Beton hala

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=711051#p711051:34efvmi3 je napisao(la):

crveni karton » Sun Feb 23, 2020 2:21 am[/url]":34efvmi3]Svi ovi lokali ispred kojih su raskopali mesecno obrnu preko million evra legalnog novca. Na to dodaj cifre od prostitucije i droge, dve delatnosti koje cvetaju u tom kraju grada. U kraljice Marije su pekare, trafike i ducani.

Kliknite za proširenje...

Znaci da trgovci iz Kraljice Marije prosire asortiman robe i usluga :laugh:

Tako je, u svoj asortiman usluga nek uvrste..reketiranje, kidnapovanja, dilovanje, privatno obezbedjenje...


Sent from my iPhone using Tapatalk

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=711051#p711051:1v98c0ms je napisao(la):

crveni karton » Ned Feb 23, 2020 3:21 am[/url]":1v98c0ms]

tzoran1":1v98c0ms je napisao(la):

ovde nesto nie u redu. radovi poceli oko 9. o2. ove godine i za manje od dve nedelje ce da zavrse rekonstrukciju .
Kraljice Marije koja je malo duza od beton hale su "radili" vise od pola godine i jos nije zavrsena? :mrgreen:

Kliknite za proširenje...

Svi ovi lokali ispred kojih su raskopali mesecno obrnu preko million evra legalnog novca. Na to dodaj cifre od prostitucije i droge, dve delatnosti koje cvetaju u tom kraju grada. U kraljice Marije su pekare, trafike i ducani.

Poslato sa LLD-L31 pomoću Tapatoka

Kliknite za proširenje...

Pa jel sramota biti uspesan??! Kod nas izgleda jeste... Sa takvim prezirom i osudom se govori o "investitorima i biznismenima" bez da bilo sta o njima znamo. Dok legalno posluje, postuje zakone, placa porez i radnike treba da se coveku omoguci da radi bez kocnica drzavnog aparata. Problem nisu investitori, problem je sistem...
Floskula za drogu i prostituciju mi vise zvuci kao deo nekog komunistickog manifesta nego prikladan komentar na ovu temu, jos fali da ubacis "narod, sloboda, pravda..." pa da pokrijes sve osnove.

Није критика да су успешни него да су успешни због криминалних веза и посебног третмана.

Оно што они нажалост не разумеју јесте да су у Србији само кримоси богати зато што је поштеним људима онемогућено од стране државног апарата да то легално постану. У Србији си или сиромашан или кршиш закон. И то због инсистирања управо тих комуниста лајт да државни апарат треба да кажњава све који имају више новца од просека и који су на путу да се обогате.

Наши највећи богати мафијаши су се обогатили за време комунизма и апсолутно им одговара да држава (коју контролишу) блокира осталима да се богате кроз ненормалне регулативе и порезе. Они су ионако изузети од закона.

Јуче:





















Последњи локал у низу у Бетон-хали, избачене ствари, чује се да се ради унутра:







Место дрвета лево, према огради, не изгледа као да је добро испланирано:



Новопосађено дрвеће:

Kako se radi ograda pored vode kod nas - crni zid od koga se ne vidi voda.
Upotrebili su isti dizajn kao kod ograde na autobuskoj stanici - sto da misle kad imaju gotovo.
Zemljo Srbijo ...



A kako se radi u svetu - nekoliko primera iz Vankuvera gde imaju desetine kilometara sredjene obale a dobar deo toga je ogradjen.

Razliciti modeli ograda su radjeni u razlicita vremena.

Br1 Po meni najuspesni dizajn - bocni nosaci od celika sa samo jednom fiksnom okruglom preskom - ostale su prohromska sajle koja su pritegnuta za nosace sa velikim prohromskim maticama ("kapice" - cap nut).

Br2 - Varijacija na temu - umesto sajli koristili su tanke okrugle celicne profile. Glavni rukohvat je od prohroma.


Br3 - Klasicna ograda (postavljena pre ~28 god) koja podseca na postojecu ogradu kod beton hale s tom razlikom sto ima manje (debljih) vertikalnih a vise (tanjih) horinzotalnih linija.


Br4 - Najnoviji dizajn - Nosaci su pocinkovani a opet imamo primenu prohromske sajle.

