Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.749
Pa koliko je autobusom? :?[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=858441#p858441:3lzye9rv je napisao(la):
Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
W
WLABmz
Guest
Neverovatno koliko ste nerealni. Ništa ispod 4 sata Beograd - Budimpešta nije realno. Spoljna granica EU, granična kontrola. Mađari čak i na granici sa EU članicom Rumunijom zaustavljaju vozove 30-50 minuta u graničnoj stanici. Bilo kakva granična kontrola u pokretu uopšte nije opcija. U Budimpešti se menja smer u stanici Keleti, za šta je potrebno minimum 20 minuta + 2:40 Budimpešta - Beč i eto 7 sati.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.749
Pa dobro reci onda, ispravi nas/ih... 
Što bi reko Radovan Treći "Pa dobro reeeeeci jbt..." :lol: Ne znam, zato i pitam.
Ja do Beča nisam išao, al sam išao do Budimpešte autobusom dva puta. I premda sam zaboravio koliko je trajalo, znam da mi je bilo previše to sedenje i da sam rekao ''od sad pa nadalje nigde više autobusom duže od 3 sata''. :lol:
Zato pitam koliko bi trajalo vozom (novim vozom) do nje i Beča. Jer jes' autobus brži i sve to, ali mrzi me da se opet gužvam i kočim. Pogotovu što dosta autobusa, kao i aviona, nabija sve manja i neudobnija sedišta.
Što bi reko Radovan Treći "Pa dobro reeeeeci jbt..." :lol: Ne znam, zato i pitam.Ja do Beča nisam išao, al sam išao do Budimpešte autobusom dva puta. I premda sam zaboravio koliko je trajalo, znam da mi je bilo previše to sedenje i da sam rekao ''od sad pa nadalje nigde više autobusom duže od 3 sata''. :lol:
Zato pitam koliko bi trajalo vozom (novim vozom) do nje i Beča. Jer jes' autobus brži i sve to, ali mrzi me da se opet gužvam i kočim. Pogotovu što dosta autobusa, kao i aviona, nabija sve manja i neudobnija sedišta.
Прле
Expert
- Učlanjen(a)
- 29.11.2018.
- Poruke
- 5.642
- Pohvaljen
- 7.513
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=858613#p858613:3hahzzfo je napisao(la):
Зашто није опција? Да се поновим, брзи воз "Алегро" који повезује Санкт Петербург са Хелсинкијем (4 сата) има граничну конотролу унутар воза.
На станици у СПб пролазиш граничну контролу и седаш у воз. У возу те чека екипа из Финске имају своју канцеларију у делу једног вагона и почиње контрола.
Обратно из Хелсинкија, исто тако пролази граничну а у возу руска екипа прегледа. Воз на граници чека око 10 минута. Унутра имаш све, чак ти враћају и порез хоћеш у кешу, хоћешп на картицу
Boki123
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.02.2019.
- Poruke
- 1.978
- Pohvaljen
- 3.914
Može sve kad se lepo organizuje. Voz će svakako biti brži od automobila autobusa, a komforniji od aviona. Možemo očekivati dobar deo tržišta da pređe na voz. Plus benefit voza je ta da ako neko živi u nekom drugom mestu u Srbiji lako može da preseda na drugi voz, dok sa aerodroma mora doći do centra pa ponovo da hvata voz ka toj destinaciji
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.749
To nama treba.
A što se tiče Mađarske Carine i birokratije, to su otpadi najgori. A i oni u EU koji im daju direktive i zelena svetla da se tako ponašaju, kao i oni koji su nam uveli one takse od po 5-7 evra isto.
A što se tiče Mađarske Carine i birokratije, to su otpadi najgori. A i oni u EU koji im daju direktive i zelena svetla da se tako ponašaju, kao i oni koji su nam uveli one takse od po 5-7 evra isto.
Nisam saobraćajni inženjer ali džabe ti što je voz brži ako završava u Prokopu bez metroa. Recimo da je krajnja destinacija Klinički centar Srbije gde ide nekom u posetu.
Ono što je važno je vreme putovanja do krajnje destinacije, recimo trga Republike, a bez metroa stići bilo gde u pravcu severa je avantura i automatski smanjuje atraktivnost železničkog saobraćaja. Nadležni trebjau da shvate da će metro kroz Prokop doneti više turista i kupaca Galeriji a i centru Beograda. Naš predlog je po srpski "win win".
