Arheološka istraživanja i prezentacije

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=848473#p848473:2xowxcq4 je napisao(la):

Arahne » 10 Maj 2021 09:50 am[/url]":2xowxcq4]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=848416#p848416:2xowxcq4 je napisao(la):

Drakche » 10 May 2021 05:21 am[/url]":2xowxcq4]Prilikom otkopavanja sina u pariskoj ulici, pojavio se, izmedju ostalog, jedan gotovo netaknuti mozaik. Fotografiju tog mozaika video samo jednom i nikad vise.

Kliknite za proširenje...

NIje mozaik, nego pod od keramičkih poligonalnih pločica unutar toaleta, koji je opet deo termi (kupatila).
Jedini mozaik u SIngidunumu je otkriven unutar vile na Kosančićevom Vencu. Građena je u isto vreme kad i kameni Kastrum u prvoj polovini II veka i predstavlja jedan od najranijih civilnih luksuznih objekata u SIngidunumu. Mada manje više i u celoj Meziji. Prostire se ispod ostataka srušene Narodne biblioteke i ispod ulica Srebrničke i Kosančićev Venac.

Kliknite za proširenje...

Jedva se secam sta je bilo, sem da je odlicno ocuvano. Prizor je bio gotovo neverovatan. Mislim da se nalazi u blizini ulaza u Kalemegdan iz Kneza.
Voleo bih kada bi se ta fotka opet pronasla. Nadam se da nije unisteno rekonstrukcijom sina.

Jedan od dogovora sa izvođačima radova na šinama je bio da se ne ide u tom trenutku na prezentaciju, ali za uzvrat da moraju da izmene projekat i u potpunosti zaštite otkrivene ostatke kastruma. Ovakav stav je zauzet zato što je jedna institucija iz naše branše omašila i nisu dali uslove za arheološka istraživanja i prezentaciju, odnosno zaboravili su na postojanje kastruma na tom delu Kalemegdana.
Sve je zaštićeno geotekstilom i peskom.
https://flic.kr/p/2kXHQNX
https://flic.kr/p/2kXLG3F

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=848503#p848503:22kk8wp0 je napisao(la):

Прле » 10 May 2021 11:33 am[/url]":22kk8wp0]
Начуо сам да су можда нашли мошти св- Методија, брата св- Кирила, учитеља словенских. Да ли се зна нешто више о томе?

Kliknite za proširenje...

Celu tu priču je izmislio Imre Boba, mađarski istoričar koji je radio doktorat o Moravskoj u SAD tokom 80-ih godina. Njemu je odgovaralo da izmisli priču o grobu sv. Metodija na lokalitetu Širingrad u Mačvanskoj MItrovici, da bi cela njegova teza o Moravskoj srednjevekovnoj državi na tlu Srema imala smisla.
Dugogodišnji istraživač Sirmijuma, akademik Vladislav Popović, je u jednom naučnom radu lepo objasnio zbog čega ta pretpostavka nema utemeljenje.
Sam lokalitet ima već ozbiljan značaj kao mesto na kojem je možda podignut hram posvećen svetom Irineju. tako da nema potrebe izmišljati ono što nije, a totalno zanemarivati ono što možda jeste.
I ovaj lokalitet je u veoma lošem stanju, pola crkve je pod modernom zgradom, neuređen.......

evo nadjoh znam da sam nekome onomad mazno slikicu al nem pojma ni kome ni gde....

Ovo sam slikao 13. avgusta 2009. u pola osam uveče.

parket riblja kost rimska pilot verzija od opeke! :kk:

Počela istražna BUŠENJA PO CENTRU GRADA za prvu liniju metroa...

Kliknite za proširenje...

Nadam se da ce uzorke pored geodeta pregledati i arheolozi sobzirom da su sa velikih dubina mogu biti jako interesantni

Jel ima negde neki plan na kojem se vidi gde su bušili?. Danas sam video jednu ekipu kod spomenika Vasi Čarapiću, ali mislim da je to za podzemnu garažu....

imas na ssc u temi metro par slikica busenja ako sta pomaze...bas sam pitao a gde su tu arheolozi? busenejm mogu samo da ostete neke potencijane nalaze...

