Zanimljivosti BG : podaci,mesta,događaji,.....

BEOGRAD, 29. jula 2007. (Beta) - Kompanija Delta sport najavila je da će sutra u Beogradu otvoriti prvi u lancu kafea Kosta kofi (Costa Coffee).

Ugovor o franšizi na 15 godina za otvaranju lanca kafeterija u zemljama Zapadnog Balkana i Sloveniji sa britanskom kompanijom Kosta kofi, Delta sport je potisao 5. jula.

"Plan je da se u narednih pet godina otvori 100 kafeterija, a u svaku će biti uloženo po 200.000 evra, odnosno ukupno oko 20 miliona evra kazao je tada generalni direktor Delta sporta Goran Karić.

U Srbiji će ove godine, istakao je, biti otvoreno devet Kosta kofi kafeterija, koje će nuditi veliki izbor kvalitetnih napitaka od kafe, sendviča i kolača.

Delta sport, pored Srbije, poseduje franšizu za Kosta kofi kafeterija i za Hrvatsku, gde će u prvih pet godina investirati oko četiri miliona evra, zatim za Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju.

Kliknite za proširenje...

Steva":35hmfyqb je napisao(la):

Kliknite za proširenje...

Ulica kneza Mihaila, glavno gradsko šetalište, ove godine proslavlja jubilej
Istorija pisana 140 godina
Autor: Goran Svilar i Bojana Jelovac | 31.07.2007 - 10:46

U vreme Rimljana ovde je bio centar naselja Singidunum. Nekada je bila pretrpana turskim hanovima, a većim delom ulice prostiralo se groblje izginulih turskih vojnika. Ove godine se navršava 140 leta kako je iz pera prvog srpskog urbaniste Emilijana Josimovića, ucrtan plan današnje, zakonom zaštićene, glavne beogradske Ulice kneza Mihaila.

Glavna beogradska ulica nalazi se na grebenu koji razdvaja savsku i dunavsku padinu. Prosečena je i proširena u okviru rekonstrukcije „Stare srpske varoši“ u Šancu. Pre toga, dolaskom Turaka nekadašnji čuveni „Rimski drum“ pretvoren je u krivudavi sokak duž koga su nikle česme, mirisne bašte, trošne kuće i džamije, a na širem prostoru današnje ulice nekada je bilo muslimansko groblje. Po planu Emilijana Josimovića jedan od prvih poslova bilo je uređenje Delijske ulice, današnji deo od Ulice kralja Petra do Vuka Karadžića. Na levoj strani ovog dela ulice nalazila se nekadašnja bašta kneza Aleksandra Karađorđevića, koja je konfiskovana i pretvorena u državno dobro po povratku na vlast kneza Miloša Obrenovića. Nakon prvog regulacionog plana u ulici su počele sa se grade kuće i nastanjuju najuticajnije porodice trgovačkog i političkog Beograda. Uprava grada je 1870. godine i zvanično krstila ulicu dajući joj ime Ulica kneza Mihaila, koja ni dan danas nije promenila ime.

Biblioteka grada Beograda nekada je bila hotel „srpska kruna“

Drvena kaldrma
Knez Mihailovom se najpre išlo preko nabijene zemlje koja se leti pretvarala u prašinu, a za kišnih dana u blato. Ulica je 1876. godine popločana drvenom, a potom 1886. i granitnom kockom kada je dobila epitet korzoa. Korzo se tada protezao od kafane „Albanija“ do raskrsnice kod današnje palate Akademije. Pre Balkanskihg ratova „Knez“ je bio centar gradske vreve, a ulica je postala svojevrsni trgovinski centar, jer je otvoren veliki broj trgovina koje su uglavnom držale poznate beogradske porodice. Osim ašikovanja bila je poprište i političkih rasprava i razmene mišljenja velikih mozgova i običnih ljudi toga doba. Srpska kraljevska akademija, sadašnja Akademija nauka, iz glave arhitekti D. Đorđevića i A. Stevanovića projektovana je 1912. godine, a izgrađena 1924. godine. Iste godine na levoj strani ulice izgrađen je restoran Ruski car, po idejnom projektu Petra Popovića.