Ono što je važno je vreme putovanja do krajnje destinacije, recimo trga Republike, a bez metroa stići bilo gde u pravcu severa je avantura i automatski smanjuje atraktivnost železničkog saobraćaja. Nadležni trebjau da shvate da će metro kroz Prokop doneti više turista i kupaca Galeriji a i centru Beograda. Naš predlog je po srpski "win win".
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.749
Zapravo, ''od vrata do vrata'' je nešto sasvim drugo.
Moja vremena do Budimpešte:
- Voz 8h (isto kao u 19.veku po redu vožnje Orient Expressa). I to kad je prazan pa na obe granice po 20ak minuta.
- Kombi 6h u proseku, vozi do adrese kao taxi i jeftin je al su i marveni vagoni udobniji.
- Auto: 7 i po sati jer sam na Horgošu čekao punih sat i po iako je bila kasna jesen i radni dan.
- Voz 8h (isto kao u 19.veku po redu vožnje Orient Expressa). I to kad je prazan pa na obe granice po 20ak minuta.
- Kombi 6h u proseku, vozi do adrese kao taxi i jeftin je al su i marveni vagoni udobniji.
- Auto: 7 i po sati jer sam na Horgošu čekao punih sat i po iako je bila kasna jesen i radni dan.
W
WLABmz
Guest
Finska i Rusija su Finska i Rusija, Mađarska i Srbija su Mađarska i Srbija...zato nije opcija.
Mađari su uradili prugu ka Rumuniji za 160 km/h isto kao što rade ka Srbiji (iako se vozi max 120 km/h zbog neisplativosti brzine od 160 km/h). I dalje je kontrola na graničnoj stanici. Ne vidim nijedan razlog zašto bi ka Srbiji bilo drugačije.
To što ste vi popili terminologiju vlasti da se pravi brza pruga, a ne da se modernizuje postojeća pruga i očekujete da će Mađari otvoriti granicu za napredni bullet train iz Srbije, šta da vam radim...
Mađari su uradili prugu ka Rumuniji za 160 km/h isto kao što rade ka Srbiji (iako se vozi max 120 km/h zbog neisplativosti brzine od 160 km/h). I dalje je kontrola na graničnoj stanici. Ne vidim nijedan razlog zašto bi ka Srbiji bilo drugačije.
To što ste vi popili terminologiju vlasti da se pravi brza pruga, a ne da se modernizuje postojeća pruga i očekujete da će Mađari otvoriti granicu za napredni bullet train iz Srbije, šta da vam radim...
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.749
Niko nije ništa popio nego se priča o sasvim realnom i praktičnom rešenju da se smanje zadržavanja na granici. Ali Mađari ne bi bili Mađari (kahmfašistikahm) kad se ne bi večito izdr... nad drugima i uživljavali se u ulogu bivših Austrougara.
Inače, ne znam da li je bilo nekih novih dešavanja i saopštenja, ili Novosti samo kaskaju sa objavom vesti ali evo danas objaviše članak o novoj gradnji, klizištu i protestu stanara: https://www.novosti.rs/beograd/vesti/10 ... ice-prokop
Inače, ne znam da li je bilo nekih novih dešavanja i saopštenja, ili Novosti samo kaskaju sa objavom vesti ali evo danas objaviše članak o novoj gradnji, klizištu i protestu stanara: https://www.novosti.rs/beograd/vesti/10 ... ice-prokop
NE GRADITE NA STAROM KLIZIŠTU! Žitelji Ulice Stjepana Filipovića protiv podizanja višespratnica kod železničke stanice Prokop
STANOVNICI šest višespratnica u Ulici Stjepana Filipovića okupiće se u petak po podne ispred parcele gde je planom detaljne regulacije planirana gradnja višespratnica, na parceli pored Prokopa, kako bi se dogovorili o daljim koracima reagovanja.
НЕ ГРАДИТЕ НА СТАРОМ КЛИЗИШТУ! Житељи Улице Стјепана Филиповића против подизања вишеспратница код железничке станице Прокоп
Deo pored saobraćajnice nepogodan za stanovanje
Oni ne žele da se ovde sagrade nove zgrade. Hoće da ovu površinu pretvore u zelenu oazu, da sačuvaju parking mesta, a najviše ih brine činjenica što bi gradnja na toj parceli mogla da ugrozi njihove zgrade koje su na klizištu.