Koristan priručnik za tretman arheološkog nasleđa
http://arheologija.rs/wp-content/upload ... rucnik.pdf

Izvor: Novosti.rs

“NOVOSTI” OTKRIVAJU: Više od 100 grupa pustoši Srbiju - Carski prsten i Brozov sat u rukama strane arheo-mafije

SRBIJA je zbog svog neverovatnog arheološkog blaga postala meka za kriminalne grupe koje nelegalno iskopavaju i trguju opljačkanim starinama, utvrdio je jedan od vodećih svetskih stručnjaka za trafiking kulturne baštine, dr Semjuel Endru Hardi.

Ovaj pravnik i arheolog godinama prati komunikacije arheološke mafije Jugoistočne Evrope, a rezultate je objavio u naučnom radu pod imenom "Nije nezakonito ako te niko ne vidi".

On je otkrio 107 "divljih" arheoloških grupa iz kojih kontinuirano nude robu na veb-tržištu. Oni nisu obični "vojnici" arheološke mafije, već njeni niži šefovi koji regrutuju, snabdevaju opremom i obučavaju "detektoraše", terenske tragače na najnižem nivou kriminalne lestvice. Divlji kopači i trgovci starinama iz Srbije imaju i 26 onlajn zajednica, foruma i stranica na "Fejsbuku" i "Instagramu", gde razmenjuju iskustva, trguju opremom i nalazima i daju uputstva za zaobilaženje zakona, navodi dr Hardi.

Zatvorene fejsbuk-grupe istaknutih sakupljača i dilera starina imaju i do 5.000 članova. Pored desetina internet-foruma nacionalnih arheoloških mafija eks-ju država, postoji i 23 regionalne onlajn grupacije u kojima oni kontaktiraju i sarađuju. Dr Hardi je artefakte iz Srbije pronašao u ponudi na generičkim trgovačkim platformama, kao što su eBay, Etsy i olx.ba, kao i na specijalizovanim sajtovima kao što je VCoins.

Srpski stručnjaci kažu da je njegov rad prvo sistematsko istraživanje arheološkog crnog tržišta na teritoriji bivše SFRJ sprovedeno metodologijom praćenja "otvorenih onlajn izvora". NJu redovno koriste zapadne policije i tužilaštva za suzbijanje ove vrste kriminala, koja se po prihodima nadmeće sa trgovinom oružjem i narkoticima.

Arheolozi na svetskim aukcijama mogu da prepoznaju jedinstvene predmete opljačkane iz Srbije, ali njihovo poreklo je formalno zamaskirano lažnim biografijama stečenim preprodajama na malim aukcijama. Podaci o obimu arheološkog kriminala koje iznosi dr Hardi su zapanjujući, a u Srpskom arheološkom društvu kažu da je to samo vrh ledenog brega.

- On je tokom istraživanja mogao da prati samo komunikacije nižeg nivoa, a veliki poslovi se obavljaju u zatvorenim grupama - kaže dr Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, dugo angažovan u poslovima zaštite kulturnog nasleđa. - Mnogo predmeta iz ilegalnih iskopavanja u Srbiji se nalazi na "I-beju" i sličnim platformama, ali čak i najskuplji među njima su jeftina roba. Najvrednije komade takozvani kolekcionari iz Srbije stavljaju u kataloge koje šalju u inostranstvo proverenim mušterijama, da za njih licitiraju.

Internet je globalizovao tržište opljačkanih antikviteta, pa su štafetu od tradicionalnih otkupljivača u Evropi preuzeli oni iz Amerike i sa Dalekog istoka.

- Tamo je mnogo novih bogataša koji kupuju sve odreda po cenama višim od evropskih - kaže dr Crnobrnja. - Starine i umetnine su kao zlato, sigurna moneta u kriznim vremenima, koja ne poznaje inflaciju.

To potvrđuje i podatak da se nedavno na aukciji u Hongkongu pojavio jedan od satova "filip patek" iz zbirke Josipa Broza u Muzeju istorije Jugoslavije, koji je ukraden 2005. sa izložbe u Beogradu. Da je i tržište EU još uvek aktivno, svedoči aukcija u Francuskoj na kojoj se našao izuzetan srednjovekovni prsten sa natpisom "Vasilisa Maria" iz 13. veka, za koji je navedeno da potiče iz Srbije. Neupućenom posmatraču je razumljivo da se sitni predmeti lako krijumčare, ali deluje neobjašnjivo kako se to radi sa velikim slikama ili glomaznim predmetima kakvi su rimski nadgrobni spomenici - stele!