Basta Karađorđevića u kojoj je poslovni prostor i galerija „Singidunum“

Prvi oblakoder
U međuratnom periodu izgrađena je još Zadužbina Nikole Spasića na broju 19 i robna kuće „Ta-ta“ što je naišlo na veliko nezadovoljstvo i sitnih trgovaca koji su se uplašili za svoje profesije. Kampanja protiv robne kuće „Ta-Ta“ predstavlja poslednji obračun varoško-čaršijskog i nastupajućeg velegradskog mentaliteta. Međuratni period obeležila je i izgradnja čuvene Palate „Albanija“. Ovo velelepno zdanje podignuto 1940. godine, po projektima arhitekata Mladena Prljevića i Đorđa Lazarevića. Dobila je ime po nekadašnjoj kafani „Albanija“, koja se nalazila na istom mestu. Ova zgrada je prvi oblakoder Kraljevine Jugoslavije, i jedna je od retkih zgrada koje su ostale nesrušene tokom Drugog svetskog rata. Projekat tadašnje nove palate sadržao je najmodernija tehnološka rešenja toga doba, a nagovestio je i tendenciju razvoja užeg gradskog centra. Fasada palate „Albanija“ uskoro bi trebalo da bude obnovljena i rekonstruisana. Objekat ima četiri podzemna, i 11 spratova iznad nivoa zemlje, sa ukupno oko 8.000 kvadratnih metara.

Pasaž Nikole Spasića,sad je veliki tržni centar

Pešačka zona duga 800 metara
Samo nekoliko kuća koje su u Knez Mihailovoj građene pre Josimovićevog plana postoje i danas. Najstarije među njima su nekadašnji hoteli „Grčka kraljica“ (broj 51) i „Rusija“ (broj 38). Temeljna rekonstrukcija ulice izvedena je 1988. godine po projektu arhitekte Branislava Jovina. Do rekonstrukcije čuvena beogradska štrafta imala je kolovoz i trotoare. Po završetku radova, 20. oktobra iste godine, ulica je i zvanično postala pešačka zona duga 800 metara. Danas je Ulica kneza Mihaila najevropskija ulica u Beogradu jer je većina naziva na engleskom jeziku.

Krstina Mehana, danas su tu knjižara „Plato“ i sedište SPO

Piramida kao orijentir
Piramidu ispred zgrade Srpske akademija nauka i umetnosti je 1995. postavio grad Beograd. Ona ima četiri strane, može se očitati geografska dužina i širina tačke na kojoj se nalazi piramida, nadmorska visina i ubrzanje zemljine teže u toj tački. Pre piramide na tom mestu je bila takođe piramida, u neposrednoj blizini, jedan vek ranije, na vrhu Kapetan Mišinog zdanja, gde su bile obeležene strane sveta za sve koji su se hteli orijentisati. Ta zgrada je tada bila najviša u Beogradu i sa nje su vatrogasci osmatrali Beograd.

Najznačajniji istorijski objekti
Bašta Karađorđevića (od Ulice kralja Petra do Vuka Karadžića) sredina 19. veka Inostrani proizvođači, „Cepter“ banka i galerija „Singidunum“
Hotel „Srpska kruna“(Knez Mihailova 56) 1869. Biblioteka grada Beograda
Kuća Marka Stojanovića (Knez Mihailova 53-55) 1889. Galerija Akademije likovnih umetnosti
Kuća Veljka Savića (Knez Mihailova 46) 1869. godine Kafana „Kolarac“ i galerija „Nedeljko Gvozdenović“
Krstina mehana (Knez Mihailova 48) 1869. Sedište SPO, modna kuća „Mona“ i knjižara „Plato“
Kuća Hristine Kumanudi (Knez Mihailova 50) 1870. Kafe - picerija „Snežana“ i Institut „Gete“
Restoran „Grčka kraljica“ (Knez Mihailova 51) 1835. Kafić „Spikizi“
Hotel „Rusija“ (Knez Mihailova 38) 1870. Butik „Studio It“
Zadužbina Nikole Spasića (Knez Mihailova 33) 1889. Putnička agencija „Nemesis“ i firma „Jugoelektro“
Pasaž Nikole Spasića (Knez Mihailova 19) 1912. TC „Novi milenijum“, butici i advokatske kancelarije
Zgrada Srpske akademije nauka i umetnosti (Knez Mihailova 35) 1923-24

Kliknite za proširenje...

Среда, 01. aвгуст 2007. Ада Циганлија биће домаћин Европског Cable Wakeboarding купа Београд 2007, који се 3. и 4. августа одржава на жичари Аква-ски клуба на Савском језеру.

