P.a.u.L.i. wrote:

vucko wrote:

Poceli su radovi sitno ali nema veze,nek se radi.Cuburac te sine nece skoro dirati,mozda za nekoliko godina,slazem se da su uzasne.

Sto je neko pomenuo da je stari projekat,dimitrija tucovica je plan iz 1975,spajanje cingrijine i gospodara vucica iz 1972 a verujem da je i ovaj plan bulevara iz 1972 god.

Zasto mislis da nece? Ja mislim da sam negde procitao (ili se varam ) da ce i one uskoro biti rekonstruisane.

U svakom slucaju, to bi moralo hitno da se uradi i da se zaokruzi ta celina...sine su u sredini vec i ne bi ni morali da zaustavljaju saobracaj, eventualno jednu traku. Ako ne urade, bas ce lepo da 'klize' novi tramvaji kad stignu....

Izvadili su sine do etf-a,verujem da ce ih zameniti i dalje

Tokom radova na popločavanju Bulevara od Skupštine do Vuka, iz Gradske uprave su lansirali priču da će reknostruisati tramvajske šine tako što će oba tramvajska koloseka pomeriti u krajnju desnu traku (gledajući ka Cvetku).

Obrazloženje toga je bilo postizanje razdvajanja automobilskog i pešačkog saobraćaja.Desna strana je predložena jer su tu prodavnice, pa više ljudi prolazi njom

jedno od retkih stabala koje su ostavili je bilo u blizini (možda i prvi komšija) stabla koje su prvo isekli. sad vidim da su na bukvalno pola metra od njega ugradili tu kasetu, tako da će verovatno i ono da leti. drvo kao drvo i nije u bog zna kakvom stanju, ali mi po običaju nije baš najjasnija logika

Nove slike bulevara,mrzi me da kopiram

http://www.skyscrapercity.com/showthrea … amp;page=2

A gdje su zute linije za parking kao od batutove do cvetka,bandere su iste kao u donjem djelu bulevara sto je fino, sve usvemu lijepo izgleda

03. 08. 2010
PRESS
Merkaju platane po Evropi
Članovi komisije za odabir budućeg drvoreda platana u Bulevaru kralja Aleksandra već obilaze rasadnike u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj, iako se tender za nabavku stabala otvara tek početkom sledeće nedelje



Tender za kupovinu platana za Bulevar kralja Aleksandra biće otvoren početkom sledeće nedelje, a dobavljač će biti izabran u septembru. Međutim, iako trka za najboljeg ponuđača nije zvanično počela, nekoliko predstavnika stručne komisije već obilazi uzgajivače u evropskim zemljama koji bi mogli isporučiti ovaj drvored.

NOVAC OBEZBEĐEN
Novac za platane na Bulevaru prikupila su društveno odgovorna preduzeća i građani. Direktor „Zelenila" smatra da će 41 milion dinara, koliko je sakupljeno, biti više nego dovoljno za potrebnih 445 platana.
- Zbog toga što su neka preduzeće poklanjala veoma velike sume, morali smo čak i da ograničavamo iznose donacija koje smo primali. Odziv je bio sjajan. Verujem da je prikupljeno sasvim dovoljno novca, i više nego što će, verovatno, biti potrebno - kaže Draškić.
Press je detalje o predtenderskom postupku za nabavku platana za Bulevar kralja Aleksandra i o tome ko se sve raspitivao o uslovima budućeg tendera pokušao da dobije u Agenciji za javne nabavke gradske uprave. Međutim, tamo nam je rečeno da je direktor agencije Branko Janković na putu van zemlje i da se vraća tek u ponedeljak.
Pored toga, Press je saznao i da je predsednik komisije za odabir sadnica za Bulevar, profesor Mihailo Grbić, takođe na poslovnom putu van Srbije. Kako saznajemo, Grbić je zamoljen da u nekim evropskim zemljama obiđe rasadnike iz kojih su se raspitivali o uslovima budućeg tendera.
ZAŠTO PLATANI?
Komisija za izbor sadnica za novi drvored u Bulevaru kralja Aleksandra odlučila se za platan jer ima „veliku ekološku plastičnost" i pozitivan uticaj na mikroklimu, otpornost na niske temperature, aerozagađenja i radiacionu toplotu, pa odlično uspeva u velikim gradovima. Platan je izabran i zbog toga što brzo raste i obnavlja se posle orezivanja, ali i zbog svoje dekorativnosti.
- Vodilo se računa o želji građana, jer su sve ankete pokazale da oko 67 odsto njih želi platane. Drugi kriterijum je bio stav stručnjaka iz komisije, koju su činili predstavnici Šumarskog fakulteta, raznih instituta, inženjera i predstavnika vlasti. Čak smo vodili računa da i gradski funkcioneri u komisiji budu stručnjaci iz oblasti hortikulture. Komisija se jednoglasno odlučila za platane - kaže Radovan Draškić.