- Kako se prenose veliki predmeti? Lako, isto kao i 1,4 tone kokaina! Ilegalna trgovina umetninama je organizovani kriminal koji podrazumeva veze na svim nivoima, u svim institucijama svih zemalja koje učestvuju u njemu - konstatuje dr Crnobrnja.

O takvim vezama je "Novostima" anonimno svedočio učesnik istrage o pljački muzeja u Vojvodini koji čuva dragocene nalaze iz Sirmijuma: "Pet pljački se odigralo na identičan način: lopov je ulazio kroz isti neobezbeđeni prozor baš u trenutku kada se čuvar nalazio u drugom delu zgrade i nepogrešivo je nalazio najdragocenije predmete. Kada smo peti put pitali zašto nema rešetaka na prozoru kroz koji redovno ulaze pljačkaši, nadležni su samo naivno slegali ramenima. Pravno je teško dokazati povezanost učesnika, iako zdravorazumski ona izgleda očigledna".

U belom svetu je nestao izuzetan veliki bronzani grudni oklop, jedini takav ikada pronađen u Srbiji. Informaciju o njemu našim naučnicima su poslale kolege iz EU, insajderi u zatvorenoj fejsbuk-grupi gde se licitira ilegalnom robom.

- Fotografije predmeta na licitacijama se pojavljuju samo kratko i zatim se brišu da im se zatre trag. O obimu crnog tržišta svedoči i to što zatvorene fejsbuk-grupe imaju po nekoliko hiljada članova, profesionalaca u arheološkom kriminalu iz celog sveta - naglašava dr Crnobrnja.

Dr Hardi ukazuje da ilegalnom arheologijom rukovode iste transnacionalne organizovane kriminalne grupe koje trguju i drogom i oružjem. NJihovi ovdašnji ogranci su ustanovljeni još u vreme SFRJ, kada su vladari crnog tržišta bili čak i neki političari i pripadnici bezbednosnih struktura. Oni su ostavili naslednike u potonjim eks-ju državama, a dr Hardi je primerom iz Severne Makedonije ilustrovao organizaciju ovdašnje arheološke mafije kojoj su se na terenu pridružili strani vojni i policijski "mirovni" i "posmatrački" kontingenti.

- Policajci su ozloglašeni kao sakupljači starina i zaštitnici "nedodirljivih" trgovaca i pljačkaša. Zaista, međunarodni policajci na Kosovu i Metohiji i mirovnjaci u Severnoj Makedoniji bavili su se pljačkom, ali su izbegli kaznu. U međuvremenu su članovi političke i poslovne elite postali poznati po tome što sakupljaju privatne zbirke opljačkanih starina, peru prljavu imovinu i akumuliraju društveni kapital. Makedonski lovac na artefakte MKAH002 (šifrovano ime) imenovao je bivšeg visokog nacionalističkog političara koji je osuđen za korupciju, bivšeg višeg socijalističkog političara i bivšeg višeg arheologa kao uticajne učesnike u nezakonitoj trgovini, kao i elemente unutar snaga NATO, nacionalističke mreže u okviru policija, više policijske službenike, sveštenike i muftije kao glavne igrače u procesu pljačke - navodi dr Hardi.

CRNA MONETA

OPLJAČKANE umetnine su, po rečima stručnjaka, međunarodno priznata crna moneta kojom teroristi i kriminalni klanovi iz siromašnih i kriznih područja često plaćaju narkotike i naoružanje. O zaradi na kraju lanca prodaje svedoči podatak da samo dve najveće njujorške aukcijske kuće imaju godišnji obrt između 20 i 30 miliona dolara. Na aukcijama se prodaju predmeti koje dileri sakupljačima koji ih "iskopavaju" plaćaju od nekoliko evra do najviše nekoliko stotina evra.
"KOPAČKI TURIZAM"

SRBIJA, sa neverovatnim materijalnim nasleđem od praistorije do modernog doba je postala i meta "kopačkog turizma", navode istraživači. U to su se uverili i istraživači "Novosti" na terenu, kojima se "turistički posrednik" hvalio kako je vodio grupu divljih kopača iz Hrvatske, opremljenu najsavremenijim uređajim, na ostatke tvrđave na vrhu Treska kod Gornjeg Milanovca, gde su iskopali izuzetno retke novčiće.