Ono sto je zajednicko za sva cetri modela je da su linije ograda horizontalne - da ne zaklanjaju pogled na vodu i da je kod svih gornji deo ograde povijen ka pesackoj stazi tako da ogradi moze lakse da se pridje.
Na svim novijim ogradama se koriste prohromske sajle umesto celicnih profila jer su skoro neprimetne a odlicno "rade posao".

Pretpostavljam da je jedan od razloga za ovu nakazu od nove ograde taj sto su hteli da sprece da se neko penje - ali to se radi tako sto se ograda malo odbije od reke (povije ka stazi) a ne tako sto se postave samo vertikalne povrsine.
Ovo sto su oni uradili je za neki stadion ili za autobusku stanicu a ne za najskuplji deo obale koje imamo u Beogradu.
Zemljo otvori se ...

Samo su trebali da urade istu ogradu kao i dole na promenadi duž Bg na vodi.

To treba otici na gradilisite i zahtevati telefon od osobe koja je odlucila da se ovo djubre postavi...pozvati i objasniti o cemu se radi, i zamoliti da doticni skine istu o svom trosku.

Sto oni naravno neće uraditi.

Ja se samo nadam da ce biti samo u tom delu. Bar da je u belo prefarbaju.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=711028#p711028:dgdoml7c je napisao(la):

direktor » Нед Феб 23, 2020 1:13 am[/url]":dgdoml7c]Kakvi su to odvratni kandelabri nakalemljeni pri kraju ka pasareli ....

Kliknite za proširenje...

Светиљке су на тераси Кабареа "Лафајет", у којем има доброг вина, вискија и цигара ... Вино по чаши иде до око 10.000 динара, а цигаре и виски им нису ништа мање добри.

https://www.ebay.com/itm/Deutsche-Solda ... SwDKheYOgZ

Komentar za ogradu, verovatno beznacajan.
Kada sam pravio vikendicu pre 6 godina odem kod majstora zbog ograde terase. Matori iskusan lik, pomalo namcor. Znate takve, one koji urade fenomenalno ali su stalno u nekom stanju inacenja.
Bilo kako bilo, ja mu objasnim kakvu ogradu od kovanog gvozdja zelim a ideja je bila da sto manje zaklanja pogled na Dunav. Dakle stubici i tanke horizontalne precke. On me pogleda i kaze: "Idi kod drugog, ja to necu da pravim. Ja da pravim merdevine za decu, pa da padaju sa terase i da ih nosim na dusi?".
Naterao me je na razmisljanje... Elem napravih slicno ali sa vertikalnim preckama.

Јуче:





Има непрецизно постављених и окрњених нових ивичњака:

Odlična šara za popločavanje. Da li je površina kocki glatka ili grubo cepana

Какву год ограду да поставе, биће потребно да оставе пролазе за укрцавање на туристичке бродове и за пецароше:

Ova bela postojeca ograda je jos i najbolja...samo da se zuto-crna isto ofarba u belo i gotovo...

Mišljenja sam da bi ceo niz ispred Beton hale kao i ispred tržnog centra Galerija rebalo da se poredjaju odrasle palme u nekim dobrim saksijama.

Što ne bismo malo egzotike

Ја се слажем али нисам сигуран да би могле да преживе нашу климу док још мало не отопли због климатских промена

Једино да се зими стално склањају у унутрашњост али то би било тешко изводљиво ако су одрасле

Ovo gde se cokla ne gadja u vinklu je uticaj vinjaka na prazan stomak pa se majstoru tresle ruke

Palme su uvek predivan detalj i dodatak svakom gradu, ali nažalost, jako jako teško bi preživele kod nas. Znam jer sam i ja pitao slična pitanja, iz istih razloga.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=715204#p715204:1smlt5nl je napisao(la):

zexland » Ned Mar 08, 2020 12:38 am[/url]":1smlt5nl]Ova bela postojeca ograda je jos i najbolja...samo da se zuto-crna isto ofarba u belo i gotovo...

Kliknite za proširenje...

Sve, ali sve što je trebalo da urade je da, ako već neće da stavljaju novu ogradu (nalik onoj u BnV) da onda bar naprave duplikate ove postojeće, i njome popune ''rupe'' od krana do Bella viste. Što se tiče ''procepa'' između pojedinačnih ograda i bojazni da neko dete ili pas ne prođe kroz njih - to bi se lako rešilo na dva načina: 1) ili ''zgušnjavanjem'' postojećih ogradišnih elemenata tako da budu bliži jedan drugome ili 2) dodavanjem (zavarivanjem) po dve dodatne šipke između. Kao na primer ovde:

Samo naravno malo pedantnije, i uz prethodno šmirglanje i farbanje ovih postojećih elemenata.