Odluka o izradi plana detaljne regulacije područja između Ulice Stjepana Filipovića i Prokopa doneta je u martu, na zahtev kompanije "Relvej siti Beograd" koja gradi staničnu zgradu Beograd centra, a rani uvid oglašen je 10. maja. Sugrađani su odmah dali primedbe, sugestije i mišljenja, a javna rasprava tek se očekuje.
Prema rečima stanarke Vesne Đ. Dridi, diplomiranog građevinskog inženjera, priloženi geomehanički elaborat ne samo da nije analizirao mogućnost izgradnje, već ne postoji nikakva studija terena koja bi uzela u obzir postojeće objekte koji se nalaze na klizištu, karakteristike terena. Kaže da nisu razmatrane niti pokazane klizne ravni sa analizom da li je uopšte moguća izgradnja saniranog klizišta, već je sve prabačeno na sledeću fazu pripreme plana.
- Svaki iskop i dodatno opterećenje bi izazvali katastrofalne posledice na živote ljudi i postojećih objekata. Odgovarajuća studija nije urađena te je bez ikakvih inženjerskih dokaza i činjenica napisano da je teren uslovno pogodan za izgradnju. Postojeći objekti nisu ni razmatrani, kao da ne postoje - navodi Dridi.
Kako kaže naša sagovornica, oko 1.500 stanara iz šest višespratnica ima problem sa nestabilnim terenom i bez izgradnje. Pukotine se javljaju na zgradama, u stanovima.
- Sa građevinske tačke gledišta teren je ekstremno nepovoljan i nije povoljan za izgradnju te dalju razradu plana treba stopirati i potražiti drugu lokaciju za predloženu investiciju.
NJihov zahtev je da se parcela na kojoj je planirana izgradnja uredi kao zelena površina, sa drvećem kao stabilizacijom klizišta, dečijim igralištem. Ona bi, tvrde, predstavljala tampon zonu zaštite naselja od buke i zagađenja nastalih blizinom železničke stanice i saobraćajnica.
POČETKOM sedamdesetih godina prošlog veka, prilikom iskopa za potrebe proširenja platoa nove železničke stanice, aktiviralo se klizište na lokaciji naselja u Ulici Stjepana Filipovića, izgrađenog od 1961. do 1963. Tom prilikom su se, duž kompletnog platoa, koji je ovim dokumentom predviđen za gradnju, otvorile pukotine dubine od 15 do 20 metara, široke do pet metara. Klizište je sanirano uz pomoć zida od armiranog betona.
izvor: Novosti
STANOVNICI šest višespratnica u Ulici Stjepana Filipovića okupiće se u petak po podne ispred parcele gde je planom detaljne regulacije planirana gradnja višespratnica, na parceli pored Prokopa, kako bi se dogovorili o daljim koracima reagovanja.
НЕ ГРАДИТЕ НА СТАРОМ КЛИЗИШТУ! Житељи Улице Стјепана Филиповића против подизања вишеспратница код железничке станице Прокоп
Deo pored saobraćajnice nepogodan za stanovanje
Oni ne žele da se ovde sagrade nove zgrade. Hoće da ovu površinu pretvore u zelenu oazu, da sačuvaju parking mesta, a najviše ih brine činjenica što bi gradnja na toj parceli mogla da ugrozi njihove zgrade koje su na klizištu.
Odluka o izradi plana detaljne regulacije područja između Ulice Stjepana Filipovića i Prokopa doneta je u martu, na zahtev kompanije "Relvej siti Beograd" koja gradi staničnu zgradu Beograd centra, a rani uvid oglašen je 10. maja. Sugrađani su odmah dali primedbe, sugestije i mišljenja, a javna rasprava tek se očekuje.
Prema rečima stanarke Vesne Đ. Dridi, diplomiranog građevinskog inženjera, priloženi geomehanički elaborat ne samo da nije analizirao mogućnost izgradnje, već ne postoji nikakva studija terena koja bi uzela u obzir postojeće objekte koji se nalaze na klizištu, karakteristike terena. Kaže da nisu razmatrane niti pokazane klizne ravni sa analizom da li je uopšte moguća izgradnja saniranog klizišta, već je sve prabačeno na sledeću fazu pripreme plana.
