Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije

Najbolje je da ne kupujemo nista iz PET ambalaze.
Pozivam sve da bojkotuju plasticnu ambalazu.

A u šta će onda da nam upakuju ulje i ostale proizvode koje koriste PET ambalažu?

Sad će svi reći: pa u staklo, to je zdravije i može da se reciklira.

OK, a sad izračunajte troškove transporta robe upakovane u staklo i robe upakovane u PET, pa vidite kolika je razlika u težini, pa koliko se goriva više potroši da bi taj kamion (avion, tanker) doneo tu robu.

Tu je očigledna prednost PET.

Idemo dalje - kolika je cena reciklaže staklenih flaša, a kolika PET ambalaže? Nešto mi govori da je reciklaža PET-a jeftinija, no ne mogu da tvrdim.

Ono što mogu da tvrdim je da ukupni "carbon print" manji kod proizvoda upakovanih u PET nego u staklo i to je na mnogim mestima već pokazano i dokazano.

Ponavljam svoj nepopularan stav : PET i plastika su fenomenalni proizvodi i "jedino" što treba da uradimo je da podignemo svest o recikliranju i da država više para potroši na upravljanje otpadom.

Рецикломат је добар пример да се може управљати отпадом. Потребно је мало и држава да се мрдне из своје жабокречине и подстакне сепарацију отпада.

PET ambalaza moze da se reciklira samo jednom.

Postoji i jedno retro resenje, da se ulje toci u prodavnici iz vecih kontejnera, da ljudi sami donose ambalazu.
Ljudi koji drze do sebe i koji kupuju organsko maslinovo ulje vec sada rade tako.

A ta njihova ambalaža je 100% bez plastike?

Onaj ko drži do sebe, niti jede, niti pije, niti diše štetne stvari, radi na očuvanju životne sredine i vozi se taksijem, jer podržava pošten rad, a bori se protiv mafije. :wink:

Covek moze da natoci sebi ulje u staklenu flasu vise puta.
Postoje prodavci na pijacama kojiprodaju takvo ulje u staklenim flasama od rakije.
Mozete da kupite i kanister sa 10 litara. Medjutim taj je od plastike i postoji problem ako ulje uzegne.

Ako ulje užegne, problem je, bio on u staklenoj, bio u plastičnoj ambalaži.

Problem sa reciklomatima je i što se ne prazne često, brat koji živi blizu jednog kaže da su stalno puni i praktično nije mogao da ih koristi iako je odvajao otpad.

Да, ваљало би и да их дуплирају, често се чека по 10 минута да неко убаци десетак амбалажа, а може се десити и да се у току тог чекања аутомат напуни.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=866361#p866361:33uvp3gt je napisao(la):

astrodule » 21 Jul 2021 01:31 pm[/url]":33uvp3gt]A u šta će onda da nam upakuju ulje i ostale proizvode koje koriste PET ambalažu?

Sad će svi reći: pa u staklo, to je zdravije i može da se reciklira.

OK, a sad izračunajte troškove transporta robe upakovane u staklo i robe upakovane u PET, pa vidite kolika je razlika u težini, pa koliko se goriva više potroši da bi taj kamion (avion, tanker) doneo tu robu.

Tu je očigledna prednost PET.

Idemo dalje - kolika je cena reciklaže staklenih flaša, a kolika PET ambalaže? Nešto mi govori da je reciklaža PET-a jeftinija, no ne mogu da tvrdim.

Ono što mogu da tvrdim je da ukupni "carbon print" manji kod proizvoda upakovanih u PET nego u staklo i to je na mnogim mestima već pokazano i dokazano.

Ponavljam svoj nepopularan stav : PET i plastika su fenomenalni proizvodi i "jedino" što treba da uradimo je da podignemo svest o recikliranju i da država više para potroši na upravljanje otpadom.

Kliknite za proširenje...

Možda ja ne gledam previše po rafovima, ali koliko znam, većina brendova maslinovog ulja je sa staklenom ambalažom.
Najbolja opcija je to što je MC rekao, a mislim da sam i ja ovde pisao. Postoje radnje u kojima su proizvodi bez ambalaže. Kupac dođe sa svojim ambalažama (pošto su to uglavnom ekološki opsednute osobe, onda su i ambalaže za više upotreba i od ekološkog materijala), izmeri ih, nalepi/napiše šifre i krene da kupuje. Proizvode sipa u ambalaže i na kraju se samo meri i naplati koliko je uzeto.
Tu je onda problem, evo na primeru ulja da opišem, to što ima toliko različitih proizvođača ulja, da je onda jednostavno nemoguće za svakog proizvođača da se nađe u nekoj prodavnici sa kanisterima ili čime god. To zauzima dosta prostora. Naravno, mogao bi se napraviti neki sistem kao točilice za pivo, gde će više česmi imati dovod cevima od kanistera sa uljem, koji se nalazi negde "pozadi".
Ne može se zaista zanemariti problem PET ambalaži. Toliko dugo se razgrađuju, praktično su onda večno u prirodi. A sve više ima nekih glupih ideja, tipa izvađene bobice nara i stavljene u plastičnu posudu, ili oljuštena pomorandža. Kao da ti proizvodi već nemaju svoju prirodnu ambalažu. I sve to zato što je nekome teško da ljušti.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=866426#p866426:3i380nu5 je napisao(la):

