Svemirska istraživanja

Začetak svemirske flote

Jos da ne zeza birokratija islo bi i brze. Ali svuda je cata cata, dok ne da svoj prebitni POTPIS svi moraju da stoje i da ga gledaju kao Boga.

Drugi pokušaj SpaceX -a. Sve je išlo lepo do samog kraja, kao i prošli put. Međutim onda jedan od dva motora posle par pokušaja nije uspeo da upali, pa je Starship prevelikom brzinom udario u zemlju.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=_zZ7fIkpBgs[/youtube]

I usporeni snimak kritičnih trenutaka na samom kraju. Treba imati na umu da je se ovo obrtanje u vazduhu izvodi sa objektom veličine solitera od 16 spratova (50m). Izuzetni snimci.

https://twitter.com/DJSnM/status/1356723874365276160

Pogled odozdo, kad je instaliran samo jedan motor (prečnik tela 9 metara).

Analiza toka jučerašnjeg Starship lansiranja sa usporenim, cropovanim i stabilizovanim snimcima ključnih trenutaka.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=zwZl6YV3xYA[/youtube]

Neposredno posle pokušaja paljenja motora za usporenje.


Amaterski snimci fanova sa više kamera i više uglova posmatranja.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=CTwBllaqcME[/youtube]

Trenutak udara



Vazušni pogled na zonu sletanja. Sleteo je tamo gde treba, ali od njega nije puno ostalo.

Ima nešto nestvarno lepo u jednom ovakvom snimku. Let ... odlazak ... oslobađanje ... ?

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=CBjxBw6uIjk[/youtube]

Inače, trenutak kad trag izduvnih gasova počinje da se širi je znak da raketa polako napušta atmosferu. Atmosferski pritisak vazduha sa visinom postepeno opada i sve je manje u stanju da izduvne gasove drži sabijene u jednom uskom tragu pošto napuste raketni motor. Tako da ne samo da možemo da se divimo vizuelnoj lepoti ovakvog prizora, nego odavde, sa samog dna ovog "vazdušnog okeana" u kome živimo, i dalje smo u stanju da VIDIMO sam trenutak kad nešto što smo sami napravili dostiže trenutak oslobađanja. Da li životinje trajno vezane za morsko dno zavide ribama? Ili mi pticama?

Prva letilica iz pravog internacionalnog konvoja ekspedicija ka Marsu je uspešno izvršila manevar kočenja i ušla u orbitu oko Marsa. U pitanju je "Hope" proba Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sutra do Marsa stižu Kinezi, a za nedelju dana Amerikanci. Ovo je specijalna emisija njihove televizije #ArabsToMars (Impossible is possible)

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=ae1pANFLPk0[/youtube]

I KIneska letilica je uspešno ušla u orbitu oko Marsa. To su dve od tri. 18. Februara stiže i NASA.

Kineski i Nasin orbiter na sebi imaju i rover, tako da nas kasnije ove godine očekuju i dva sletanja na Mars. Ovo je njihov rover u test tunelu.



U Oktobru prošle godine Kineska letilica je snimila sopstveni "selfi" tako što je tokom puta ka Marsu lansirala minijaturnu kameru koja je tumbajući se tokom udaljavanja snimala jednu sliku svake sekunde i vraćala je radio vezom. Tako je nastala ove neobična foto serija "deep space selfies":

Mislim da do sada nismo videli ovakav tip snimaka.

Kad letilica priđe Marsu ima ogromnu brzinu i tada mora da prođe kritičnu operaciju kočenja, tj da za kratko vreme raketnim motorima koji su usmereni u suprotnom smeru od smera kretanja poništi najveći deo te brzine, inače će samo da proleti pored Marsa i nastavi dalje umesto da uđe u orbitu.

Kinezi su upravo objavili video snimak operacije usporavanja (insertion maneuver). Tako po verovatno prvi put u istoriji možemo direktno da gledamo čitavu sekvencu ulaska u orbitu oko Marsa, kao da smo tamo, tačno onako kako su to videle dve pomoćne kamere koja inače služe za nadgledanje delova letilice. Zato je sam Mars malo preeksponiran pošto im fokusiranje na njegovu površina i nije bila namena. Snimana je jedna slika u sekundi, a ovaj video je sastavljen od deset takvih slika u sekundi. Dakle, događaji su ubrzani deset puta. Podrhtavanje koje se vidi je posledica vibracija zbog rada raketnog motora tokom usporavanja.