Вејкбординг је релативно нов спорт код нас, тако да ће сви посетиоци Аде за викенд имати ексклузивну прилику да виде најбоље европске такмичаре у „акцији”.

Европски вејкбординг куп одржава се сваке године. Такмичења су већ одржана у Француској, Мађарској и Немачкој, а такмичење у Београду је финално такмичење Европског купа.

У петак, 3 августа, одржава се тренинг свих такмичара, а затим и квалификације, док је у суботу, 4. августа, на програму финале. Након тога ће се прогласити и победници Европског купа за 2007. годину у свим категоријама: јуниорке, јуниори, сениорке и сениори.

Kliknite za proširenje...

DEFILE - Reke Sava i Dunav će 25. avgusta biti domaćini četvrtog Beogradskog karnevala brodova, a prvi put učestvuju i strane karnevalske grupe. Mališani će moći da uživaju u dečjem karnevalu, a kao najatraktivniji je najavljen večernji defile ukrašenih brodova. Organizatori najavljuju bogat muzički program, dobru rasvetu i ozvučenje, vatromet i pozitivnu karnevalsku atmosferu.
Karneval brodova organizuje Turistička organizacija Beograda (TOB) uz podršku Skupštine grada. Jedan od malobrojnih karnevala brodova biće svečano otvoren u popodnevnim satima kod Brankovog mosta, na novobeogradskoj strani obale Save, dečjim karnevalom, najavljuju u TOB-u.
Od Save kod Brankovog mosta do ušća u Dunav ploviće „bela jedra" beogradskih jedriličarskih klubova, a predstaviće se i beogradski veslački i kajakaški klubovi.
Brzinu, snalažljivost i umeće na vodi pokazaće skijaši, koji će uzburkati vodu na Savi. Osim toga, atraktivnost programu daju džet-ski vozači, koji će svojim veštinama pokušati da ostave posetioce bez daha.
Na Savi i Dunavu svakodnevno plovi veliki broj brodova i čamaca, a neki od njih će učestvovati u revijalnom programu.
Odmah posle muzičke najave početka Karnevala brodova, manifestaciju će ulepšati vatromet, a po završetku revijalne povorke brodova, biće proglašen pobednik.
Organizatori očekuju obale reka pune nasmejanih Beograđana i stranih gostiju, koji će ispratiti karneval i doprineti veselom ambijentu.
Prošle godine Karneval brodova pod sloganom „Plovi šajka", obeležili su kiša i vatromet, a na karnevalu je učestvovalo oko 200 brodova iz beogradskih i savskih marina.

Kliknite za proširenje...

Влада":15cxtk5h je napisao(la):

FRANCUSKI LOBISTA
Nedavno su, sa zakašnjenjem od dva veka, na srpski jezik prevedeni svi tekstovi u kojima je čuveni Alfons de Lamartin, francuski pesnik i političar, pominjao srpski narod i običaje.

U 19. veku bio je samoinicijativno "lobista" koji je Evropi promenio mišljenje o maloj srpskoj kneževini, ne potpuno oslobođenoj od Turaka.

Lamartin je pisao da je "srpski jezik skladan, muzikalan i ritmičan" a Srbiju tridesetih godina pretprošlog veka video je ovako: "Malo je imovinske nejednakosti među Srbima. Vlada opšte blagostanje, a opšta raskoš je u oružju", pisao je Lamartin.

Muškarce je opisao kao "gorštake s uglađenim manirima", a lepota žena ga je podsetila na otmene stanovnice lucernskog i bernskog kantona. Sreo se sa seljacima, knezovima i ratnicima, slušao epske narodne pesme, veličao domaći ponos, spremnost na borbu za nezavisnost i gostoprimstvo.

Kliknite za proširenje...

Уторак, 07. aвгуст 2007. У оквиру пројекта „Београд, погледима десеторице фотографа”, чији је покровитељ Секретаријат за културу, Културни центар Београда (Трг Републике 5) у среду, 8. августа, у 19 сати у галерији „Артгет” оранизује сусрет са фотографом Ивом Етеровићем.

Непосредни сусрети публике са ауторима изложби које КЦБ организује сваке среде, требало би да допринесу како бољем упознавању њиховог укупног фотографског опуса тако и разоткривању њихових интимних сећања, случајних сусрета, сачуваних тренутака ондашњег Београда, чији дух верно бележе и оком своје камере.

