Šta je novo?

Kragujevac

Molim lepo, ima dosta toga, hvala ljudima na Caffe del Montenegro.

Ja sam ostao zapanjen šta se sve od automobila, motora, kamiona i drugih vozila radilo u bivšoj Jugi.

Od Zastava programa vozio sam se u većini modela: 1300, 1500, 127, 126, Yugo 45, 55, 65 cabrio, Florida, 132, Fića 750, 850, Abart model, Uno, otac mi je bio ponosni vlasnik Zastava 101 Mediteran, a pre toga vozio je Ami 8 iz Cimosa i pričao hvalospeve o Citroen vozilima, nažalost GS je bio preskup, pa se odlučio za 101 Mediteran.

Moja životna želja je da nadjem iole dobru 132-ku, da je sredim, to je za mene najlepši Fiat model.
 
Хвала на труду.
Због својих година, памтим све те моделе и цео развојни пут. Растао сам заједно са тим аутомобилом.
Неке од њих сам имао прилику да возим, неке кроз време чежњиво гледао...
Та грешка Италијана са одбацивањем ове каросерије скупо их је коштала уз њихову традиционалну траљавост.
Ако је 1974. иста концепција у голфу направила земљотрес, зашто није и могла и мало раније? Јер концепција задњег дела 128 ипак је припадала шездесетим и бацила у сенку напредност предњег дела - макферсон и попречни мотор.
Голфу је помогла и нафтна криза, а он такорећи од старта има и дизел варијанту, која је тада трошила дупло мање од бенз пандана.
Врхунац 101 јесте био на прелазу из седсмдесетих у осамдесете.
Убедљиво најбоље верзије излазе тада - супер и медитеран. Неких медитерана још увек има у првој боји! Виђам једног љубичастог (ексклузивна за њега) са крпежом само на рубовима.
Још ми у ушима одзвања рески звук мотора са 1300 кад му се нагло сасече гас. Такав мотор ишао је у ритма. И тада је Застава била у ритму са Европом. Не треба заборавити ни епску авантуру у Африци 1975.
Прелазак у осамдесете доноси много економских проблема. Тито умире и након њега брод се љуља.
Држави недостаје новца, страног, наступају несташице свега и свачега. Залеће се југо, још се производи фића. Криза је, гориво се чека у редовима и купује на бонове 40л месечно. Томе треба приписати пад продаје, не само умору модела, који постаје све очигледнији. Он тада практично нема конкуренцију. Гт, гтл су били пуцањ у празно. Ништа нарочито нису донели, а као и скала 1988. служили су да се изигра влада (СИВ) око формирања нове цене, под изговором да су то нови модели. Тада се на испоруку чека месецима, а сличан увозни ауто је више од дупло скупљи. Царина је у то време била око 70%,а ондс на збир ишао је порез. Са нешто мало либерализације и након опоравка државе, од средине осамдесетих постаје озбиљнија конкуренција у виду кооперантског увоза - опели, пежои, ренои, фолксвагени (неки модели који су продавани за динаре).
Тада је био прави тренутак за нови модел, али константна инфлација и недостатак девиза, онемогућавали су то. Било је и политичких препрека, или једноставно глупости и некомпетентности. Са почетка деведестих остаје и антологијске изјаве неког од директора: "Да је голф добар, не би га сада правили трећи пут". "Голфови се краду зато што су им лоше браве".
Кад смо код брава, 101 никада, за цео свој век није био сведен на један кључ (увек она стара Фиатова комбинација велики и мали). Прве серије нису чак ни ону црну пластику имале на глави контактног.
Након јесени 1991. свака призводња била је бесмислена и углавном су га куповале фирме и државни органи, неретко и компензацијом. У овом веку се баш како рече, претворила само у срозавање угледа и фабрике и модела.
Како год, то је сада историја у сваком смислу - обележио је једно време и у индустрији, економији, политици, друштву, породици...
РИП!
 
Srećom po Zastavu da nije bilo ozbiljne konkurencije, proizvodnje jeftinog automobila u SFRJ već se uglavnom svodilo na uvoz i lepljenje značke zarad izvezene robe. TAS ov Golf, Revozov Renault 5 su bili skupi za prosečnog radnika u SFRJ, ovo ostalo što je Cimos, IDA uvozila je bilo opterećeno carinama, porezima da su gubili svaki smisao.
Da je TAS sklapao Pola ili nastavio sa Golf I/Jetta om i sa niskom cenom teško da bi Zastava nagurala ove cifre.
Uvek je država štitila Zastavu čak i previše pa su se debelo uspavali.
 