Prvi video je sa kamere za nadgledanje solarnih panela, a u sledećem Twitu je video sa kamera za nadgledanje radio antene.

https://twitter.com/AJ_FI/status/1360147974282743809

Ovo je plan daljih operacija postepenog skraćivanja početne, veoma izdužene orbite, koje na kraju treba da kulminiraju spuštanjem Kineskog rovera na površinu planete. Na Mesecu su to već uspeli da urade. Sada je na redu Mars. Pri tome treba uzeti u obzir da su Kinezi pod strogim naučnim i tehnološkim embargom od strane Amerikanaca, pa je, ako ne računamo sam početak njihovog svemiskog programa gde su im pomogli Rusi, sve ovo kasnije njihov sopstveni razvoj.

Danas sletanje na Mars!

Amerikanci su kao poslednja od tri zemlje stigli do Marsa, ali sa najvećim ambijama. Napravili su do sada tehnički najsavršeniji rover, koga će bez čekanja, čim letilica stigne do Marsa, pokušati da spuste neoštećenog. I to u do sada najteži teren. Tačno u deltu bivše reke koja se nekada davno ulivala u krater koji se lepo i prigodno, po Srpski, zove JEZERO. Mada bi politički korektno bilo "po Bosanski"

Poseban kuriozitet je da taj rover ima svoj privatni "Marsovski dron" sa kamerom! Tako da ćemo po prvi put u istoriji (mada ne danas) možda imati tu prvilegiju da iz fotelje na Zemlji gledamo kako letilica sa elisama leti po maltene nepostojećem vazduhu Marsa (svega 1% gustine Zemaljskog vazduha). Naravno da niko nema predstavu da li će ta egzibicija da uspe ili ne.

Specijalna emisija sa direktnim prenosom iz Nasinog kontrolnog centra Jet Propulsion Laboratory počinje večeras u 20:15 po našem vremenu. Očekuje se da će se samo sletanje desiti oko 21:55 po našem vremenu.

Jezero krater u kome se lepo vidi trag kanjona nekadašnje reke (sasvim levo) i mesto gde se ona ulivala u krater:



Detaljni inženjerski i tehnički pregled misije i raznih tehnologija koje će se koristiti.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=P-M1Jb7FlSg[/youtube]

Link na direktan prenos sletanja iz JPL-a

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=gm0b_ijaYMQ[/youtube]

Uspeli su!

Dok ne resimo probleme na zemlji ovo je za mene nepotreban utrosak novca.
Cak iako saznamo da je na Marsu nekad bilo zivota sta ce to znaciti za nas?

Da imamo gde da pobegnemo kad životnu sredinu Zemlje uništimo toliko da nam više ne odgovara? Ili, bukvalno već sutra, ili danas, neka od letilica "stražara" može da nas obavesti da će u Zemlju za 10, 20 ili 50 godina udariti asteroid veličine 100 km? Pa da jednostavno nema NIŠTA što mi oko toga možemo učiniti, sem da pobegnemo ili izaberemo sa kim ćemo umreti na kućnom pragu? Recimo to. A ima i drugih, manje neugodnih mogućnosti i koristi.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=824610#p824610:13pkk8rd je napisao(la):

MC_ » 18 Feb 2021 22:55[/url]":13pkk8rd] ...
Cak iako saznamo da je na Marsu nekad bilo zivota sta ce to znaciti za nas?

Kliknite za proširenje...

Pa bice dokaz da jesmo pali sa Marsa (zato smo tako i blesavi) :lol:
a ujedno jasno resenje da moramo da idemo negde ... makar u epruvetama ko seme ...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=824610#p824610:3cx6qzuh je napisao(la):

MC_ » 18 Feb 2021 10:55 pm[/url]":3cx6qzuh]Dok ne resimo probleme na zemlji ovo je za mene nepotreban utrosak novca.
Cak iako saznamo da je na Marsu nekad bilo zivota sta ce to znaciti za nas?

Kliknite za proširenje...

Samo da dodam da je pitanje veoma često i prilično važno, pa zaslužje potpuniji i bolji odgovor od mog prehodnog. Nažalost i veoma komplikovao, a ja trenutno zaista nemam vremena, pa sam odgovor preterano skratio. Zato samo još par dodatnih detalja.

Iako je ovo uobičajeni stav, zabluda je misliti da će neka ovakva ušteda ljudima poboljšati život. Ušteda bi samo bila potrošena na nešto što ionako ne bi promenilo živote običnih ljudi. Ne mogu sad da ulazim duboko u te priče, niti je ovo tema za to, ali poznato je da su tehnologija, pa i novac, politički neutralni. Postojala su jako siromašna i pravedna društva, ali i jako siromašna i jako nepravedna društva. Da li neko nekada dobije više ili manje novca je na iole duže staze i u nekom društvenom proseku sasvim nebitno. Pravednost raspodele društvenog bogatstva zavisi SAMO od društvenih i političkih odnosa. A promeniti se može SAMO političkim i opštim obrazovanjem najneobrazovanijeg dela društva. Koliko ONI znaju o tome kako bi država trebala da funkcioniše, takva će biti. Ostalo su samo dimene zavese i ultimativno, za te ciljeve, nebitne stvari.

