Razni projekti

Da li si ti spajao dve fotografije u jednu ili zaista ovako izgleda zgrada?

Ma ja sam spojio, naravno da ne izgleda ovako.

Dodaću sad u opis, da ne bude zabune.

Nebeski dom kao Rio de Janiero

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=846556#p846556:fc4u6283 je napisao(la):

milos78 » 01 Мај 2021 05:03 pm[/url]":fc4u6283]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=846423#p846423:fc4u6283 je napisao(la):

nbg_guy » Pet Apr 30, 2021 11:28 pm[/url]":fc4u6283]Napreduju radovi na novom delu zgrade Nova45 u 45.bloku u Jurija Gagarina. Novi deo bukvalno zatvara centralnu zgradu i njihove terase vise nemaju poentu.

Kliknite za proširenje...

Toliko je zgrada obicna, ruzna, cak da ove socijalisticke lepse izgledaju. Ovo vise nije grad Beogradjana. Nije vec 30 godina a pogotovo zadnjih 10.

Kliknite za proširenje...

Морам да одговорим на ово једном опаском да у тренутку изградње блокова иза ове зграде, тај концепт урбанизма и архитектуре није имао ништа до тада Београдско - ни естетику, ни урбани концепт ни дух - НИШТА. А ни људи који су подобијали станове у тим солитерима у највећој мери до тада нису били Београђани.

Полако људи са тим изјавама препуним анимозитета. Јако их је лако побити јер су све редом препуне површности и нетачних историјских чињеница.

И то је истина. Мада опет не мења чињеницу да је ова новоградња накарадна наспрам постојећег блока једнако као што су модернистичке зграде из доба социјализма накарадно убачене по Старом граду и Врачару.

већина нових зграда су генерално толико одвратне и перверзне да не приличе ни бангладешу, и то нема никакве везе дал се ил није ко и када доселио у београд, то има везе са мегаломанијом и среброљубљем

Tačno tako, lepo rečeno.

Пазите, истине ради, и ови блокови иза су огавни за своје време и били су тежак естетски, функционални и грађевински просек. Оно што њих извлачи је ефекат кластера. У групи, делују допадљиво, али замислите само један такав усамљен солитер било где у граду и схватићете до које мере је зграда огавна.

Исти ефекат ће се десити и у БнВ. Када се цео пројекат формира, ефекат кластера ће учинити своје да упије естетску одвратност појединачних зграда. И тако вам је то свуда у свету. Без изузетака.

И ова зграда у Јурија Гагарина исто тако. Сама за себе је фуј, али кад са обе њене стране дођу зграде и када се према улици формира фронт, њена ружноћа ће се разводнити. Али да је одвратна - одвратна је. Не разумем оне који купују станове ту. Разумем ове који граде, имају коме да продају. Али ови што купују и дају силни новац за ђубре - е они су ми енигма.

Цела предност такве градње је и била у чињеници да су појединачне зграде "просек" махом за радничку класу која је пре тога живела дебело испод просека. Савски блокови су ремек дело српског урбанизма јер се квалитет поменутог огледа у решавању реалних проблема. Блокови који су истовремено успели да:

1. Скуће огроман број људи у кратком временском периоду за мале трошкове градње
2. Буду естетски просек (немојмо да се фолирамо да су солитери од црвене цигле са балконима хрушчовке)
3. Успешно реше и наставе да решавају проблем паркинга пола века након што су изграђене
4. Помире већу густину насељености од Врачара и шуме, пољане и генерално зеленило које болно недостаје центру
5. Пруже квалитетну инфраструктуру за живот и подизање деце (од игралишта до спортских терена)

- су за београдске стандарде и даље дебело изнад просека, поготово по функционалности и интелигентном урбанизму. Такође, немојмо да заборавимо да је овакав стил градње био тада у моди у целом развијеном свету и да су архитекте које су ово правиле ишле корак у корак са Француском, Америком, Британијом (итд.) по питању архитектуре док оваква архитектура била превазиђена и пре 20 година.