- Svaki iskop i dodatno opterećenje bi izazvali katastrofalne posledice na živote ljudi i postojećih objekata. Odgovarajuća studija nije urađena te je bez ikakvih inženjerskih dokaza i činjenica napisano da je teren uslovno pogodan za izgradnju. Postojeći objekti nisu ni razmatrani, kao da ne postoje - navodi Dridi.
Kako kaže naša sagovornica, oko 1.500 stanara iz šest višespratnica ima problem sa nestabilnim terenom i bez izgradnje. Pukotine se javljaju na zgradama, u stanovima.
- Sa građevinske tačke gledišta teren je ekstremno nepovoljan i nije povoljan za izgradnju te dalju razradu plana treba stopirati i potražiti drugu lokaciju za predloženu investiciju.
NJihov zahtev je da se parcela na kojoj je planirana izgradnja uredi kao zelena površina, sa drvećem kao stabilizacijom klizišta, dečijim igralištem. Ona bi, tvrde, predstavljala tampon zonu zaštite naselja od buke i zagađenja nastalih blizinom železničke stanice i saobraćajnica.
POČETKOM sedamdesetih godina prošlog veka, prilikom iskopa za potrebe proširenja platoa nove železničke stanice, aktiviralo se klizište na lokaciji naselja u Ulici Stjepana Filipovića, izgrađenog od 1961. do 1963. Tom prilikom su se, duž kompletnog platoa, koji je ovim dokumentom predviđen za gradnju, otvorile pukotine dubine od 15 do 20 metara, široke do pet metara. Klizište je sanirano uz pomoć zida od armiranog betona.
izvor: Novosti
Nije analogija, Madari ugraduju oko 2 milijarde evra u ovu prugu, najskuplji zeleznicki projekt Madarske ikada. Vlada je ovako i onako na udaru od opozicije i evropske komisije zbog ovih poslova. Ako Fides hoce da se pokazuje kao ozbiljni igrac prema biracima i kineskim investitorima, onda ce opravdanost u aranzmanu sa kinezima morati da se dokaze makar brzinom. Ne pita se MAV nego Fides sta to hocu sto su i oni pregovarali a ne MAV.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=858693#p858693:4auke3v9 je napisao(la):
Parlamentarno glasanje za kodifikaciju rekonstrukcije zeleznicke pruge Budapest -Beograd je vecinom usvojena: the law was approved with 133 votes in favour, 58 against and 3 abstentions.
Budapest - Begrod je singularni Lighthouse project Madarske, pruga sa Rumunijom je bez strateske komponente, argument je lose biran.
Pendolino
Advanced
- Učlanjen(a)
- 15.11.2012.
- Poruke
- 2.966
- Pohvaljen
- 5.018
Ako je stvarno budu napravili za 200km/h NS-Subotica i mogli bi da je nazovemo brzom, ali ovih 30+ km za 200km/h koji se sada grade :lool:[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=858693#p858693:2xpa1fdd je napisao(la):
Trenutno je Segedin-Budimpešta manje od 2 i po sata, tako da će posle svih rekonstrukcija biti sasvim moguće vreme vožnje od 4 sata, sa sve granicom, BG-Pešta. Zvuči dobro, ali ne kao glupost o dva sata koju sam čuo, a koja je totalno nemoguća bez prave brze pruge (>300km/h)
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.761
- Pohvaljen
- 15.901
Nisu problem pruga ili brzina, mogli bi da puste i sad voz po našoj pruzi da vozi 250 na sat nego bi karta bila preskupa zbog održavanja, nemamo mi još taj standard za takve brzine ali ako jednog dana bude plata u Srbiji 1200 evra kupiće se TGV ili ICE pa će se stvarno voziti do Budimpešte za manje od 3 sata.
Pruga kao pruga je ista ona brza pruga kao u evropskim
zemljama, nema tu nikakve razlike.