Иво Етеровић већ пет деценија фотографише Београд. У Културном центру Београда изложене су његове фотографије из циклуса „Београд који волим” (приказане на изложби октобра 1976. и у фотомонографији 1977), као и оне из циклуса „1.113 разгледница Београда”. Програм ће водити Горан Малић.

Kliknite za proširenje...

Autor: Nataša Korlat | 09.08.2007 - 10:48
Za vreme Turaka zvao se Breg za razmišljanje. Italijani su mu dali ime Alba Greka. Zvali su ga i Sedmovrh, jer je bio okružen sa sedam brda, a jedno vreme nosio je naziv Singidunum. Iako je često menjao svoje ime, Beograd je oduvek bio kosmopolitski grad. Gradili su ga Mađari, Rusi, Austrijanci, Nemci, Cincari, pa i Albanci.
- Beograd je sačinjen od ljudi iz svih krajeva sveta. Najznačajnije građevine projektovali su ruski arhitekti. Srpski balet je stvorila Ruskinja, Nina Kirsanova, a jedan ruski arhitekta projektovao enterijer naše Skupštine - priča Dijana Milošević, reditelj predstave Dah teatra „Traženje grada“, koja je ovom predstavom, izvedenoj na ruševinama biblioteke, želela da ukaže na skrivenu istoriju Beograda. Za nju je upravo ova biblioteka bila mali centar kosmopolitizma, jer su njoj tada nalazilo preko sto hiljada domaćih i stranih spisa, blago jedne civilizacije.
- Mnogo turista ovde dolazi sa mapama. Šteta je što osim platna koji podseća na bombardovanje 6. aprila 1941. godine, kad je biblioteka i porušena, ne postoji ništa osim ruševina. Predstavom smo želeli da ukažemo na važnost pamćenja i prekinute duhovne veze kroz fizičko uništavanje biblioteke. Žalosno je što se iz budžeta izdvaja tako malo novca za kulturu, a upravo nas je ona i 90-tih godina, u vreme najveće izolacije držala na svetskoj mapi. Tako je i danas. Zahvaljujući njoj Beograd je prirodni centar ovog regiona - kaže Dijana.

Potok u Skadarliji
Malo Beograđana zna da je na Vračaru podignut prvi budistički hram u Evropi, tridesetih godina prošlog veka, a srušen je 1944. kad je oslobađan Beograd. I danas ovde postoje katolička i pravoslavna crkva, kao i džamija, koja je u 19. veku na kratko bila pretvorena u crkvu, kao neka vrsta odmazde Turcima. Na mestu današnjeg Etnografskog muzeja nekada je bila zgrada berze, a Narodni muzej je bio srpska banka. Stambol kapija, na kojoj su se izvršavale egzekucije, danas je pešački prelaz kod Narodnog pozorišta.
- Nije slučajno što i danas sa ovog mesta kreću skoro svi politički protesti. Možda ima simbolike i u tome što je na mestu Etnografskog muzeja bila berza. Da li to znači da je ipak razvoj umetnosti neizostavno povezan sa novcem - dodaje poznata rediteljka.
Na Kosančićev venac dolazili su trgovci i zanatlije iz svih krajeva sveta. Ovde su imali svoje radnje i otuda su mnoge ulice u ovom delu grada dobile nazive nekih gradova iz okruženja. Tako ovde imamo Dubrovačku, Zadarsku, Lošinjsku... Iako su Jevreji ostavili snažan kulturni pečat u Beogradu i podigli Dorćol, od njih je ostala samo Jevrejska ulica i kulturni centar.
Srpska prestonica je jedan od retkih gradova koji leži na dve reke. To je ono što posebno fascinira strance. Ipak, malo koji Beograđanin zna da se ceo grad i danas nalazi na vodi.
- Skadarskom ulicom je nekad tekao potok, mala reka, a i danas ima mnogo podzemnih voda. Osim toga, postoji ceo sistem podzemnih prolaza, na Kalemegdanu, ispod porušene biblioteke... Grad je nastao u vreme Rimljana, koji su upravo zbog svog položaja i beogradskih reka ovde podigli svoje prve utvrde - priča Dijana i dodaje da je jako bitno da se delovi grada koji imaju značajnu istorijsku ulogu obeleže, pa bi na taj način Beograđani mnogo više znali o svojoj istoriji.