Дошљак » 21 Jul 2021 19:01[/url]":3i380nu5]Да, ваљало би и да их дуплирају, често се чека по 10 минута да неко убаци десетак амбалажа, а може се десити и да се у току тог чекања аутомат напуни.

Kliknite za proširenje...

Valjalo bi.... :mrgreen:

Nisam siguran, verovatno dobijaju DOBRE subvencije tipa do 10, 50, 100, 500 tih aparata za reciklažu
pa ih boli uvo da se proširuju po gradu,
jer prelazak u narednu kategoriju po br. aparata ne moze da ostvari toliku dobru dobit
kao sad sa postojecim br.

Jelte...U nas profit čudnu matematiku ima

Ок су распоређени по граду. Можда су нека места могли боље да одаберу, нпр. чворишта јавног превоза попут Сава центра и Аутокоманде, ту увек има бачених флаша. Али сам мислио да треба да ставе додатне аутомате поред постојећих, да буду по два на истом месту.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=866361#p866361:wp44bcia je napisao(la):

astrodule » Sre Jul 21, 2021 1:31 pm[/url]":wp44bcia]A u šta će onda da nam upakuju ulje i ostale proizvode koje koriste PET ambalažu?

Sad će svi reći: pa u staklo, to je zdravije i može da se reciklira.

OK, a sad izračunajte troškove transporta robe upakovane u staklo i robe upakovane u PET, pa vidite kolika je razlika u težini, pa koliko se goriva više potroši da bi taj kamion (avion, tanker) doneo tu robu.

Tu je očigledna prednost PET.

Idemo dalje - kolika je cena reciklaže staklenih flaša, a kolika PET ambalaže? Nešto mi govori da je reciklaža PET-a jeftinija, no ne mogu da tvrdim.

Ono što mogu da tvrdim je da ukupni "carbon print" manji kod proizvoda upakovanih u PET nego u staklo i to je na mnogim mestima već pokazano i dokazano.

Ponavljam svoj nepopularan stav : PET i plastika su fenomenalni proizvodi i "jedino" što treba da uradimo je da podignemo svest o recikliranju i da država više para potroši na upravljanje otpadom.

Kliknite za proširenje...

рециклажа ПЕТ је јефтинија од рециклаже (претапања) стакла, али је и даље десетинама пута скупља од бацања и производње нове флаше од нове нафте

када је еколошки освешћен део популације стигао за врат нафтним компанијама, након тровања оловом, намерног уништавања електричних возила, и дављења у пластичном отпаду, начин на који су успели да се "оперу" у очима јавности је да свале кривицу на нас потрошаће, ми смо криви што не рециклирамо, а не они што све гурају у пластику

то је једна од најгаднијих пропагандних кампања у историји, рециклажа пластике никад није и никад неће бити јефтинија од једноставно нове производње, ја претпостављам да би чак било јефтиније спалити стару пластику, и користећи генерсиану енергију правити синтетичку нафту, него сортирати милион различитих врста пластике, детаљно опрати и одстранити све нечистоће, и онда претапати

предност стакла је што не мора да се рециклира тј. претопи, него се само опере и поново користи, што би рекли енглези reduce, reuse, recycle, тим редоследом треба ићи, ако на пример претпоставимо да домаћинству треба литар уља недељно, не можемо да смањимо потрошњу амбалаже, али можемо да користимо амбалажу која се лако користи поново, као што је стакло

не знам да ли је производња нових пластичних флаша јефтинија од прања стакла, нажалост претпостављам да јесте, али имамо индустрију пива као пример, већина марки користи исте стандардизоване флаше, тако бисмо могли и са свим осталим течностима које купујемо, а за намазе и такве ствари, који су још гори од флаша јер су дебљи и користе више пластике, би могле неке стандардизоване стаклене теглице

Od recikliranja se mora napraviti ozbiljna industrija,
uvesti stroge standarde za proizvidjace ambalaza i ostalih sirovina,
velike kazne za prosipanje otrova u prirodu,
sagorevanje nereciklirajuceg otpada radi boostovanja energetike,
ekoloski cistiji izvori energije (vetroparkovi, solrani paneli..),
filteri za dimnjake i ostali preciscivaci,
otkup veceg asortimana sirovina od strane drzave,
gledati da se od svega toga napravi profit, gde god je moguce.

