Posle tri godine intenzivnih radova na obalama Dunava otvoren je još jedan beogradski most, odlukom grada nazvan Pupinov most. Beograd polako ostvaruje svoje razvojne ciljeve u tom pogledu, pošto su u prethodne tri godine u glavnom gradu realizovana dva zavidno velika ovakva projekta. Otvaranjem novog mosta na Savi, i sada ovog na Dunavu, ozbiljno je načet decenijski problem mostova u Beogradu.

Pupinov most proizašao je iz Ugovora o strateškoj saradnji potpisanim sa Kinom 2009. godine, koji nam je omogućio povlašćene uslove za finansiranje razvojnih projekata. Radi se o izvoznom kreditu kineske EXIM banke, odnosno kreditnom aranžmanu sličnom onima koje je SFRJ svojevremeno davala za poslove naših građevinara širom sveta. Konačno, potpisan je ugovor sa moćnom državnom korporacijom za mostove i puteve (CRBC), i tako je otpočeo prvi kineski građevinski posao u Evropi.

Most na Dunavu je najznačajniji element projekta Severne tangente i impresivan je poduhvat, čak i u evropskim razmerama. Radi se o konstrukciji preko najveće evropske reke u dužini od 1482 metara, gde je samo dužina glavnog raspona 362 metara. Most je kontinualni nosač sa dve odvojene konstrukcije, a svaka nosi tri saobraćaje trake, pešačku i biciklističku stazu. U most je ugrađeno 120.000 kubika najkvalitetnijeg betona, a na njemu je 3 godine radilo skoro 2000 radnika.

Projekat koji je ugovoren tom prilikom je realizacija čitave Severne tangente, tako da u tom smislu Pupinov most je samo jedan od 9 mostova na trasi tangente. Severna tangenta dugačka je 21 kilometar, i proteže se od Zemuna do Pančevačkog puta. Sa otvaranjem Pupinovog mosta biće otvorena i prva polovina tangente od bivše lakat krivine do Zrenjaniskog puta, u dužini od skoro 10 kilometara. Zbog problema sa eksproprijacijom, preostalih skoro 12 kilometara biće otvoreno do kraja 2015. Ukupna vrednost čitavog posla je ugovorena na 260 miliona dolara.

Iz nekog razloga, cena projekta kao i korisnost aranžmana sa Kinom je isto tema ovih dana. U medijima se govorilo o tome kako je mala korist od ovakvih poslova i kako nam povećavaju trgovinski deficit, međutim to je samo deo istine. Iako je potpuno pogrešna ekonomska politika na delu, gde se razvoj infrastrukture finansira kreditima indeksiranim u stranim valutama, ta praksa je na delu godinama. Čak se i ulice u Beogradu obnavljaju iz stranih kredita. U tom smislu, ako ovaj projekat poredimo sa drugim aktuelnim u zemlji, onda možemo reći da je ovo jedan od najboljih do sada. On je ne samo finansijski povoljniji, već je bio i daleko efikasniji od ostalih. U okviru projekta Severne tangente za 4 godine biće izgrađen 21 kilometar magistralnog puta u punom profilu, uključujući i otvoreni most preko Dunava.

Sa druge strane, pogledajte Žezeljev most u Novom Sadu ili železnicki most na Moravi. Slično je i na putnim projektima, gde recimo na beogradskoj Obilaznici ni dan danas još uvek nije realizovano 20 kilometara punog profila puta. Ili pak južni krakovi koridora 10, beznadežno izdeljeni na bezbroj deonica, sa desetinama malih izvođača koji ih grade skoro čitavu deceniju. Pri tome, na koridoru 10 domaća preduzeća na najvecem delu uopšte ne učestvuju, dok su na Pupinovom mostu imali pola obima. Međutim, ima na koridorima i dobrih rezultata. Primera radi, Koridor 11 je skroz druga priča, pa će za pet godina od otvaranja radova biti završeno 100 kilometara novog autoputa. Očigledna je razlika u efikasnosti projekata i efekata koji kao takvi donose, ne samo građevinskoj, već čitavoj ekonomiji.

O značaju Pupinovog mosta i Severne tangente za saobraćaj Beograda već je puno rečeno. Sama činjenica da je pored Pančevačkog jedini beogradski most na Dunavu govori dosta. Njegov značaj za budući razvoj je ogroman jer on rasterećuje gradsku uličnu mrežu, dramatično smanjuje dužine putovanja, redistribuira saobraćaj koji dolazi iz Pančeva, Vršca, Zrenjanina, Kikinde, otvara mogućnost temeljne rekonstrukcije Pančevca, čini mogućom autobusku stanicu na Novom Beogradu, razvoj treće obale i još mnogo toga.

Pupinov most je veliki uspeh za Beograd, međutim priča o beogradskim mostovima još nije gotova. Moramo preći još ovakvih koraka do optimuma. U narednim godinama treba realizovati dogradnju Ostružničkog mosta, zatim novi most na Obilaznici kod Vinče, a moguće i još jedan most na Savi u okviru autoputa Beograd-Obrenovac. Pri tome u okviru užeg gradskog jezgra treba realizovati metro most u Savskom amfiteatru, kao i još jedan most na Dunavu kod Ade Huje.

Čestitamo svim Beograđanima na uspešno realizovanom projektu Pupinovog mosta, sa željom da on pomogne u obezbeđivanju željenog rasta i razvoja u budućnosti. U saradnji sa Helivideo, predstavljamo fotografije i video materijal zabeležen nakon otvaranja mosta. Uživajte u uspehu.