Ime glavne ulice
Sa svojom ekipom iz Dah teatra, Dijana je intervjuisala Beograđane, a pitanje je bilo „kako se zove glavna ulica u Beogradu“. Rezultati su bili poražavajući.
- Sugrađani su davali potpuno različite odgovore. Neki nisu umeli da odgovore na ovo pitanje. Za one najstarije, to je bila Ulica maršala Tita. Za neke je bila Ulica srpskih Vladara, a bilo je i onih Beograđana koji su dali ispravan odgovor - Ulica kralja Milana. Rezultati naše ankete ne govore o neobrazovanosti sugrađana, već o političkoj i društvenoj situaciji kod nas - priča Dijana. Ona podseća da se i danas stranci oduševljavaju kulturnim životom Beograda. Oduševljava ih Bitef, Fest, SKC, u koji su nekad dolazili svi veliki svetski poznati vizuelni umetnici. Za njih postoje dva Beograda: onaj leti i onaj zimi.
- Leti je božanstven. Beograd je tada živ, radostan, sa puno ljudi na ulicama. Na svakom koraku po neki kulturni događaj. Zimi je siv i hladan, grad u kome je mnogo teže naći „džepove“ u kojima se ljudi mogu osećati prijatno - ističe Dijana.

Predstave u autobusima
Osim predstave „Traženje grada“ na ruševinama biblioteke, Dijana Milošević sa svojom ekipom planira da nastavi sa predstavom „Nevidljivi grad“ i to po autobusima u Subotici, Vranju, Nišu, Leskovcu... Ova predstava već je prikazana u autobusu 26 u Beogradu, a predstavlja jedan performans koji podseća sugrađane na ljude i istorijska dešavanja važna za Beograd.

Promene vidljive na svakom ćošku
- U odnosu na period pre 2001. godine grad je znatno lepši. Za vreme
ratova, Beograd je bio ružan, siv i zapušten. Promene su vidljive na svakom ćošku. Dovoljno je pogledati Adu ili Kalemegdan. Ukoliko Grad obrati pažnju na nešto, to može da izgleda fascinantno. Beograd se približava slici evropskih gradova, a i mi kao stanovnici moramo da vodimo računa o njemu - kaže Dijana Milošević.

Njujork nema što i Beograd
- Strance fasciniraju splavovi, jer njih baš i nemaju priliku da vide van Beograda. Na samo 15 minuta od centra grada može se stići do nekog dobrog restorana ili kafića na vodi. Slično je i sa Adom. Njima je neverovatno da se Beograđani mogu kupati na rekama. Tako nije u drugim svetskim metropolama. Na primer, Njujorčani ne mogu ni zamisliti da se kupaju na Hadson riveru. Beograd i Njujork imaju sličan duh i nisam jedina koja tako misli. Stanovnici oba grada su otvoreni, žive na ulicama i pružaju ruke svakom ko u njega dođe - kaže Dijana.

Kliknite za proširenje...

Ambasadori odgovaraju na pitanje: Šta biste uradili da ste gradonačelnik?
Beogradu treba veliko krečenje
Autor: Ivan Mišković | 10.08.2007 - 11:31

Stiven Vordsvort, ambasador Velike Britanije, izgradio bi mostove na Savi i Dunavu, a u Beogradu mu nedostaju i zgrada opere i metro. Nedostatak mostova ističe i Žan Fransoa Teral, ambasador Francuske, dok bi njegov argentinski kolega Mario Bosi de Eskura strogo ograničio kretanje vozila u krugu „dvojke“. Denis de Hauver, ambasadorka Belgije, zalaže se za izgradnju biciklističke staze koja bi išla kroz grad.

Gospođa Denis de Hauver primetila je da se u Beogradu sve više vodi računa o ulepšavanju prakova i ulica i smatra da bi bila odlična ideja da se počne sa renoviranjem fasada svih privatnih zgrada uz finansijsku pomoć grada.
- Obratila bih posebnu pažnju na borbu protiv zagađenja. Zato bi trebalo da se uvedu propisi kada je reč o izduvnim gasovima i da se strogo kontroliše tehničko stanje starih vozila. Postavila bih kante za otpatke na ćošku svake ulice, a za one koji prljaju bih uvela kazne. Smatram da bi bicikl kao prevozno sredstvo trebalo promovisati na sve načine - iznela je za „Blic“ svoje ideje gospođa de Hauver.