Veliko interesovanje
Najpre je početkom jula raspisan predtenderski postupak za nabavku platana, a za nekoliko dana otvoriće se i međunarodni tender, koji će trajati 22 dana. Prema pravilima ovog konkursa, komisija bi tek tada trebalo da obiđe najbolje ponuđače i proveri navode iz dokumentacije koju su predali.
Radovan Draškić, direktor JKP „Zelenilo Beograd", potvrdio je za Press da će Komisija obići sve rasadnike koji su se prijavili tek kad se tender zatvori, ali je dodao i da je grad već poslao stručnjake u inostranstvo, kako bi proverili uslove i kvalitet sadnica u ovim rasadnicima.
- Do sada su se pismeno i usmeno u predtenderskom postupku mnogi raspitivali. Kontaktirali su nas čuveni rasadnici iz Belgije, Francuske, Holandije i Nemačke, ali i neki domaći, iz Subotice - kaže Draškić.
FAKTI
n Za transport platana biće potrebno od 50 do 60 kamiona, jer se na jednom kamionu može prevesti po osam sadnica
n Drvoredima platana danas se diče mnogi veliki gradovi u svetu. Imaju ih London, Buenos Ajres, Njujork, Pariz, Madrid, Šangaj i drugi
n Platani moraju biti visoki oko 10 metara, stari oko 18 godina i presađivani šest puta
n Sadnice sa busenom mogu da se sade u bilo koje vreme, ali je, kažu stručnjaci, najbolje vreme za sadnju drveća oktobar, kada biljka odbaci list
Ko može da se prijavi
Predsednik Komisije za izbor sadnica za drvored u Bulevaru kralja Aleksandra Mihailo Grbić ranije je govorio da u Srbiji ne postoji rasadnik koji ima sadnice sa karakteristikama kakve se traže na tenderu, međutim pravo da se prijave imaće i domaće firme.
- Uslov za prijavu na tender je da rasadnik može da nam obezbedi stabla tačno određenih karakteristika kakve smo obećali građanima. Sadnica mora imati stablo prečnika 15 centimetara, visinu račvanja na nivou dva i po metra i veličinu busena korena 1,3 metra - objašnjava Draškić.
On dodaje i da će veoma važan uslov biti i da stabla mogu da stignu do rasadnika JKP „Zelenilo Beograd" do 15. oktobra.
- Sva stabla koja će se saditi moraju da budu u našem rasadniku na vreme, da bi sadnja u drugoj polovini oktobra mogla da počne. Da bi se sadnice posadile, mora da prođe vegetativni period, da ostanu bez lišća kako bi se najbolje razvijale - kaže Draškić.   

http://pressonline.rs/sr/vesti/beograd/ … vropi.html

Počelo je asfaltiranje tramvajskih baštica tako da ako se još neko nadao da će baštice uraditi kao u Nemanjinoj - više ne možete ni da se nadate

Baštice  na Bulevaru se asfaltiraju pošto će u kasnijoj fazi (15-20 g?) metro, koji će koristiti iste šine koje će sada koristiti tramvaj, ići pod zemlju. Važno je da se ovaj silazak pod zemlju može ostvarivati u fazama, postepeno, zavisno od mogućnosti grada.  U prvoj fazi metro silazi pod zemlju nešto pre Vukovog spomenika, u drugoj kod Đerma zatim kod Liona, Cvetka itd. Na kraju će duž celog Bulevara metro biti pod zemljom U Nemanjinoj će ostati tramvaj i zato je tamo rešenje drukčije. Pitanje da li je i bolje pošto su u Nemanjinoj ranije automobili mogli ići i trasom kojom su postavljene tramvajske šine pa je cela ulica za automobile i autobuse bila mnogo šira. Naravno, ovo rešenje kakvo je sada u Nemanjinoj znatno olakšava i ubrzava kretanje tramvaja ali je kolovoz za automobile i autobuse dosta uzak.

