Вишекилометарски ред за прелазак преко Бранковог моста (Фото Бета)
Ванредно саобраћајно стање! Баш тако би могао да се назове саобраћајни колапс који свакодневно, између 15 и 18 часова, захвата делове Новог Београда, оне најближе ушћу Саве у Дунав. Од понедељка до суботе, у време „шпица”, непрегледне и троме колоне возила почињу да се сливају са више страна највеће београдске општине према једној тачки: Бранковом мосту. И са једним циљем: стићи на другу страну, до Зеленог венца и даље.
Није претеривање ако се каже да све то изгледа готово драматично. Већ негде око 15 сати незванично се проглашава ванредно саобраћајно стање у виду вишекилометарског реда за прелазак преко Бранковог моста. Возила се заустављају и почињу да миле у Булевару Николе Тесле већ од зграде „Аероинжењеринга” (познатија по БК телевизији). Ако сте се несрећним случајем затекли у аутобусу ГСП-а, а склони сте шетању по блатњавом и понегде тешко уочљивом тротоару дуж ове улице, једва ћете дочекати стајалиште код Палате федерације да изађете и полагано, ногу пред ногу, стигнете до моста пре „вашег” превоза, коме сте узгред запамтили регистарске ознаке управо због овог чудног надметања „човек против возила”.
Али, мораћете да будете опрезни. Наиме, они „довитљивији” (познато је да се у Србији поквареност, дрскост и неваспитање често називају вештином и сналажљивошћу) и мање стрпљиви возачи кренуће преко реда, тротоаром, па ће се тамо негде код зграде Пословног центра „Ушће” и на стази за пешаке формирати колона аутомобила. За све то време одјекиваће сирене као потврда да је у току ванредно саобраћајно стање, а са искривљених усана и стиснутих зуба возача и путника моћи ће да се прочитају већ препознатљиве поруке (оно у вези са мајкама, сестрама итд.).
Ништа подношљивије неће бити ни у суседним улицама. Колапс ће достићи врхунац негде око 16, 16.30 сати када ће тотално закрчени бити делови Булевара Михаила Пупина и Булевара др Зорана Ђинђића, наравно у истом смеру, ка центру. У нади да су виспренији од стотина осталих, неки суграђани ће покушати да возачком гимнастиком, кроз споредне уличице, стигну до моста из правца Улице Милентија Поповића, али ће их и ту дочекати хаос. Пре или касније, сви ће схватити да зналачким управљањем возилом ипак не могу да промене законе физике.
А онда, када коначно стигну до подножја Бранковог моста, очекује их наизглед бескрајно, а у ствари свега неких пола сата, у врх главе 45 минута дуго клацкање преко бетонске грдосије, уз онај непријатан осећај подрхтавања конструкције под огромним теретом.
Углавном, ретко ко ће вам прецизирати када је почело то са ванредним саобраћајним стањем, али ће се сви сложити да је ситуација постала неподношљива последњих годину-две дана, са отварањем гига-мега тржних центара, банака и седишта великих предузећа у којима је ухлебљење нашло хиљаде житеља „с друге стране реке”. Свакако, за описани хаос нису криви они што би после рада хтели кућама, још мање Новобеограђани, који у критичном периоду не смеју ни да помисле да оду некоме у посету тамо, преко Саве и моста.
Новобеоградско ванредно саобраћајно стање само је још једна потврда да Београд, овакав какав је, није спреман за овај број возила који свакодневно крстари његовим улицама. Тога су ваљда свесни и надлежни у Градској управи. Али нешто мора да се смисли. Није довољно рећи шта не ваља, него треба нешто учинити да ваља...
Милан Јанковић
[објављено: 21/01/2008.]