NOVE STAZE ZA BICIKLISTE
Gospodin Stiven Vordsvort, ambasador Velike Britanije, primećuje da Beograd izrasta u modernu, uzbudljivu i dinamičnu evropsku metropolu i pravi regionalni centar i podseća da ga je list „Fajnenšl tajms“ izdvojio kao jedan od gradova budućnosti.
- Beograđani vole sport tako da je uređenje javnih zelenih površina, otvaranje novih sportskih terena i biciklističkih staza izuzetno važno. Beograd ima šansu i u turizmu. Život na dve reke, bogato istorijsko nasleđe, zdrava životna sredina i prijatni i gostoljubivi ljudi čine Beograd veoma primamljivim za goste - smatra ambasador Britanije i primećuje nastajanje novog, pozitivnog imidža Beograda.
Godspodin Vordsvort kao veoma hitno vidi rešavanje problema socijalno najugroženijih sugrađana, pre svega onih koji žive u nehigijenskim naseljima kao što je pored mosta „Gazela“.

BEZ PARKIRANJA PO TROTOARIMA
Da je na mestu gradonačelnika Beograda gospodin Mario Bosi de Eskura, ambasador Argentine, pokušao bi da rastereti saobraćaj i to na sledeći način. - Ograničio bih korišćenje vozila, pa bi u svakom moralo da bude po četiri osobe, što bi smanjilo broj vozila i povećalo broj parking mesta. Strogo bih zabranio da se automobili parkiraju na trotoarima, a brzinu vožnje bih ograničio do 60 kilometara na sat u gradskim uslovima.
Argentinskom diplomati smetaju i izduvni gasovi starih automobila, pa bi zato zabranio kretanje svih vozila starijih od deset godina.

BEOGRAD SLEDI PARIZ
Pošto je veliki ljubitelj biciklizma Žan Fransoa Teral, ambasador Francuske, napravio bi mnogo biciklističkih i motociklističkih staza. Grad bi, smatra on, zablistao kad bi se renovirale mnogobrojne zapuštene fasade. Gospodin Teral ima i ideju kako naći prostor za kulturne sadržaje.
- U Francuskoj su mnoga napuštena skladišta, fabrička postrojenja, železničke stanice i magacini pretvoreni u neverovatne hramove kulture kao što su galerije i koncertne dvorane. Drago mi je što Beograd sledi Pariz postavši pozornica Svetskog dana muzike ili „Noći muzeja“ - zaključuje gospodin Teral.

„Klime“ skrnave fasade
Neophodni su propisi za postavljanje klima uređaja, koji skrnave fasade javnih i privatnih zgrada - smatra argentinski ambasador Mario Bosi de Eskura.

Beograđani treba da se pitaju o uređenju Terazija
Ambasadorka Belgije bi pokrenula i javnu raspravu na kojoj bi Beograđani mogli da iznesu svoje ideje za uređenje Terazija, koje, prema njenom mišljenju, imaju veliki potencijal da postanu elegantan kutak grada.

Kliknite za proširenje...

Петак, 10. aвгуст 2007.
Такмичење „Трофеј Београда” у џет скију у пионирској, кадетској и јуниорској конкуренцији одржаће се у недељу, 12. августа, на Сави, код Хале 14 Београдског сајма. На такмичењу ће наступити више од 50 џет скијаша узраста од седам до 18 година који су били успешни у најбржој школи овог спорта организованој током летњег распуста. Манифестацију организује Џет ски савез, а покровитељ је Секретаријат за спорт и омладину.

Такмичење ће се одржати у категорији седећих скутера „ранабаут”, уз пратњу инструктора. Манифестација ће бити свечано отворена у 11 часова представљањем свих учесника, а у 12 часова почиње такмичарски део. Победници ће бити проглашени око 16 часова, када ће им бити уручена и признања.

Kliknite za proširenje...

Европско првенство у кајаку и кануу за спортисте и спортисткиње до 23 године одржаће се од 28. августа до 3. септембра на Ади Циганлији.

Листа учесника биће закључена идуће недеље, када ће се утврдити и распоред појединачних такмичења.

Kliknite za proširenje...