Mislim, što se mene tiče nek rade šta hoće, ali da neki detalji budu uniformni. A ne ovako da svaki potez obale ima svoju ogradu. I da od svih mogućih, za najnoviju izaberu baš onu rendaljku za sir koja je em ružna, em nepraktična, em verovatno preskupa. Jer razmilimo samo koliko metala ''troši'' po 1 metru naspram ovih drugih.

Ljudi ponovicu jos jednom i necu vise da ponavljam za sve ljubitelje egzoticnih biljaka posto sam pojedincima vec pisao o ovome...

U Beogradu MOGU DA RASTU PALME ! Ali morate da udjete u pricu oko vrsti koje mogu da prezime sa zastitom ili ne.

Posto postoji ogroman broj vrsta palmi i njihovih porodica i familija, postavicu par komada koje mogu da prezive izuzetno niske temperature u Beogradu.

1. Rapidophylum hystrix NISKA SORTA RASTA -25C


2. Sabal Birmingham NISKA do srednja SORTA RASTA -22C
Pogledajte prilog 6

3. Sabal Minor NISKA SORTA RASTA -20C (imam kod sebe u basti)


4. Sabal palmetto SREDNJA SORTA RASTA -15c (imam kod sebe u basti)


5. Jubea chilensis VISOKA SORTA RASTA -16c


Apsolutno izdvajam sa liste: Trachycarpus fortunei (visoka zumara) potice sa podnozja Himalaja, obozava vlagu, hladnije vreme i otporan je do oko -17c

Beograd - Dedinje


Beograd - Dedinje


Beograd - Zvezdara (severna padina) ulica Milosa Savkovica !

LINK KA LOKACIJI: https://www.google.com/maps/@44.7991654 ... 312!8i6656

Takodje 2 primerka su stajala godinama ispred male crkve Svetog Save na Vracaru, ali je bila prejaka zima 2012. godine i niko ih nije zastitio.

Trachycarpus fortunei mozete videti gotovo po svim kaficima po gradu u velikim saksijama: Terazije, Trg Republike, Obilicev venac, Beton hala itd...i mogu da se kladim da oni nemaju pojma koju palme imaju ispred radnji.

Veliki problem je naravno u edukaciji koja ne postoji i neznanju. Ljudi ne znaju nista o ovome, ali se i ne trude previse da saznaju iako imamo magicni GOOGLE.

Beograd kaska kao i u svemu u pogledu izbora biljaka (uglavnom azijskih) koje bi mogle odlicno da se uklope u urbani prostor. Ja to provucem kroz one moje montaze, ali Zelenilo Beograd to nikada ne bi uzimalo u obzir naravno.

Sto se tice ideje da palme malo oplemene priobalje Save, naravno da se slazem apsolutno, ali to bi moralo Zelenilo Beograd da radi i da Trachycarpuse (posto su najjeftinij) svake zime prebacuje u namenski zimski magacin i da iste vraca sada kad krene mart mesec...

Ovakve primere odavno imamo po Parizu, gde su visoki Trahikarpusi pored Sene...



Vazna napomena: cim se tmp spusti na -15c, potrebna je zastita naravno agrofolijom ili sa grejacima.

I jako je vazno GDE SE SADE polozaj u kontinentalnoj klimi je od najveceg znacaja, preporuka je da se sade ispred juznih zidova kuca ili zgrada i nikako na otvorenoj vetrometini. Dakle mikroklima je jako bitna kod nas. Imajuci u obzir toplotno ostrvo koje se stvara u Beogradu zbog zagadjenja i grejanja, gotovo svaki starobeogradski blok u centru bi mogao da postane mala egzoticna zelena oaza sa svim prethodno navedenim vrstama palmi, ali isto tako i bambusa (na stotine vrsta), magnolija, albicija, ruzmarina, lavandi, paulovnija, rododendrona, banana itd...

Nadam se da sam pojedincima (nevernim tomama) pojasnio fenomen za "u Beogradu ne mogu da rastu palme" - naravno da mogu i treba se sa tim igrati i eksperimentisati, jer palme nisu invazivna vrsta poput mnogih liscara...

