Prošlo je više od 7 meseci od kada je potpisan ugovor između „Železnica Srbije“ i „Energoprojekta“ o nastavku gradnje stanice Prokop, međutim ovaj ugovor nije dobio odobrenje Vlade Srbije. Razlog za dosadašnje nepotvrđivanje ugovora leži u navodno, nepostojećem zakonskom osnovu po kome bi „Energoprojekt“ bio uknjižen kao novi vlasnik ploče na kojoj treba da bude izgrađeno preko 100 000 kvadrata komercijalnog prostora. Iz tog razloga juče je u Vladi Srbije potpisan novi ugovor koji će pod novim uslovima omogućiti nastavak gradnje jednog od najvećih infrastrukturnih projekata u Srbiji.

Da podsetimo, rešenja za ovaj veliki projekat su usvojena još 1971. godine, da bi tek 1977. postavljanjem kamena temeljca počela izgradnja nove centralne železničke stanice u Beogradu. Tadašnje vlasti kao rok za završetak stanice odredili su sredinu 1979, međutim zbog nedostatka sredstava radovi nisu tekli predviđenim planom da bi konačno bili i zvanično obustavljeni 1980. Tokom ‘80ih vođena je živa rasprava o tome da li treba u potpunosti napustiti izgradnju ovog projekta, ali od projekta se nije odustalo i 1996. godine ponovo kreću radovi na Prokopu. Izgradnja je krenula punom parom, a tada je izgrađen veći deo stanične zgrade koju danas treba završiti. Takođe je projekat izmenjen pa je Prokop tada prvi put dobio svoj komercijalni deo. Dodavanje komercijanog prostora je trebalo da pribavi neophodna stredstva za završetak ovog mamutskog projekta. Za projekat želenicke stanice u Prokopu koji je dobio prvu nagradu na konkursu 1975. nije planirana ni betonska ploca ni tržni centar a projektanti su bili: Zoran Žunkovic, Živorad Lisičić, Mihajlo Živadinović i Srboljub Rogan.

U skorije vreme, novu inicijativu za završetak Prokopa pokrenule su „Železnice Srbije“ 2005. godine raspisivanjem međunarodnog tendera za odabir suinvestitora, gde je posle neuspešnih pregovora i dodatnih uslovljavanja pobednika, kompanije „Trigranit“, posao dodeljen drugoplasiranom „Energoprojektu“.

Novi ugovor koji je potpisan 17. Oktobra 2008. i dalje podrazumeva „Energoprojekt“ kao izvođača radova, ali ne i kao investitora. Po ovom ugovoru finansiranje stanice preuzimaju država i grad u vrednosti od 72 milliona evra. Država će uložiti 50 miliona u završetak stanice dok će grad sa ostalih 22 miliona finansirati izgradnju prilaznih saobraćajnica i ostalo opremanje. Takođe ugovor podrazumeva i 15 miliona evra koje će biti plaćeno „Energoprojektu“ za dosadašnje konzerviranje i održavanje gradilišta. Izgradnja kreće odmah, a komercijalni prostor na ploči stanicne zgrade biće tek naknadno izgrađen kada se stanica pusti u rad. Prema rečima Vladana Pirivatrica, direktora „Energoprojekta“ , ovaj ugovor ne isključuje mogućnost da ova firma ipak dobije posao za izgradnju gotovo 130 000 kvadrata komercijalnog prostora, ali pod novim uslovima.

Završetak nove železnicke stanice Beograd-Centar ima izuzetnu važnost za grad i državu. Pre svega, Srbija će dobiti modernu stanicu na koridoru 10 protočnog karaktera, sto će u mnogome poboljšati saobraćaj unutar „Beogradskog železničkog čvora“, a Beograd će izmeštanjem stare, čeone glavne stanice osloboditi skoro 100 hektara najekskluzivnijeg građevinskog zemljišta u regionu ako ne i šire. Izgradnja „savskog amfiteatra“ mogla bi da pokrene novi razvojni ciklus u Beogradu, koji po nekim procenama iznosi čitavih 20 milijardi evra.