је тај већи капацитет свакако неискоришћен, а људи реално не иду само у центар. Чак, штавише, многе од топ 10 најоптерећенијих линија (17, 18, 50, 88) немају никакве везе са центром па имају толико путника.
Трамвајске линије, нажалост, нису добре и трамвај нема предност. Зашто би неко ишао на 11 из Блока 45 до центра када може да иде аутобусом који иде бољом и једноставнијом трасом, притом великим делом по жутој траци тако да ни он не стоји у гужви нешто претерано

Наравно да се не иде само у центар, али са друге стране долазак до Ташмајдана мало значи, а преседање на 26, 27 и 74 је мучно.

И објасни ти мене, где трамваја нема у Омладинских Бригада, како да дођем трамвајем до мене, а да не преседам на аутобус... Једноставно, трамвај је прекопотребан према центру Земуна, јер преко 5.година једни над другима јашемо преко туђих глава код Ерпорт Ситија...

Širenje tramvaja unutar kruga dvojke bi bilo najbolje putem tunelskih deonica. A što de tiče banatske strane, definitivno treba novi most, koji bi povezao Dorćol sa Kotežom i Borčom.

Потребан је трамвај и у Омладинских бригада свакако и на вези блокови - Земун. Али мудраци јавног превоза већ деценијама занемарују како пресељеље већине привредне активности Београда на НБГ тако и повећање стамбеног фонда. Ако би се у кругу двојке ширио трамвај подземно то би захтевало и претварање у подземну најспорније деонице целокупног трамвајског система, од Савског трга до Вука са свим успутним скретницама и крацима. За Банат свакако трамвајски мост (никако друмски) у продужетку Тадеуша Кошћушка код СРЦ МГМ је једино логично решење, Ада Хуја је траћење ресурса и машање токова путника у потпуности.

Трамвај Пупиновим булеваром на страни Палате Србија и све до Земуна би могао да има издвојену и независну трасу са затварањем неких бочних улица, такође стварање независне трасе у Гагариновој и веза са Пупиновим булеваром преко бул. Уметности би било боље решење од метроа. Метро би морао да иде надвожњацима и то би веома наружило уличне пределе и стварало буку. Испод тла је много скупље и, када идете свакоднвно - непријатније, па би жалили за данима када се ишло споро, али се видело светло дана из трамваја.

Такво решење подразумева улазак у стари Београд испод тла у мањем или већем тунелу испод Теразија, а могуће решење које сам раније навео у пар других тема је - тунелом од Економског факултета до Деспота Стефана са две станице у центру.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=711875#p711875:3swpvig0 je napisao(la):

Gaspar18 » Sre Feb 26, 2020 1:02 am[/url]":3swpvig0]И објасни ти мене, где трамваја нема у Омладинских Бригада, како да дођем трамвајем до мене, а да не преседам на аутобус... Једноставно, трамвај је прекопотребан према центру Земуна, јер преко 5.година једни над другима јашемо преко туђих глава код Ерпорт Ситија...

Kliknite za proširenje...

Kuda bi prošao kroz centar Zemuna?

Proširenje tramvajske mreže na Novom Beogradu - U planu povezivanje Mosta na Adi i Ulice Jurija Gagarina

Tramvajska mreža mogla bi u narednom periodu da obuhvati i novu trasu na Novom Beogradu. Naime, planirano je da se pruga preko Mosta na Adi bolje poveže sa Ulicom Jurija Gagarina, a Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda raspisala je javnu nabavku za izradu tehničke dokumentacije.



Trenutno, od Mosta na Adi do Jurija Gagarina beogradski tramvaji kruže poput "šarganske osmice" - sa tri desna skretanja oko bloka u kojem je Železnička stanica Novi Beograd, umesto jednog levog.

Planirano je uspostavljanje tramvajskog saobraćaja u ulicama Đorđa Stanojevića i u Bulevaru crvene armije (Dr Agostina Neta). Ovim bi se, kako se navodi u dokumentaciji, rasteretile postojeće saobraćajnice oko planirane pozicije autobuske i železničke stanice u Bloku 42, kvalitetnije opsluživanje Blokova 67, 67a, 66 i 66a javnim prevozom i odgovarajuća infrastrukturna opremljenost prostora.

Projektom je obuhvaćena površina od oko 7,7 hektara, a u okviru regulacija dela Ulice Jurija Gagarina, Ulice Đorđa Stanojevića i Bulevara Crvene armije (Dr Agostina Neta) planirana je tramvajska pruga, kolovoz, parkinzi, trotoari, zelene površine i biciklističke staze. Takođe je predviđeno mesto za punjenje elektroautobusa, kao i tramvajska i autobuska stajališta.

Tehnička dokumentacija, osim osnovnog zahteva rekonstukcije saobraćajnica i rekonstrukcije i izgradnje dvokolosečne tramvajske pruge, treba da sadrži i zaštitu (eventualno izmeštanje) postojećih instalacija (vodovod, kanalizacija, TT, kablova EPS-a, i toplovoda). Tramvajska pruga je, kako piše, predvideđena u izdvojenoj i izdignutoj tramvajskoj baštici.

Predmet tehničke dokumentacije je izrada Idejnog rešenja za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova, Projekta za građevinsku dozvolu i Projekta za izvođenje radova.

Rok za izradu tehničke dokumentacije je 290 kalendarskih dana, a ponude se mogu dostaviti najkasnije do 25. marta 2020. Detalje o tenderu pogledajte OVDE.

Podsetimo, Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd predložilo je za 2020. godinu proširenje tramvajske mrže na 11 deonica u ukupnoj dužini od 28,7 kilometara, a spisak deonica pogledajte u posebnoj vesti.

Širenje tramvajske mreže u ovom delu predviđeno je i Planom detaljne regulacije ovog područja iz 2017. godine, o čemu je eKapija već pisala.


https://www.ekapija.com/news/2797321/pr ... sta-na-adi

Kad sam video naslov u Politici (ali bez crteža) pomislih ''dobro je, kao da su me čuli, napokon se neko setio da proširi tramvaje po NBG''...
Kad ono samo prave par koloseka oko jednog te istog bloka. :lol: :roll: :bash:

Sve će da urade samo da ne prošire tramvaj po Novom Beogradu.

Kao što piše, ovo je već bilo predvidjeno. Imam utisak da je nekom bitnom dojadilo da kruži oko buvljaka da dodje tramvajem na Slaviju i sl ili pak izbori čine svoje. Pak, ne radujte se, jer je rok za dokumentaciju skoro godinu dana. Dok tramvaj krene, ima da prodje bar dve godine. Ne zaboravite, tu je postavljenje šina, pa tehnički prijem.

Pre me iznenadila veza J. Gagarina i Vojvodjanske uz produženje do Grčke ulice na B. Kosi. Tu mi ostaje ideja da puste liniju ka Rakovici, jer gotovo da je okretnica tramvaja prebukirana. Npr 4 Blok 45-Kneževac. Dajem primer 4, jer ne vidim da će ikad uvesti planiranu 4 Tašmajdan-Banjica II.

Onaj ko je toliko bitan da može da utiče na trasu tramvaja - ne koristi tramvaj.

И ово кроз Ђорђа Станојевића је пронашај са бројним раскрсницама и семафорима од моста до Јурија Гагарина. Требали су одмах лево у Марка Христића могли су чак и ту трасу од моста да направе унутар блока до раскрснице.