Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

Ne smeta meni što greju. Smeta mi što postoje jasne oodredbe do kada i od kada traje grejna sezona.

Još više mi smeta što ništa neće da popravljaju i održavaju do mesec dana pred početak grejne sezone.

To jeste...ali mislim da se konačno popravljaju zbog pritiska građana na njihov rad i da je to dobro...valjda će i to nama sporno održavanje doći na red...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=734896#p734896:2jn9a9df je napisao(la):

astrodule » 04 Maj 2020 13:44[/url]":2jn9a9df]Virusu je apsolutno svejedno da li je u stanu 10 stepeni ili 20 stepeni. Tj, ne verujem da mnogo utiče na njega ta razlika od 5-10 stepeni.

Može da budo korisno jedino zato da nas tera da vše luftiramo stanove.

Ovo sa grejanjem je jeftin politički poen, ali koji dosta košta poreske obveznike.

Kliknite za proširenje...

Izgleda da sam bio nedorečen. Mislio sam na to da se čovek ne razboli u hladnijem, tj. da mu ne opadne imunitet, a onda je podložniji virusu.

Možda.
Ja sam ipak stava da se imunitet bolje stvara u hladnijim uslovima čeličenjem

A ja sam stava da se još bolje stvara ceđenjem svežeg voća i povrća. Lično sam se uverio u to.

Više povrća nego voća.

Povrće je mnogo bogatije vitaminima i hranljivih sastojcima u odnosu na voće koje ima mnogo šećera. Ubih se svima objašnjavati da se od voća više goji nego što se misli i da se ne može jesti u većim količinama. Plus što uglavnom je fruktoza dominantni šećer u voću. No to je neka druga tema, pa da ne gušimo ovde.

I evo, konačno da sahranimo laž vlasti i mit da su auspusi i saobraćaj najveći faktori zagađenja

Juče me je mejlom kontaktirala jedna gospođa (sa kojom sam danas i razgovarao telefonom), koja se bavi istraživanjem nivoa zagađujućih materija u vazduhu, u zavisnosti od promena meteoroloških parametara.

U telefonskom razgovoru mi je eksplicitno potvrdila da je saobraćaj glavni uzrok aerozagađenja u Beogradu i većini drugih gradova Srbije.

S obzirom na to da sam gospođi ustupio neke od traženih podataka, rekla je da će me navesti kao izvor informacija i da će mi poslati primerak njene studije o saobraćaju kao ključnom faktoru aerozagađenja u Srbiji.

Uz dužno poštovanje prema gospođi, to može da bude jedino saobraćaj mikro-čestica od raznih dimnjaka (industrijskih i individualnih) do disajnih puteva.

Nisam kompetentan sagovornik za ovu tematiku, samo sam izneo šta gospođa kaže o ključnim rezultatima njene studije.

Naravno, gospođa ne negira ostale izvore aerozagađenja, ali eksplicitno tvrdi da je saobraćaj dominantan izvor aerozagađenja (bar u većini gradova Srbije).

E baš da vidimo taj rad koji to tvrdi.

Ako mi gospođa pošalje njenu studiju, staviću link ovde.

Inače, gospođa kaže da joj je RHMZ Srbije poslao fakturu u iznosu od čak 324.000 dinara (!?!?), za njoj potrebne podatke o temperaturi i ružama vetrova za desetak stanica u Srbiji.

Ha, ha, takvo poslovanje je u skladu sa vešću od pre neki dan o državnim gubitašima

http://www.politika.rs/scc/clanak/45616 ... la-u-minus

To što ta gospođa priča može samo delimično da bude tačno. Barem tako moje zapažanje kaže. Ono što sam primetio da se dešava godinama unazad, je da se u centru grada konstantno povećava broj vozila, a smanjuje broj zelenila (bilo to pojedinačno, bile to površine pod zelenilom). Baš se primeti osetna razlika u temperaturi (leti), a i kvalitetu vazduha (maltene tokom cele godine), kada iz centra dođem kući (Dedinje). Takođe, čitav potez od Crvenog krsta (okretnica 83) pa ka Šumicama i MML, odnosno Južnom bulevaru sa jedne strane, a Bulevaru kralja Aleksandra i Dimitrija Tucovića sa druge strane (izuzev dela uz Zvezdarsku šumu), te Pašino brdo, oseti se baš velika koncetracija čađi u vazduhu, i to posebno u vreme grejanja, jer pored individualnih lošišta imamo i toplanu. Slično sam primetio i u okolini Toplane na Miljakovcu.