Procenite sami koliko je to metro linija i beograda na vodi kao merne jedinice za ulaganje.

Ekolosko vaspitanje i podizanje svesti kod pojedinaca je mozda najbitnije, ali se ne mozemo previse osloniti samo na to. To ide paralelno sa svim gore navedenim.

Istina je da smo preplavljeni plastikom, ali krivica je obostrana (tj. višestrana) i proizvođača i Država i stanovnika i ko zna čija još.

Kod plastike je najveći (možda i jedini) problem to što platično đubre ne završi tamo gde treba, a to je kanta za đubre, kontejner, deponija, pogon za reciklažu.

Veoma je jeftina za proizvodnju, težina je minimalna, sve u svemu "carbon footprint" (iskreno, želeo bih smisleni prevod na srpski ovog izraza) je veoma mali.

Već sam kačio podatak da 90% (ako ne i više) plastike koja završi u okeanima dolazi iz Azije, Afrike i Južne Amerike, tako da kod nas taj problem i nije toliko izražen.

Pošto našeg čoveka ne zanima ekologija, onda ga moramo zainteresovati kaznama. Ne tražim ja odmah da svi moramo da sortiramo đubre u 4-5 kesa (kanti), ali za početak neka uz svaki običan kontejner stoji reciklažni kontejner za sve što se može reciklirati. Za desetak godina možemo da pređemo na napredniji nivo gde će umesto 3 obična kontejnera i jednog reciklažnog, stajati 1 obični, 1 za plastiku, 1 za staklo, 1 za papir...

Na žalost, reciklaža nije toliko unosna koliko mnogi misle i zato ne može lako da uspe u siromašnim društvima.

Što se tiče stakla i aluminijuma (i posuda) za višekratnu upotrebu bilo bi lepo da se to primi kod nas, ali baš smo mi daleko od toga. Evo i zašto ja to ne radim čak ni na mestima gde je to moguće. Uzmimo primer pijace i sir. Ja kod kuće imam posude u kojima držim sir, ali ako bih ja tu posudu nosio na pijacu i dao u ruke prodavcu, ja bih tu posudu pre vraćanja u frižider morao dodatno da operem. Ovako mi stavi sir u plastičnu kesu i na kraju bacim tu kesu. Zašto ta kesa ne završi na deponiji, već na drvetu, nije moj problem, več Države koja ne kažnjava osobe koje preturaju po kontejneru i ostavljaju kontejnere otvorene, a ako dođe do deponije, pa opet završi u prirodi, opet je kriva Država koja ne kažnjava rukovodioca deponije.

I za kraj ove besede, setimo se onog đubreta u Potpećkom jezeru. To đubre je iz deponije koja je na obodu reke koja prilikom visokog vodostaja poplavljuje deponiju. Ko je kriv za to?!?!

Jedino resenje je nova vrsta plastike
iz bio mase (Kukuruza, drveta).
Sadasnji polimeri jesu cudesni po svemu.
Problem nam je samo da se zameni ona koja ima dodir sa ljudskom hranom i picem a to je možda svega 10 % proizvodnog asortimana
Gledajući kompletnu upotrebnu paletu polimera. otprilike to je 10 % od svetske proizvodne palete i nije mnogo ....
a izgleda da je previße za dobru volju jer je naj potrosniji segment.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=866482#p866482:2d5qm3io je napisao(la):

nekianonimnilik » Sre Jul 21, 2021 11:56 pm[/url]":2d5qm3io]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=866361#p866361:2d5qm3io je napisao(la):

astrodule » Sre Jul 21, 2021 1:31 pm[/url]":2d5qm3io]A u šta će onda da nam upakuju ulje i ostale proizvode koje koriste PET ambalažu?

не знам да ли је производња нових пластичних флаша јефтинија од прања стакла, нажалост претпостављам да јесте, али имамо индустрију пива као пример, већина марки користи исте стандардизоване флаше, тако бисмо могли и са свим осталим течностима које купујемо, а за намазе и такве ствари, који су још гори од флаша јер су дебљи и користе више пластике, би могле неке стандардизоване стаклене теглице

Kliknite za proširenje...

Kliknite za proširenje...

Staklo je u stvari silicijum, pesak. Ako se i ne reciklira, ne zagadjuje.
Ako se staklo baci u more, pokreti talasa ga postepeno razmrve u pesak.