https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/10 ... afije-foto

Slika sa ugla Bežanijske i Vrtlarske ulice u Zemunu. Iako je ovaj svod verovatno deo kanalizacionog kanala, pošto je sada tu betoniran šaht, već odavno se ne prave ovakvi. To me je potsetilo da započeti rad na osnovnoj mreži kanalizacije u starom jezgu Zemuna (dakle duboko kopanje) treba i arheološki pratiti. Recimo upravo je negde ovde, na kraju Bežanijske ulice, bila gradska kapija Zemunskog gradskog utvrđenja. A i gradski bedem u pravcu ka Kontumacu je prolazio baš ovuda. Da li ovo neko prati? Da li su nekada pronađeni ostaci gradskih bedema ili kapija u Zemunu, ne računajući ono čuveno parče u pozadini prve slike?



http://zemun.rs/%d0%bf%d0%be%d1%87%d0%b ... b5-%d0%bc/

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=pn1Ju2IqOQU[/youtube]

Kvadratura kruga: Čiju genetiku nose Srbi

Kliknite za proširenje...

"Iskopine rimskog Singidunuma iz centra Beograda završile na otpadu"

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/29 ... tpadu.html

Posle više decenija najzad smo ponovo dočekali da vidimo obimnije arheološko istraživanje i prezentaciju sasvim novog dela Beogradske tvrđave. Pošto je baš u ovom, priobalnom delu ispod tvrđave na bregu, od 14. i 15. veka i počeo razvoj Beograda kao Srpske prestonice, grada koji su bukvalno od početka planirali i gradili Srpski vladari, rešio sam da koliko je to spolja moguće redovno pratim ovako redak i za našu istoriju važan projekat.

Za početak sve čestitke nadležnima na spremnosti da se uredi i ovaj deo obale reke, a naročito arheolozima na trudu da se, koliko mogu, izbore da projekat linijskog parka ne zanemari i takve vrednosti. Nažalost, sudeći po onome što indirektno možemo zaključiti iz onoga što se dešavalo, spomenuta borba nije bila ni malo laka budući da je uz niz pohvalnih odluka napravljeno i više grešaka koje se na jednoj nacionalnoj i kulturnoj vrednosti najvišeg reda teško mogu razumeti.

Trenutna situacija je izgleda ovakva. Gledjući na prvi render jasno je da su u početku planirali da ceo prostor linearnog parka u zoni tvrđave iskoriste isto kao i sve druge zone, tj isključivo kao oblast rekreacije i zabave. Tako je na tom renderu unutrašnji priobalni bedem prosto zatrpan zemljom i bukvalno pretvoren u niz kaskadno postavljenih galerija za rekreaciju sa stazama, klupama, betonskim zidićima i bujnim zelenilom. Onda su očigledno arheolozi stavili veto na takvo svetogrđe, pa je odlučeno da se unutrašnju bedem za sada ne dira.

Sledeća verzija rendera je predviđala da se popravi spoljašnji priobalni bedem (istovremeno i obaloutvrda) koji bi služio i kao ograda uz pešačku stazu. Onda je i ta ideja odbačena, ali je teško reći zbog čega. Moguće je da je neko iz vlasti tek naknadno shvatio koliko bi rekonstrukcija tog bedema trajala i koliko bi koštala, i da ne bilo šanse da se bar nešto završi do izbora. Ili su se možda arheolozi izborili da se ne dira ni taj bedem. U svakom slučaju, odbačeno je i to, pa smo tako dobili užasnu i neprovidnu gvozdenu ogradu tik uz spoljašnji bedem.

Međutim nečekivani bonus je odluka da se istraži i prezentuje Vodena Kapija 1. Ovo je možda neka vrsta kompenzacije za odustajanje od bilo kakvih DRUGIH arheoloških istraživanja, što bi po uslovima Zavoda bilo ne samo obavezno, nego bi još onda bilo obavezno da se restaurira i prikaže sve što se nađe. Ili je, ispravno, zaključeno da bi prezentacija Vodene kapije mogla biti prilično spektakularna, što bi pomoglo turizmu, indirektno donelo neke prihode, a za mnoge političare bi bila i dobra prilika za slikanje i popravku u sferi kulture ozbiljno narušenog imidža.