Pruga kao pruga je ista ona brza pruga kao u evropskim
zemljama, nema tu nikakve razlike.
dziggy
Advanced
Meni se zalio jedan Francuz, ozbiljniji lik, i stariji, da su od kad su masovno pustili tgv, skoro celu staru zeleznicu ukinuli, te da je gotovo pola putnika preslo na buseve ili drugi vid prevoza jer nemaju pare za kartu... Tako je i danas.
jovanovm
Advanced
TGV je jako skup, ali cepaju biznis korisnike samo tako. Kao i ICE u Nemačkoj, mada tamo ima dosta ne-biznis putnika.
Graničnu kontrolu je moguće odraditi od stanice do stanice. Znači uđe Mađar u Segedinu i vozi se do Subotice, iskontroliše sve. Sledećim vozom se vrati. Naš suprotno. Ako ima neki problem, čeka panduracija na sledećoj stanici.
Graničnu kontrolu je moguće odraditi od stanice do stanice. Znači uđe Mađar u Segedinu i vozi se do Subotice, iskontroliše sve. Sledećim vozom se vrati. Naš suprotno. Ako ima neki problem, čeka panduracija na sledećoj stanici.
W
WLABmz
Guest
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=858776#p858776:hl7cjvv8 je napisao(la):
Aha, da, da pustiš policiju države druge zemlje sa oružjem na svoju teritoriju. Hoće malo morgen...Ne ide to tako.
Beograd - Budimpešta preko Segedina će biti moguće za oko 5 i po sati, direktnom prugom preko Kelebije kad se završi oko 4 sata, pričam sa graničnom kontrolom.
orjen":hl7cjvv8 je napisao(la):
Iz Mađarske preko Rumunije za Tursku i Grčku ide 10x više teretnog tranzita nego preko Srbije. Pričam o situaciji pre zatvora pruge BG-NS. Sad je verovatno još gore. Mnogo će vode proteći Dunavom, dok se ostvare uslovi da tranzit preko Srbije bude špediterima primamljiviji nego preko Rumunije...
Ne sumnjam da je Rumunija ekonomsko znacjnija od Srbije, ali se ta kineska investicija vezuje da Budimpesta postane hub za kinesku robu. Pireus je vec sada najveci kontejner terminel Mediterana, a upravlja ga upravo Kina. Kineska roba je na nivou americke, sto nije komparatibilno sa proizvodima balkanskih suseda koji nemaju high tech technologiju (DJI, Huawei, ZTE, Oppo, Xiaomi itd.). Na koju robu konkretno mislis sto bi Madarima iz Turske i Rumunije bila bitnije od mogucnostima Kine i koja je konkurentna na zapadnom trzistu. Treba napomenuti, da i Japanske tvrtke proizvedu uglavnom u kini, tako npr. Canon skoro sve proizvodi tamo, i ako je japanski brend, value chain (lanac vrednosti) je kineski, sto od resursa, radne snage, transporta.
Pozdrav svima, dugo citam pa daj sad da napisem jednom nesto.
Ovo bas tako ide, radi se po celoj evropi, evo par primera: francuska policina na vozu Barcelona-Lyon, ulazi u Figueresu i izlazi u Perpignanu i usput radi kontrolu. Jedino sto spanska policija ide sa njima. Isto i u vozu Zurich-beč kao i u vozu Zurich-minhen ulazi nemačka ili austrijska policija u voz u svajcerskoj I izadje na sledecoj stanici (lindau ili Feldkirch).WLABmz":3dl9igje je napisao(la):
Прле
Expert
- Učlanjen(a)
- 29.11.2018.
- Poruke
- 5.642
- Pohvaljen
- 7.513
Ајде де не буде само унутар европске уније или шенгена. Русија Финска то је исти однос као Србија Мађарска (не словенско-угрофински него ЕУ и не Еу).
Уосталом, пандур друге државе може да не излази из воза, а воз да добије статус међународне теротирије (као и авион рецимо). Ако има потребе и преговараког умећа, све се да договоарати. Ја не говорим за сваки путнички, али за брзе, мислим да има резона. Само, хоће ли бити путника..
Уосталом, пандур друге државе може да не излази из воза, а воз да добије статус међународне теротирије (као и авион рецимо). Ако има потребе и преговараког умећа, све се да договоарати. Ја не говорим за сваки путнички, али за брзе, мислим да има резона. Само, хоће ли бити путника..