Štetnost izduvnih gasova iz saobraćaja je neosporna, ali smo već mali milion puta na ovom temi pokazali da se uticaj saobraćaja na ukupno PM2.5 zagađenje kreće na nivoima koji ne prelaze 20% (i tu sam prilično velikodušan). Ne ulazeći u čitav niz drugih argumenata postoje dva vrlo jednostavna i jasna pokazatelja:

- Nivoi PM2.5 zagađenja se kreću po skoro identičnim obrascima u svim naseljima gde ima pouzdanih mernih stanica (nekoliko stanica u Beogradu, Kosjerić, Bor, Niš, Novi Sad, Valjevo, itd). To isključuje i relativizuje manje značajne uticaje - između ostalog i saobraćaj. Ako gospođa dokaže da je saobraćaj u Kosjeriću dominantan izvor zagađenja - svaka čast - povlačim se.

- Postoje dani kada je saobraćaj izuzetno intenzivan, kada je umeren, i kada ga skoro u potpunosti nema. I pre policijskih časova je bilo uslova za takvu analazu (tokom praznika), a tek tokom vanrednog stanja se pokazalo da intenzitet saobraćaja skoro da nije imao praktično nikakvog uticaja na zagađenje.

To sve ne znači da se ne treba boriti protiv te vrste zagađenje. Ja se prvi zalažem za radikalne poteze u tom smislu, ali time nećemo nešto naročio ublažiti sveukupan problem aerozagađenja.

Gospođa koja se bavi istraživanjem mi je tražila neke meteorološke podatke za sledeće gradove: Beograd, Obrenovac, Niš, Leskovac, Novi Sad, Suboticu, Valjevo, Užice, Pančevo i Bor.

Naravno, maleni Kosjerić nije na toj listi.

Pretpostavljam da je zaključak donela na osnovu analize u pomenutih deset gradova koji, kao što vidite, imaju dosta aerozagađenja i od strane drugih velikih uzročnika.

Nema potrebe da se zalećemo, prejudiciramo i komentarišemo nešto što nismo ni videli...

Pa, kao što rekoh, obrazac aerozagađenja je gotovo identičan svuda. Toliko je prost, da se "iz aviona" vidi koliko utiče loženje. No dobro, spremio sam kokice, što bi se reklo.

@ GOJE, svako će se složiti sa tobom u tezi da je loženje primaran uzrok aerozagađenja.

Ali, hajde da vidimo šta će objaviti pomenuta gospođa, koja je inženjer geohemije (tako se predstavila).

Inače, pomenuti gradovi koji su obuhvaćeni studijom su karakteristični i po velikom aerozagađenju koje potiče iz individualnih ložišta, tako da i mene zanima na osnovu čega je gospođa detektovala saobraćaj kao dominantan izvor aerozagađenja.

Što više istraživača i njihovih istraživanja - još bolji i kvalitetniji podaci i zaključci, zar ne, Zuma... :wink:

Dotičnu osobu samo treba pitati kako objašnjava to da je Beograd imao velika zagađenja vazduha čak i tokom ''najjačih'' dana karantina, kad se uveliko ložilo po gradu, a saobraćaj bio sveden na minimum. Što zbog policijskih sati, što zbog pražnjenja Beograda od ''Beograđana'' tokom tih nedelja.

Isto tako, evo Beograd poslednjih nedelja nikad puniji, vratili se ''Beograđani'' a i bliže se izbori, plus nadoknađuju se zaostali poslovi i obaveze iz prethodnih perioda. Pa opet indeksi većinom dana nisu prelazili 50 jedinica, i to na jednom Mostaru.

I o čemu onda dalje da se priča?


Neću odmah da stajem u gard i neprijateljski stav, i trudim se da uvek ostanem otvoren za nove sugestije i teze, ali... kad god mi neko nastupa sa tim stavom ''auspusi nas sve podaviše'', pogotovu nakon konkretnih rezultata sad u toku pandemije, kao i podataka koje je sama država objavila pre par meseci... to mi bukvalno rađa reakciju kao kad bi mi neko došao sa pričom ''e znaš šta, mislim da su oni ljudi što tvrde da je Zemlja ravna, ipak u pravu''. Saslušaću, ali naravno da će inicijalna pomisao da mi bude ''dokle bre više!?''