Naravno, sve je ovo pogađanje, ali šta god tu bila istina ipak izgleda da je na kraju ispalo da nema drugih arheoloških istraživanja, da će Zavod za sada zaboraviti na sopstvene uslove, ali da se zato ne dira ni jedan ni drugi bedem, i još da se istraži i restaurira Vodena Kapija 1. Imajući u vidu našu opštu situaciju, reklo bi se da je to pristojan kompromis jer je moglo biti gore. Nažalost brzina, neiskustvo izvođača, i moguće nedostatak odgovarajućih prethodnih istraživanja, napravili su i niz problema.

Da bi u sledećim porukama bila jasnija i terminologija i gde bi šta od bedema trebalo da se nalazi, evo naziva delova tvrđave po Popoviću i jednog orjentacionog plana koji sam ja ranije radio i postavio na Beobuild.





Deo uslova Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Prvi do tada nepoznati deo nekog zida se pojavio na na trouglastom, isturenom delu spoljnog priobalnog bedema, tj na redanu.





Pošto je postajala mogućnost da je to ostatak kasnije sagrađene i za istoriju nebitne zgrade, a ne deo bedema, potražio sam neku staru fotografiju ili detaljan plan. Evo slike.



Kao što vidite, nije u pitanju zgrada, nego baš deo bedema. I to nešto što izgleda prilično interesantano, tj kao da postoje ostaci dva, ili možda čak tri sukcesivna klinasta bedema. Ili recimo obaloutvrda, koja takođe služi i kao bedem, tj predstavlja borbeni položaj za odbranu tvrđave, i još jedan uvučeni i viši bedem sa zaklonjenom šetnom stazom.

Ali konačna sudbina tog dela bedema je ipak bila ovo. Prizor pre i posle:



Bedem su prosto zabetonirali.

Odmah zatim se pojavio još jedan problem, takođe na spoljašnjem priobalnom bedemu. Ne znam da li je to posledica želje da se iskoristi svaki centimetar prostora, ili samo jedan u nizu problema čiji je izvor nedostatak prethodnih istraživanja. Pošto se iskopao rov za betonsku osnovu ograde, ispostavilo se da uzevši u obzir godine kad je pravljen, bedem ne ide u laserski pravoj liniji, i da je njegov neoštećeni deo ispod zemlje prilično isturen i ponegde, zbog krivuidanja, previše blizu betonske osnove ograde. Svejedno su baš na ranije planiranom rastojanju izlili savršeno ravnu armirano betonsku gredu. Kako će se prilikom kasnije rekonstrukcije bedema (od koje su odustali iako je trebala da se radi pre svega drugog) ta greda bezbolno ukloniti? Pogotovo ako se beton povezao sa kamenjem i ciglama, ili prosto ulio u mnoge neravnine na njemu. Pa čak i ako nije, kontinualna greda se pre vađenja mora razbiti na delove, a armirani beton je moguće razbiti samo kompresorima uz ogrome vibracije. Pri čemu taj bedem na koji se greda naslanja ionako jedva stoji i sam po sebi, budući da direktno iz njega raste 50 godina staro drveće?





A evo šta je sa njegove druge strane

Pošto su šine uklonjene još veoma davno, početak radove na trasi bivše pruge, dakle odmah ispod ispod unutrašnjeg priobalnog bedema, započeo je uklanjanjem tucanika koji je bio osnova pruge. Ovde je izvor dela problema bilo to što su Nemci tokom rata ovuda provukli još jedan železnički kolosek, pa su zato morali da poruše deo bedema. To znači da se ivica njegovog i dalje neoštećenog dela ispod zemlje zbog toga našla baš ispod pruge. Ali gde TAČNO? I u horizontalnoj i u vertikalnoj ravni?