Можда је баш то одсуство конкуренције изазвало то. Таман је било да прате еволуцију код принципала. Кад је умрла 128, требало је да у легенду оде и 101. Не би шкодило ни да је купљена лиценца за ритма или регату, иако је са њима Фиат тада увелико био у другој лиги.
Почетак осамдесетих био је веома економски кризан. Владале су несташице све увозне робе, јер су почели да стижу кредити на отплату. Неколико година трајао је тај програм економске консолидације - стабилизације. Током њега, Застава подиже југа, улази у причу о флориди. Флорида креће, стаје, одлаже се, а црни облаци се надвијају. Од лета 1991.нема више добављача из Yu. Каква је гимнастика тада била. Сећа ли се ко југа и 101 са воланом из фиће, тапацирунга на седиштима и вратима од мебла за двосед, пластика мале привреде...? Али тада стаје и потражња.
Након санкција положај нам био политички повољан, били смо маргина у сваком погледу. Онда долази бомбардовање фабрике.
У овом веку требало је брже реаговати и тражити решење. 2008.улази Фиат, али се тим послом враћамо на почетак, у ране шездесете, када су возила у лотовима долазила и склапана. Тако је Застава извозила некада (128 у Египат, рецимо).
Никада није заживела истинска производња где би наше фирме производиле компоненте и делове. То би био велики ветар у леђа нашој посрнулој индустрији. Аутоиндустрија је најбољи лакмус стања привреде једне земље.
Сада 500л замире, држава оклева са понудом, Фиат се фемка не би ли извукао више... И опет смо на почетку. А после ове кризе вероватно ни тамо.
 
Heh, Branik, kako se ne bih sećao - položio sam na jugu sa fićinim volanom :) Ali, bio je odličan, utegnut kao retko koji jugo kojeg sam vozio. Generalno, imam neke simpatije prema tom autu, iako je bio kantetina, jer, sećam se, kad su počeli ponovo krediti, da je rata bila 5.000 dinara mesečno. Sad toliko plaćam kasko. Negde kontam, kad bi sad prodavali juga za te pare, da bih ga kupio da se nađe.

Pa, lepo si sve napisao: bilo je nešto dobrih serija i to je to. Čak i na tim modelima koji su imali (odličan) italijanski motor, ostalo nije valjalo. Mojoj babi se, recimo, sedamdesetih zapalio praktično nov kec na gazeli. Mediteran i Komfort su, po sveopštoj oceni, poslednji solidni kečevi, mada znam za slučaj da su se ljudi otelili sa Mediteranom koliko su išli kod majstora. Realno, trebalo je tad da batale keca i da prave nov model. Al kad pomislim dokad su Turci pravili 131, a Rusi ladu...

I sve te kooperacije sa ladom, pezejcem - bezveze. Dobro, neko je primao platu i od toga.

E, sad, u Vranju mi stoji parkiran tristać, 1975. godište, kasni model sa menjačem na podu, i imam priličnu želju da ga restauriram, jer je to baš bio dobar auto za svoje vreme, a rado sam ga vozio i devedesetih kad odem dole vozom. Jedino, ovde bi morao da mi stoji na ulici, jer nemam 'smeštaj'. A ima jedan crveni, vrh urađen, u susednom bloku, isto na ulici.
 
U mom komšiluku ima jedan tristać teget, čovek ga vozi svaki dan, čak i prikolicu vuče.
Samo sam ga jednom vozio, takođe sa menjačem na tunelu. Ostao mi je utisak ogromnog volana i haube i krila kao aerodromske piste. Kao u fapu 13.
Umeo je dobro da povuče, i uz Zlatibor (dok je pravo) da ostavi daleko iza 101.
Ali zvuk duplog karburatora, kao i na kecu super, neprocenjivo! Kao i ona simetrija nazad čepa za gorivo i rikverc svetla.
Nego, ne mogu da se setim kako se ogoljena verzija juga zvala 1991, kad su ga vratili na izvornu opremu. Junior, čini mi se? Bez desnog retrovizora, bez grejača zadnjeg stakla, poliester branici, tabla, sedišta, bez zadnjeg brisača...
 
Ako misliš na koral, predstavljen je na Sajmu 1988, da bi se izigrala odluka o zamrzavanju cena.
Imao je hromirane, ili šta već, ivice rešetke hladnjaka, crvenu liniju na falcu branika koja se uklapala i nastavljala sa bočnim lajsnama, antenu i pripremu za radio (instalaciju), dvostruka stop svetla sa rikvercom (dotle samo na američkim modelima), bogatije tapacirunge, ujednačene enterijere - sivi i drap, donji klizač pojasazadnji prozori koji se bočno otvaraju, obloge ručne i menjača... Kupio sam takvog u jesen te godine.
A ako misliš na baš c, on je došao kasnije i bio daj šta daš. Pravio se od čega su imali. On je imaodrugačiju tablu, čak se vratila crna...
Iz tog kriznog doba potiče ona petrol zelena. Kao da su samo nju imali. Crvene su devedesetih već posle godinu dana počinjale da matiraju i blede. Tuga.
 