Podseća me na jednu istaknutu profesorku s faksa, koja je od davnina zacrtala da su automobili koren svih problema u gradu, i da samo maltretiranje može da ih reši. I ne vredi, mož' ti njoj do sutra da objašnjavaš, džaba ti sve. Tera ona po svome. To ti je ono kad se neko toliko udubi u svoju struku da počne da preteruje i da ne vidi šumu od drveta. Jer on jeste majstor svog zanata/nauke, ali je toliko zabuljen u to, u to jedno drvo koje izučava, da ne može da vidi širu sliku odnosno ostatak šume. A nekad i ne žele da vide, jer ako bi videli, to bi onda poljuljalo njihove karijere.

Ma daj, bre, Bendere... :wink:

Toliko si se raspisao oko automobila i saobraćaja...

Za to vreme si mogao da skeniraš bar pola one GSP-monografije o trolejbusima. :mrgreen:

Imaš poentu, što jes jes. :mrgreen:



:mrgreen: Biće skenirano, strpljenja malo. :mrgreen:

Balkanske termoelektrane emituju šest puta više sumpordioksida od dozvoljenog

Ukupne emisije sumpor dioksida (SO2) iz termoelektrana na ugalj u Srbiji, na Kosovu, BiH i Severnoj Makedoniji su u 2019. godini bile šest puta više nego što je dozvoljeno u Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) koje su te zemlje dostavile sekretarijatu Energetske zajednice, pokazuje novi izveštaj mreže CEE Bankwatch.

U izveštaju se navodi da dve godine nakon što su zemlje zapadnog Balkana imale obavezu da usklade rad svojih termoelektrana na ugalj sa EU Direktivom o velikim ložištima, emisije SO2 ne samo da se nisu smanjile, nego su se čak i povećale.

U Srbiji emisije SO2 su bile 5,6 puta više od ukupnih godišnjih emisija dozvoljenih u NERP-u.

Na nivou pojedinačnih termoelektrana, najveći zagađivač u Srbiji je Kostolac B, iako je EPS uložio 130 miliona dolara u opremu za odsumporavanje dimnog gasa, a koja je zvanično puštena u rad 2017. godine.

Kineska kompanija CMEC (China Machinery and Engineering Corporation), koja je izgradila postrojenje, trenutno gradi i novi blok Kostolac B3.

Emisije SO2 iz Kostolca B su delimično smanjene u odnosu na 2018. godinu ali su i dalje bile 1,4 puta više od maksimalnih emisija na nacionalnom nivou prema NERP za 2019. godinu, sa čak 79.113 tona SO2.

Na drugom mestu je TE Nikola Tesla B1 i B2, odakle je emitovano 78.837 tona SO2.

Sve zemlje Zapadnog Balkana su članice Energetske zajednice, i stoga su imale obavezu da do 2018. godine
smanje zagađenje iz termoelektrana u skladu sa Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje.

Međutim, nijedna od zemalja koje su sačinile Nacionalni plan za smanjenje emisija nije uskladila emisije SO2 sa maksimalnim emisijama na nivou države za 2018. i 2019. godinu.

U izveštaju se konstatuje da se vlade ne mogu osloniti na ugalj.

Kako se ističe, ostaje da se vidi da li će postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu B ikad proraditi, ali se u izveštaju zaključuje da treba početi sa zatvaranjem termoelektrana na ugalj i ubrzati investicije u održive oblike obnovljive energije i energetsku efikasnost.

Ugalj sve više predstavlja ekonomski teret, a ne prednost, navodi se u izveštaju mreže CEE Bankwatch.

izvor: N1

Nismo mi za Evropu pa to ti je. Nije ni čudo što ne žure da nas prime u EU

Al zato žure naši lokalci da nas ubede kako su kola maltene kriva za sve i tek kada neko spomene elektrane i fabrike, kažu da su i oni krivci...

postrojenje u KOstolcu je placeno. Nije proradilo i to nikoga ne cudi.