Izgradnja Novog mosta preko Ade Ciganlije svakako je glavni infrastrukturni projekat u razvoju glavnog grada Srbije. Pored toga što se radi o bitnom saobraćajnom čvorištu, most pretenduje da postane novi simbol grada sa svojim impresivnim pilonom i dimenzijama. Iako deo javnosti i dalje spori pojedina tehnička rešenja samog projekta, most je u najvećem delu sa zadovoljstvom prihvacen i takav već ulazi u kasne faze izgradnje. Projekat koji je Grad pripremao godinama unazad, a koji je istovremeno sa puno frustracije isčekivan u javnosti konačno se realizuje, i to je svakako pozitivan kontekst za deo priče o mostu na Adi.

U oktobru 2008. konačno je pokrenuta izgradnja mosta i Beograd je ušao u projekat novog premošćavanja reke Save, što je prvi takav poduhvat u poslednjih gotovo 30 godina. Prihvaćeni projekat je monumentalan, dugačak gotovo jedan kilometer sa 6 traka za automobile, dva šinska koloseka i stazama za pešake i bicikliste. Most je konstruisan kao kontinuiran raspon sa jednim pilonom i sistemom asimetričnih kosih kablova. Predloženi model je svojevremeno oštro kritikovan iz dela stručne javnosti kao skupo rešenje, međutim rešenje je prihvaceno i krenulo se u izradu finansijske konstrukcije.

Prve preliminarne ocene troškova izgradnje mosta bez prilaznih saobraćajnica iznosile su 85 miliona evra, gde bi još 65 miliona evra bilo potrošeno na izgradnju prilaznica. Već do formiranja konzorcijuma i potpisivanja ugovora cena mosta je podignuta na 120 miliona evra. Objašnjenje koje je tada lansirano u javnost je bio skok cene čelika na svetskom tržištu. U međuvremenu se usled globalne ekonomske krize cena čelika prepolovila, ali izvođačka cena nije korigovana. Isto tako podignut je još jedan kredit u iznosu od 60 miliona evra u junu 2010, čime je samo kreditno zaduženje za most bez pritupnica dostiglo 130 miliona evra. Koliko je još grad svojih sredstava potrošio za razne troškove režije nije nam poznato. Neke procene govore da su “unutrašnji “ troškovi za konsultacije, porez i druge dažbine punih 50 miliona evra, pa cena mosta bez pristupnih saobraćajnica dostiže cifru od preko 180 miliona evra.

Nažalost to nije kraj nadziđivanja cene projekta, jer nijedan most nije funkcionalan bez pristupa. Prvobitno procenjene prilazne petlje su trebale da koštaju samo 65 miliona evra, ali su ukupne pozajmice za ovu svrhu već dostigle 120 miliona evra. Kada se to sabere sa cenom mosta dolazi se do cifre od 300 miliona evra za ceo projekat, što je drastičan rast troškova gde je cena za nekoliko godina praktično duplirana bez jasnog objašnjenja. Podsetićemo da je kompletiranje obilznice oko Beograda u punom profilu i punoj dužini procenjena na 400 miliona evra, kao uporedbu sa cenom mosta preko Ade. Sličnu cenu ima i probijanje autoputa kroz Grdeličku i Sićevacku klisuru, kao južni kraci koridora 10.

Kao dodatan problem vidimo činjenicu da su evropske banke u potpunosti isključile domaće firme iz tenderskog procesa, što je posebno problematično imajući u vidu da se radi o ogromnom deviznom kreditu i jednom od najvećih projekata u zemlji. Ako tenderski uslovi praktično eliminišu domaće firme iz najvećih projekata, grad je dužan da nađe povoljnije uslove finansiranja.

U svetlu ove otvorene debate u javnosti, Beobuild je pokrenuo anketu u kojoj smo pokušali da opipamo raspoloženje naših posetilaca prema ovom pitanju. U anketi je za gotovo dva meseca anketiranja prikupljeno 1884 jedinstvenih glasova koji su raspoređeni prema ponuđenim odgovorima.

Najveci broj učesnika (39 %) smatra da je cena dostigla neprihvatljive okvire i da je grad u skladu sa time dužan da opravda troškove. Pošto se radi o veoma značajnom novcu poreskih obaveznika, Grad bi morao da na adekvatan način javnosti iznese listu troškova koji su doveli cenu na fantastičnih 300 miliona evra. Čak 24% učesnika Beobuild-ove ankete misli da je situacija sa finansijama očekivana, što je jako zanimljivo. Veliki deo javnosti je već naviknut na stalna finansijska iskakanja, pa cenu mosta povezuju sa generalnim stanjem u državi i praksi u građevinarstvu. Zabrinutost zbog visoke cene izrazilo je 18% glasača, dok njih 15% veruje da se projekat nije mogao izvesti sa manje sredstava, odnosno da projektno rešenje u startu determiniše cenu mosta. Međutim, čak i da projekat nije mogao jeftinije biti realizovan, ostaje pitanje kako je došlo do drastičnog odstupanja od prvobitnih najava. Zbog toga bi Grad morao da objasni javnosti kako je do ove situacije došlo, da bi se transparentno analiziralo trošenje javnih sredstava. 4 % ispitanika bilo je neodlučno po ovom pitanju.

Takođe pokrenuli smo i novu anketu, gde će naši posetioci od danas imati priliku da ocene rad komunalne policije u prvih par meseci od formiranja. Postoje velika očekivanja od nove gradske komunalne policije, a da li će ih ispuniti videćemo u mesecima koji su pred nama.