Ma da, ne mislim na koral, nego baš na taj 'c'. Da li je to bio onaj sa fićinim volanom, ne sećam se.

Inače, meni je danas od svih Zastavinih modela najegzotičniji onaj kečev prethodnik, Zastava 1100, koji su šezdesetih navodno zvali 'mića' (uz 'fiću' i 'triću', tj. tristaća). Mislim da sam ga video jednom u životu, mnogo davno, a ne znam da li smo uopšte sačuvali ijedan primerak? Kao i prvi model, 1.400 bj.
 
Untitled.png.cc31d11bce08e4a7652558ffcaba9b81.png
72418824_1367472326734622_4776088669209493504_n.jpg
38276285_1057612421053949_818655139240869888_o.jpg
35145944_1003069266508265_6694094228923875328_n.jpg
30656313_967911316690727_3155292415426822144_n.jpg
22490233_870772666404593_4596189654386800513_n.jpg
22448338_870772646404595_8292272764303149773_n.jpg
22448287_870772539737939_4721611405186273003_n.jpg
18921027_801341703347690_536327687992052612_o.jpg
15972338_721741951307666_6150656075454781603_o.jpg

ce4f789720cac8e6127c729684426e0a.jpg
76070ff05b58ffc4169e7621f9a11086.jpg
7f0a204e4c3b115365d58921ecad1a2f.jpg
originalni-tvornicki-prospekt-zastava-fiat-125-zavodi-crvena-zastava-slika-71058420.jpg
 
Kako bi mogao lijep muzej da se napravi u topolivnici u kg
Panto I mene zanimaju ta dva modela sačuvana
Policijski yugo nikad nisam vidio uživo samo u filmu najbolji o JNA gdje igra bjelogrlicu u Trebinju
Ovaj Fiat na kalisu prva multipa mislim da se nije sklapao u kg menije iz tog bio perioda bio interesantan španski Seat na bazi saradnje sa Fiatom
Interesantno da se Italija vrlo brzo što se auto industrije tiče brzo oporavila od rata ...
Pomogli su razvoj autoindustrije u SSSR na neki načini kod nas Poljskoj Španiji Turskoj itd ...
 
Još jedan redak model - tristać karavan (da li je samo 1500 bio u 'familiare' verziji?). Baš ga odavno nisam video.

E, da, uvek sam se tripovao kad sednem u tristaća što se auto pali levom rukom...
 
Караван се пред крај појавио, кад је већ био 1500.
Брава са леве стране је Фиатово наслеђе из шездесетих. Ладе су до пред крај имале браву са леве стране. Мислим да је то заостатак из времена италијанске вожње левом страном. Фијати и данас имају супротан распоред обртомера и брзиномера у односу на већину.
 
Mislim da sam vidio par tristaca karavan mislim da je čaku dvorištu muzeja automobila bila jedna kao hitna popomc davno bilo...
 
Оваквог сам преузео октобра 1988.
То је у том моменту била нова боја, нешто светлија од стандардне црвене. Није ишла на кеца.
И данас се добро држи, на ретким југићима, није као штовје својствено црвеним бојама, избледела или изгубила сјај.
Тада су "трула вишња" и "мексико плави" биле најпопуларније боје (наравно, ко је имао везу да бира боју) , с тим што је ова прва већ после неколико година матирала.
 
Komfort, sa neorginalnim natpisam jugo, auspuhom od 128.
Šolja na točku je originalna.
Svaka čast kako izgleda!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=722416#p722416:2pweut6c je napisao(la):
gilipter » 31 Mar 2020 01:11 am[/url]":2pweut6c]Prvi ugovor po preuzimanju je sklopljen sa Zastavom iz Kragujevca đe bi se Koral za Italijansko tržište markirao kao Inoćenti. Za italijansko tržište bila su namijenjena tri modela:
- Innocenti Koral 45
- Innocenti Koral 55
- Innocenti Cabrio 65
Sva tri modela su bila bogato opremljena, a cijena je bila privlačna (7.700.000 lira), no, automobil je već dostigao svoj vrhunac, poslije deset godina na tržištu nisu se očekivale velike prodajne brojke.

Takav Innocenti Cabrio 65 imam ja u Italiji. Razlikuje se i po tome što deli deo opereme za Fiat Unom, kao npr. Magneti Marelli sistem paljenja, zatim Weber DMTE 30/32 karburator (isto kao na Fiatu Uno ES - "Energy Saving") sa elektronskim cut-off sistemom goriva za smanjenje emisionih gasova i uštedu goriva, posebno u gradskoj vožnji.
 
Да окачиш фотки југише ...
 
Vrh