Ako i pretpostavimo da nedge u gradu postoje dovoljno detaljni i precizni planovi tih ratnih radova, recimo da bi se tako možda mogla unapred znati ivica bedema u horizontalnoj ravni jer je to lakše tokom ratnih radova na brzinu meriti. Međutim manje sam ubeđen koliko je moguće osloniti se na te planove, ako uopšte postoje, kad je u pitanju dubina do koje su bedemi tada bili razrušeni. Ili da li je ta dubina rušenja tada bila ravnomerna i svuda jednka. A to je važno da bi smo znali do koje dubine se sme uklanjati podloga pruge a da bedem ne oštetimo još više, dakle ispod nivoa do koga je on na raznim mestima tada bio uklonjen. Jasno je da u nivou samog tucanika nije ostalo ništa, ali koliko skidati i eventualno nestabilni sloj podloge ispod tucanika? Ni ovde ne vidim drugi način sem prethodnog arheološkog istraživanja, tj otvaranja par plitkih probnih sondi, tek toliko da se na brzinu vidi gde tačno počinje i dalje neoštećena ivica bedma i po visini i po širini. Međutim niko to nije radio. Jedostavno su odmah pustili grejder, veliku mašinu za odsecanje i ravnjanje zemlje, da ukloni nasuti tucanik.

Posle uklanjanja šina, a pre uklanjanja tucanika, nivo tla je bio otprilike jednak nivou biciklističke staze i svog okolnog zemljišta.





Ovde su počeli uklanjanje tucanika.



Pa je to izgledalo ovako



Međutim zaista sam se iznenadio kad nisu stali posle skidanja tucanika nego su nastavili i dalje sa skidanjem priličnog sloja još jednog, dubljeg dela tla. Na kraju smo na trasi pruge dobili jednu ovako duboku rupu.



Lepo se po boji i teksturi vide različiti slojevi zemljišta



Kad se pogleda u preseku, recimo da je oko pola metra bila prava osnova pruge, tj sloj tucanika, a još pola metra je dodatno uklonjeni deo tla ispod njega. Negde malo manje, negde više, ali otprlike toliko.



Problem je što su u ovom donjem, potencijalno nedirnutom sloju zemljišta od još pola metra lako mogli biti neoštećeni delovi bedema koje je grejder prosto odsekao. U sledećim porukama se vidi da je na mestima nažalost zaista bilo tako, a da je na drugim mestima sada skoro nemoguće biti siguran.

Šta se sve od bedema nalazi u oblasti gde bi ovako duboko uklanjanje podloge pruge moglo da ošteti neke eventualne arheološke ostatke, ako su po visini bili u okviru tih pola metra ispod sloja tucanika, vidi se na ovoj mapi. Potencijalno ugrožena oblast je označena ljubičastom bojom.

Takvo oštećenje arheološkog nalazišta od proizvoljno puštenog grejdera koji odseca i ravna zemljište se lepo vidi na bastionu Sava kapije.



Na preseku zemljišta koji je ostao sa strane njegovog raonika jasno se vidi gornjih pola metra koji je bio sloj tucanika u osnovi pruge, i donjih pola metra gde se vidi kao nožem odsečen deo bastiona Sava kapije. To je u mapi u prvoj i prethodnoj poruci onaj mali crveni deo (18. vek) na vrhu dela bedema u obliku slova V, ispod plave kule 6 (15. vek), i oko zelenog kružnog "eskarpa" dela bedema (15. vek).

Na sledećoj slici se vidi i ugaoni kamen bedema, tj levi vrh slova V.







Pravac pružanja bastiona





Iskopana rupa ispod nivoa pružnog nasipa i odsečeni deo bedema, tjh ono što je ostalo desno od putanje po kojoj je prošao raonik grejdera.

Malo u nizvodnom smeru je bastion Mračne kapije. Od njega je posle prosecanja Bulevara Vojvode Bojovića ostalo daleko veći deo nego od bastiona Sava kapije. Toliki da bi se on možda i mogao bar delimično rekonstruisati i pre uklanjanja bulevara. Međutim i ovde postoje tragovi koji verovatno znače da je grejder odsekao i njegov vrh. Ako ubacivanjem novog koloseka tokom rata rata nije bio uništen deo odmah ispod tucanika kod bastiona Sava kapije, verovatno nije bio dublje uništen ni u susednom bastionu Mračne kapije. Iako je sada teško biti siguran, jer tragovi na sledećim slikama mogu biti i slučajnost, deluje da je zaista tako. Pogledajte



Ovo su tipični tragovi svežeg preseka Beogradskog peščara.