Мени није јасно зашто би ико платио бога оца да се скући у центру где ће морати сваког дана да води децу 10 минута да види оближње дрво, где ће му дете ићи у школу која личи на затвор окружен високим шипкама и бетоном, где ће стално морати да се брине за паркинг сопствених кола, где ће имати сунце 20 минута у току дана (ако и толико) али сви смо ми различити.

Pa zato sto centar pre svega 10 godina nije bio takav.

Vracar, Dorcol, Savski venac... to su nekada bila prijatna mesta za zivot. Onda su dosli kafici, klubovi, AirBnb, hosteli, region...

Doduse ti jesi lepo napisao "zasto bi iko platio da se skuci", dakle platio sada, da se skuci u ovim sadasnjim stanovima i uslovima. Tako da u pravu si.


Inace na ovoj strani se svasta ispisalo uzduz i popreko ali ja ne vidim kako to opravdava izgradnju ove rugobe na nekadasnjoj zelenoj povrsini izmedju blokova i Jurija Gagarina. Irelevantno je kakve su originalne zgrade i stanovi Bloka 70/45. Poenta je da je ova nova ruzna ko sporet i da je napravljena na mestu gde ne treba.

Није ништа ту одвратно. Само некако непријатно просечно. Ето шта је с новоградњом по Србији. Толико је медиокритетска и једноставно никаква да је човеку некако гадно. Као кад би устајала вода имала грађевински еквивалент. Оне социјалистичке зграде су за поређење истом метафором - хладна, освежавајућа чаша воде. Вода је то и даље, али има ту неку "оштрину" и чистоту (сад не, застакљивања, надоградње, неодржавање је урадило своје).

Просто напросто, архитектура толико осредња и бездушна да ни не делује стварно. Малтене као кад би идеју и концепт Потемкиновог села неко "превео" у изглед зграде.

Основни проблем је и даље у ниском општем стандарду, који непосредно утиче и на изглед већине стамбених зграда.
Социјалистичке зграде у позадини боље изгледају, бар издалека, зато што су линије тераса и прозора спојене, па се не види колико је ту станова. Део фасаде нема прозоре па тако чист представља добру, умирујућу противтежу оном што их има. Архитекта је у датим оквирима учинио што се може.

На новој згради у првом плану се то - број станова - јасно види. Просечан стан данас вероватно има површину од око 60 квм и у њему живи цела породица. То значи да зграде у просеку и даље имају повећи број станова, а фасада је уситњена у мноштво истоветних прозора и тераса, досадан репетитивни распоред - водоравно и усправно - без ичега лепог. Да је на овој згради уместо пет станова с пет тога што се зове терасама (просте рупе у згради с оградицом спреда), три стана с три терасе по спрату, тако да су неки од одвојених прозора спојени, и четири терасе спојене у две, све би изгледало друкчије. Не би доминирао изглед уситњености и пренасељености, који у стварности значи и већи број људи и кола у згради и око зграде, и све заједно нижи стандард живљења. И мање слободног простора уопште, рецимо за зеленило на терасама, у улазима и око зграде.

Наравно, добра архитектура може да реши део визуелних проблема, али не све - пренасељеност, гужву, слабо одржавање и брже пропадање свега. На овој згради је и архитектура пропустила да уради бар онолико колико се то у датим оквирима може.

Ево примера како се на веома једноставној згради, без тераса, обичним линијама у малтеру, понеким украсом и различитим обликом прозора, може постићи одличан изглед; и када би се иста фасада умножила у знатно већу зграду по ширини, задржала би утисак пажљивог осмишљавања, целовитости и достојанства:

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=849103#p849103:37rw060a je napisao(la):

http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=849103#p849103[/url]"]

(Извор: Фасаде, kopte3, Сре Мај 12, 2021 4:16)

Kliknite za proširenje...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=849078#p849078:1a57hs8w je napisao(la):

Kailan » 12 Мај 2021 01:57 pm[/url]":1a57hs8w]Савски блокови су ремек дело српског урбанизма јер се квалитет поменутог огледа у решавању реалних проблема.