Eto male edukacije za ovo nedeljno popodne

:kafa:

PS. Ovaj post moze da se kopira i u temu o zelenilu, kao kratka instrukcija.

Veliki problem je naravno u edukaciji koja ne postoji i neznanju. Ljudi ne znaju nista o ovome, ali se i ne trude previse da saznaju iako imamo magicni GOOGLE.

Kliknite za proširenje...

Epa Zex izvini ali uz 20 različitih sfera koje ovaj forum dotiče, još 20 drugih koja se tiču mojih ličnih interesovanja, i još toliko trećih koji se tiču moje profesije... izvini stvarno što u slobodno vreme neki od nas nisu našli za shodno da se bave još i botanikom.

Ovo kažem kroz šaljiv ton, nemoj da misliš da se ozbiljno raspravljam. :wink:


Dobro, znači moguće je. Onda se povlači pitanje - zašto se one onda ne sade u većoj meri? Ne samo kod nas, nego i u nekim drugim, bogatijim gradovima koji imaju sličnu klimu kao mi... ? Evo Budimpešta ima skoro pa istu klimu kao mi (a otkako je klima u globalu otišla dođavola, imaju iste duge vrućinčine kao i mi) pa nisam video palme kod njih. Bar se ne sećam da sam video... o.O

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=715341#p715341:2y1too1j je napisao(la):

Bender Rodriguez » 08 Mar 2020 02:15 pm[/url]":2y1too1j]

Veliki problem je naravno u edukaciji koja ne postoji i neznanju. Ljudi ne znaju nista o ovome, ali se i ne trude previse da saznaju iako imamo magicni GOOGLE.

Kliknite za proširenje...

Epa Zex izvini ali uz 20 različitih sfera koje ovaj forum dotiče, još 20 drugih koja se tiču mojih ličnih interesovanja, i još toliko trećih koji se tiču moje profesije... izvini stvarno što u slobodno vreme neki od nas nisu našli za shodno da se bave još i botanikom.

Ovo kažem kroz šaljiv ton, nemoj da misliš da se ozbiljno raspravljam. :wink:


Dobro, znači moguće je. Onda se povlači pitanje - zašto se one onda ne sade u većoj meri? Ne samo kod nas, nego i u nekim drugim, bogatijim gradovima koji imaju sličnu klimu kao mi... ? Evo Budimpešta ima skoro pa istu klimu kao mi (a otkako je klima u globalu otišla dođavola, imaju iste duge vrućinčine kao i mi) pa nisam video palme kod njih. Bar se ne sećam da sam video... o.O

Kliknite za proširenje...

Bendere nisam mislio nista lose, ne mozemo sve da znamo naravno nego znam da sam vec negde ovo spominjao

Zašto se one onda ne sade u većoj meri?
Ljudi ne znaju ili nece da znaju...prosto ih to ovde ne zanima...ima entuzijasta naravno, ali to je po svakoj opstini po jedna osoba u proseku

Za Budimpestu ne znam, nesam skolovao ali Beograd je ipak malo topliji. Recimo sto se drugih gradova Evrope tice: sume Trahikarpusa mozemo videti u: Zagrebu i Ljubljani, celoj severnoj Italiji (Milano, Torino, Lago Maggiore), celoj Svajcarskoj, u vecem delu kontinentalne Francuske. Istocna Evropa manje zbog cescih prodora sibirskih ledenih talasa...zapad to ima manje. Vrucina sa tim nema veze bas mnogo.

Klima nam se promenila, to je fakat, ali opet dovoljna je jedna jaca zima pa da stradaju palme (kao sto se recimo desilo celoj severnoj Grckoj 2017. godine), ali tamo su redji sibirski prodori nego kod nas. Recept je u redovnoj kontroli i zastiti kada se tmp spusti na -15c.

Ono sto jeste sigurno je to, da recimo jedna od najomiljenih palmi kod vecine popualacije Phoenix Canariensis i ostali Phoenix-i ne mogu da rastu u Srbiji ili bilo kojoj drugoj kontinentalnoj zemllji Evrope, sem na Mediteranu...

To je ova cuvena palma:

Zex, to je to! Hvala

Palme sam video cak i u Oslu na promenadi.