Početak dubljeg skidanja zemljišta. Veliko, na preseku belo kamenje, vidite desno



Deluje da je niz ovog kamenja u približno u jednoj liniji koja savršeno odgovara očekivanom položaju ivice bastiona Mračne kapije (pogledajte mapu iz prošlih poruka)





Frustrirajuće za čitav pristup je međutim što bi bilo dovoljno da se neko naoruža običnim grabuljama i ašovom, pa da čas posla prosto sruši tanak sloj naslaga uz ozidanu potporu nasipa bulevara, pa bi se odmah videlo do kog je nivoa bedem ostao čitav makar uz sam put. Zašto bi tokom gradnje puta, sa njegove jedne bočne strane, rušili tada postojeći i savršeno stabilan bedem samo da bi zatim morali da još više zidaju potporu nasutog dela puta? Bočna potpora puta je verovatno samo nadzidana na deo bedema. Ne mora znači da je on u istoj visni očuvan i dalje udesno, ispod bivše pruge, ali bi se bar po nagibu izlomljenih ostataka bastiona videlo kakav je trend loma (i da li uopšte postoji dovoljno iznad zemlje). Međutim pošto sigurno znamo da je toj visini očuvan bastion Sava kapije, zašto ne bi i njemu susedni, ako distanca između njih nije veća od pet do deset metara (prostor oko malog tunela ispod puta)? A ovi u liniju poređani tragovi kamena na tlu ipak jesu sugestivni. Tako da je sada verovatno i ovde oštećen deo bastiona.

Kada se uz veliki unutrašnji priobalni bedem ide dalje u nizvodnom smeru, u segmentu između kafane Bela Vista i Vodene kapije 1, imamo isto pitanje. Da li je nešto dublje uklanjanje sloja zemljišta ispod tucanika u osnovi pruge moglo i ovde da uništi neke ostatake? Pokušao sam da duž te trase prepoznam gde je tačno bila ivica bedema i u smislu horizontalne pozicije i u smislu dubine do koje je on ostavljen neoštećen prlikom gradnje pruge. Ispalo je da takvih tragova bilo prilično i da su se lako mogli prepoznati čak i bez posedovanja planova.

Takođe da je nivo do koga je bedem ostao neoštećen na samoj NOVOJ površinu tla. Da li je on tu bio i pre nego što je grejder odrubio gornji deo tla, ili je neko baš matematički precizno odredio gde se taj "najviši nivo neoštećenosti" nalazi, je naravno teško sa sa sigurnošću reći, mada ja donekle sumnjam u u ovu drugu mogućnost. Pre će biti da je mašina prosto skinula sve delove bedema koji su bili iznad novog nivoa. Mada je sasvim moguće i da nisam u pravu. Evo slika pa prosudite sami. Često se vidi da su točkovi mašina koje su kasnije ovuda prolazile prosto skliznuli u stranu sa ivice bedema, koji je na tim mestima na samoj površini, i napravili rov u blatu tik pored njega. Pri tome je deo cigle ili kamena na ivici oštećan, što se vidi po svežem preseku ili zdrobljenoj ivici.

























To se i pre kopanja ispred Vodene kapije lepo videlo po tome što su i cigle i kamen ispred nje bukvalno kao nožem odrezani. Obratite pažnju na crvenu boju cigle i belu boju peščara u sledećim slikama.









Kad je prostor ispred Vodene kapije otkopan, to je postalo sasvim jasno. Sloj ilovače je nedavno dodat zbog sadnje cveća. Nivo na kome je grejder ranije odsekao tlo, a ovde očigledno odsekao i deo Vodene kapije, je ispod braon sloja plodne zemlje.



Kad se to isto pogleda iz profila, u nivou tla. Red veoma belog kamenja (peščar nedavno oštećen raonikom je veoma beo, mada brzo požuti i posivi) je bukvalno pod konac izravnat sa novim nivoom tla (minus nasuta ilovača).

I sad, posle ovakvih razmišljanja šta je nešto dubljim skidanjem podloge pruge oštećeno a šta nije, jednog dana se totalno šokiram kad sam video da im ni to nije bilo dosta, nego su JOŠ iskopali i čitav rov, taman otprlike tamo gde sam ja procenjivao da bi mogla biti ivica bedema. I to nekom automatskom i brzom mašinom, dakle ne gledajući šta kopaju, sudeći po savršeno pravilnim oblicima i visinama dve gomile izbačnog materjala sa obe strane rova.