Kliknite za proširenje...

Не видим разлог за претеривање. Да је такав урбанистички концепт добар, не би био релативно брзо напуштен у целом свету. Кад кажем релативно брзо, мислим на преко два миленијума еволуције градова и урбанизма. Наспрам 2000 година, овај концепт живео је свега неколико деценија.

Тај концепт није више нажалост у кораку са данашњим економским трендовима али је и даље урбанистички супериорнији од свих каснијих.

ova zgrada u bloku 45 je katastrofalna. jedino sto malo vadi celu stvar je sto je njen kolorit priblizno uskladjen sa soliterima.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=849245#p849245:pdb8ddbk je napisao(la):

stf » 13 Maj 2021 08:34 am[/url]"db8ddbk]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=849078#p849078:pdb8ddbk je napisao(la):

Kailan » 12 Мај 2021 01:57 pm[/url]"db8ddbk]Савски блокови су ремек дело српског урбанизма јер се квалитет поменутог огледа у решавању реалних проблема.

Kliknite za proširenje...

Не видим разлог за претеривање. Да је такав урбанистички концепт добар, не би био релативно брзо напуштен у целом свету. Кад кажем релативно брзо, мислим на преко два миленијума еволуције градова и урбанизма. Наспрам 2000 година, овај концепт живео је свега неколико деценија.

Kliknite za proširenje...

To se moze reci za bilo koji stil u arhitekturi po epohama koji je domanirao ili bio "u trendu", jer su svi pre ili kasnije napusteni. Ono sto je od svega toga ostalo mozemo ceniti manje ili vise.

Stf prica o konceptu urbanizma ne o arhitekturi. Taj koncept savskih blokova kao i svuda u svetu je živeo 30 godina i to je to, sto i jeste prilično kratko ako se uzme u obzir viševekovna praksa tradicionalnog urbanizma.

Bio kod druga u Južnom Bulevaru kod Idee gde treba biti metro stanica (deo kod Idee) gde su novogradnje. Zgrada iz 2011. godine nema dozvolu kao ni ceo niz zgrada, nije im ugrađeno CG jer su nelegalni ali im bleje radijatori. Lift za automobile nikada proradio pa ne koriste garažu. Trotoar ispred ulice nepostojeći. I za kraj taj investitor se sada bavi MHE to jest izgradnjom Malih hidroelektrana. Svaka čast Srbijo.

Цео тај део Тужног булевара од Максима Горког па до краја-пстрљка је криминалан. Једино је комплекс у Шуматовачкој 132 урађен крштено. Друг је становао преко пута, зграда годинама није имала ни лифт у функцији због дозволе. Тротоар је међу најгорима, у граду, жалим људе са малом децом у колицима који морају туда да се крећу.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=849277#p849277:10i7cnud je napisao(la):

spatiotecte » Чет Мај 13, 2021 11:41 am[/url]":10i7cnud]Stf prica o konceptu urbanizma ne o arhitekturi. Taj koncept savskih blokova kao i svuda u svetu je živeo 30 godina i to je to, sto i jeste prilično kratko ako se uzme u obzir viševekovna praksa tradicionalnog urbanizma.

Kliknite za proširenje...

Урбанизам као концепт једва да је и постојао до пре 2 века (са часним изузецима попут Римског царства) па је такво поређење бесмислено. Обично су насеља била спонтани израз индивидуалне градње и привредних неопходности (нпр. разлика у концепту села у равници и по планинама где није било могуће градити кућу до куће као у Војводини); трендови су се поштовали јер није било избора. Градиш онако како је и твој сусед јер само тако и можеш са локалним неимарима/материјалима.