Ako već teramo mak na konac, staklo kada se razbije je opasnije od platike jer možeš da se posečeš. Evo, sinoć mi se žena posekla na parče stakla od čaše koja je pukla dok je prala sudove. Na kesu se nikada nije posekla, niti se povredila.

Onda treba zabraniti upotrebu nozeva. Na njih jos vis emozes da se poseces.
Treba da budemo kao deca do 3 godine i da se plasimo opasnih predmeta.

Salu na stranu.
Veliki umovi tocili su ulje. Sve do pedesetih godina.
Sta je falilo Hemingveju ili Balzaku sto su tocili ulje?

Tehnologija nam navodno ostavlja vise vremena, u stvari stvara nam histeriju i sve se samo ubrzava.
Mozemo da se spustimo na nivo tehnologije of pre 50-100 godina, da bi spasili svet od ekoloske smrti, barem za neke stvari to mozemo.

Evo, napravite eksperiment. Idite negde, mozd au neku vikendicu ili kolibu na 7 dana gde nema tekuc evode i struje. Videcete kako ce vam se vreme usporiti.

Koristite email umesto vibera, obican telefon umesto smartphona.

Izađite na ulice i protestujte kada vam nešto smeta, umesto što pozivate mlade da to čine umesto vas. :wink:

U zivim drustvima pobuna je posao mladih.
U mrtvim drustvima o pobuni mastaju starci.

Nije posao mladih da dižu pobune. Najlakše je reći ja sam star, ja ne mogu više da idem da protestvujem i da se bunim, to je za mlade. Ali zato može da se sedi kući i soli pamet drugima o ekologiji, reciklaži, zaštiti životne sredine i sl. , a kada treba nešto konkretno da se uradi po tom pitanju (protest, fizičko spasavanje onoga za šta se zalažeš), e onda si star.

Jedno od rešenja, koje smo i mi ranije imali, je kaucija: u Nemačkoj sam flašu vode platio 44 centa- 25 centi kaucija, a sama voda 19. A kod nas mi svaki put kupujemo flašu(i posle je bacamo), tako da je samo je proizvođač plastičnih flaša na dobitku, a svi ostali (i kupci i priroda) gube.

Искрено, мени би одговарало да се укину пластичне флаше за пића и да буду у стакленим флашама на кауцију.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=866524#p866524:3scv7ph7 je napisao(la):

astrodule » Čet Jul 22, 2021 10:49 am[/url]":3scv7ph7]Ako već teramo mak na konac, staklo kada se razbije je opasnije od platike jer možeš da se posečeš. Evo, sinoć mi se žena posekla na parče stakla od čaše koja je pukla dok je prala sudove. Na kesu se nikada nije posekla, niti se povredila.

Kliknite za proširenje...

проблем код пластике осим визуелног загађења природе и дављења птица и корњача је начин на који се распада, пластични полимери су невероватно јаки и изрджљиви, танким флашицама су потребни вековби да се разграде, а разграђују се тако што се полако мрве и испуштају микропластику која се налази у води, земљи, и у целом ланцу исхране

проблем микропластике настаје због адитива, сами полимери ПЕТ, ПЕ, и ПП који се користе за амбалаже су потпуно инертни, чисте би мого да их једеш до сутра и ништа ти не би било осим можда тврђе столице, али да би се уопште десила реакција полимеризације, мора да се дода неки катализатор да ту реакцију започне, то су обично екстремно токсична једињења неких метала, такви да стварају слободне радикале, који започињу полимеризацију, тих катализатора остаје јако мало у коначном производу, али свакако довољно да није здраво имати неколико грама микропластике у свом организму 24 сата дневно, као што сви имамо, а поред катализатора ту су и адитиви, који смањују кртост или тако нешто, тако да ни најбољом прерадом не могу да се избаце, јер су неопгодни

адитиви попут фталата, који узрокују стерилитет код мушкараца, или бисфенола А, који је канцероген, се гурају у пластику деценијама, док се "теоретичари завере" буне против тога, "паметни научници" их спуштају као "а где ти је доказ да је то штетно", и када се после ко зна колико деценија открије да то јесте токсично, онда "е ј*бига нисмо знали" и онда се уводе као неке забране, а нафташке компаније само измисле неки нови који ће опет да трује људе деценијама, сад је ЕУ забранила фталате за дечије производе, а бисфенол А потпуно, ал џабе све то кад и да моментално престанемо са свом пластиком и адитивима и свим тим отровима, наредних неколико векова ће нас тровати то што је бачено у реке, мора, језера, па чак и депоније, јер микропластика тече и подземним водама

проблем је што живимо у антинаучном друштву где чим се измисли нешто ново, људи се тиме трују док се не установи да је отровно, уместо да се прво крштено испита, а сви који су против таквог система су "теоретичари завере", ја сам један од најгорих теоретичара завере