@dedinje
Misliš laka železnica, ne metro. Koliko sam razumeo, visokokapacitetna vozila ne mogu ići po ovoj trasi, a niskokapacitetna zahtevaju dodavanje još jedne šine zbog metarskog koloseka. Pošto će ionako morati da razbijaju beton zbog te šine, onda su mogli ostaviti tramvajske baštice bar do tada.

Ma ne ja tebe razumem,ali reagujem jer pričaš kao da je  Lrt proradio a ne Metro ili nezavisni šinski sistem kakav je koncept usvojen,a Alstom i Ežis tek treba da rade studiju nezavisnog šinskog  sistema a ne Lrt ili brzog tramvaja,u Bulevaru tramvajske šine ostaju da služe tramvajima a Metro ide pod zemljom jer drugog racionalnog rešenja za taj deo grada nema,a za stubove posle izmeštanja šina na sredinu nema ni govora,na NBG mogući su stubovi ili tuneli dok površinski isto nonsens koji bi bio rola koster a opet izlazi na površinu gde bi trebalo 3 m betonske ograde te bi bulevar Đinđića izgledao kao dom za Berlinski zid uz opasnost da se neko ipak preskoči da bi skratio put  a znamo koju brzinu vozovi razvijaju,površinska trasa može samo kada izađe iz tunela da ide u depo na periferiji,tako da se odlučiš da li govoriš o modernizovanom tramvaju ili Metru 

@dedinje, 2012
Jovanovm pominje "laku železnicu" i misli na laki metro, samo ne voli da koristi reč metro da opiše takvu tvorevinu.

Elem - ako bude usvojen plan koji se (po mom mišljenju) gura, da laki metro ide pod zemljom od Vuka, a po zemlji od Ustaničke, onda to zahteva da se u trenutnoj rekonstrukciji Bulevara doda i treća šina za taj laki metro. A do tada su mogli da stave travnate baštice umesto da asfaltiraju.. eto, to sam hteo da kažem.

Za podzemne kontejnere 

Zašto treća šina za metro pa on može imati širinu koloseka 1 metar isto kao beogradski tramvaj. U Lincu sam video tramvaj čija je širina koloseka oko 0,75 pa je opet izvanredan u svakom pogledu. Mislim i na komditet za putnike, širinu i dužinu vagona, brzinu, udobnost itd. Ja sam shvatio da će po ovim šinama koje se sada postavljaju za tramvaj na bulevaru kasnije bez problema ići metro. On će u prvoj fazi ići pod zemlju kod Vuka a kasnije, kako sam napisao, postepeno, mogu se pod zemlju spuštati i deonice uz bulevar sve do cvetka pa i dalje do ustaničke. Ako bi širina koloseka za metro bila kao što je normalni železnički kolosek a to je 1,456 metra onda to sasvim menja stvar. Onda bi metro mogao koristiti i koloseke i tunele beovoza što znači da veliki deo metroa već imamo!

Ništa nije apsolutno nezavisno pa ni teški i najteži metro. I kod tih metroa vožnja jedne kompozicije zavisi od druge i postoji nešto kao semafor. Ukoliko jedna kompozicija malo uspori (dovoljno je da zbog velikog broja putnika stoji na stanici 10 sekundi duže) odmah se pali crveno da  ne bi došlo do sudara odnosno da u zadnji vagon ne bi udarila kompozicija koja dolazi iza nje. Ukoliko bi širina koloseka metroa u Beogradu odgovarala normalnom železničkom koloseku koji koristi i beovoz sa svojim tunelima nema razloga da te iste tunele ne koristi i metro. Evo primera: metro polazi iz Resnika, velikog prigradskog naselja, ide kolosecima Beovoza bez ikakve treće šine, ulazi u tunele, prolazi Franš i stiže do Vuka. Odatle planiranom trasom metroa, preko Trga Republike, Save i bulavara Zorana Đinđića stiže do Zemuna. Putnik bi od Resnika do Zemuna stizao za nekih 15 minuta. Ukoliko bi putnik želeo da stigne do Cvetka, morao bi kod Vuka da izađe iz metroa i pređe na tramvaj koji se sada gradi. U kasnijoj fazi, kad se izgradi podzemni metro ispod bulevara presedanje bi bilo nepotrebno i postojala bi direktna veza Resnik-Cvetko (Ustanička). Kombinacija metroa i Beovoza daje fantastične mogućnosti ukuliko je širina koloseka ista.