Posle toga je očigledno neko od arheologa pobesneo, pa je kompletan rov već sutra osvanuo zatrpan i utaban, maltene bez traga da je ikad postojao. Ideja gradskog zelenila je očigledno bila da tuda provuku crevo za zalivanje cveća. To je postalo jasno kad je isto crevo osvanulo položeno na samu površinu i skroz u levo.



Kasnije je preko creva nasut sloj peska.



Rov je naravno ostao prazan, ali ako je bilo štete, zatrpavanje ne pomaže jer je već kasno.

Kad je iskopana rupa ispred Vodene kapije, proverio sam tačan pravac pružanja ivice bedema. Ispalo je da je bio iskopan - uglavnom - tik uz ivicu bedema, mada veoma krivuda, a pitanje je i koliko krivuda sama ivica bedema, ali i koji su trikovi perspektive na fotografiji sa ovako velikom dubinom. Pa smo možda bar tu imali sreće.

Drugi potencijalni problem sa ovim nesuđenim rovom za zalivanje cveća nije međutim samo veliki unutrašnji priobalni bedem iz 18. veka, nego za nas bitno važniji bedem Srpskih vladara iz 14. i 15. veka. A taj bedem ovde SEČE trasu pruge i iskopani rov. Dakle ne ide paralelno toku Save i pruge, nego normalno na njih. On je mogao biti oštećen i preteranim početnim skidanjem tla ispod pruge i ovim novim rovom koji ide još dublje. Evo kao potsetnik koja je njegova trasa (plavo), na mestu gde seče bedem iz 18. veka (crveno) i kasnije trasu pruge.



Pitanje naravno na kojoj se dubini on ovde mogao očekivati? Ispod ili iznad dna rova za zalivanje ili čak novog nivoa tla posle grejdera? Tu je bar neka indikacija jedino istraživanje koje je prekopalo kroz unutrašnji priobalni bedem iz 18. veka tražeći ovaj iz 15. veka. Evo njihovog crteža tog preseka.



Ako uzmemo da je grejder iskopao ukupno metar tla ispod nivoa šina, i da je dubina rova recimo još 70 ili 80 cm, i da je nadmorska visina pruge 75,15 metara nadmorske visine, dobija se da je kota dna "rova za zalivanje" bila na nekih 73,4 metra. A na skici sa istraživanja se vidi da je unutar bedema iz 18. veka na koti 73,4m bedem iz 15. veka neoštećen bukvalno na CELOM preseku bedema iz 18. veka! I da po maksimalnoj visini ide čak i iznad nivoa bivših šina izvan njega! To naravno ne znači da je isto tako i izvan bedema iz 18. veka, ali ako tlo ispod nivoa tucanika nije dirano, zašto da ne? Taj deo je pre Nemaca bio na samoj ivici bedema ili u njemu, dakle nedirnut iz vremena njegove gradnje ili popravke, a po bastionu Sava kapije znamo da Nemci nisu dirali tlo ispod tucanika. Tako da je možda zaista mogao biti na nekoj koti iznad 73,4m i ispod šina (čak 1,8 metara ispod njih).

Ja sam zbog toga gledao to mesto dok je to još bilo moguće. Nažalost ništa se pametno nije moglo zaključiti. Mesto prodora bedema iz 15. veka kroz bedem iz 18. veka je tada izgledalo ovako (otprilike u nivou drveta i stuba uličnog osvetljenja, ali sa ove strane).



Izgledalo mi je da baš na tom mestu na površini ima za nijansu više delova kamena i cigle nego u okolini, ali to nažalost ne znači baš ništa.



Poenta je prosto da se ovako više NE SME raditi.

Ovo ću samo spomenuti jer nemam predstavu šta bi moglo biti. Ovde ne bi trebalo da bude ništa bitno, ali nešto ipak ima. Možda običan ivičnjak neke kasnije ulice? Ako zašto onda mešati kamen i ciglu?







Ponovo, frustrirajuće je da je dovoljan radnik sa lopatom i pola sata posla, pa bi verovatno jako brzo postalo mnogo jasnije šta bi to moglo biti. Tj. veoma je lako SADA, kad je sve otkriveno, na samoj površini, ali će biti skoro nemoguće kasnije i možda tokom mnogih decenija. Naravno, sasvim je moguće da samo ja to ne znam, a da znaju oni koji treba da znaju. Nadam se da je tako, ali ako nije, da spomenem pa da neko pogleda.