Влада":2mofhiew je napisao(la):

a brzinu vožnje bih ograničio do 60 kilometara na sat u gradskim uslovima.

Kliknite za proširenje...

Kliknite za proširenje...

Najstariji klavir ima 164 godine
Autor: Dragana Đurić | 11.08.2007 - 10:23

U stilskom salonu „Piano centra“ i drugih prostora u gradu „šepure“ se vrhunski klaviri marke Blitner, Bezendorfer i Kavai, Petrof... Pravi biseri ovog instrumenta, međutim, mogu da se nađu u nekom izlogu, radionici ili, čak, podrumu.
Na lepotu zvuka „Bezendorfera“ iz 1843. godine protekle decenije nisu uticale, ali za njega već dugo niko nije seo. Jedan od najstarijih klavira u gradu krasi izlog ekskluzivnog butika u gradu. Beograd čuva i dva „Stenveja“ iz 19. veka: jedan u Muzeju primenjene umetnosti, a drugi u salonu jedne porodice u Beogradu. Njihova vrednost je neprocenjiva.
- Najstariji moderan klavir koji je u široj upotrebi je koncertni „Stenvej“ iz 1937. godine. Nalazi se na Fakultetu muzičke umetnosti od njegovog osnivanja. Nije u najboljem stanju jer su sredstva za održavanje veoma ograničena. Studenti ipak na njemu drže javne časove, čak i koncerte - priča Mario Bjelanović, klavirštimer na FMU, na kome su instrumenti u proseku stari 70 godina.
...
Prvi stigao 1821. godine
Preteča klavira bilo je čembalo, trzački žičani instrument. Prvi klavir stvorio je Bartolomeo Kristofori iz Padove oko 1720. godine u Firenci. U Srbiju je ovaj instrument stigao 1821. godine. Iz Beča ga je za svoju ćerku poručio Jevrem Obrenović, trgovac iz Šapca, rođeni brat Kneza Miloša.

Radni vek sto godina
Klavir može trajati više od sto godina ako se pravilno održava. Vazduh u prostoriji ne treba da je suv, a na to posebno treba paziti zimi kad radi centralno grejanje. Ne sme stajati blizu grejnog tela niti uz spoljni zid ili prozor. Najmanje jednom godišnje neophodno je štimovanje.

Kliknite za proširenje...

ISTORIJA "BALKANA"

ZGRADA bioskopa "Balkan"podignuta je 1870. godine i u njoj je prvobitno bio hotel "Bulevar". Kasnije je promenio ime u "Operu". Godine 1899. u hotelu je prvi put prikazan jedan film, što je kasnije postala česta praksa. Stalni bioskop u hotelu pod nazivom "Grand bioskop porodice Gomon" počeo je sa radom 1912. godine. Od 1909. do 1911. godine u istoj zgradi bila je prva Beogradska opera.

Kliknite za proširenje...

Дворови нису „забрањени град”
За пет година „српски Версај” на 130 хектара, који се налази на врху Дедиња, обишло 60.000 посетилаца

Бели двор се може видети само ако се уђе у комплекс
(Фото Л. Адровић)

Деценијама после Другог светског рата Бели двор код обичних смртника изазивао је само страхопоштовање. Некадашњи „забрањени град” на врху Дедињског брда сада изазива уздахе и буди носталгију за прошлим временима. Дворски комплекс династије Карађорђевић на 130 хектара, с две резиденцијалне палате и капелом Светог Андреја Првозваног, никог не оставља равнодушним.

За пет година откако су отворени за јавност краљевске дворове видело је 60.000 људи. Сваке суботе и недеље од почетка априла па до краја октобра тешка метална капија дворског комплекса се отвара за посете које организује Туристичка организација Београда. Групе су ограничене на 50 посетилаца, а обилазак траје сат и 45 минута у два термина – 11 и 14 часова.

Принц Александар и принцеза Катарина Карађорђевић од 2001. године добили су право коришћења дворова, тако да посетиоци често имају прилике и да се сусретну и попричају с краљевском породицом.

„Зову нас грађани и телефоном и питају да ли ће имати прилике да током посете дворском комплексу виде и престолонаследника. Не можемо им то гарантовати, али сваки пут ако су у земљи и немају унапред испланиране обавезе престолонаследник Александар и принцеза Катарина траже да се виде са посетиоцима. Тада обично настану овације, многи траже и да се сликају са краљевском породицом”, прича Тијана Борић, кустос Канцеларије њ. к. в. престолонаследника Александра ИИ.