Druga važna tačka je da samo otvaranje novih prostora, na Zemlji ili u svemiru, stvaranje novih znanja, novih tehnogija ili novih ideja, kasnije stvara čitave ranije nepostojeće oblasti novih mogućnosti za praktične proizvode, za biznis, kulturu i nauku. Kakva će biti društvena raspodela tih bogatstava je nešto drugo, i zavisi samo od toga koliko uobičajene i neuke žrtve populista znaju kako bi država TREBALA da izgleda, i koliko su u stanju da razlikuje istinu od laži. Međutim u okviru takvih ograničenje nova istraživanja pre ili kasnije bar stvaraju nova bogatstva i nove koristi koje kasnije daleko nadilaze dobit koja bi se mogla stvoriti bez tog ulaganja, bez većih inovacija i većih investicija, dakle sitnim uštedama ili uobičajenim igrama u okviru stabilnog tržišta uvek istih roba u kojima samo jedni otimaju drugima presipajući iz šupljeg u prazno, bez stvaranja novog. Ponavljam da je raspodela tog novog bogatva pitanje političkog obrazovanja masa, ali tako se bar stvara NOVO bogatsvo, pa onda makar imaju nešto novo da dele (oni koji imaju dovoljnu političku snagu i znanje da za to MOGU da se izbore).

Tačka sletanja. Ovo mesto je po prvi put izabrao sam računar u letilici, u autonomnom spuštanju bez ikakve kontrole sa Zemlje. Tako da su po prvi put odmah znali gde su sleteli, pošto im je sam računar istog sekunda posle sletanja poslao svoje tačne koordinate. To je bilo moguće jer je tokom sletanja uspeo da stalno upoređuje teren ispod sebe sa mapom, da prepoznaje kuda se kreće, i onda da sam izabere zgodno i ravno mesto za sletanje. Zbog toga su i mogli da ovu fotografiju pozicije na Marsu tako brzo podele novinarima. Veštačka inteligencija polako ulazi na scenu.


I usput, ne samo da se krater zove Jezero, nego se i bivše korito reke koja se ulivala u Jezero zove Neretva.


A u blizini su i reke Sava i Pliva.

Prve slike visoke rezolucije

Ova je snimljena sa orbite oko Marsa, sa starog Mars Reconnaissance Orbitera. Vidi se lender tokom spuštanja, dok visi ispod padobrana za usporavanje. Kružić označava lokaciju gde će se na kraju spustiti.



Posle odbacivanja padobrana letilica odbacuje toplotni štit, pa se kao pravi "Transformer" razdvaja na gornji deo sa raketnim motorima ("leteći kran") i sam Rover koji visi na kablovima. To je urađeno da raketni motori ne bi oštetli sam Rover ili podigli previše prašine i letećeg kamenja u trenutku sletanja. Ovo je iz animacije gde se vidi kako bi sve trebalo da izgleda u toj fazi.



A ovo je spektakularna i PRAVA slika rovera koji na kablovima visi ispod raketnog dela. Snimljena je tokom spuštanja dok su bili nekoliko metara iznad površine Marsa. Vide se stubovi prašine koje motori podižu na površini.



Posle sletanja. Površina Marsa.

Dobili smo zaista izuzetan video snimak spuštanja na Mars.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=4czjS9h4Fpg[/youtube]

Kod svih ovih spuštanja (na Mesec ili Mars) uvek imam problem da shvatim razmeru i do poslednjeg trenutka ne mogu da provalim da li je neki krater 1m ili 1km u prečniku.

Mesec danju.

Astronaut Bruce McCandless II floats untethered away from the safety of the space shuttle, with nothing but his Manned Maneuvering Unit keeping him alive. The first person in history to do so.

Credit: NASA

Izuzetan snimak!

Ovo se zaista ne viđa svaki dan! Još jedna ključna faza u građenju buduće interplanetarne rakete Elona Maska. Sastavljena su poslednja dva dela prvog stepena buduće rakete (za sad samo test primerak). Negde na kraju snimka ćete videti koliko je to čudo zaista veliko. A to je tek njegovih prvih 70 metara (booster). Na to će još ići sledećih 50 metara ostatka, tj dela letilice koji ide u orbitu (starship).

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=nLDWhdGNLys[/youtube]

Uporedite visinu čoveka i visinu prvog stepena.