Када су дошле веће и скупље модне продавнице у Београд с уређеним излозима и обезбеђењем, почео сам и ја да сликам такве излоге споља. Редовно би одмах изашло обезбеђење и рекло ми да је сликање забрањено. Чудио сам се и објашњавао им да излог може свако да види, да томе и служи, да много људи пролази, да су слике аматерске, да није никако могуће спречити толике људе с мобилним телефонима ...
Исто је било и на местима као што је Ерпорт и разна градилишта. Џаба им кажеш да више нема тајни, да се све види на Гугловим мапама, укључујући и Стритвју ... Некада је било забрањено сликати војне и друге важне државне објекте, а сада су се ствари обрнуле. Махом нико много не мари ако сликате у суду, општини, МУПу, где је обезбеђење дугогодишње, али, за ово друго ...
Закључио сам да је реч о курсистима, приученом обезбеђењу којем на кратким курсевима налупају разна правила и теорију које они озбиљно схвате, и у почетку не умеју да праве разлике у њиховој примени, а још се и осећају важним у новој улози.
С временом је то углавном престало, не излазе више из продавница с бесмисленим забранама, на градилиштима су се углавном уразумили пред аргументима да данас нема више тајни и ништа не може да се сакрије, да и сами радници сликају и објављују слике на форумима, да су то схватили и у обезбеђењу већине државних објеката ...
Ако је прилика згодна, објасним им важност слика за историју и будућност града. Да је много слика и планова уништено, па немамо основне податке и изглед више важних зграда, делова града, терена ... Да има примера реконструисаних објеката само на основу аматерских слика - знам за пример из Италије где је стари мост који су срушили Немци у повлачењу реконструисан на основу фотографија које је непосредно пре рушења направио неки аматер ...
Али, ето, увек се нађе понеко, можда нов, тек приспео с курса, или уске памети ....