Када се од главне капије крене кроз парк, уређен по идејама Едуарда Андреа, директора Версајског парка, пролази се поред сламнате куће, дворске кухиње, зграде маршалата, и долази до Краљевског двора, саграђеног 1929. године од белог брачког камена у српско-византијском стилу. У овој палати, колонадом повезаном с капелом Светог Андреја, патрона породице Карађорђевић, посетиоци имају приступа приземљу и подруму, јер су на спрату престолонаследникове приватне просторије. Плави салон, краљевска трпезарија, интимна башта, салон свадбених дарова с поклонима за венчање и радни кабинет краља Александра препуни су вредних уметничких дела Пусена, Аловађија, Грасија, Лебрена, Мештровића...

Посебну атракцију представља дворана краљевског подрума коју зову и „мали Кремљ”, јер су сводови и зидови осликани мотивима из бајке о жар-птици и из српске епске поезије. „Деца су подозрива када им кажемо да силазимо у подрум, јер очекују нешто мрачно, али се одушеве када виде ’чаробни’ салон, салу шапата, биоскопску дворану”, истиче Тијана Борић.

Већина посетилаца се изненади када уђе у „српски Версај” и установи да у комплексу постоје две резиденцијалне палате. „За многе је још непознаница шта је то Бели двор. Оно што се види из различитих делова града заправо је Краљевски двор. Бели двор, који је грађен за краљевиће Петра, Александра и Андреја, ушушкан је на јужној падини и постао је познат стицајем историјских околности у Брозово време као место где су примани многи државници. Људи се изненаде када чују да Тито није живео у Белом двору, већ га је користио за разне пријеме”, објашњава кустос Канцеларије престолонаследника Александра.

На путу ка Белом двору недалеко од дрвореда црвених кестенова налази се и гроб Даворјанке Пауновић, Титове љубавнице, која је на том месту сахрањена 1946. године. Престолонаследник Александар је против било какве освете над мртвима и њени посмртни остаци биће премештени само ако то затражи њена родбина. Али, није гроб ове дактилографкиње трагичне судбине једини симбол минуле идеолошки острашћене прошлости. Круне су скидане с многих предмета и на њихово место стављане звезде петокраке. У куполи капеле још се види траг од куршума испаљеног у фреску Исуса Пантократора.

Како објашњава Тијана Борић, принц Александар сматра да само диктатори бришу историју и зато жели да све остане сачувано као сведочанство бурне прошлости на овим просторима.

„Занимљиво је да готово сви када уђу у Бели двор питају где вам је то Слобино канабе. Мало њих зна да је тај сет за седење купљен по наруџби краља Александра, али га он није дочекао јер је убијен у Марсеју два месеца пошто је кренула градња ове палате, која садржи и колекцију изузетних уметничких дела Рембранта, Канелета, Бурдона, Фромантена, Ђуре Јакшића”, напомиње Тијана Борић.

Током више деценија богате уметничке збирке слика, књига, порцулана и сребра и других уметничких предмета десетковане су. Две трећине колекције је нестало и тренутно се ради пројекат реконструкције првобитне збирке. „Било је много слика и ово што се сада може видети тек је једна трећина, а остало је завршило по приватним колекцијама. Знамо да је у библиотеци било 58.000 наслова, а остало је сачувано само седам хиљада књига”, наглашава Тијана Борић.

--------------------------------------------------------------------------

Обилазак Председништва

Градски дворови су такође отворени за јавност сваке прве суботе у месецу. Како кажу у Туристичкој организацији Београд, сви заинтересовани грађани могу у два термина у склопу обиласка два скупштинска здања (Дом Народне скупштине и зграда парламента у Улици краља Милана) обићи и Стари двор (Скупштина града) и Нови двор (Председништво Србије).

Миленко Пешић
[објављено: 12.08.2007.]

Kliknite za proširenje...

Влада":2psbxuqh je napisao(la):

Тијана Борић, кустос Канцеларије њ. к. в. престолонаследника Александра ИИ.
Миленко Пешић

Kliknite za proširenje...

Kliknite za proširenje...

Steva":p2nz9px6 je napisao(la):

imalo bi i wow efekat, a i prekrile bi ruševine dok se ne srede!

Kliknite za proširenje...