Свако ко мисли да је такав начин градње супер решење за мултимилионски град може прво да се прошета улицом у старом Земуну а онда кроз нпр. поред савских четвороспратница и да каже шта му је пријатније

1. https://www.google.com/maps/@44.8450581 ... 312!8i6656

2.

https://www.google.com/maps/@44.797385, ... 312!8i6656

По његовом аргументу наравно, овај начин у Земуну је супериоран јер је "дуже постојао".

Први сам да кажем да је стил отворених блокова имао своје недостатке (поготово у контексту тржишта и саобраћаја) па су накнадно крпљени трафикама, занатским и тржним центрима, дивљим тезгама итд. Међутим и даље остају најхуманије решење које је Београд видео и оваква, урбанистички дивља градња је суштински непромишљена и бесмислена. И не, то није последица чињенице да паре даје приватни улагач нити је последица тржишта већ је последица чињенице да градска управа нема визију за Београд (нити мари да има).

Могу чак и затворени блокови да се праве хумано ако се унутрашњи простор испуни природом, теренима, игралиштима и сл. У неку руку је чак и лепше тако јер представља "затворену заједницу" (gated community) за све станаре блока а тај концепт има јако пуно предности, поготово за родитеље. Но оваква градња не припада ниједном концепту јер је суштински непромишљена и кратковида.

Није дужност ни законско овлашћење инвеститора ни станара да се брину о урбанизму већ челника града који су себи и приграбили јединствено право да то раде. Сви актуелни проблеми се могу интелигентно решити само када би узде имали људи који маре за наше градове / народ и да су способни за тако нешто уместо полусвета чија је једина квалификација за окупирање свог радног места недостатак скрупула.

Па готово да је консензус међу савременим урбанистима - код наших почев од 1980-их - да је концепт Старог Земуна супериоран.

Што се мене тиче, волим да живим на Новом Београду - али и да имам "стари град" у блиском окружењу (тј. што ближем, што ће рећи: ако су блокови уз Саву модернистички, требало би да је бар Јурија Гагарина "права" градска улица, што ће и бити).

Савски блокови су супериорни по питању збрињавања великог броја људи на малом простору, уз хумани амбијент богат зеленилом. Омануо је у друштвеном аспекту (трговина и разонода) где је стари коцепт затворених блокова супериорнији. Отуд се и Јурија Гагарина трансформише из у суштини пусте улице (утисак када се гледало ка топлани и бродоградилишту пре) у трговачку улицу попут Пожешке (Белвил са Делта Ситијем, новоградња на потезу Гандијева-Нехруова и на ћошку са Душана Вукасовића). Оно што може бити спорно код новоградње јесте сама архитектура зграда.

Проблем тог концепта савских блокова (и тих отворених блокова генерално) је што су превише разуђени. Али због великог растојања између зграда омогућава се лако "допуњавање" истих у мешовите блокове које спајају најбоље и једног и другог

Vlasnički pas na ulici: olakša se posred trotoara a vlasnik samo produži dalje ne mareći za ostavljen nered.

Beobuild: ''ovaj tip pločnika na ovom trotoaru je prevaziđen. Bio je jako kratko u opticaju. I da je nešto vredeo, ne bi se pas olakšao po njemu.''

@Kailan

Urbanizam postoji mnogo duže od 200 godina.
Mozda se nama u Srbiji odnosno Beogradu čini da da ga nije bilo pre 200 godina jer od urbanih područja retko šta je starije od 200 godina u Srbiji ali po zapadnoj evropi postoje gradovi koji imaju u svom centru grada kompletne delove koji datiraju jos iz srednjeg veka. I u to vreme je postojala politika kako se sta gradi tako da to nije nasumično zaostavština individualne gradnje iz prošlosti.
O tome svedoče mnoge knjige o arhitekturi i gradovima kao i planovi koji su stari i preko 500 godina.
Urbanizam je samo nauka koja se bavi planiranjem grada a ljudi su planirali organizaciju grada još pre 200, 500 pa i 1000 godina.
To se samo nama čini da je to relativno mlada nauka.